Korso: Šta je vaš delokrug?

Barouz: Umetnost i nauka

Korso: Šta reći o političkim konfliktima?

Barouz: Politički konflikti su samo površinska pojava. Ako se javi konflikt mogu da postoje određeni faktori koji ga drže pod kontrolom u cilju profitiranja od konkretne situacije. Obaraćati pažnju na površinske manifestacije političkih konflikata je pravljenje greške kao kad bik u ringu reaguje na maramu. Tome služi politika da nam pokaže spoljašnju formu. Kao što toreador upravlja bikom, navodi ga da prati maramu.

Korso: Ko manipuliše maramom?

Barouz: Smrt

Ginsberg: Šta je smrt?

Barouz: Trik. To je trik vremena rođenja smrti. Ne možemo dalje, suviše ljudi postaje svesno.

Korso: Da li imate osećaj da je došlo do promene ljudske naravi. Nova svesnost?

Barouz: Da, mogu da precizno odgovorim na to. Imam osećaj da je do promene svesti dolazi spontano kada se uklone određeni pritisci koji su prisutni. Imam utisak da je glavni instrument monopola i kontrole koji sprečava ekspanziju svesti poredak reči kontrolisan preko senzorno/osećajnog aparata ljudskog domaćina.

Ginsberg: Ako bi bio uklonjen, šta je sledeći korak?

Barouz: Sledeći korak bi morao da bude u tišini, udaljavanje od formi reči može se postići zamenom reči, pisama, koncepata, verbalnih koncepata, drugim vidovima izražavanja; na primer bojom. Možemo prevesti reči i pisma u boje (Rembo je tvrdio da u njegovim obojenim vokalima reč može biti citirana i pročitana u boji tišine.) Drugim rečima, čovek treba da se odvoji od verbalnih formi da bi postigao svesnost, onu koja se može opažaiti rukom.

Korso: Kako da neko preduzme , možete li reći?

Barouz: Dobro, to je moja tema kojom sam zaokupljen. Naredni korak bi bio odbacivanje starog oklopa jer su reči stvorene u nama-na pisaćoj mašini naše utrobe, koje nismo svesni-oklopa reči koji nosite; na primer kada pročitate ovu stranicu vaše oči se neizbežno pomeraju neizbežno od levo ka desno prateći reči na koji ste navikli. Sada pokušajte da prelomite tu stranicu ovako:  

Da li postoji ili možemo prevesti

više opcija na primer reč boja

na mekoj pisaćoj mašini

u

političke konflikte radi održanja

svest

monopola i kontrole

Korso: Čitajući ovo čini se da završavate tamo gde ste počeli, na terenu politike i njene nomenklature: konflikata, održavanja, solucija, monopola, kontrole-pa kako je to od pomoći?  

Barouz: Preciznije ono šta sam rekao-ako pričate uvek završite sa politikom, to ne vodi nigde, znači to dolazi striktno iz mekane pisaće mašine.  

Korso: Kakav savet imate za političare?  

Barouz: Reci istinu jednom u životu i umukni zauvek.  

Korso: Šta ako ljudi ne žele da se menjaju, ne žele novu svest?

Barouz: Svakoj jedinci potrebna je promena, ukoliko nije sposobna i ne želi to-mogao bih na primer da navedem dinosauruse čiji veliki oklop i veličina je predstavljala brod koji tone-nije u mojoj moći da transformišem kapacitete sisara-nije u mojoj moći niti želim preobražaj opirućeg dinosaurusa. Mogu da pojasnim moja osećanja, osećam se kao da sam na brodu koji tone i želim da se iskrcam.  

Korso: Da li mislite da se Hemingvej iskcao?  

Barouz: Verovatno nije.  

(narednog dana)  

Ginsberg: Šta sa kontrolom?  

Barouz: Danas političari insistiraju na neophodnosti kontrole, što efikasnija kontrola to bolje. Sve političke organizacije teže da funkcionišu kao mašine, da eliminišu nepredvidljivi factor AFEKTA-emocije. Svaka mašina teži da apsorbuje, eliminiše osećaj. Jedino osoba koja upravlja mašinom ima motiv, ima osećaj. Ukoliko su sve individue uslovljene efikasnošću mašina u sprovođenju svojih dužnosti, biće neophodna bar jedna osoba izvan mašine koja daje neophodne komande: ako mašine eliminišu sve izvan njih one će usporiti i stati zauvek. Svaki neprovereni impuls, u ljudskom telu i psihi vodi do destrukcije organizma.  

Ginsberg: koja vrsta organizacije može postojati u tehnološki razvijenom društvu, bez kontrole?  

Barouz: Glavna stvar je da osećam da treba eliminisati mašine. Sada kada su ispunile svrhu upozoravajući nas na opasnost od kontrole. Eliminacija svih prirodnih nauka-ako iko treba da bude istrebljen to su naučnici, ja sam definitivno anti-naučnik jer verujem da nauka predstavlja zaveru koja nas izlaže jedinom realnom univezumu-univerzumu samih naučnika-oni su stvarno zavisnici, moraju da imaju stvari potpuno realne tako da mogu da stave šape na njih. Imamo veliku razrađenu mašinu koja bi trebalo da bude potpuno uništena-da bi to uradili treba da imamo ljude koji razumeju kako mašina funcioniše-masovni mediji-paralelna mogućnost.  

Ginsberg: Koga smatrate odgovornim za situaciju u vezi sa drogama u Americi?  

Barouz: Staru vojničku igru: "Postupam po naređenjima". Kao što kapetan Ahab kaže "Nisi ništa drugo čoveče, nego moje ruke i noge-"G.Anslinger1 ima mnogo ruku i nogu, ili ko god ima kontrolu nad njim, ista stvar u slučaju Wichman, on je predvodnik, čovek koji mora da grabi, nesretno kopile, imam simpatija za njega.  

Korso: Da li možete ili da li mislite da bi bilo mudro reći ko ili koja sila će uništiti svet?  

Barouz: Želite da stvorite paniku? To je strogo čuvana tajna - želite da potopite čamce za spasavanje?  

Korso: O.K. Kako su se čamci za spasavanje uopšte pojavili?  

Barouz: Uzmite na primer neke indijance u južnoj Americi koje sam viđao. Tu ide pride aljkavi policajac sa njegovom košuljom sa pogrešno zakopčanim dugmićima -tu je neophodno više od jednog policajca, sedam ili osam, neophodni su sanitarni inspektori, poreska inspekcija i slično; pa posle perioda od nekoliko godina pojavljuju se problemi kriminal, uzimanje i dilovanja droga, maloletnička delikvencija-Pa je pitanje :"Šta da radimo sa tim problemima?" odgovor je kao što je Gertruda Stajn izgovorila na samrtnoj postelji-ukratko pre nego što skotovi stignu tamo-to je sve-

Ginsberg: Šta mislite da Kuba i FLN2 misle o poeziji? I kakva je njihova politika u vezi sa marihuanom?   Barouz: Svi politički pokreti su anti-kreativni, jer je politički pokret forma sukoba. "Ovde nema mesta za nepraktične sanjare" to je ono što stalno govore." "Tvoje spisateljske aktivnosti će biti dirigovane, ljubazno si zamoljen da prestaneš da jašeš unaokolo." "Kao i za pušenje marihuane, to je eksploatacija radnika."Oba favorizuju alkohol i protiv su kanabisa.  

Korso: Moj utisak je da smrtna kazna predstavlja zlu kob SAD?  

Barouz: Ja sam protiv smrtne kazne u svakom vidu, i napisao sam puno pamfleta o tome u maniru Sviftovog skromnog pamfleta koji je umetnut u "Goli ručak"; ti pamfleti su knjizi doneli reputaciju obscene, većina metoda kažnjavanja smrtnom kaznom je kreirana s ciljem da nanese što više poniženja-uočljiv pokušaj da se spreči samoubistvo.  

Ginsberg: Kakav savet imate za američku omladinu koja je usmerena na političku akciju, bez simpatija za američku revoluciju?  

Barouz: "Ne bih da budem na vašem mestu"-već viđeno. Ako bi mogao da predložim ikakvu političku aktivnost to bi bila alijansa sa crvenom Kinom, ukoliko bi nas hteli.  

Korso: Šta je sa arapskom populacijom-kako se oni kotiraju?  

Barouz: Oni su zaostali hiljadu godina i misle da će uspeti da krenu napred zahvaljujući TV prijemniku.  

Korso: Šta sa crncima, da li će oni uspeti-ne samo oni na jugu, već crnci svugde?  

Barouz: Biološki gledano afro-azijatski blok je u usponu-uvek treba imati u vidu da su belci i crnci manjinske grupe naroda-najbrojnija rasa je mongolska. U slučaju atomskog rata ogromna biološka prednost je u takozvanim nerazvijenim područjima u kojima je visok procenat rođenja i smrti, jer, čoveče, oni mogu da se prilagode tim mutacijama. Zemlje sa niskim procentom rođenja i smrti biće najteže pogođene-i tako siromašni mogu naslediti zemlju, jer su zdraviji.  

Ginsberg: Šta mislite o nadmoćnosti bele rase?  

Barouz: Suština ideje o nadmoći bele rase na ovom: oni su ljudi koji žele da stvari ostanu kakve su. Mogućnost da njihovi praunuci mogu biti drugačije boje je vrlo alarmantna za njih-ukratko oni su posvećeni održanju statične slike. Pokušaj da se održi statična slika, i kad je to dobra slika, je neostvarljiv.  

Korso: Da li mislite da amerikanci žele da ratuju i da bi ratovali sa istom žestinom kao u Drugom svetskom ratu?  

Barouz: Nesumnjivo da-jer pamte kako je konforno bilo za vreme poslednjeg rata-sedeli su na svojim guzicama.  

Intervju se prvi put pojavio u "Žurnalu za zaštitu svih ljudi" 1961. godine.

Vilijem S. Barouz (William S. Burroughs) 1914/1997 spada u galeriju akvarijanskih stvaralaca. Čuven po romanima pisanim cut-up stilom i po ekstremno bizarnom životu kao pisac, esejista, socijalni kritičar i likovni stvaralac izvršio je veliki uticaj pa se, kao što su neki stvaraoci mogu kvalifikovati kao renesansni, Barouz može nazvati tipičnim umetnikom dvadesetog veka.
Istoj kategoriji pripadaju i Ginsberg i Korso

1) Dugogodišnji funkcioner Američkog Biroa za prohibiciju, slovi za predvodnika borbe protiv dilovanja narkotika. Back

2) Front za oslobođenje Alžira. Back