Jera je Runa koja označava žetvu, promenu, nagradu, produktivnost, plodnost, prirodni razvoj, mir, dobro odabran trenutak, napredak.

 "The songs of our ancestors are also the songs of our children."  

Lazarovi vitezovi su osnovani u nepoznato vreme i ne zna se ko su bili osnivači tog uzvišenog viteškog i spiritualnog reda. Ali, njihova misija bila je poznata i prepoznata kroz vekove u kojima je čovečanstvo patilo zbog ratova, bolesti i nesreća koje su deo karme ljudskih bića, budućih bogova. Njihova misija bila je i ostala je da se suprostave zlu i spreče nesreću koja je pogađala pojedince i narode i bila neizbežni deo ljudske istorije.

...Kada smo se približavali aerodromu masa ljudi, koji se sećaju našeg prvog nastupa u Skoplju, u okviru konceptualne turneje na kojoj smo izvodili ratne i ljubavne pesme, bila je toliko brojna da, kada smo izašli iz aviona, nije bilo mogućnosti da se pomerimo ni metar napred.

Bilo je jasno da treba da ih pozdravim, rekao sam ono što nisu čuli prvi put: "Mi smo američko-srpski bend, kao što znate, ali, kao što znate dedovina je domovina, a moj deda bio je Makedonac, tako da smo i makedonski bend. Zato smo posebno počastvovani i zadovoljni što smo ovde, sa vama. Vi ste publika koja zna zašto smo tu. Ostaje da se pozdravimo dok se ne sretnemo na koncertu. A ja vas nikada neću pozdraviti sa imenom vaše države, i neću vam reći: Živela Severna Makedonija, nikada vam to neću reći. Ali reći ću vam: Živela Makedonija!"

U bendu su u glavnim ulogama moje Amerikanke koje nikada nisu doživele nešto slično, mada su imale priliku da dožive neobično gromoglasne ovacije prilikom našeg prvog nastupa u Skoplju. Aplauz bio je neverovatan i nezamisliv i nije prestajao.

Ali to je samo početak naše priče.

Koncert u Skoplju odigravao se u dvorani koja nije mogla da primi sve zainteresovane. Na početku sam rekao da ćemo imati još jedan koncert i da svi koji nisu uspeli da kupe ulaznicu neće biti oštećeni. Onda sam ponovio sve što sam rekao na ranije održanom prvom koncertu i na aerodromu. Da, ja sam pored ostalog i Makedonac po maminom ocu, koji se zvao Dimitrije Natević i bio je učitelj i član Narodne Radikalne stranke Nikole Pašića. Živeo je u Srbiji, ali nije se nikada odrekao svog makedonskog porekla. Publika je uzvratila frenetičnim aplauzom.

Pre početka koncerta pustili smo koncert Damh the Bard-a, pevača Reda Ovata Bardova i Druida, Velškog magijskog reda u koji je bila inicirana i princeza, kasnije kraljica Elizabeta. Damh je bio ne samo savremeni bard, nego i Pendregon, čuvar mača reda. Nekako sam osećao bliskost, iako nisam bio u komunikaciji sa njim, za razliku od nekih drugih lidera reda. Druidi su oduvek bili duhovna aristokratija koja je držala stranu Vikanskim sveštenicama koje su našle utočište na Svetom gaju (Verne-Metonu), britanski narod je pogrešno izgovarao Vermenton) i zatim na Avalonu, svetom ostrvu koje je odolevalo svim izazovima iz materjalnog sveta. Ne postoji dilema da je i Damh istovremeno pripadnik našeg reda.

"Čuven u Mizuriju" je prva uvodna pesma na našim novijim nastupima. Da, bio je Tom Ti Hol čuven i u Mizuriju i to sve tako jednostavno zvuči, kao da se krećemo ka nekom vremenu i osećanju da smo tu gde treba da budemo, ali i da smo i tamo gde se ne nalazimo poznati i da nas smatraju svojima. Da, bio sam, ili svako ko je izvodio ovu pesmu čuven i u Miziruju,,,neko osećanje da smo prihvaćeni i voljeni. Možda zbog toga što su melodije koje interpretiramo tako dobre, ali i jednostavne,,,

Prva ili druga pesma koju smo odsvirali bila je "Memories of East Texas" Michelle Shocked je autorka koja je imala poseban osećaj za svoj rodni kraj i dala je neizmeran, sofisticiran doprinos savremenoj američkoj kantri muzici, poznatoj i kao Americana, što je odrednica koja pravi razliku između tradicionalnog i novog folka.

S obzirom da je koncept koji smo osmislili da se smenjuju ljubavne i ratne pesme druga pesma bila je "Batlle of New Orleans". Ta bitka odigrala se na kraju američko-britanskog rata kada su se britanske trupe, već poražene, povlačile radi evakuacije. Ali u predrađu Nju Orleanska dočekali su ih lokalni komandosi kojima je rukovodio pukovnik Endju Džekson. Pesma ima i komične strofe, ali je prema istorijskim udžbenicima bitka koju opisuje primer dokumentovanog ratnog zločina. Britanci su bili surovo počišćeni, iako se radilo o trupama koje se povlače posle poraza. Endrju Džeksom bio je neobuzdani komandatnt koji je ubrzo postao general, a zatim i predsednik Sledinjenih Američkih država.

"Train heading South" je pesma Džonija Hortona, jednog od najvećih rokabili izvođača i autora. Nju smo izveli zajednički, muški i ženski vokali, mada je original bio samo sa Hortonovim vokalom.

Jimmy Donley je jedan od malo poznatih, ali objektivno najvećih muzičara koji pripada čuvenoj tradiciji svemp-pop muzike Luizijane. Njegove pesme imaju kultni status, a mi smo obradili verovatno najzapaljiviju: "Lovin' Cajun Style". Ideja da otvorim restoran sa kuhinjom koja pripada kategoriji Cajun, New Orleans, LA, dugo mi je bila opsesija, a ukoliko to bude uspela ideja izbor muzike koja će se puštati je jasan.

Klajd Stejsi je rokabili izvođač koji je otavio zapažen trag u amričkoj muzici, pa je bilo neizbežno da odsviramo njegove pesme: "So Young" i "Nobody's Darlin".

Bak Griffin je možda zaboravljen sa svojom "Girl in 1209", kao i Džon D. Londermilk, čuven a nedovoljno prepoznat kao autor kultne kompozicije "Tobacco Road" . Njegova emotivna priča iz školskih klupa "Angela Jones" je jedna od pesama koje ne propuštamo da odsviramo.

God Bless Rober E. Lee" je verovatno najbolja pesma koju je napisao Džoni Keš. Legendarni komandant armije Konfederacije, bio je protivnik rasističkih zakona Juga, ali istovremeno odlučan da brani svoj kraj, države Juga koje je napadala severnjačka armija. U mestu Apamadoks , sam je doneo odluku, suprotnu naredbama predsednika Konfederacije, da preda svoje trupe, da broj mrtvih ne bi bio još veći, u izvesno izgubljenoj bitci. Zbog toga je, pored svega što je učinio za svoju domovinu, veliki heroj. Pesmu smo odsvirali uz ilustracije sa YouTube kanala, koje su inventivno osmislili i postavili oni koji su razumeli njegovu odluku i poruku.

Henk Vilijams je deda američke muzike i ako pratimo tu liniju koja je počela sa Kantrijem, pa Hilbili zvukom, sve do Rokabili muzike, a to je već rok. Njegovi autorski radovi imaju poseban značaj, ali su jednako autentični da mogu da se razumeju kao izdvojena autorska dela. Balada "On the Banks of the Old Pontchartrain" je sentimentalna pesma posvećena priči o odmetniku koji je morao da napusti voljenu ženu. Ima dinamiku i poetski potencijal koji nije ni naše makedonske slušaoce mogao da ostavi ravnodušnim.

Jedna od najmračnijih kantri kompozicija koju je briljantno izvodio veliki teksaški trubadur Džim Rivs "The Tie That Binds" opisuje rastanak roditelja čija beba je preminula. Izveli smo je posle kraće pauze i verovatno je svojim setnim tonovima i tekstom iznenadila publiku. Posebno emotivan je poslednji stih koji ponavlja naziv pesme "She is the tie that binds", a značenje je da će oni koji se posle tragedije koju su doživeli zauvek biti povezani tom tragedijom i bićem koje je tada izgubilo život.

DL Menard bio je jedan od najizuzetnijih autora i interpretatora Cajun muzike. Njegova uloga je bila da muziku američke države, Luizijane, prezentira van lokalnih okvira. Ipak, bio je lokalna, ali velika legenda, posvećenik koji je izvodio muzičke numere koje neće biti zaboravljene. Kao čovek privržen porodičnim vrednostima imao je sedmoro dece, sedamnaest unuka i dvadesetsedam praunuka. Njegovu pesmu "The Back Door" izveli smo u originalu, na francuskom jeziku.

Leonar Koen je pokazao veliko umeće i verovatno ne postoji lepša i ubedljivija pesma posvećena Jovanki Orleanki. Izveli smo je uz najveći trud da bude što približnija originalu. Poslednji stihovi odjekivali su u dvorani i publika nije pustila glas do kraja izvođenja. "I saw her wince, I saw her cry, I saw the glory in her eye. Myself I long for love and light,

but must it come so cruel, must it be so brave?"

Bilo je vreme za još ratnih pesama. One koje smo birali prema regionalnim, jugoslovenskim kriterijumima bile su izuzetne u muzičkom smislu, ali je njihova poruka bila još moćnija. Ipak, utisak nas koji smo ih posvećeno izvodili i auditorijuma na raznim stranama sveta, kao i kod nas, bio je pomalo turoban. Radilo se o pesmama koje su opisivale podvige hrabrih boraca koji su bili zaboravljeni.

Pre izvođenja prve od njih rekao sam da se radi o pesmi "Ivo Lola" koja je posvećena mladom partizanskom oficiru Ivi Loli Ribaru, i da beogradska ulica koja je nosila njegovo ime danas ima drugi naziv. Korni grupa bila je kontraverzan bend, sa jedne strane imali su veoma lucidne pop pesme, ali su bili i bend koji pripada kategoriji progresivnog roka.

Pesma posvećena Loli Ribaru u originalu Korni grupe delovala je kao da je naručena. Ipak, zvučala je moćno, sa posebno upečatljivim segmentima odsviranim na bubnjevima. A tekst je bio zasnovan na njegovom herojskom životu, pismu koje je napisao svojoj devojci koja je trebala da ga pročita ako se ne vrati iz rata iz kojeg se nije vratio. U Srbiji, odričemo se heroja, ali oni neće biti zaboravljeni zvog odluka prolaznih birkorata koji su se našli u ulogama kojih su nedostojni.

U toku 2025-te godine u Srbiji dogodile su se demonstracije do tada nezamislivih razmera, blokade ulica, fakulteta i gimnazija, čiji povod je bila nesreća na željezničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je stradalo šestnaest osoba. Ali to je bio samo nastavak protesta protiv radikalskog režima koji je vršio vlast na grub i primitivan način, a svoju šovinističku i kriminalnu prirodu odavno nije uspevao da sakrije.

"Aj Karmela" je pesma Darka Rundeka koja je prepev tradicionalne kompozicije iz španskog građanskog rata, koja opisuje nepokolebljivu borbu komunističkih boraca protiv nadmoćijih i bolje naoružanih fašističkih falangi. Da, bila je to pesma o porazu jedinice boraca koji su se našli na neprijateljskoj teritoriji, ali jedinice koja je imala nadu i veru u pobedu, uprkos nepodnošljivim okolnostima. To je bila najpopularnija pesma na svim protestima protiv režima u poslednjih deset godina i bilo je neizbežno da podsetimo sebe i bratski, makedonski narod na našu borbu i na naš bol. Darko je, naravno, dao podršku svim srpskim studentima, građanima i đacima koji su protestovali i još protestuju.

"Important words" je pesma u kojoj je jednostavnim stihovima čuveni Džin Vinsent opisao najaču emociju koja pokreće ljudska bića. Nismo je zaboravili, a i aplauz je bio veći nego pre.

"Stare ulice" je kompozicija velikog Mikisa Teodorakisa. Poznata kao deo muzičke podloge filma "Serpiko". Lirska melodija ostavila je bez reči makedonsku publiku. Sporovi između nama bratskih naroda, Grka i Makedonaca su možda mogli da budu rešeni kada je makedonska država odlučila da promeni naziv i da prihvati da bude Severna Makedonija, ali izgleda da ni to nije bilo dovoljno. Ipak, verujem u bolju budućnost i slogu na našem balkanskom prostoru. Nove generacije stvoriće je, a stari konflikti biće deo istorije.

"Gitareska" je pesma koju je napisao jedan od najvećih gitarista našeg podneblja, Zlatko Manojlović. Grupa Dah je te, 1973-će godine bila na početku svog muzičkog puta. Ali, genijalni stihovi i solo na gitari su ostali zapisani u večnosti. Publika nije znala o kakvoj se muzičkoj temi radi, a kada su čuli kako smo odsvirali ovu kultnu numeru, prolomio se aplauz koji je trajao sve dok nisam podignuo ruku kako bih najavio ono što sledi.

Bila je to ljubavna pesma posvećena gitari i jednoj ženi. Kasnije je Zlatko komponovao kultni instrumental koji je nazvao "Jednoj ženi" koja je prepoznata kao lirska melodija u stilu i na nivou kvaliteta najvećih svetskih gitarista, počev od Santane.

Big Star je bend koji je osnovao Aleks Čilton. Pesma "Thirteen" jedna je od najačih rok numera, sa jednostavnim rifom i jasnom porukom.

U američkom građanskom ratu pevale su se mnoge pesme. Ipak, jedna se posebno izdvaja zato što su je obe vojske volele. "Lorena" je lirika Henry D. L. Webster-a, na koju je muziku nadogradio njegov prijatelj Joseph Philbrick Webster. Pesma je objavljena u Čikagu 1857-me godine i ima veoma privatnu poruku, odnosno priču o izgubljenoj ljubavi.

Ali, u toku ratnih operacija obe vojske su imale potrebu da preko nje izraze svoju tugu za ostavljenim ljubavima. Tenesi Erni Ford je veliki pevač koji je pored drugih remek dela objavio album sa pesmama iz američkog građanskog rata. Jedna LP ploča bila je sa južnjačkim numerama, a druga sa severnjačkim, na kojoj je i Lorena. I nismo je izostavili, kao ni na prošlom koncertu. Poznat je kao jedan od najboljih interpretatora tradicionalnih američkih pesama, a posebno po pesmi "Šenando", posvećenoj reci Mizuri.

Gay Clark je jedan od najvećih teksaških trubadura. Njegov opus obuhvata veliki broj autorskih kompozicija. " That old time feeling" je jedna od onih koje nismo smeli da propustimo da izvedemo makedonskoj publici. Posebno sam osećao da su poslednji stihovi pesme najemotiviniji i među najboljim stihovima u kantri muzici:

"And that old time feelin' rocks and spits and cries

Like an old lover rememberin' the girl with the clear blue eyes".

"Sink The Bismarck" je pesma koju je Džoni Horton posvetio čuvenim borbama na otvorenommoru. Bizmark je bio najmoćniji nemački brod. Čerčil je naredio da se svi britanski brodovi otisnu kako bi ga potpopili. Bilo je to skoro nezamoguće. Ali, ipak, Bizmark je potonuo pod vatrom sa britanski brodova. Horton je kreirao upečatljive stihove o toj značajnoj bitci na moru.

Najavio sam sledeću pesmu, imajući u vidu da će biti iznenađenje za našu publiku. Rekao sam istorijske činjenice. Istina je da je Ramiz Sadiku bio komandant parizanskih odreda Kosova, heroj Metohije, koji se borio protiv balista, saradnika okupatora. Bio je poznat kao Komandant Leši. Pesma je žanrovski narodna i verovatno je i zbog toga bilo potpuno neočekivano da je odsviramo, uz izvanredan video koju je izradio autor privatnog kanala na platformi YouTube, koristeći video materijal iz antologijskog, prvog partizanskog filma koji je posvećen ovom junaku.

Ali, na kraju se čini da smo se razumeli, odjeknuo je aplauz. Nisam želeo da propustim priliku da tu pesmu koja je u jugoslovensko vreme imala odjeka, predstavim publici koja je možda nije nikada ni čula, jer je i moj otac bio partizan.

Marjane, Majrane je još jedna partizanska. Sa briljatnim video postovima sa privatnih YouTube kanala odjeknula je, kao što treba.

Žorž Brasans bio je lutalica koji se na parskim ulicama družio sa skitnicama, napuštenim mačkama i psima i pevao svoje pesme. Njegova poezija spada u najveće domete francuske književne umetnosti.

"Les sabots d'Hélene", pesma posvećena Eleni i njenim klompama, jedna je od mnogih koje smo morali da predstavimo makedonskoj publici. Ali, verujem, da oni znaju da treba da čuju i mnoge druge.

Tom T. Hall je bio jedan od najlucidnijih autora američkog umetničkog kantrija. Njegova pesma "Ravishing Ruby" bila je na mom gramofonu i uspešno odolevala Punk, New Wave i Metal bendovima dugo godina. Posvećena devojci koja sanja o svom ocu dok radi u restoranu brze hrane na autoputu. Njenu priču, kao i mnoge druge Tom je čuo na svojim putovanjima, turnejama po američkim državama i nije je zaboravio. Morala je da nađe svoje mesto na našem repertoaru.

Rej Kempi bio je jedan od najvećih, mada nedovoljno prepoznatih Rokabili heroja, učitelj finskog porekla pošteno je zarađivao za svoj život, a muzikom se bavio iz hobija. Daleko od zvezda muzičke industrije koji nisu imali nikakvu drugu profesiju. "Hollywood Cats" je jedna od najupečatljivijih i najednostavnijih pesama, koja ima zapaljiv refren koji bi mogao da se ponavlja u nedogled.

"Jur ni jedna na svit vila" je poema hvarskog pesnika Hanibala Lucića, napisana u neo-romatničarskom Petrakisičkom stilu koju je Drago Mlinarec pretvorio u nešto kraćoj verziji u muzički komad koji je ukrasio njegov legendarni album "Rođenje". Posle izvođenja čula se tišina, a zatim dug aplauz.

Džoni Štulić bio je muzičar koji je ostavio ogroman trag u okvirima jugoslovenskog novog talasa. Priznajem da sam u to vreme, osamdesetih slušao najveće inostrane bendove, kao što su Joy Division, Bauhaus i da sam vema malo pažnje posvećivao domaćim izvođačima.

Mladalačkim manirom muzičkog snoba sam Štulića smatrao lokalnim primitivcem, mada malo manjeg formata nešto je to bio, u mojoj percepciji Bregović. Sada mi je jasno da je on, verovatno, najplodniji autor tog vremena i da je komponovao veliki broj izuzetnih pesama.

"Bankrot mama" je jedna od njih koju smo odsvirali u jednom dahu, a zatim i pesmu koja nije konceptualno adekvatna, ali je, nekako nisam mogao da izostavim, "Kad Miki kaže da se boji". I publika je razumela ono što sam i sam razumeo posle toliko vremena.

Od svih mojih američkih devojaka, koje su bile u bendu od samog početka, Dženi je najviše volela i najbolje umela da otpeva setni tradicional, Gospel baladu "Dark Walks Dark Hills". Uz inventivan video sastavljen od autentičnih fotografija koji je bio pozadina verzije koju je izvela Iris Dement bio je to najupečatljiviji deo koncerta. Pesma govori o američkim doseljenicima, malim ljudima velikog srca, koji su se borili za egzistenciju svoje porodice na neplodnom i surovom terenu.

Marty Robbins je rokabili heroj koji je poznat po brojnim hitovima. Ipak za naš koncept koji uključuje ratne i ljubavne pesme njegovo izvođenje "Balade o Alamu" je posebno atraktivno. Alamo je tvrđava koju su u istočnom Tekstasu branili malobrojni dobrovoljci iz Teksasa i Tenesija, kojima je komandovao mladi Britanac Trevis, a nekoliko hiljada neuporedivo nadmoćnijih meksičkih grenadira pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane je uspelo da osvoji tvrđavu, posle četrnaest dana, što je bio kraj za branioce i čuvenog Dejvida Kroketa, poznat pod nadimkom "Kralj divlje granice", koji je doveo dobrovoljce iz Tenesija i sa njima pognuo.

Još jedna istorijska predstava koja ponavlja obazac Termopila odigrla se na drugom kraju sveta u drugo vreme, ali je hrabrost branilaca Alama razlog zbog kojeg su ušli u legendu. Naravno, priča o sukobu meksičnih i američkih trupa nije tada bila završena. Legendarni komandant Teksaške armije Sem Hjuston vrlo brzo posle pada Alama porazio je meksičke trupe i proterao ih iz Teksasa.

Mlada pevačica iz Kijeva, Margarita Meleshko je izabrala jednu pesmu sa naših, jugoslovenskih prostora, i njena interpraticija je izuzetna. Komandant Sava Kovačević bio je jedan od najbriljantinijih partizanskih oficira. Poginuo je u borbi za slobodu tokom drugog svetskog rata. A sada je pesma o njemu podrška koju Margarita sa drugim muzičarima pruža svom gradu i stanovnicima koji su u skloništima u Kijevu, na koji skoro svaki dan padaju bombe. Reakcija naše makednosnske publike bila je možda i najača, posle naše interpretacije ove pesme, koja je mnogo manje ubdljiva od one koju je otpevala Margarita, mada je Dženi uspela da izvođenju podari štimung koji podseća na ruski, odnosno ukrajinski jezik. I to je na neki način isti jezik, što ukazuje na nesreću bliskih naroda koji su se sukobili na surov način.

Džoni Horton je autor koji je u okvirima Rokabili i Kantri muzike kreirao verovatno najveći broj upečatljivih kompozicija. Nepriznat za vreme kada je bio aktivan, pa i kasnije, jedan je od heroja koji nisu dobili priznanje za svoj stvaralački rad. " Nort to Alaska" je jedna od njegovih pesama koje uvek izvodimo. Opisuje aktinosti pionira koji su bili u stanju da prevale milje u nepritupačnim pridelima Aljaske. Pesma je bila korišćena u istoimenom filmu sa Džon Vejnom u glavnoj ulozi.

Džimi Rodžers bio je poznat kao "raspevani kočničar (nekada je radio na železnici) i jodler, jedan od očeva američke kantri muzike iz koje je nastao rok end rol. Bio je lutalica, rođen, kao i kralj, u najortodoksnijoj južnačkoj državi, Misisipi. "Čekajući na voz" je pesma koja najbolje odražava njegovu poetiku. Izveli smo je u originalnom stilu, koliko god je to bilo moguće. Publika je razumela.

Kris Ajzak je uspešnu karijeru ostvario kao neo-rokabili autor i izvođač, a imao je i glumače epizode, pored ostalog u kultnoj TV seriji "Tvin Piks". Njegovu pesmu "Western stars" sa prvog albuma "Silvertone" izveli smo u stilu obrade koju je uradila KD Lang. Možda zbog toga što je Eva otpevala. Te zvezde umeju da slome srce emitivnih bića. Bila je to dobra sentimentalna pauza između energičnijih numera, ali se baš zbog lirske note idealno uklopila u ovoj fazi koncerta.

Luar na Lubre je bend iz Galicije, odnosno Španije. Naziv benda asocira na mesečinu u keltskoj noći kada Duidi izvode svoje rituale. Veoma popularan folk bend najveći uspeh postigao sa albumom "Plenilunio". Pesma posvećena ciganki sa magijskim moćima "Ta Gitana" bila je dobro rešenje za blago ubrzavanje tempa koncerta. Publika je burnije reagovala nego na većinu drugih pesama, verovatno zbog etno štimunga koji je približan našem, balkansko-makedonskom.

Nik Drejk je jedan od zaboravljenih heroja, kantautora koji nije zaostajao za Dilanom i Donovanom. Manje poznat, ali ne manje značajan, podario nam je nekoliko magičnih albuma. Iako je, kako stihovi govore izgubio magiju. "I Was Made to Love Magic" je pesma koju sam otpevao, a pratnja je bila verna originalu, vernija nego što sam mogao da postignem ograničenim glasovnim kapacitetima. I reakcija je bila dobra. Ovaj deo koncerta imao je posebnu aromu, melanholičnu i morbidnu, istovremeno.

"Partizan" je pesma iz vremena francuskog pokreta otpora u drugom svetskom ratu. Leonar Koen učinio je poznatom, ali i naši umetnici su je obrađivali, među kojima su veliki Darko Rundek i briljatni član našeg Udruženja Kralj Čačka. Otpevali smo je svi zajeno, a makedonska publika je potvrdila da je anifašističkog opredeljenja, što smo znali.

Nana Moskuri je jedna od najbriljatnijih grških umetnica. Pesmu "Nikad nedeljom" za istoimeni film komponovao je Manos Hatzidakis. Pesma je jedna od najprepoznatljivijih grčkih balada. Veovao sam da mogu da sa nekoliko grčkih melodija podsetim makedonsku publiku da smo svi mi, bratski narodi i da su naše razlike i nesporazumi prolazne istorijske stranputice. Aplauz koji smo dobili na Evinu briljantnu interpretaciju doprineo je tom utisku. Znam da su mi poverovali.

Nil Jang je napisao i objavio puno pesama koje spadaju u remek dela. Ipak, jedna balada među njima je posebno potresna i upečatljiva. Izraz "Powderfinger" koji je neprevodiv opisuje osobu koja je laka na obaraču, puca bez mnogo razmišljanja. Pesma je potresna i opisuje dvadesetdvogodišnjeg indijanskog mladića koji brani svoj dom. Dok mu je otac odsutan, a braća u lovu, on na reci primećuje beli čamac sa crvenom zastavom koji preti da uništi sve pred sobom. Uzima očevu pušku, ali shvata da je premlad i nespreman. Dok u prvom naletu meci pogađaju njegov dom, on gine pre nego što je uopšte uspeo da uzvrati udarac. Jedna od najboljih interpretacija koju je Eva, mlada dama iz Teksasa prezentirala mekedonskoj publici u stilu verzije koju je obradila grupa "Cowboy Junkies" i publika je umela da adekvatno uzvrati.

Kejt Vulf je izuzetno talentovana autorka koja je američku folk muzika uzdigla na najviši nivo. Njene kompozicije i briljantne pesme nisu zaboravljene, mada je slava na naki način zaobišla. Teško je bilo izabrati pesmu od svih njenih neprepoznatih hitova. "Ovde u Kaliforniji" je ljubavna poema o mladalačkoj strasti i melanholičnoj aromi kalifornijskih predela. Perfektna interpretacija koju je Eva uspela da izvede na nivou originala ostavila je utisak, iako publika nikada nije čula pesmu.

Tom Vejts je jedan od nauautentičnijih trubadura sa ulice, pesnik boemske melanholije, pijanstva i lutanja po barovima do iznemoglosti. "Topla pivo i hladne žene" je pesma koju sam imao običaj da navodim kao jednu od pesama koje opusiju moj život. Jedan od njegovih ranijih albuma je ostavio utisak koji se ne zaboravlja, a, u stvari, svi njegovi albumi su remek dela. Promukli glas koji reinterpretira Balaševićevu tezu da mu je samo potrebno jedno toplo pivo nije prošao bez ovacija mekedonske publike.

Bili Fjuri bio je idol britanske publike, pevač, autor i glumac koji je među rok end rol umetinicima kasnih pedesetih i ranih šesdesetih godina dvadesetog veka stekao veliku popularnost. Njegova kompozicija "Pola puta do raja" obeležila je korene britanskog roka i mi smo je izveli najpribližnije originalu. Pitanje je da li je neko u makedonskom auditoriju pesmu čuo do sada, ali reakcija je bila takva da to, činilo se, nije ni važno.

Coph Nia je švedski Dark Ambient bend čiji lider Aldenon Sartorial poseduje izuzetan talenat za muzičke i poetske forme tog žanra. "Naša dama od zvezda" je pesma zasnovana na stihovima Knjige zakona Alistera Kroulija. Jedna od najboljih numera koje su povezane sa tim čuvenim i kontraverznim delom, koje predstavlja profetsku simfoniju novih normi koje će se ispoljavati na Zemlji. Sve amerikanke su uspešno otpevale stihove uz minimalan odmak prema originalu. Jedna od najbolje izvedenih pesama na ovom koncertu, kao što je trebalo da bude.

Current 93 je britanski eksperimentalni neo-folk bend koji je takođe povezan sa Kroulijevim magijskim univerzumom. Nekoliko albuma koje su objavili predstavljaju kultna ostvarenja, a misija lidera benda, Dejvida Tibeta, bila je kontraverzna, zaobilazna, odražavala je lutanja u razumevanju, prepoznavanju i odbacivanju magisjkih normi i iskustava koje uz njih slede. "Gothic love song" smo izveli potpuno verno originalu, klavir i vokal i to je bilo dovoljno da se razume poruka u priči o pretencioznoj dami koja pokušava da se predstavi kao veoma morbidna i ekstravagantna, a samo je sfinga bez tajni, kao u Vajdovoj priči sa tim naslovom.

Kinovia je bend koji je ostavio neizbrisiv i nekako tanak trag na srpskoj Gotik sceni. Ipak, kada se sumiraju sva muzička izdanja i koncerti nije bilo boljih od njih. "Dorotea" je jedna od pesama sa njihovog kultnog albuma "Basiliko". Pravoslavni gotik u harmoniji sa Neo Folk estetikom i prizivanjem Dejvida Tibeta bio je naš izbor u okviru numera koje spadaju u ljubavne, s tim da je ta emocija usmerena ka duhovnoj dimenziji i bićima svetlosti.

"Viva mi patria Bolivia" je kompozicija koju su Džoan Baez i njena sestra Mimi Farinja izvele na koncerte u zatvoru Sing Sing. Pesma posvećena nacionalnom ponosu i patriotskim osećanjima jednako je odjeknula u tom zatvoru i na našem koncertu.

"Marylend my Marylend", je pesma buntovnog James Ryder Randall-a, iz 1861-te, koja opisuje agresiju Severnjaka i otpor južnjačkih država i njihovih patriotskih jedinica u građanskom ratu. Lokal-patrototski naboj je sadržan u stihovima koji opisuju otpor agresiji i odlučnost da se brani svoj zavičaj. Bila je zvanična himna države Merilend od 1939-te do 2021-te godine. Kao što se ponavlja obrazac da se heroji zaboravljaju i osporavaju, ova pesma više nije himna te savezne države. U vokalnom delu interpretacije učestovali su svi muški i ženski i članovi benda, a reakcija publije je bila isto takva, svi su aplaudirali.

Sari Mare je pesma koja je bodrila Bure, tokom bitaka sa nadmoćnijom armijom Ujedinjenog kraljevstva. Oni su bili doseljenici u Južnu Afriku, koji su iz Holandije i drugih evropskih zemalja našli domove i utočište u najudaljeijoj destinaciji afričkog kontineta. Kada su otkrivena bogatsva koja su bila na teritoriji koju su naselili stigli su britanski kolonizatori, ali Buri su pružili neočekivano snažan otpor, branili su svoje domove i porodice. Sari Mare je pesma koja se pevala na holanskom jeziku tokom prvog i drugog bursko-britanskog rata. Izveli smo je sa posebnom pažnjom na svaki detalj, imajući u vidu da holandski jezik niko ne razume, ni mi ni publika, ali emocija je bila potpuno prepoznatljiva. Pesma opisuje čežnju dobrovoljca koji je branio svoju domovinu za damom koja je živela u oblasti Moi reke. Bila je učiteljica.

Onda sam uzeo mikrofon i rekao nekoliko reči koje je odavno trebalo da kažem, a koje sam propustio da pomenem na prošlom koncertu u Skopju.

Tokom agresije NATO pakta na moju domovinu, 1999-te godine rodbina iz Makedonija, da, to je rodbina mog dede po majci, javila se i zamolila na da primimo dva momka koja su poznavali, a koji su odlučili da dođu u Beograd i daju podršku našim građanima. Posle nekoliko sati koje su proveli kod nas otišli su u beogradsku noć da brane naše mostove. Napravili smo fotografiju sa zastavom Makedonije koju su doneli.

Pozvao sam ih da mi se jave, ako se sećaju svog hrabrog dolaska u Beograd na koji su svake noći, i te noći, padale bombe.

Prvi taktovi pesme koju je grupa Tajm proslavila, a koju je briljatno odpevao legendarni Dado Topić, "Makedonija" uzbudili su sve u dvorani. To je bio kraj koncerta, ali kraj koji je odzvanjao u nedogled.

Runa Jera se dovodi u vezu sa plodnom godinom, periodom koji se na bilo koji način može smatrati uspešnim. Jera označava žetvu, plodove napornog rada. Kao i karmu prema čijim zakonima oni koji su činili pozitivne napore primaju nagradu, a oni čije aktivnosti su bile usmerene na destrukciju imaju priliku da se suoče sa posledicama.

Bogovi sa kojima je ova runa povezana su Frej i Freja. Njen broj je 12.

Udruženje Jera, osnovao sam radi ostvarivanja ciljeva koji su u skladu sa prirodom rune i načinom njenog dejstva. U oblasti autorskih prava u savremenom društvu postgnut je značajan napredak, ali on nije srazmeran u svim sferama stvaralaštva. Umetnici koji pišu poeziju i imaju nekomercijalne ciljeve u muzičkom, televizijskom ili filmskom stvaralaštvu, prevodioci i muzičari koji interpretiraju dela nekomercijalnog formata su zapostavljeni u okvirima kolektivne zaštite autorskih i srodnih prava i zakoni tržišta su im nenaklonjeni. Većina nema mogućnosti da živi od svog stvaralaštva, izdržavaju se od drugih poslova, uglavnom nepovezanih sa njihovim umetničkim afinitetima, a mnogi nemaju mogućnost da regulišu penziono osiguranje.

Naravno, naša misija trebalo bi da bude i zasnovana na ekološkim principima i u tom okviru i na efikasnim metodama zaštite napuštenih životinja. Umetnost je važna ali ako je društvo ignorantski postavljeno prema problemima nezaštićenih kategorija ljudi, životinja i prirode u celini, onda to nije dovoljno da bismo smatrali da imamo pravo da se predstavimo kao uspešni protagonisti viših, nekomercijalnih ciljeva.

Udruženje je osmišljeno kao međunarodno udruženje autora i među mnogim prijateljima i kontaktima iz života i ambijenta digitalnih komunikacija okupilo je preko 20 ličnosti koje slede principe nekomercijalnog, neprofitnog pristupa kreaciji umetničkih dela.

Među našim uzorima su počasni članovi udruženja, oni koji nam nisu mogli da se pridruže u avgustu 2025-te godine, Mikis Teodorakis i Dragoljub Crnčević.

Objektivno, sporno je kako sam mogao da navedem Teodorakisa kao člana Udruženja. Verujem da je bliskost sa njegovom društvenom ulogom i muzički repertoar koji je neuporediv i koji prevazilazi lokalni ambijent razlog. Jedino je Vangelis neko ko se može porediti sa njim.

Teodorakis je grčki kompozitor čija biografija nije ograničena na muzičko stvaralaštvo. Bio je borac za pravdu, za pravedno društvo i u Grčkoj je imao ulogu da se suprostavi okrutnoj vlasti vojne hunte. Bio je član parlamenta Grčke i politički lider koji je promovisao progresivne ideje slobodnog društva, suočen sa cenzurom i deportacijom u koncentracioni logor. U kasnojoj fazi života potpuno se posvetio muzici i stvorio remek dela koja su zapisana u leksikonu grčke muzike.

Verovao je u pravdu, suprostavljao se imperijalizmu zapadnih sila i svakom vidu ugnjetavanja naroda i pojedinaca, ali je bio duboko svestan da je čovečanstvo daleko od ideala koji su osmislili najveći umovi čovečanstva, među kojima su bili posebno istaknuti akteri grčke filozofske misli.

U toku agresije NATO pakta na Srbiju, u proleće te teške, 1999-te godine, organizovao je antiratni miting u Atini, koncert koji je okupio ogroman broj Grka, koji su dali podršku građanima Srbije i to mu mi nikada nećemo zaboraviti.

Na počinak je otišao na ostvu Krit, pozvan od onoga koji poznaje puteve karme i smerove kojima se čovečanstvo kreće, koji mu je pružio utehu i saznanje da njegova borba nije bila uzaludna.

Dragoljub Crnčević-Crnke, osnovao je prvi bluz bend u Jugoslaviji, pre više od 40 godina. Point Blank je menjao postave, ali svi koji su pratili Dragoljuba u njegovoj misiji bili su briljatni muzički umetnici, koji su imali u vidu samo jedan cilj, da se kompozicije koje je kreirao izvedu na besprekoran i inventivan način.

Dragoljub je karmički bio povezan sa američkim jugom i to nije samo detalj iz moje analize njegovog horoskopa. Pevao je i pisao pesme na engleskom, tako da niko ko nije dobro poznavao bend, nije mogao da pomisli da se ne radi o bluz bendu sa američkog juga.

Verovao je u svoju misiju i kada bi mi pomenuo da sledi neki njihov koncert, zvučao je nakako svečano, kao da najavljuje religijski ili duhovni ritual posebnog značaja, a rekao bi samo "Svira Point Blank".

Kada su 2015-te godine objavili album "Gitarologija", to je bio iskorak koji je bend izveo iz okvira bluza i potvdio izuzetnost stvaralaškog potencijala njega, kao autora, njegovih saradnika iz benda, ali i brojnih učesnika koji su dali nemerljiv doprinos u prepevima prvog CD-a koji je originalno komponovan i odsviran na engleskom na drugom, koji predstavlja verzije tih pesama na srpskom jeziku.

Uspeo je da okupi legende jugoslovenskog i srpskog roka, kao što su Dragi Jelić, Bajaga, Dado Topić, Vedran Božić, Josip Boček i mnogi drugi. Album je imao veliki odjek i tiraž mnogo veći od proseka u današnjem vremenu digitalnih komunikacija, a na digitalnim mrežama imao je još više uspeha. Ipak, objektivno manji nego što bi to bilo adekvatno kvalitetu ovog antologijskog dela.

Istovremeno, na privatnom YouTube kanalu jedne devojke iz Italije (verovatno poreklom iz Srbije, to ostaje misterija) "Mari, Mari", pesma sa prethodnog albuma "Song for V." postigla je neverovatnu popularnost. Višemilionski pregledi, komentari i prepevi na brojne jezike sa svih mogućih krajeva sveta, koje su fanovi sami uradili, pokazali su da je potencijal benda daleko veći od okvira lokalne muzičke scene.

Dragoljub nas je napustio prerano, u momentima kada nije više imao snage da prisutvuje sastancima Rok saveta, malog kruga prijatelja koji sam tako nazvao i okupio. Sastajali smo se u kafani Staro Užice na Autokomandi i restoranu Radecki na Dunavskom keju. Zato sam osnovao i želim da verujem da je Udruženje Jera, nastavak naših sastanaka, jer Rok savet nikada nije objavio da će biti rasformiran.

A članovi udruženja su i Darko Grujić, koji je svirao klavijature u poslednjoj postavi benda, onoj koja je, pored ostalog realizovala album "Gitarologija", kojeg je Dragoljub smatrao najvažnijim saradnikom.

Kao i Miša Krstanović, basista koji je legenda muzičke scene Beograda, koji je sa Dragoljubom provodio najviše vremena tokom poslednjih godina i dana i koji je trebalo da bude u sastavu benda, ali Dragoljub nije mogao da se na tako grub način zahvali drugom basisti, dobrom muzičaru kojeg su zvali uspavani, dobar momak koji je u nekom trenutku uleteo u neku postavu grupe.

Znam da je osećao teret nepravde zbog toga što njegovo stvaralaštvo i muzika Point Blanka nije bila dovoljno priznata i poštovana, zbog toga što su na muzičkoj sceni Srbije u glavnim ulogama bili neki drugi akteri, koje je ipak poštovao, bez trunke zavisti.

Verujem da nas je napustio, pomiren sa postignućima svog života u kojem, za razliku od drugih koji traže i ono što ne zaslužuju, nije tražio ni ono što mu pripada, bez negativnih osećanja, kao što je blag i miran onaj koji ga je pozvao u svetove senki.

Među nama je i Maja-Ikica Milosavljević, empata i uzvišena duša koja komunicira sa anđelima, arhanđelima i drugim svetim bićima. Pored toga što je prevodilac i autor knjige "Nasmejana duša" koju je napisala u komunikaciji sa njima.

Izuzetni su njeni postovi na društvenim mrežama, među kojima mi je poseban utisak ostavilo predavanje/radionica kada je opisala ženu iz Kanade sa kojom je komunicirala preko Skype mreže. Radi se o ženi kojoj je Maja svojim energetskim terapijama trebala da pomogne u haosu od života u kojem se našla posle razvoda i života sa dva neobuzdana tinejdžera.

Ali, kako Maja objašnjava, više je ona dobila od nje, nego što joj je pomogla. U grad u kojem je živela došao je novi fudbalski trener koji je odmah počeo da se druži sa njenom decom i njom, ali kojeg nije zamišljala kao nekog relevatnog u romatničnom smislu zato što je bio dvanaest godina mlađi od nje. S druge strane posle nekoliko promašenih veza, kao izuzetno religiozna osoba, smatrala je da treba da se obrati Bogu direktno. Posle svih razočarenja koje joj je život priredio rekla mu je da u slučaju da ima nekoga koga je namenio za nju, da taj čovek treba da se pojavi na njenim vratima i da kaže da ga je Bog poslao. Nekako je istovremeno imala utisak da je fudbalski trener izuzetan mladić i da će njegova žena biti veoma srećna.

Jednog vikenda bilo je dogovoreno da trener, ona i deca idu na neki verski događaj koji je priređivala crkva kojoj su pripadali. Veče pre toga mislila je da je njena situacija beznadežna jer joj Bog nije poslao nikoga. Ujutro na njenim vratima bio je trener koji je nosio majicu na kojoj je pisalo "Bog sluša". Ostatak priče je da su njih dvoje nekoliko godina u sretnom braku. Ali, to je samo jedna od Majinih brojnih priča. Intervju sa Majom, koji sam objavio na sajtu Duhovni razvoj, je jedan od najboljih i najpretraživanijih.

Jera ima mešovit Savet autora kojem predsedava moja drugarica iz Desete Beogradske gimnazije, Mira Šuša, koja je pored prestižne naučne karijere pokazala prefinjeni talenat da objavi zbirku poezije "Moj Adam", ali to nije kraj njenih kreativnih aktivnosti.

Miša Krastanović je član Saveta autora udruženja, kao predstavnik muzičkih umetnika, kao i Ilija Gajica, reditelj koji je snimio četiri biografska filma posvećena najvećim srpskim kompozitorima klasične muzike, među kojima se posebne ističe film koji je avangardna biografija Slavinskog, nagrađen na mnogim festivalima umetničkog filma. Naravno, Ilija je režirao i kultni film "Život u zatvoru", u kojem grupa Point Blank nastupa u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

Bandolero Blanko je filozof i pesnik iz Dominikanske republike, kojeg sam upoznao preko Mire Šuše. Jedan od najstarijih i najvažnijih članova Udruženja. Naši susreti bili su uvek inspirativni i verujem da smo se nekako razumeli uz ograničenja koja donosi razgovor na jezicima koji nisu naši izvorni.

Nenad Marić koji nastupa pod pseudonimom Kralj Čačka je pozvan da nam se pridruži kasnije od većine drugih. Time ne spada u osnivače. Ali je kompozitor i muzičar specifičnog profila, sa originalnim osećajem za melodiju i emociju što ga čini ga jednim od najkreativnijih protagonista srpske i regionalne muzičke scene.

Vladimir Janković je naš drug iz Rokabili ekipe, poznat kao Majstor, veoma posvećen sećanjima na drugove i vremena kada su se odigravale tuče sa drugim subkulturnim ekipama na beogradskom asfaltu. Horor priče koje je lucidno pisao objavio sam na mom sajtu, pod nazivom Duhovni razvoj.

Bane Stevanović je medijski istraživač koji nije želeo da ga u zvaničnim dokumentima Udruženja pomenem kao zamenika glavnog urednika jednog radio programa, ali je prihvatio da svoju ulogu individualnog istraživača muzike i umetničkih dela u širem smislu posveti ne samo radio stanici čiji program uređuje nego i našem Udruženju.

A Jovan Bačkulja je medijski arheolog, odnosno akter diskusionih tribina pod tim nazivom u kojima je istraživao balkanske treš pojave i razne bizarnosti u savremenoj umetnosti. Kao TV reditelj još nije pokazao sva svoja umeća, s obzirom na veliko poznavanje muzike od njega se to očekuje, a Udruženje je sredstvo koje ćemo upotrebiti da ga na to podstaknemo.

Bio je lucidan te večeri kada sam ga upoznao sa Dušanom Makavejevim, kojem sam u to vreme davao pravne savete. Kada je Makavejev shvatio da se nije slučajno pojavio u bašti kafane "Poslednja šansa" pozvao je svoju ženu da nam se pridruži. Jovan je imao priču i za nju o tome kako ga je uvela na neke manifestacije zatvorenog tipa, pa je razgovor tekao u dobrom pravcu do kasno u noć. Jovan je veoma talentovan da svaku temu začini nekom efektnom, manje ili više povezanom, pričom pa je dobar sagovornik u svakom društvu.

Aleksandar Delibašić bio je jasan kada mi je napisao elektronsku poruku sa odgovorom na moj predlog da nam se pridruži sa samom jednom rečju :"Saglasan". Tako je postao član Udruženja koji ima posebnu ulogu s obzirom da je njegov doprinos koncertnoj sceni kod nas i u regionu nemerljiv i izuzetan. Kao šef agencije "Bad Music for bad People" organizovao je stotine nastupa nekomercijalnih rok bendova koji se pamete i koji će se pamtiti dok nas ne izda naše sećanje.

Saša Skalušević-Skala je pesnik koji je uspeo da objavi nekoliko zbirki apsolutno nekomercijalne, inventivne poezije što je izuzetno ostvarenje za nekoga ko živi daleko od našeg glavnog grada.

Jelena Usken je devojka koju je nakonost nordijskom hevi metal zvuku odvela do karmičkih ambijenata i partnera. Jedna od devojaka koje su slušale hevi metal muziku i zbog toga upisale studije norveškog jezika. Ali nije zbog toga, karma je tu odiglala svoju ulogu i kako se, po pravilu, sve odvija po scenariju inkarnacije živi sa mužem, Norvežaninom, u norveškom gradu Stavangeru, a ima posebno mesto u mom srcu.

Jasenka Vasić je lekar koju znam, kao i Miru, iz vremena kada smo bili đaci Desete beogradske gimnazije. Bila je uvek nekako stroga, smatrala je da nisam mnogo inteligentan jer nisam uspevao da naučim lekcije iz nacrtne geometrije, a ni drugi prirodni predmeti mi nisu išli od ruke.

Tek nedavno sam uspeo da je ubedim da nikada nije trebalo da upišem prirodni smer i da su mi predmeti kao što su književnost i filozofija veoma bliski za razliku od onih, primarnih koji su bili logični za prirodni smer koji nisam izabrao, već su me roditelji naterali iz njihovog kaprica i nerazumevanja. S obzirom na njena interesovanja i izučavanja api terapija, odnosno blagotvornosti meda i proizvoda od meda na ljudski organizam planirala je da objavi prevod knjiga koje su posvećene tim metodama izlečenja, pa je njena uloga u udruženju u tim okvirima.

Miroslav Antonijević je moj kum koji je vrhunski medijski profesionalac. Život je proveo za miks pultom Studija B i Radio Beograda, njegov doprinos nečemu što manje upućeni smatraju podrazumevanim, a to je čist zvuk sa radijskih talasa koji je dragocen i neuporediv sa problematičnim zvučnim strukturama.

Anđela Rackov, moja sestra od tetke poznata je kao i njena majka, kao neko ko se ceo život bavi brigom o mačkama i drugim napuštenim životinjama. U jednom trenutku u njihovom velikom stanu na Vračaru bilo je sedamnaet mačaka i dva psa. Ali broj životinja koje su spasavale sa ulice, čuvale i lečile mnogo je veći.

Verujem da ćemo moći da barem donekle doprinesemo boljem tretmanu uličnih životinja organizovanjem "No Kill" azila, podsticanjem udomljavanja i pomaganjem brojnih pojedinaca koji se brinu o psima i mačkama sa ulice, a radi se, najčešće, o osobama koje imaju skromne finansijske mogućnosti.

Jelena Janković je marketinški menadžer u advokatskoj kancelariji koja je postala deo korporacije u vlasništvu arapskih koncesionara.

Deo života provela je u Americi gde je završila prestižni Univezitet u Konektiketu, a veliki je poznavalac nezavisne muzičke scene. Možete nas sresti na koncertima koje veliki mag Delibašić organizuje bez naznaka da će se od toga umoriti.

Anise Al Abed je devojka čija slava je poznata u Gotik zajednici. Kao superioran, stilizovan model bila je na naslovnoj stranici magazina "Gothic beuty", ali to je sada u kategoriji stare slave. Njen osećaj za stajling i inovativne komunikacije čini je dragocenim članom Udruženja.

Linda Stjuart je paganska sveštenica koju sam upoznao na Facebook-u i sa kojom delim mnoge naklonosti, uverenja i afinitete. Neke njene pesme u originalnoj i verzijama prevednim na srpski postavljene su naravno, na sajtu Duhovni razvoj.

Una Mirković je među onima koje su napustili našu zemlju u vremenu krize, među onima koje su znali da promene neće doneti mnogo, da ćemo se vrteti u ambijentu zemalja koje su na začelju, barem kada je Evropski kontinet u pitanju. Kao Geštalt terapeut živi i radi u Vojvodstvu Luksemburg. Pored toga prevela je nekoliko izuzetnih dela sa francuskog jezika, kao što je "Tajni govor prirode", Žan Mari Pelta.

Informacije iz ove knjige predstavljaju prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka.

Leyla Oglesby je Amerikanka koju sam pre više od deset godina upoznao preko FB naloga. Posvećena je umetničkom plesu i drugim oblicima izvođačkih umeća, a veliki je poznavalac alternativne i avangardne umetnosti. Pod nazivom Lunasol nastupa i bori se za egistenciju, tražeći dom i priliku da predstavi svoje umeće u različitim krajevima, državama američkog kontinenta. I ona je sa nama.

...Put u Rovinj bio je dugo planiran. Ipak, trebalo je puno vremena da se sa Marinom uskladim i kada smo našli pogodne termine trebalo je samo organizovati prevoz i smeštaj. U starom delu grada našli smo apartman koji je bio idealan, tu smo se smestili, opušteno smo čekali sunce novih dana. Rovinj je u junu bio mesto sa malo turista, ali lepo vreme je utisnulo svoju energiju i zraci meditativnog polusna su bili ono što smo želeli, očekivali i dobili.

Porodica naših domaćina bila je višegeneracijski skup lokalnih Istrana koji su imali neku pozitivnu emociju, ili barem ostatak te emocije, u odnosu na bivšu državu. Taj osećaj žala za nekim vremenima koja su prošla i koja su grubo okončana delio sam sa njima. Marina nije mnogo marila za to, mada je ipak sve to veoma dobro razumela, njena Ukrajina bila je u groznom vremenu sukoba koje smo mi prošli, možda sa manje muka, ali nikada raspad države nije doneo ništa dobro građanima, samo političari koji nemaju moralnih načela mogu da profitiraju od stradanja svog i drugih naroda.

Jednog jutra prišao sam gosođi koja je bila, na neki način, glava porodice. Baka koja je bila vlasnica poseda, porodice Feri, apartmana sa okolišem. Pitala me je da li znam da sve ovo što je njihovo, nije uknjiženo zbog birokratskih procedura na koje ne mogu da utiču. Da je sve, po pravu i pravdi njihovo, ali da nije tako u zemljišnim knjigama. Pisali su svim organima lokalne i regionalne samouprave i nikakav odgovor nisu dobili. Rekao sam da razumem situaciju u kojoj su. Mnogo je takvih primera u našem regionu. Obećao sam da ću upotrebiti svoje kontakte koji prevazilaze nivo gradonačelnika i župana.

Sutra ujutro sam pozvao važne adrese u Zagrebu. Pokazalo se da je to imalo veoma brz efekat. Rekli su nam da su ih odmah kontaktirali iz Istarske županije i da je predsednik opštine dolazio da se izvini, sa objašnjenjem da nije bio obavešten o njihovom problemu za koji nije nadležan. Sledećeg jutra automobil iz kancelarije Istarskog župana stigao je u dvorište gospođe Feri i službenici, koji su bili veoma skrušeni, doneli su joj rešenje o proširenju vlasničkih prava na imovini koja je bila njena.

Ručak koji je gospođa Feri organizovala, sa molbom da prisutvujem jer je želela da mi se zahvali, bio je u stvari večera, oko 7 uveče okupili smo se u bašti glavne kuće apartmana. Marina je došla u svojoj ekstravagantnoj haljini i sa prstenjem i ostalim ukrasima koji su reflektovali njenu ličnost. Bilo je to u redu.

Svi članovi porodice Feri bili su veoma zahvalni. Rekao sam im da sada imaju sve što im je potrebno, ali da ako im, bilo šta drugo zatreba, da im je moja konekcija sa Zagrebom na raspolaganju i da mogu da me pozovu bilo kada. Marina je imala potrebu da ispriča koliko je teško njenoj porodici u Kijevu i okolini. Ruski napadi bili su surovi, mada je sukob koji je doveo do toga imao odgovorne sa obe strane.

Atmosfera večeri dovela je do poezije, teške teme bile su ostavljene po strani. Pesma " Margarita" koju je komponovao Mikis Teodorakis, na stihove Fererika Garsije Lorke, bila je jedna od onih koju je Marina, kao meni omiljenu perfektno umela da otpeva. Kao i njegova "Marina" koju je Marina uvek izvodila na ovakvim okupljanjima i na drugačijim hepeninzima. Posle su sledile druge, dalmatinsko-istarski štimung i "Bella Istriana mia", "Vino Amaro", "set pesama Farbicio de Andrea"...

Veče je bilo začinjeno najboljim istarskim crvenim vinom i prijateljskom atmosferom. Nije lako, ali ni teško, steći prijatelje za ceo život, nekada je sitnica koju uradite pokretač neobjašnjivih procesa zbližavanja koji imaju nastavak, a nemaju kraj.

...Venecija je majka i otac, naš grad u kojem je bela magija uvek imala svoje pribežište. Utočište od svih neprijatelja i neizbežnih problema u svim inkarnacijama, Vencija je bila i ostala bastion slobode za sve koji slede svoje karmičke uloge i zadatke.

Marina je volela pesmu srpskog pesnika "Santa Marija De la Salute", koja predstavlja izvinjenje autora zbog zabluda koje je nekada imao o verskom objektu koju je izgrađen na zemlji, od drvene građe preuzete iz Srbije, ali je dostizao nebo. Verovala je da, ako se pomoli za dušu pesnika Laze Kostića i za svoju rodbinu u Ukrajni, da će se sve što im sudbina odredi biti spokoj i sigurnost dok ne prebrode iskušenja aktuelnih inkarnacija.

Venecija je prestonica Kongregacije vampira, veštica i demona, organizacije koja je odolevala svim istorijskim turbuletnim promenama u istoriji čovečanstva. Ona je dobila novo ruho na osnovu saznanja koje su akteri novog vremena razumeli i primenili u našem veku, tako da će se uloga ovih bića koja sa ljudskim bićima koegistiraju vekovima unazad, izmeniti na način koji će njima i svim živim stvorenjima na našoj planeti doneti dobrobit i napredak.

Venecija je meka kroz koju se preseca dimenzija božanskih energija i duhovnih struktura ljudi, životinja i biljaka, sveokupna simbioza koja održava tkivo našeg dela Univerzuma.

Bili smo tu veoma kratko, ali su energije grada ušle u naše ćelije i dale nam podsticaj da nastavimo sa svojim karmičkim ulogama i zadacima.

I znali smo da ćemo se vratiti.

...Kada smo se vratili sa izleta u Veneciju, sledeće jutro ugledao sam gospođu Feri u bašti. Bila je sama i veoma tužna. Prihao sam joj i pitao je šta je sada muči. Rekla je da sam joj toliko mnogo pomogao da od sada svako leto mene i moje društvo čeka besplatni smeštaj do kraja njenog života, ali i duže. Pominjala je testament koji piše. Ali, je imala dilemu kako da u testament uklopi ćerku iz prvog braka koja je hospitalizovana u instituciji za psihijatrijeske slučajeve u Puli. Devojka je, posle nesretne ljubavne avanture sa Italijanom koji je nestao posle letovanja, izgubila sposobnost da funkcioniše u realnosti. Prepruka lakara bila je duševna bolnica, ali ta preporuka značila je samo da će je viđati ponekad i da ona nikada neće biti slobodna.

Razumeo sam njenu tugu. Obećao sam da ću posetiti devojku i razgovarati sa njom. Nije to bilo neko značajno obećanje koje podrazumeva da će se nešto promeniti. Ipak, shvatio sam da u planu moje inkarnacije, planu koji sa vodičima iz viših sfera pravimo pre inakarnacije, postoje neke akcije, neki detalji koji nisu deo glavnog scenarija, ali imaju značaj za mene i za neke druge duše koje ću sreti na ovom putovanju. Nisam i neću zaboraviti zavet Lazarovih vitezova. Pa, ako je to ovaj zadatak, za mnom čitaoče.

Sreo sam je u bolničkoj sobi koja je čista, ali i ružna koliko i svaka bolnička soba. Ipred bolnice na klui ambijent je bio malo prijatniji i mogli smo da razgovramo. Pitao sam je zašto joj je tako teško pao rastanak sa Italijanom kojeg je volela, a znao sam da sam iskusio slične situacije i možda, donekle, našao odgovore na sva pitanja koja se tada pojavljuju i postavljaju. Rekla mi je da je bila opčinjena i uverena da je on taj sa kojim treba da proživi ovaj život i da niko drugi ne bi mogao da ga zameni.

Obajasnio sam joj da se duše upoznaju u nekoj nultoj, početnoj inkarnaciji i da se zatim prepoznaju i povezuju od tada do večnosti, Da svi naredni životi predstavljaju mogućnost da se ponovo sretnu i da, ako se to desi, da je reakcija prepoznavanja i obnovljene ljubavi toliko jaka da nekada ne mogu da se snađu ukoliko su u toj inkarnaciji dale zavet nekoj drugoj duši, da će biti sa njom. Da je život jedan scenario u nizu inkranacija na zemlji, gde smo zato što treba da naučimo da smo večna bića koja treba da budu gospodari univerzuma, stvaraoci sveta. I da u tom stvaranju treba da kreiramo bića koja će, poput nas, sada, imati svoje dileme, opcije, ljubavi i kreativne sposobnosti i da treba da naučimo koliko je teško odigrati njihove uloge, pre nego što stvorimo neka slična bića u drugim realnostima Univerzuma. Pre nego što postanemo ne bogovi na obuci, što smo sada, nego Bogovi stvaraoci.

Poklonio sam joj jednu od knjiga koju sam smatrao izuzetnim ostvarenjem. "Ezoterična filozofija ljubavi i braka" koju je napisala Dion Fortune objašnjava duhovne spone između duša u inkarnacijama kada mogu biti samo porlazni partneri, karmički povezani, srodne duše i duše blizanci, što je najviši stadijum moguće povezanosti.

Doktrina o srodnim dušama sa kojima smo povezani nizom inkarnacija i sa kojima se besprekoran sklad postiže spontano i o karmičkim vezama kod kojih postoji neki trag konflikta, nesreće koji energetki obuzima, opseda i lomi obe duše, a njihov susret ima svrhu da se odnos popravi. Nekada je trag pomešanih osećanja iz prošlih života toliko jak da se u aktuelnoj inkarnaciji sve ponovo odigrava na isti način. Ali, duše imaju priliku da razumeju uzroke i da izbegnu iste posledice, što je i smisao ponovnih susreta. Ako ne uspeju, ostaje koncept neke od narednih inkarnacija u kojoj bi to trebalo da se dogodi.

Ali, duše mogu da postignu harmoniju i u okvirima nejednake inkarniranosti, kada je jedna živa, a druga je posećuje na astralnim planovima. Ukazao sam joj i na link sa radionice koju je Maja Ikica održala sa svojim saradnicima, posvećenoj srodnim dušama i karmičkim odnosima.

Devojka je razumela ne samo detalje ezoterične doktrine koja objašnjava ljubavne i druge odnose duša, nego i suštinsku poruku, a koja podrazumeva da su susreti sa karmički povezanim bićima važni, ali da je susret sa srodnom dušom mnogo važniji i da ne treba da zbog rešavanja karmičkih veza zapostavimo nekoga koga su duhovni vodiči, u dogovoru sa našim sopstvom pre inkarnacije, predvideli da bude sa nama.

Posle razgovora sa devojkom koja je vidno promenila stav i nekako se uspravila, kao da očekuje da joj nešto doleti iz visine, gledajući Sunce, razgovarao sam sa direktorom bolnice. Naravno, on je čuo za slučaj zemljišnih knjiga porodice Feri i razumeo da jednim telefonskim pozivom mogu da utičem da je pusti iz bolnice. Dogovorili smo se da je ponovo pregleda konzilijum svih lekara koji su je lečili.

Posle nekoliko dana gospođa Feri me je pozvala uplakana. Kazala je da joj se ćerka vratila i da će do kraja života biti sa njom. Otpusna lista sadržala je konstataciju da se njeno psihičko stanje poboljšalo bez adekvatnog medinskog objašnjenja.

Lazarovi vitezovi su oni koji se nikada ne predaju. Oni koji štite pravednike, ma koliko su jaki, ili slabi, nezaštićeni i bespomoćni. Biti član reda je čast koja se stiče vikinškim idealima. Svako ko je štitio slabe, nezštićene, bilo da se radi o ljudskim bićima, životinjama, biljkama, prirodnim predelima, šumama, planinama, stekao je pravo da se njegova uloga ispita i da se donese odluka o pripadnosti besmrtnom redu.

... Despina je sela na stolicu, vrpoljila se. Ciprijani je bio grub i pretećim glasom joj je objašnjavao da može da je prepusti nemačkom garnizonu, ako ga ne bude slušala. Pristala je da je fotografiše, ali kada je mislio da je završio počela je da priča. Ciprijani koji je nesumnjivo bio ozbiljan naučnik i posvećenik, opsednut fašističkim idejama, ali je svojim prezimenom bio na neki način označen da je karmički blizak Kritu, drevnom grčkom ostvu.

Donekle je razumevao da se tu nije našao slučajno, a s obzirom da je verovao da je evropska civilizacija nastala na Mediteranu imao je ambiciju da objavi knjigu koja bi svojim, pre svega vizuelnim sadržajem, to dokazivala i detaljnije objašnjavala to uverenje. Nije bio previše grub i Despinini dečiji portreti koje je sačinio u toj i narednoj sesiji bili su najbolji od svih fotografija koje je snimio na Kritu. Kao deo italijanskog kontigenta okupatorskih formacija imao je slobodu da traži od lokalnog stanovništva bilo šta.

Despina mu je objasnila da narod Krita ne trpi okupatore, da je slobodan i kada je porobljen, jer to ropstvo ne može da traje. Da su oni potpomci Boga Zevsa koji je vladar sveta i da on nikada neće dozvoliti da ih neko pobedi. Vaše jedinice su samo trenutno tu i bilo bi dobro da što pre napustite ostrvo. Oni koji ostanu do kraja neće se vratiti kući.

Naš narod, Grčki, objašnjavala je, je drevni narod Leonide i Ahila, Jasona i Amagenona i naši borci će vas sigurno pobediti. A moj portret će biti simbol otpora, a ne samo jedna od fotografija koje ukrašavaju vašu knjigu. I sami znate da smo mi, sa Mediterana potomci prvih evropskih naseobina i civilizacija koj su stvorile novo doba, što zbunjeni okupatori, kao što ste vi ne mogu da zatru u svojim agresivnim pohodima.

Ciprijani je obožavo ratnički duh fašističke ideologije i lidersku ulogu Musolinija. Đovineca bila je pesma koju je svaki dan želeo da čuje ili otpeva. Te crne uniforme bile su elegantne i ulivale su osećaj moći. Italija je bila država nastala na zgarištu drevnog Rimskog carstva i bilo je pravedno da se uzdigne do visina do kojih su čuveni rimski imperatori dostigli u svojim pohodima. Predvodnička uloga sada je na nama, fašistima.

Kao ugledni fotograf i lični prijatelj Musolinija imao je priliku da posećuje italijanske trupe u Jugoslaviji, Albaniji i Grčkoj. Doživeo je iskustva koja nisu mogla da ga pokolebaju u uverenju da je italijanski fašizam budućnost Evrope.

Ali je u Hrvatskoj, novoformiranoj državi posle komadanja Jugoslavije, sa lokalnom, nacističkom upravom postavljenom od strane Berlina, imao priliku da prisustvuje groznim zločinima hrvatskih vojnih jedinica, poznatih kao ustaše, kao i situacijama kada su italijanske jedinice sprečile zločine koje su oni nameravali da počine prema pripadnicima srpske nacije.

Setio se velikog fašističkog pesnika Gabriele Danuncija koji je napisao poemu posvećenu hrabrom srpskom narodu, čija prva kraljica je bila venecijanska princeza Ana Dandolo. Znao je da se radi o narodu koji zaslužuje poštovanje, a ne ustašku kamu. Tada je izgubio iluziju da sile osovine imaju saveznički kapacitet. Ali još je verovao da je italijanski fašizam predvodnik uzvišenog poretka.

Kada su grčki partizani oslobodili Krf i Grčku bio je daleko, nekako je znao da je Despina bia u pravu. Kada se Musolini kukavički predao u pokušaju da pobegne sa nemačkim trupama, izugubio je poslednje iluzije. U noći njegove smrti koja je dugo trajala, što je privilegija uzvišenih duša, koju je stekao u nekim drugim inkarnacijama, čuo je glas svojih vodiča:

"Kada se u sledećem životu pojaviš na Zemlji, sećanje na fašizam i tvoja pogrešna uverenja biće bleda, ali neće biti potpuno izgubljena. Tvoj zadatak biće da se suprostaviš zlu u takvom i svakom drugom obliku."

Zatvorio je oči posle nekoliko sekundi.

Despina je imala svoje trenutke izolacije i meditacije u blizini kamenite obale mora. Vila koja je čuvala ostvo i Grčku se pojavljivala sa osmehom i kada je bilo najteže. Despina nije znala njeno ime, ali je znala da će ona štiti Grčku dok mračni dani ne prođu, ali i mnogo duže, jer vile postoje u večnosti. Posle svega, razumela je da će njen lik, snimljen foto aparatom italijanskog fašiste biti simbol te vile.

Da, Despina Zervaki bila je hrabra kada se u leto, te 1942-ge godine suočila sa suočila sa italijanskim antorpologom i fašistom Lidijem Ciprijanijem koji je fotografisao. On je izučavao rasne karakteristike naroda Krita koji je u to vreme bio pod okupacijom Nemačke i Italije. Objavio je knjigu "Krit i Mediteranski koreni civilizacije".

Njena facijalna ekspresija i plava kosa bili su razlog da postane "Plava vila Krita". Legenda o njoj hrabrila je grčki narod pod okupacijom. Bez obzira na izuzetnu popularnost njenih dečijih portreta, život je provela povučeno u selu svojih predaka Psychro, koje se prema antičkim legendama nalazi u blizini pećine koja se smatra rodnim mestom Boga Zevsa. Nikada se nije udala.

Da, i ona je jedna od viteškinja Lazarovog reda.

Nena, Vesa i ja smo se našli na poslednjoj večeri glavnog programa Festa tog februara 1997-me. Film koji je zatvarao festival bio je biografija Majkla Kolinsa, velikog irskog političara i borca koji je bio najzaslužniji za nezavisnost Irske Republike, ali je bio osporavan zbog toga što je sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom podrazumevao da Severna Irska ostaje u okviku kraljevstva. Bio je veliki lider, svestan da je cilj koji je imao morao da bude ograničen na takav kompromis. Ali ekstremisti na čelu sa predsednikom Irske pobunjeničke vlade Eamondom de Valerom smatrali su da je ono što je postigao izdaja. U sporadičnim sukobima sa protivnicima njegove politike ubijen je, a legenda o njemu se pamti i prepričava do današnjih dana. Brendan Behan je pesmu o njemu, poznatom pod nadimkom "Nasmejani dečak" napisao u ranoj mladosti i posvetio je tom velikom irskom revolucionaru. Izvodili smo je ponekad na našim koncertima.

Bio je veliki.

Film je dobar opis tih istorijskih okolnosti.

Na početku se publici obratio jedan od osnivača Festa Milurin Čolić, koji se obrukao. Rekao je da smo zamalo i prerano zaustavili projekcije na festivalu. Naravno, rukovodstvo Festa na čelu sa Ljubišom Samardžićem objavilo je prekid projekcija zbog brutalne sile policijskih snaga protiv protestanata koji su svakodnevno osporavali krađu lokalnih izbora u Srbiiji. Dobio je najveće moguće zvižduke i uvrede koje je zaslužio. Srbija je u to vreme bila zemlja u kojoj su društveni antagonizmi bili na najvećem nivou, a partijski kadar koji je imao priliku da se stara o filmskom festivalu pokušao je da saopšti svoje nesuvisle misli.

U percepciji istorijske realnosti i zapisa Matrice Akaše koji su nam nedostupni, to ne znači da ne možemo da imamo naš osećaj i uvid u neke segmente, jer to je istorija svega postojećeg, pa i našeg postojanja i aktivnosti, Majkl je bio jedan od nas, jedan od Lazarevih vitezova.

...Kralj Artur je odlutao, ošamućen posle razgovora sa svojim duhovnikom. Ispovest je bila iskrena, ali hrišćanski sveštenik nije mogao da je razume, a bio je iskreno šokiran i uplašen njegovom pričom. Njegova sestra Morgana i on su bili glavni protagonisti Beltena, festivala plodnosti, paganske svečanosti koju blagosinja vrhovni jelen šume, vrhovni Druid i vrhovna sveštenica Avalona. Da, vodili su ljubav u noći prvog maja u skladu sa paganskim kanonima.

Artur je odlučio da ode na ispovest u skladu sa hrišćanskim normama, s obzirom da je istorijska odluka da se prihvati nova religija podrazumevala posvećenost svih, počev od vladara. Ona je označavala kraj ostataka Rimskog carstva na teritoriji Britanije. Ali, gledajući unazad ili unapred, Boginja koja je bila glavno božanstvo paganskog doba, preživela je u obliku Device Marije, Majke Božje i sve energije kojima su bili posvećeni drevni rituali održale su kontinuitet u novom vidu.

Verovatno da je njihov incest koji je hrišćanska religija osuđivala bio teži zbog toga što je doneo na svet dete, koje će imati negativnu ulogu u vremenu kada bude će biti odrastao mladić, nazvan Gvideon ili Mordred.

Artur je obilazio obalu reke znajući da će sresti Sabrinu, vilu jezera i tekućih voda. Objašnjavala mu je poznata i kao Hafren i da je vreme njenih predhodnica, kao što je Dama jezera koja mu je podarila sveti mač, Eskalibur, prošlo, ali da ona ostaje kao zaštitinica Britanije, bez obzira na konvencionalne religijske obrede koji su postali redovna praksa.

Da je njeno delovanje izvan ovozemaljskih ograničenja i okvira jedne realnosti. Jer su sve realnosti i prošla i buduća vremena u okviru točka prolaznosti istovremeno u ambijentu koji se pojednostavljeno naziva večnost. I da se odvijaju istovremeno.

I da je on odigrao veliku ulogu kada je ujedinio i oslobodio Britaniju, ali da je to samo epizoda, jer ga čekaju novi zadaci. Oni koji su ga sledili i oni koji su mu se suprostavljali će se ponovo pojaviti u epizodama koje slede, a on će biti predvodnik koji će tu ulogu odigrati još bolje.

Morgana nikada nije prihvatila hrišćanstvo, kao jedna od najviših sveštenica Avalona i zaštitnica paganskog reda i njegovih poklonika, uključujući i obične ljude. Razumela je da su istorijska usmerenja takva i da je politički oportuno da se Britanija okrene u tom smeru, ali je sačuvala svoje zavete.

Artur je pokušao da svom ispovedniku objasni da je paganska religija bila slavljenje plodnosti, ljubavi i da je bila zasnovana na poštovanju prirode, svakog drveta, cveta, životinje i svih bića koje koegzistiraju na zemlji. Da je Boginja Majka ona koja je štitila šumske doline na kojima lešu vile, planine koje pohodi vrhovni jarac, bube koje igraju svoj ples na zemlji i reke koje večno teku u jednom pravcu, savladavajući sve prepreke.

Nije ga razumeo. Propisao mu je surovu dijetu i višegodišnje uzdržavanje od svih telesnih zadovoljstava objašnjavajući da je njegov greh toliko težak da je u dilemi da li uopšte može da se iskupi. Artur je manirom vladara prihvatio kaznu svog sveštenika.

Nedugo posle ove epizode hrišćanske kvazi-samislosti istorija i legende govore o tome da je kralj izgubio život kada ga je ubio Gvideon i da je prenesen iz tvrđave Kamelot na ostvo Avalon. Sveštenice i vile Avalona od tada staraju se o njegovom grobu, a njegov duh lebdi nad Britanijom.

Da, i Artur je bio jedan od vitezova našeg reda.

U novoj zbirci priča "Rune i sećanja" autor opisuje različite zadatke, iskustva i okolnosti iz njegovih prošlih i budućih inkarnacija, uz neke opise aktivnosti vanzemaljskih bića. Jedna od priča koja će biti deo ove zbirke je "Lazarovi vitezovi".