(1) Prvo pozdravljam Gospoda, Šivu, koji je naučio Parvati veštini hata vidje, što je korak ka dostizanju najuzvišenije rađa joge.

Svatmarama počinje učenje na tradicionalni način, padanjem na kolena pred guruom. On prvo pada na kolena pred adi guruom, koji je prvi guru - Gospod Šiva, a tada pred njegovim učenikom Macjendranatom i pred njegovim učenikom Gorakšanatom. Pomoću njihove milosti, Svatmarama je raširio tu veliku nauku.

Vidja znači znanje. Znanje hata joge je najpre Šiva preneo svojoj supruzi Parvati, Univerzalnoj Majci.

Cilj hata joge je da vam pruži znanje pomoću koga ćete kontrolisati dve energije: ha i ta (prana i apana). Bez ovog znanja je veoma teško postići kontrolu nad umom, koja se zove rađa joga. Rađa joga radi sa umom; hata joga radi sa pranom i apanom. Mnogi učenici pogrešno smatraju da se hata joga bavi samo asanama, jer asana je samo jedan od osam koraka u hata jogi. Tu u stvari i nema konkretne razlike između hata joge i rađa joge. Nije moguće upražnjavati rađa jogu bez praksi hata joge, i obratno. Hata joga je praktičan put da se kontroliše um putem kontrole prane.

Posmatrajte talasanje listova na drvetu. Na osnovu tog talasanja možete pretpostaviti brzinu vetra, mada ne možete videti sam vetar. Na isti način, mi ne možemo videti pranu ili apanu, ili kretanje uma ili misli. Po rađa jogi, um je kao jezero, a misli su talasi (ili vriti na sanskritu, utisci). Rađa joga podrazumeva kontrolu, ili čak i zaustavljanje tih talasa misli. Na sanskritu se to kaže "Joga čita vriti niroda". ("Joga je umirivanje talasa uma")

Kako tvrdi Patanđali, autor (rađa) joga sutri, postoji pet vrsta vritija, s tim da su neki pozitivni, a neki nisu. Od tih pet samo je jedan sasvim pozitivan, a to je onaj kada se vidovnjak (aspirant) poistoveti sa sopstvom (atmanom). To je jedino moguće kada se talasi misli umire. Tada vidovnjak u mirnom jezeru uma vidi svoje vlastito sopstvo (atman). Ali, sve dok vetar postoji, mi ćemo videti samo da se drvo pokreće, da listovi lepršaju - ponekad lagano, ponekad divlje, ali se uvek pokreću.

Hata joga se pita "Kako zaustaviti to talasanje?" ili "Kako da onaj koji gleda vidi sopstvo?"

Kao što su talasi na jezeru nastali od vetra na jezeru, isto tako su talasi uma nastali od prane i apane. Ponekad se te energije kreću veoma brzo, ponekad lagano, pa će u skladu sa prirodom kretanja prane/apane, talasi misli biti intenzivni ili lagani. To zovemo misli rađasa, ili misli tamasa.

Talasi tamasa su lenji i pospani, jer oni oličavaju inertnost. To nije tiho, smireno stanje uma, ili aktivno stanje uma; to je inertno stanje uma u kome je on nesposoban da učini bilo šta. To je samo vegetiranje, kao u slučaju kamena ili sante leda. Talasi tamasa su veoma teški i spori, zaleđeni kao led, tako da ne možete da vidite svoj odraz čak i ako je površina naizgled veoma mirna. U tom stanju je nemoguće videti šta je ispod površine jezera.

Talasi rađasa su poput olujnog neba. Veoma dinamični, pokretački. Talasi se pojavljuju na jezeru, oni se pojavljuju i nestaju na uskovitlanoj površini uma.

Ali, u satvičkom stanju talasi postaju mirni; tu nema kretanja prane ili apane, jer se energija sprovodi u centralni energetski kanal, sušumnu. Kada su prisutni talasi, obično se prana i apana kreću kroz idu i pingalu, kanale koji se nalaze na levoj i desnoj strani tela. To je moguće jasno dokazati proverom vaših moždanih talasa.

Ponekad je desna hemisfera aktivnija; ponekad je aktivnija leva. Talasi iz leve hemisfere su uglavnom analitički, matematički, naučni, racionalni, itd. Generalno gledajući, to su talasi koje uglavnom upotrebljava zapadni um. To je razlog što ste vi na Zapadu napravili lepe gradove, automobile i kompleksnu tehnologiju - zato što vaša leva hemisfera uglavnom dominira nad desnom hemisferom. Čak i vaše religije naglašavaju levu, analitičku stranu. Kada hrišćanski monah ide u osamu, on se radije predaje kontemplaciji (razmišljanju) negoli meditaciji, pa i u judaizmu, uobičajeni pristup rabina religiji jeste analitički.

Talasi koji dolaze iz desne strane mozga su filozofski, posvećenički, emotivniji, mirniji po prirodi i zato ih upotrebljavamo uglavnom u inertnim situacijama ili u emotivnim stanjima. Bilo da nekoga volite ili mrzite, talasi se spuštaju na inertni nivo, nivo tamasa.

Cilj joge jeste da nijedna hemisfera ne vrši dominaciju nad drugom, da se stvori satvičko stanje. Zato mi meditiramo na mestima gde se odvija veoma malo aktivnosti - tamo gde je prisutno samo obično prirodno njihanje grana drveća na povetarcu ili povremeni cvrkut nekih ptica. Isto tako, u našim ašramima uzgajamo cveće. Sve to doprinosi smirivanju uma.

Osnovna praksa joge je da se kontroliše leva strana mozga upotrebom desne strane. Kada je levi mozak aktivan, funkcioniše ida i dah se kreće kroz desnu nosnicu. Kada funkcioniše desna strana mozga, otvorena je leva nosnica i funkcioniše pingala. Te smene se dešavaju na svakih sat i po do dva, pri čemu se smenjuju levo i desno. Ali, kada se energija ne kreće ni kroz levi ni kroz desni nadi, ona mora da ide kroz sušumnu i tada je energija uravnotežena.

Svest o vremenu i prostoru je stvorena kretanjem tih talasa prane između levog i desnog kanala. Postoji neka sličnost između samadija i dubokog spavanja. U dubokom spavanju vi niste svesni vremena i prostora, jer su vritiji potisnuti; oni nisu anulirani (zaustavljeni) kao u samadiju. Možemo reći da su vritiji u dubokom snu kao na ledu - u zamrzivaču. Oni će se ponovo pojaviti kada izađe sunce i otopi led. Ali, u stanju samadija vritiji uopšte ne postoje. Obično je jedino vreme kad doživljavamo stanje takvog mira tokom dubokog spavanja, stanja inertnosti, ali u samadiju su mentalne modifikacije anulirane. Tada je prisutna ravnoteža između leve i desne strane mozga. Zbog toga praktikujemo naizmenično disanje kroz nozdrve, jer ne možemo da direktno delujemo na sam mozak.

Komentar Bramanande: Skoro svaki rad u pogledu joge i tantri je na neki način objašnjenje Šive, velikog jogija, njegovoj ženi Parvati. Reč hata je sastavljena od glasova "ha" i "ta", koji znače Sunce i Mesec, tj. pranu i apanu. Njihova joga, ili ujedinjenje, tj. pranajama, zove se hata joga. U ovoj rečenici i u celom ovom delu, govori se da je hata joga samo sredstvo (put) za rađa jogu. "Ne može biti rađa joga bez hata joge i obratno".

( 2) Svatmarama jogi, nakon što pozdravi svoga gurua, predaje se isključivo hata vidji da bi dostigao rađa jogu.

U skladu sa tradicijom, on prvo pozdravlja svog vlastitog gurua, jer namerava da ima korist od učenja. Vi morate da pozdravite svoga učitelja, jer Bog prenosi učenje preko njega. Tu je taj bog Šiva koji se manifestuje preko Svatmaraminog učitelja.

Rađa joga znači kontrolu talasa misli, nešto što nije moguće bez hata joge. Svatmarama ne govori o asanama ni o fizičkom disanju, nego o suptilnom toku koji oblikuje misaone talase.

Komentar Bramanande: Rečju "isključivo" on jasno definiše da je cilj praksi hata joge priprema za rađa jogu, a ne sticanje sidija (magičkih moći). Moći su usputne i manje bitne. Celokupni kurs hata joge ima za cilj da omogući potpunu kontrolu nad telesnim organima i umom tako da jogi može da održi dobro zdravlje i da ne zapadne u nevolje prilikom predstojećeg kursa rađa joge, koji će ga voditi do kaivalje ili konačnog oslobođenja.

(3) Onima koji lutaju u tami suprotstavljenih sekti, nesposobni da dostignu rađa jogu, milostivi Svatmarama jogi nudi svetlost hata vidje.

Ovde možete prevesti termin rađa joga kao kontrolu toka misli. Oni koji su nesposobni da dostignu rađa jogu jesu oni koji su nesposobni da kontrolišu svoje vlastite misli dok meditiraju; njihove misli nastavljaju da se pojavljuju. Cilj rađa joge je zaustaviti talase misli, ali ako to ne možete da uradite, pokušajte barem da ovladate pranom. Da biste kontrolisali pranu, valja da kontrolišite fizičko disanje. Na taj način, preko fizičkog vi dolazite do suptilne prane, i tada do još suptilnijeg nivoa - misli. Jer oni su isprepletani, jedno deluje na drugo.

Šta se misli pod "suprotstavljene sekte"? Neko će vam reći da radite ovako, drugi će reći da ponavljate mantre ili pak nešto treće. Hata joga je naučni pristup obuzdavanju toka misli pomoću ovladavanja pranom. To je moguće postići onda kada više nema talasa. Pos­matrač koji gleda vidi sebe, posmatrač i posmatrano postaju jedno; posmatrač se poistovećuje sa Sopstvom. U tom stanju nema vritija (misaonih talasa). To izgleda kao da gledate u jaku svetlost sunca ili snažan far dolazećeg auta. Izvesno vreme ste zaslepljeni. Kada se, zahvaljujući vežbama pranajame, vritiji napokon umire, vi zalazite u oblast rađa joge. To je stanje kada posmatrač vidi Sebe.

Komentar Bramanande: Autor ovde kaže da je moguće dostići rađa vidju jedino pomoću hata vidje. Ime autora, Svatmarama jogi, veoma je sugestivno. Ono označava nekoga ko nalazi radost u saobraćanju sa svojim višim sopstvom. To je poslednji od sedam stadijuma đnane. U šrutijima (svetim spisima) piše "Bramavarišta je onaj koji se zabavlja i veseli u svom višem sopstvu". Tih sedam stanja su ovako objašnjeni u Joga Vašišti:

"Onaj koji zna da napravi razliku između trajnog i prolaznog, onaj koji ima prefinjena osećanja, tako da ga ne privlače svetovna zadovoljstva, koji dostigavši potpunu kontrolu nad svojim organima, fizičkim i mentalnim, oseća nezasitu želju da sebe oslobodi ovog kruga postojanja, dostigao je prvi nivo, subeča, ili težnju ka istini. Onaj koji razmišlja o onome što je pročitao i čuo i koji je to upoznao u svom životu dostigao je drugu fazu, vičarana, ili pravilno istraživanje. Kada um, odbacujući mnoštvo, ostaje miran i fiksiran na jedno, on je dostigao treći nivo, tanumanasa ili odumiranje uma.

Do sada je on sadaka ili praktičar. Kada redukuje svoj um sa tri prethodne faze na stanje čiste satve, kada spoznaje istinu direktno u sebi - "Ja sam Braman" - on je u četvrtoj fazi, satvapati ili postignuću stanja satve. Ovde se jogi naziva Bramavid (poznavalac Bramana). Do sada je on praktikovao samprađnata samadi, ili kontemplaciju gde je još prisutna svesnost dvojnosti.

Odatle pa nadalje, preostale tri faze predstavljaju asamprađnata samadi, tj. nestajanje svesnosti o tri stvari - znalcu, znanom i znanju. Kada jogija ne privuku sidiji koji se pojavljuju na ovom nivou, on dostiže stanje zvano asamšakti (neprijanjanje). Jogi se sada naziva Bramavidvara. Do sada je on obavljao neophodne obaveze svoje volje. Ali, kada on ne vidi ništa drugo osim Bramana svuda, to stanje se zove parartabavani, tj. kada se spoljašnje stvari ne pokazuju da postoje. Ovde jogi izvršava svoje funkcije na podsticaj drugih.

On se zove Bramavarišta kada dostigne sedmi, poslednji nivo, tokom kojeg ne izvršava ni svoje dnevne obaveze ni obaveze na podsticaj drugih, nego ostaje u stanju trajnog Samadija.

Autor ovog dela je rekao da je dostigao ovo stanje, kao što to govori njegovo ime.

(4) Macjendranat, Gorakšanat i drugi su jako dobro poznavali hata vidju. Jogi Svatmarama ju je naučio zahvaljujući njima.

To je početak nabrajanja niza onih koji su primili to znanje. Po tradiciji, milošću Gospoda Šive, jogi Macjendranat bio je riba koja se preobrazila u čoveka i primila hata vidju od Gospoda Šive lično. Znanje ne može da se pojavi svuda. Ono je kao mleko koje dolazi samo iz vimena krave. Ne možete da muzete uvo. Isto je i sa guruom. Znanja može biti svuda, ali vi ne možete dobiti znanje odasvud, nego jedino preko loze učitelja i učenika. Tako je Šiva učio Macjendranata, Macjendranat je učio svog učenika Gorakšanata i zahaljujući njegovoj milosti je Svatmarama sastavio ovu knjigu, naučivši hata jogu. Na sanskritu se to kaže "guruparampara".

(5 - 9) Šiva, Macjendranat, Sabara, Anandabairava, Čourangi, Meina, Gorakšanat, Virupakša, Bilesaja, Mantana, Bairava, Sidi, Buda, Kantadi, Korantaka, Surananda, Sidapada, Čarpati, Kaneri, Puđjapada, Nitjanata, Niranđana, Kapali, Bindunata, Kaka Čandešvara, Alama, Prabudeva, Goda, Čodi, Tintini, Banuki, Naradeva, Kanda, Kapalika i mnogi drugi veliki sidasi, pobedivši vreme snagom hata joge, kreću se po svetu.

Tu je mnogo hata joga majstora. Samo na pomen njihovih imena već kao da dobijamo njihov blagoslov. Ovde su navedeni samo neki hata joga majstori koji su zadobili sidije. Oni ne samo da su dostigli moći, nego su, što je još važnije, u stanju da prevaziđu prostor i vreme i da putuju kroz svih četrnaest nivoa, jer su u stanju da pošalju svoju pranu u sušumnu. Ponekad oni dođu na fizički nivo da pomognu čovečanstvu, ako je čovečanstvo spremno za to. Oni čak mogu da održe svoja fizička tela živim ako to žele, dovođenjem prane u sušumnu. Propadanje fizičkog obličja moguće je zaustaviti zatvaranjem ide i pingale i aktiviranjem sušumne. Takva osoba, čija prana se kreće kroz sušumnu, naziva se sida. Za nju ne postoje ni dan ni noć, ni rođenje ni smrt.

Buda koji se ovde pominje nije isti Buda koji je skoro svima poz­nat. Ovaj Buda je bio jedan od majstora hata joge.

(10) Hata joga je sigurno utočište za one koji su se opekli trima tapasima (bolovima). Za sve one koji vežbaju jogu, hata joga je poput kornjače koja nosi svet.

Komentar Bramanande: Ta tri tapasa su adjatmika, adidaivika i adibutika. Postoje dve vrste adjatmike, telesna i mentalna. Adidaivika su one bolesti (patnje) koje su izazvane planetarnim uticajima, a adibutika su one patnje koje su izazvali tigrovi, zmije, itd.

(11) Jogi, željan da zadobije sidije, mora da čuva hata jogu u tajnosti, jer ona daje rezultate samo ako je tajna. Ako se nepromišljeno razotkrije ona postaje bezvredna.

Upozorenje govori o tome da se ovo znanje mora čuvati u tajnosti. Ne otkrivajte ga nikome. To je vidja - znanje - nešto što ne znači ništa nekome ko nije spreman da primi znanje. Kada učenik dođe učitelju, učitelj procenjuje da li je učenik spreman ili ne. Jer, to znanje nije nešto što se tek tako razglašava u javnosti. Ono je krajnje lično. I vaše prakse ne bi trebalo da otkrivate nikome, jer ih drugi i onako ne bi razumeli. To nije stvar za javno objavljivanje i prikazivanje.

Komentar Bramanande: U ovoj knjizi on u tančine objašnjava date procese, a ipak kaže da jogi mora da ih drži u tajnosti. To jasno govori da nije baš sve rečeno i da se najvažniji procesi moraju naučiti direktno od gurua. Otuda sledi tvrdnja da će se onaj koji počne da vežba ovo nakon teorijskog proučavanja i bez vođstva gurua povrediti. Adkari, ili kandidat, mora da ima sledeće kvalitete:

a) On bi trebalo da obavlja svoje dužnosti i da je oslobođen ličnih motiva i vezanosti;

b) On mora da bude usavršen u jami i nijami (objašnjene su kasnije), i da ima razvijen intelekt. On mora da je već pobedio bes i ljutinu.

c) On mora da bude potpuno predan svojm guruu i bramavidji.

Nije čudo što učitelji odbijaju da prime sve kandidate naslepo (bez razlikovanja), i kažu da se samo retki razviju u adepte.

(12) Onaj koji vežba hata jogu trebalo bi da živi sam u maloj kolibi ili manastiru smeštenom na mestu daleko od kamenja, vode i vatre; van dometa strela i u plodnoj zemlji (državi) kojom vlada vrli kralj, gde on (jogi) neće biti ničim uznemiravan.

Ta država ne bi trebalo da bude zemlja u kojoj su ljudi pohotljivci, zlikovci ili razbojnici. To mora da bude mirna okolina, bez nasilnika, pljačkaša ili lopova. U velikom gradu je često opasno šetati, ali selo je obično mnogo povoljnije. "Država kojom vlada vrli kralj" je ona u kojoj kralj praktikuje darmu. Mnogim državama vladaju diktatori, tako da su to mesta gde je zakonski skoro nedopustivo da se praktikuju ove stvari. Neću da ih imenujem, ali u izvesnim držvama možete biti uhapšeni ako upražnjavate ove stvari. Moramo imati potpunu slobodu da vežbamo naše prakse bez straha od uznemiravanja.

Takođe morate biti smešteni negde gde je hrana dostupna. Ne možete meditirati ili vežbati hata jogu bez satvičke hrane, kao što su uglavnom biljke, voće i mleko.

"Daleko od kamenja, vatre i vode" su veoma mudra uputstva. Van dometa strele (koliko daleko može dopreti strela) je možda pedeset metara. Ne smeštajte svoj šator ili drugo stanište blizu nagnutih objekata ili kamenja koje se odronjava. Ne smeštajte svoje prebivalište tamo gde su mogući šumski požari, zemljotresi ili vulkani. Ne smeštajte svoj šator blizu močvara koje će vam doneti uznemiravajuće komarce i druge insekte. Sve su to važni zdravstveni faktori koje niko ne može olako da prenebregne ako hoće da praktikuje ovaj naporni kurs joge.

"Manastir bi trebalo da bude okružen cvetnim vrtovima... tako da se jogijevo oko smiri... Na zidovima svoje kolibe trebalo bi da naslika cikluse postojanja i jade koji ih prate. Trebalo bi da naslika narake (paklove i mesta pročišćenja nakon smrti), kako bi jogijev um stekao odbojnost prema svetovnom životu..."

(13) Koliba bi trebalo da ima veoma mala vrata i da bude bez prozora. Pod kolibe bi trebalo da bude ravan i bez rupa. Ona ne bi trebalo da bude ni previše duga ni previše visoka. Trebalo da bude veoma čista, s obzirom da se svakodnevno može uprljati kravljom balegom, i treba da bude bez ikakvih insekata. Okolo bi trebalo da bude malo dvorište sa uzdignutim sedištem i bunarom, i sve to bi trebalo da bude ograđeno zidom. To su odlike jogičke kolibe kao što su je opisali sidasi koji upražnjavahu hata jogu.

To može biti koliba ili ašram. Ne bi trebalo da ima prevelike prozore da ne bi izazivalo vaš um da luta napolju. Kravlja balega je upotrebljavana u Indiji kada još nije bilo cementa za podove. Kada bi se gola zemlja premazala kravljom balegom i kada bi se balega osušila, pod bi postajao veoma tvrd, tako da insekti više nisu mogli da prođu kroz njega. I danas se to upotrebljava na selu.

Komentar Bramanande: Ako je koliba veoma visoka, u tome će biti velika teškoća za održavanje, a ako je veoma duga, onda oko može da previše luta. Nandikešvara tome dodaje: "Manastir bi trebalo da bude okružen cvetnim vrtovima... tako da se jogijevo oko smiri... Na zidovima svoje kolibe trebalo bi da naslika cikluse postojanja i jade koji ih prate. Trebalo bi da naslika narake (paklove i mesta pročišćenja nakon smrti), kako bi jogijev um stekao odbojnost prema svetovnom životu..."

(14) Živeći na takvom mestu, jogi bi trebalo da oslobodi svoj um od svih briga i da vežba jogu kako ga uči njegov guru.

To ne znači da je učitelj joge dadilja koja vas neprekidno nadzire. On vas vodi. Inače bi pranajamu trebalo da počnete samo pod vođstvom gurua. U suprotnom nećete znati pravilnu upotrebu dijafragme.

Puko proučavanje knjiga neće dati željeni rezultat; morate da vež­bate. Puno ljudi čita Bagavad Gitu ili Ramajanu, ali ne vežba. Drugi čitaju Bibliju, pa nakon toga puše. Takav način rada vas neće odvesti nigde. Vežbanje je važno.

Gospod Šiva će vam omogućiti da steknete sidije samo ako zna da nećete upotrebiti te moći. Tada vam sidiji dolaze automatski. Znanje ili sidiji su dati samo onome ko je predao sebe višem Sopstvu, a ne egu ili telu. Predanost guruu je takođe neophodna, jer Bog i guru su jedno. Bog neće doći direktno da vam pomogne, on se manifestuje preko vašeg učitelja. U skladu sa prirodom učitelja se oblikuje i odnos učenika prema njemu. Neke učitelje možete imati samo jedan dan. Učitelj Gurudeva Šivanande zadržao je Šivanandu samo jedan sat, jer je Šivananda vežbao još u prošlim životima. On je postao veliki majstor nakon samo malo vežbanja. Potom, mnogo godina kasnije, na samo jedan njegov dodir svo moje znanje iz prošlosti se pojavilo i on me je u magnovenju učinio majstorom hata joge. Učitelj nije sedeo pored mene i učio me sve ove stvari. Ja sam već vežbao njegovu sadana tatvu ranije, ali je njegovo prisustvo bilo neophodno da aktivira sva moja prošla sećanja.

Učitelj je potreban da probudi to znanje iz samskara (suptilnih impresija) prošlih života. Vi niste rođeni tako glupi ili slepi. Učitelj otvara samskare bilo dodirom, bilo mirisom, učenjem, itd. U stara vremena je to za učitelja bio sasvim uobičajen način poučavanja.

Sam učitelj takođe mora da obavi takav trening i da disciplinuje svoj život kako bi primenio isti režim i na vas. On svakako zna koliko može da vam da, jer on vidi vašu evoluciju. On vam mora prepisati sadanu poput lekara: možda će određena doza đape pomoći da se smanji preterano rađasička priroda, itd.

Komentar Bramanande: Neophodnost prisutnosti učitelja za vreme praktikovanja joge je ovde veoma naglašena. Jogabija kaže: "Onaj koji hoće da vežba jogu mora da ima učitelja." Delo po imenu Rađa joga kaže: "Kaivalja se ne stiče obilnim proučavanjem veda, šastri i tantri bez saveta gurua."

U Skanda purani je rečeno "Osam nivoa joge moraju da se nauče samo od kompetentnog učitelja; sidiji se dobijaju jedino od Šive". ("Osam nivoa" se odnose na aštanga (osam udova ili rađa jogu.) Srutiji kažu: "Mahatme otkrivaju ove stvari samo onima koji su se duboko predali svom višem Sopstvu i sa istim poštovanjem se odnose prema svom guruu! Samo onaj koji ima svog ačariju ili gurua može da zna".

Mislim da mnoge knjige o Jogi nisu toliko za početnike i učenike, koliko za učitelje, da ih upotrebe kao priručnike za pravilnu obuku svojih učenika. Čak će i u medicini onaj koji prepisuje terapiju empirijski, bez dubinskog proučavanja prirode i specifičnosti pacijentovog sklopa i koji nije u stanju da jasno vidi delovanje različitih lekova na unutrašnji organizam - biti nazvan prevarantom i šarlatanom. Ali, u hata jogi, u kojoj i najmanja greška može da dovede do smrti ili ludila, apsolutno je nužno da uz sebe imamo gurua koji je uspešno prošao taj trening, i koji jasno može da vidi kroz naš sistem i osmotri efekte različitih procesa oblikujući ih na odgovarajući način.

(15) Jogija uništava previše jedenja, težak fizički rad, previše govora, držanje neprimerenih zaveta, neselektivno druženje i nepostojanost.

To su upozorenja. Izvesne stvari vam neće doneti uspeh; nećete postići cilj. Težak fizički rad je jedna takva stvar. Kada vežbate intenzivne asane i pranajame, ne možete seći drva deset sati. Jednostavno to smanjite. Tuširanje hladnom vodom može biti korisno u izvesnim momentima, ali ne i za vreme intenzivne pranajame. To će vam oslabiti živce. U takvim periodima je dozvoljeno samo tuširanje toplom vodom. Takođe ne smete sedeti blizu vatre. Isto kao što ne smete da se preopteretite hranom tokom te intenzivne sadane, ne smete ni da postite više od tri do četiri sata tokom te sadane, jer bi vam to oslabilo telo. Trebalo bi da imate umerenu, uravnoteženu, ograničenu ishranu. Ne idite u krajnosti. Takođe, ne jedite noću pre odlaska na spavanje, jer u tom slučaju rano ujutro nećete biti u stanju da pravilno izvedete pranajamu.

Komentar Bramanande: Zaveti su stvari kao što su kupanje u hladnoj vodi u rano jutro, uzimanje obroka (samo) po noći i post.

(16) Jogi uspeva pomoću vedrine (veselosti), istrajnosti, hrab­rosti, istinskog znanja, čvrste vere u reči svoga gurua i napuštanjem lošeg društva.

"Istinsko znanje" je znanje pravog Sopstva (ne tela), u najgorem slučaju barem teorijski.

(16) Ne povređivati bilo šta, govoriti istinu, uzdržavati se od uzimanja nečeg što pripada drugima, održavati čednost, biti uzdržan i odvažan, biti milostiv prema svima, ići pravo napred, umereno se hraniti i pročistiti sebe - to čini jamu.

"Pravo" znači da u mislima, rečima i delima vi upražnjavate istinu. Istrajati u čednosti (prava bramačarija) je posebno važno kada praktikujete intenzivnu sadanu opisanu u ovoj knjizi. Tada ćete biti uspešni. To će biti objašnjeno do detalja kasnije. "Milostiv" se odnosi na ahimsu (nenasilje).

Komentar Bramanande: Sve navedeno bi trebalo shvatiti kao stvari koje treba da izbegavamo da (loše) činimo, govorimo i mislimo.

(16) Tapas (pokore), vedrina, vera u Boga (astikja), milosrđe, obožavanje božanstva, slušanje objašnjenja doktrina Vedante, stid, stabilan um, đapa (ponavljanje molitvi), i vrate (pridržavanje zaveta) - to tvori nijamu, kažu poznavaoci Joge.

Komentar Bramanande: Ovo sve je objašnjeno u Saindilja upanišadi ovako: "Tapas je mršavljenje tela pažljivim dijetama, itd. Vedrina podrazumeva zadovoljenje onim što se dobije bez traženja. Astikija znači verovanje u vede i ono što one kažu. Milosrđe znači davati zaslužnim osobama sa ljubavlju ono što su opravdano zaslužile". Na ovom mestu Gita kaže. "Satvika dana ili milosrđe se sastoji u davanju, osobama koje ti ne mogu vratiti, u pravom trenutku i na pravom i mestu, jednostavno darivanje kao stvar dužnosti."

"Obožavanje" mora da se izvodi sa mirnim i čistim umom. "Slušanje" znači teorijsko proučavanje Vedante. "Stid" znači otpor da se čine stvari koje su u vedama i šastrama zabranjene. "Đapa" se odnosi na prakse mantri koje nisu zabranjene u vedama i koje su naučene od gurua. Ima ih dve vrste, zvučne i unutrašnje. Unutrašnja đapa je ponavljanje mantri mentalno.

Kurs ovde navedenih vežbi je najprirodniji i istovremeno naj­efektniji. Dostizanje jame i nijame sadrži u sebi sve aktivne i pasivne vrline. Sledeće četiri sadane su neophodna kvalifikacije za učenika:

(a) Razlikovanje između trajnog i prolaznog.

(b) Savršena ravnodušnost prema bilo kojem objektu želje, od najnižih oblika zemaljskog života, pa do Demijurga.

(c) Postignuće šestostrukih kvaliteta

(d) Intenzivna želja i intenzivna težnja ka oslobođenju.

Sve te stvari su uključene u prva dva nivoa joge. Pomoću tih stvari um se prirodno odvraća od bilo kakve privlačnosti prema svetovnim objektima, pa je zahvaljujući tome na pravom putu da bude uspešan u koncentraciji. Asane i pranajama dolaze u pravo vreme da otklone bilo koji uznemiravajući element koji se može pojaviti u telu, i njegove tendencije. Put ka višim nivoima je sada gladak i lak.

Ali, taj put je teško preći, i samo mali broj ima hrabrosti da ga pređe ili strpljenja da istraje i pored ponovljenih neuspeha. Zato se 99 odsto praktičara preplaši prespektivom već u najlakšim i najprak­tičnijim stvarima: asanama i pranajami. Oni čitaju o čudesnim i glupavim efektima za koje je navedeno da se postižu pomoću najlak­ših fizičkih procesa u neshvatljivo kratkom vremenu, i sa lakomošću ih se prihvataju na nekoliko meseci. Ali, kada otkriju da nisu videli ni senku od tih slavnih moći koje su obećane, oni sa gnušanjem napuštaju sav rad i postaju najogorčeniji neprijatelji joge, tvrdeći da je ona laž uvek kada čuju za nju.

Oni još i prođu dobro, ali drugi zapadaju u ozbiljne greške tokom tog procesa i svoje živote završavaju kao manijaci i samoubice. Oni nisu spoznali važnu činjenicu da su te grandiozne moći obećane kao rezultat kursa pranajame samo ako ih vežba neko ko je u sebi usavršio moralne i duhovne kvalitete koje podrazumevaju jama i nijama. Ta činjenica je lepo objašnjena u "Joga Vašišti" u sledećoj priči:

"Jedan sanjasin je povučen u džungli vežbao pranajamu tokom mnogo godina, ali nije postigao nijednu od navedenih moći. Tada je pošao jednom mudracu i pun poštovanja ga zamolio da ga uči jogu. Mudrac mu je rekao da ostane sa njim i tokom prve dve godine je na sve željne molitve svoga učenika za instrukcijama odgovarao sa "Čekaj". Postepeno se sanjasin navikao na tu situaciju i prestao je da dosađuje svom učitelju tražeći instrukcije.

Kada je prošlo dvanaest godina, riši je jednog dana pozvao svog učenika i zatražio da izgovori reč " Om". Kada je sanjasin došao do prvog glasa, rečaka (izdah) je započeo prirodno. Kada je završio drugi glas, puraka (udah) je nastupio. Na kraju trećeg glasa, započela je kumbaka (zadržavanje daha). Kao kad varnica padne na polje suncem isušene trave i sve se za par minuta zapali, tako je izgovaranje svete reči pokrenulo na aktivnost spiritualne sposobnosti koje su do tada uspavane ležale u učeniku. Za kratko vreme je prošao kroz početnu fazu pratjahare, djane i darane i nastanio se u čistom i uzvišenom stanju samadija.

U ovoj priči je za nas važna činjenica da je mudrac strpljivo čekao prirodni razvoj duhovnih sklonosti svog učenika i pročišćenje njegove prirode kroz asocijacije i okolinu. On je izabrao pravo vreme, i prozirući narav svojega učenika kao staklo, na jednostavan način ga je doveo do rezultata, psihičkih i duhovnih, za koje osobe koje nisu upoznate sa principima joge i bez vođstva učitelja, rade godinama. Kada bi se ta činjenica shvatila i uvidela njena važnost, bilo bi mnogo manje žrtava i neuspeha.

(17) Asane se smatraju prvim delom (hata joge) pošto oblikuju prvu fazu (nivo) hata joge.

Sada razumete da hata joga nisu samo asane; one su samo prvi deo, prva faza. Zato asane treba vežbati radi stabilnosti, lakih nogu i zdravlja uopšte.

Mada je nemoguće jasno objasniti i spoznati važnost istina koje se kriju iza različitih asana (apsurdnih i bezveznih, kao što nekome mogu izgledati) sve dok se ljudski sklop ne shvati u svoj svojoj složenosti i detaljima, ja ipak sa sigurnošću mogu reći da različite poze donose mnoge važne rezultate, psihičke i druge.

Na primer, tokom nekih asana, pritisnuti su različiti nervni centri i pokrenuti na akciju. One snažno utiču na to da se nepravilnosti u organizmu stave pod kontrolu, i što je još čudesnije, ali ne manje istinito, pročišćuju našu mentalnu prirodu (odstranjivanjem nekih životinjskih strasti iz nas). Mnoge bolesti koje su nastale preterivanjima, ili nepravilnostima, odnosno raspoloženjima (stanjima) tela kao što su na primer vetrovi, žuč i sluz, odstranjuju sa asanama. Psiholozi će ovde otkriti ogromno polje za svoja istraživanja i uskoro mogu očekivati žetvu.

Komentar Bramanande: Rečeno je da asana čini čoveka stabilnim jer ubija rađogunu koja izaziva nestalnost uma. Odstranjivanjem bolesti, ona olakšava koncentraciju, jer kao što Patanđali kaže, "Bolesti, tupost, sumnje, nebriga, tromost, svetovne misli, lažne predstave o stvarima, neshvatanje suštine i nestabilnost uzroci su rasejanosti uma, i to su prepreke." Težina tela se pojavljuje zbog prevlade tamasa, a asana to otklanja.

(18) Sada nastavljam sa navođenjem nekih asana koje su prihvaćene od strane takvih mudraca kao što je Vašišta i takvih jogija kao što je Macjendranat.

Komentar Bramanande: Vašišta i Macjendranat su obojica đnani i jogiji, ali je prvi bio učeniji u đnani, a drugi u jogi.

(19) Stabilno smestivši oba stopala između butina i mišića potkolenice nogu, on treba da sedi uspravno na ravnom mestu. To je svastikasana.

To je jedna od meditativnih poza. Savij desnu nogu i stopalo. Isto učini i sa levom nogom, smeštajući je na desnu. Tada prste levog stopala smesti između mišića desne potkolenice i bedra.

(20) Smesti desno stopalo pod desni mišić zadnjice i levo stopalo pod levi mišić zadnjice. To se zove gomukasana i podseća na lice krave.

To se takođe zove i muktasana.

(21) Smesti jedno (desno) stopalo na drugu (levu) butinu i drugo (levo) stopalo na desnu butinu. To je virasana.

Tako to postaje položaj lotosa.

(22) Pritisni na anus ukrštenim stopalima i sedi veoma paž­ljivo. Po tvrdnji jogija je to kurmasana.

Mi to zovemo sidasana. Navedene poze su osnovne sedeće poze.

(23) Sedeći u padmasani provuci ruke između butina i pot­kolenica. Stabilno ih položi na tlo i uzdigni se od zemlje. To je kukutasana.

(24) Zauzevši kukutasanu savij svoje ruke oko vrata i ostani uzdignut kao kornjača. To se zove utana kurmasana.

(25) Uhvativši oba palca na nogama svojim rukama drži jednu nogu (i ruku) istegnutu i pravu a drugu savij do svojega uha kao da zatežeš luk sa strelom. To se zove dunurasana.

(26) Smesti desno stopalo ispod leve butine i levo stopalo izvan desnog kolena. Čvrsto drži desno stopalo sa levom rukom i levo stopalo desnom rukom i tada okreni svoju glavu u levo do kraja. To je macjendrasana.

(27) Macjendrasana povećava apetit raspirujući gastričnu vatru i uništava strašne bolesti u telu. Kada se izvodi, uzdiže kundalini i čini mesec stabilnim.

Komentar Bramanade: Kaže se da je iznad korena nepca smešten mesec, iz kojeg uvek kaplje hladni ambrozijalni nektar koji se gubi mešanjem sa gastričnom vatrom. Ovom asanom se to sprečava. Ima jedna neobična priča o Macjendranatu. On je rekao da je bio učenik Adinata, odnosno Šive. Jednom je Šiva otišao na usamljeno ostrvo i, smatrajući ga nenaseljenim, stao je da podučava svoju ženu Parvati misterijama joge. Desilo se da je jedna riba bila blizu zaliva i sve to čula ostavši nepokretna sa umom koncentrisanim na data uputstva. Primetivši to, Adinat je pomislio da je riba naučila jogu, i budući krajnje milostiv, poškropio ju je vodom. Istovremeno je riba postala sidas, sa božanskim telom, i nazvana je Macjendra.

Ta priča je duboko simbolična i sugestivna. Uporedi je sa pričom o Macja Avataru, o ribi za čiji rog je bila vezana hinduska Nojeva barka Vaivasvate za vreme potopa.

(28) Istegni obe noge i čvrsto držeći rukama palce na nogama smesti svoje čelo na kolena. To je pasčimotanasana.

(29) Ta najizvrsnija od svih asana, Pasčimotanasana, čini da dah teče kroz sušumnu, uzdiže gastričnu vatru, čini leđa vitkim i otklanja sve bolesti.

(30) Smesti ruke stabilno na tlo i nasloni telo na nadlaktice pritiskajući sa strana na svoj trup. Uzdigni noge u vazduh i drži ih u visini glave. To je majurasana.

Komentar Bramanande: Ta poza podseća na vežbu na dva paralelna vratila u modernoj gimnastici.

(31) Ova asana leči bolesti stomaka, žlezda i slezine i otklanja sve bolesti izazvane nadimanjem zbog previše vetrova, žuči i sluzi. Zahvaljujući njoj se lako vari hrana koja je pojedena neselektivno i neumereno, pa se čak i strašni otrov halahala pretvara u pepeo.

Komentar Bramanande: Dok su bogovi i asure mućkali okean, prva stvar koja se pojavila bila je otrov kalakuta ili halahala. On je počeo da sažiže sva tri sveta i nijedan bog se nije dao nagovoriti da ga pojede. Na kraju ga je Šiva progutao, ali pre nego što je prošao niz njegovo grlo, Parvati ga je jako stisnula. Zato je zauvek ostao tu i Šivino grlo je postalo plavo. Otuda njegovo ime Kalakanta ili Nilakanta (plavogrli). To jasno otkriva neke velike kosmičke misterije povezane sa evolucijom našeg planetarnog sistema.

(32) Ležanje ispružen svom dužinom na leđima na tlu poput mrtvaca naziva se šavasana. Ta asana otklanja umor izazvan drugim asanama i doprinosi smirivanju uma.

(33) Asana koje je obelodanio Šiva ima osamdeset četiri. Od njih, objasniću četiri najvažnije.

Komentar Bramanande: Gorakšanat je rekao: "Postoji onoliko asana koliko i različitih bića. Šiva je izbrojao osamdeset četiri "lakhe" (jedna lakha je 100 000) i samo ih on poznaje. Od svih njih je izabrao osamdeset četiri; a od njih, četiri su najvažnije za upotrebu.

(34) To su: sida, padma, sima i badra. Od tih, najudobnija i najizvrsnija je sidasana.

(35) Pritisni čvrsto perineum petom, a drugu petu smesti iznad penisa (ili pubične kosti). Nasloni bradu čvrsto na prsa. Ostani uspravan, kontrolišući svoje organe i fiksirajući pogled u tačku između obrva. To se zove sidasana i otklanja sve prepreke na putu oslobađanja.

(36) Smesti desnu petu iznad penisa i levu iznad desne. To se takođe zove sidasana.

Komentar Bramanande: sidasanu, kako je objašnjena u prethod­nim slikama, praktikovali su sledbenici Macjendranata. Ona koja je ovde objašnjena pripada drugim grupama.

(37) Neki kažu da je to sidasana, a neki da je to vađrasana, treći muktasana, a neko, opet, da je to guptasana.

Komentar Bramanande: Ovo što je prvo objašnjeno slično je sidasani i vađrasani. Muktasana se sastoji od smeštanja jedne pete pod perineum, a druge pete iznad. Guptasana je objašnjena u strofi 37.

(38) Sidasi tvrde da je od svih nijama najvažnija ona da nikome ne naudimo, a od svih jama je najvažnija umerena ishrana; to važi i za sidasanu među asanama.

(39) Od osamdeset četiri asane, sidasanu treba izvoditi uvek. Ona pročišćava 72 000 nadija.

(40) Jogi, koji je usredsređen na atmana i pridržava se umerene ishrane, ako još praktikuje sidasanu tokom 12 godina, postiže ostvarenje.

(41) Kada se savlada sidasana a dah pažljivo obuzda vežbom kevala kumbake, čemu još razne druge asane?

(42) Kada se ovlada sidasanom, unmani avasta (kasnije objašnjena) koja daje zanos, mesec i tri bande dolaze bez napora i prirodno.

Komentar Bramanande: Te bande su mula banda, udijana banda i đalandara banda. One su, kao i unmani avasta, objašnjene kasnije, zato ih ovde ne objašnjavam.

(43) Nema asane ravne sidasani, ni kumbake ravne kevali, ni mudre kao što je kečari, ni laje (utonulost uma) kao što je nada.

(44) Smesti desnu petu na koren leve butine i levu petu na koren desne butine. Prekrsti ruke iza leđa i uhvati palčeve nogu, desni palac desnom rukom i levi palac levom rukom. Čvrsto pritisni bradu na prsa i fiksiraj pogled na vrh nosa. To se zove padmasana i uklanja sve bolesti.

Komentar Bramanande: Tajno učenje glasi da bi trebalo da bude tri inča prostora između brade i prsa.

(45, 46) Drugačiji pogled: Stabilno smesti stopala na suprotne butine (tabani ka gore) i ruke smesti jednu na drugu u sredini (dlanovi ka gore). Usmeri svoje oči na vrh nosa i smesti vrh jezika na koren prednjih zuba. Smesti bradu na prsa i polako uzdigni pranu na gore (stiskanjem anusa u mula bandi).

(47) To je padmasana koja uništava sve bolesti. Nju ne mogu da postignu obični smrtnici, već je postiže samo poneka inteligentna osoba.

(48) Pošto zauzmeš padmasanu, smesti dlanove jedan na drugi, stabilno pritisni bradu na prsa i kontempliraj na Bramana, često stiskajući anus i dižući apanu na gore. Sličnim stiskanjem grla potisni pranu ka dole. Time se zadobija neuporedivo znanje pomoću kundalini (koja se tim procesom uzdiže).

Komentar Bramanande: Ujedinjenjem prane i apane se povećava gastrična vatra i zmija kundalini (koja leži sklupčana u tri i po kruga oko sušumne, zatvarajući otvor svojim ustima), oseća to i počinje da se kreće, uzdižući se i penjući se na gore. Tada bi pranu i apanu trebalo potisnuti kroz otvor u sušumnu. Ovaj proces, ovde opisan, jeste đalandara banda.

(49) Jogi koji sedi u padmasani, kontrolišući svoj dah uvučen kroz nadije, postaje oslobođen. U to nema sumnje.

(50) Sledi objašnjenje simasane: smesti gležnjeve na deo tela između anusa i testisa - desni gležanj na levu stranu i levi gležanj na desnu.

(51) Smesti dlanove na kolena, istegni prste i usmeri svoje oči na vrh nosa sa otvorenim ustima i koncentrisanim umom.

(52) To je simasana, koju tako mnogo cene najviši jogiji. Ta krajnje izvrsna asana olakšava tri bande.

(53) Sledeća je badrasana: smesti gležnjeve na obe strane sivni (mesto između anusa i testisa; perineum). Desni gležanj na desnu i levi na levu stranu.

(54) Tada pomoću ruku raširi butine. To je badrasana koja uništava sve bolesti. Sidasi i jogiji je zovu gorakšasana.

(55) Tako bi jogi trebalo neumorno da vežba sve ove asane sve dok više ne bude osećao bol ili zamor, pročišćavajući nadije izvođenjem pranajame i izvodeći mudre i kumbake raznih vrsta.

To je glavna stvar. Nakon izvođenja asana, sada je potrebno pročistiti nadije, nerve. O tome govori drugo poglavlje.

(56) Tada u tečaju joge sledi koncentracija na nada (zvuke koji dolazi iz anahata čakre ili srčanog centra).

Tako nakon pranajame prelazimo na meditaciju. Ovde je to u obliku koncentracije na unutrašnji zvuk. O tome će biti više reči kasnije.

(57) Bramaćarija (posvećenik Bramanu 1) koji vežba ovu jogu vodeći uredan život i pridržavajući se umerene dijete, odričući se plodova svoga delovanja, nakon godinu dana postaje sida. U to ne treba sumnjati.

Zato morate sve ove stvari vežbati pravilno.

(58) Umerena ishrana podrazumeva da se uzima ukusna i slatka hrana, ostavljajući jednu četvrtinu stomaka praznu i nudeći tu aktivnost Šivi.

Komentar Bramanande: On bi trebalo da napuni dve četvrtine svog želuca hranom, a treću vodom, ostavljajući četvrti deo praznim za prolazak vazduha. Da ponudi Šivi - znači da mora da misli da je Šiva taj koji jede a ne on sam, kao što šrutiji kažu: "Mahešvara je taj koji jede, veliki Gospod."

(59) Sledeće stvari jogiji smatraju nezdravim: stvari koje su oštre (ljute), kisele, pikantne i vruće, mirabolan (tropsko voće slično suvim šljivama), betelov orah i lišće, susamovo ili ulje od slačice, likere, ribe, meso životinja kao što su magarac, krave, surutka (ali ne zapadnjačka surutka, koja je dobra za upotrebu), plod jojobe, uljne kolače, asafetidu i beli luk.Te stvari moramo izbegavati tokom intenzivnog kursa pranajame kao što je ovaj.

Komentar Bramanande: Pod oštrim stvarima, gorkim supstancama podrazumevaju se stvari kao što su gorka tikva i slično; pod kiselim takve kao što je tamarind (tamarindis indica, veliko tropsko drvo kiselih plodova, prim. prev.); pod pikantnim ljuta paprika; vruće su one koje povećavaju temperaturu organizma, kao šećer, šećer od trske, so.

(60) Kao nezdrave, trebalo bi izbegavati sledeće namirnice: one koje su jednom skuvane, zatim se ohladile da bi ponovo bile zagrejane, jer imaju previše soli i kiseline u sebi, što je nesvarljivo, pa bi trebalo s tom hranom pomešati listove kvasije (mišjeg drveta).

Hranu koja je jednom skuvana ne bi trebalo ponovo podgrevati, jer time iz nje izlazi sva energija. To pravilo je nastalo zato što u Indiji nije bilo frižidera, pa bi ljudi ostavljali hranu nakon jednog obroka i onda je ponovo podgrevali - što je veoma loše. Nesvarljivo.

(61) Gorakšanat kaže da bi u početku trebalo izbegavati: loše društvo, grejanje pored vatre zimi, seksualne odnose i duga putovanja, kupanje u rano jutro, post i težak fizički rad.

Grejanje blizu vatre dovodi do udisanja previše ugljen-dioksida.

Komentar Bramanande: Trebalo bi razumeti da se grejanje blizu vatre, seksualni odnosi, duga putovanja peške do svetih mesta, moraju izbegavati tokom perioda praksi. Kada potpuno savlada (usavrši) svoje prakse, praktikant može (po svom izboru) da se greje blizu vatre u zimskom periodu, ima seksualne odnose sa svojom ženom u pravo vreme (kao što je navedeno u smritijima) i putuje peške do svetih mesta, ako je porodičan čovek. Takav pogled koji zastupa autor je jasan i u Gorakšanatovoj rečenici koja je citirana. Tuširanje u rano jutro rashlađuje, postovi i slične prakse zahtevaju telesno vežbanje, zato bi ih takođe trebalo izbegavati. Post povećava lučenje žuči.

(62) Sledeće stvari jogi može da konzumira bez straha: pšenicu, pirinač, ječam, mleko, gi (pročišćeni puter), šećerne slatkiše, puter, med, suvi ingver, krastavce, pet povrća za supu, pasulj (pajaran) i dobru vodu.

Gi je pročišćeni puter. Šećerni slatkiš je kristalizovani oblik šećera. Krastavci su jedna od najboljih stvari koje možete pojesti. Vaš zapadnjački spanać je jedna od pomenutih pet vrsta povrća za supu.

(63) Jogi bi trebalo da jede hranljivu i slatku hranu pomešanu sa mlekom. Ona bi treba da bude ukusna za čula i hranljiva za telesne tečnosti.

To je veoma važno. To smo dodali u našu sadanu studentima koji obavljaju intenzivan trening kako bi u rano jutro lakše radili pranajamu. To je veoma hranljivo i uopšte nije teško.

(64) Svaki čovek, ako aktivno vežba jogu, postaje sida.

Neko ko je sposoban da kontroliše pranu, bio on mlad, star ili čak veoma star, bolestan ili slab - svako može da postigne uspeh.

(65) Onaj koji vežba će steći sidije, ali ne i onaj ko je lenj. Jogički sidiji se ne stiču samo teorijskim čitanjem šastri.

66) Sidiji se ne stiču samo nošenjem odore jogija.

Samo nošenje narandžaste odore i puštanje brade vas neće učiniti jogijima; jer ispod svega toga, i dalje ste ista osoba.

i samo razgovorom o tome, već je tajna uspeha neumorna praksa. Tu nema sumnje.

(67) Različite asane, kumbake i različite mudre hata joge trebalo bi vežbati samo dok čovek ne dostigne rađa jogu.
To bi trebalo vežbati dok um ne postane veoma miran i prana ne počne da se kreće kroz sušumnu. Do tada morate vežbati. Samo vežbati. Ne tražite rezultate; oni će na kraju doći samo od prakse i još više prakse. Ako svaki dan dižete tegove, malo po malo će se vaši mišići razviti. Isto važi i ovde.