Madam Corelli, medijum iz francuskog grada Tulon 23. novembra 2005. godine zapisala je u svom dnevniku:

"Ja sam zastrašena, ne mogu više da se branim. Noć i dan, progone me apokaliptične vizije. Kažu da su nekakvi kopači grobova, prevaranti, muzičari, konzumenti opijuma i laudaniuma, strastveni vernici, okultisti i praktikanti ritualne magije. Zovu se CirkuZ KumP i predvodi ih opskurno stvrorenje, izvesna Madam Bistouri. Vek ranije imali su povremene nastupe inspirisane Bodlerovim stihovima i jednom su nastupili u kabareu L'Enfer na Monmartru. Zatim su nestali i niko nije želeo da razgovara sa njima. Oni su dijabolički ušetali u moje snove i prisiljavaju me da stupim u kontakt sa nekim italijanskim umetnicima. Hoće da napravimo seanse kako bi vratili u život ono što se desilo te večeri. Ja sam na granici nervnog sloma. Više ne mogu da se opirem, nemam izbora, moram da stupim u kontakt sa tim muzičarima, Ataraxia, ne znam ko su, ali moram da zaustavim ovo mučenje."

...U zamku na Severu Italije, sedištu viteške družine Ataraxia, vladala je pomalo učmala atmosfera. Projekat Kremasta Nera, rad na novom albumu grupe zastao je i dugo vremena nije bilo inspiracije koja bi razvila odavno zamišljene osnovne postavke ovog dela...

"Poludeli su, juče mi rekoše da putuju za Tulon. Iznenadna odluka. Kažu da moraju da se sretnu sa ženom koja je tražila da uzmu učešće u seansi prizivanja duhova kriminalaca koji su nastupali u najozloglašenijim kabareima na Monmartru, početkom prošlog veka.. Oni žele da preko Ataraxie ponovo ožive i ti smešni kabaretski izvođači bi da naprave ploču i nastupe na prvom koncertu živih i mrtvih muzičara. Zabrinut sam za moje prijatelje, nadam se da ću uspeti da stupim u kontakt sa njima pre nego što bude prekasno..."-Zapis C.T., prijatelja benda 25.novembra 2005.

"Vratili su se posle četrdesetdva dana provedena kod Madame Ratatouille u Tulonu. Ne žele ni sa kim da govore o tome...Doneli su trake sa snimcima i niko me ne bi mogao da me natera da kažem šta je na njima...i kada bih hteo ne bi mogao da opišem te monstruozne litanije, ludačka zavijanja i plač u agoniji. Đovani i ostali su sačuvali prvi deo tih snimaka. Dali su obećanje, na znam da li su bili naterani ili opčinjeni, da će vratiti u život "Paris Spleen" (ili barem deo tog nastupa) i ispričati priču o tim prokletnicima zvanim CircuZ KumP..."- Zapisao L.B. prijatelj i fotograf grupe20. decembra 2005.

Duhovi govore:

"Moje ime je Gabor Szentendrei. Rođen sam u Budimpešti, kao sin lutkara iz Szebedei cirkusa, koji mi je govorio da mora da me kroti kao divlju zver da bi od mene napravio dobrog krotitelja. Jedne noći sam popušio opijum, uzeo laudanium, morfijum i popio nekoliko čaša absinta i našao se u sobi za trežnjenje kabarea Nothingess. Bio sam dobar u pravljenju koktela i posmatrao i proučavao uticaj svakog sastojka na zavisnike. Tu sam je sreo, staklenih očiju, opijenu hašišem, Foscu Scarlatti. Ne gledajući me, ispričala je: Trebala sam da idem u cirkus tog dana, ali je vlasnik nađen raskomadan, njegov sin je nestao...da li misliš da bi vredelo da uzmeš učešće u mom projektu?...sledio sam je bez reči"

"Moje ima je J.Amphpra, rođen sam u Edinburgu. Moj otac bio je kockar, kao i deda i svi po muškoj liniji u mojoj porodici više generacija unazad. Posle nesretnog kockarskog incidenta napustio sam rodni grad i odlučio da okušam sreću u Tavern de Crooks na Monmartru.

"Rođena sam u Arlesu i moje ime je Lunette, Lunette Namair preciznije. Taj nadimak dobila sam od kako sam došla u Pariz gde sam, da bih zaradila za život, počela da radim kao peračica tanjira kod Pere Lumiere. U tom ozloglašenom kabareu svaku noć neko je bio ubijen. Jedne večeri između ljubavi i smrti izabrala sam ljubav nevine devojke Biance Pergolesi, kćerke prodavca vina koji je snabdevao kabare. Te noći on se razboleo i poslao nju da ga zameni. Kako bih zaštitila njene vrline od kompanije "dobre nizašta" bila sam primorana da ubijem i pobegnem. Bila sam spremna da je pratim do pakla i to sam i radila. Prokunite me! Prodala sam dušu ženi koja nije bila niko drugi nego Madame Bistouri..."

	Bianca

" Zvali su me Sibelius, rođen sam u Senkt Petersburgu. Posle studija otišao sam u Moskvu i postao pouzdani carev savetnik. Oduvek sam bio pravoverni sin Pravoslavne crkve. Protestovao sam kada je car sklopio sumnjivo prijateljstvo sa osobom zvanom Raspućin. Car nije slušao moje savete, nije mi verovao, pa sam morao da napustim moju zemlju, Majku Rusiju, poput bandita, ostavljajući uspomene i imovinu.

Kada sam stigao u Pariz bio sam prinuđen da kradem da bih se prehranio i završio sam u zatvoru. Ti beskrajni meseci prosvetlili su mi dušu i odlučio sam da se pročistim pretvarajući jedan od tih groznih kabaraea koji su nicali u gradu, u mesto molitve i iskupljenja. Moj kabare je trebao da izgleda kao katedrala i zvao se "Le Ciel " (nebo). Sa nokturalnim liturgijama odagnavali bi smo zla dela koja su činjena u kabareu blizu nas, "L'Enfer" (pakao) čiji vlasnik je bio bivši vernik, koji je, pored ostalog, prodavao vino po visokim cenama. Svako veče moj kabare posećivala je pobožna devojka Genevieve de Saint Maur, koja je zračila nevinošću. Njena pobožnost i posvećenost su me duboko impresionirali. Jedne noći tražila je da preduzmemo akciju u korist grešnih posetilaca kabarea "L'Enfer". Normalno da sam se složio sa njenim zapaljivim entuzijazmom i čim sam ušao u sumnjivo mesto shvatio sam da je Genevieve niko drugi nego zla i odurna Madame Bistouri!. Molim Boga da mi oprosti, ja, Sibelius sveti, pao u ponore paklenih dubina."

Sibelius

Sibelius u kabareu "Le Ciel"

"Ja sam kicoš, ljubitelj telesnih zadovoljstava, grešnih stvari i luksuza, i ponosan sam na to! Ipak ponos me je doveo do smrti! Rođen sam u Versaju u bogatoj aristokratskoj porodici. Spiskao sam sve, moj miraz, prihode od rente i svu porodičnu imovinu i sreću. Prodao sam moj nameštaj sve sa kućom. Prodao bih i dušu da je neko hteo. Bio sam ljubitelj skupih parfema, noći i dana provedenih sa najskupljim kurtizanama. Niz neobičnih, nasilnih, neizbežnih događaja nizali su se jedan za drugim. Od dana posle kojeg je sve utihnulo, prešlo u tišinu, tanka zavesa magle spustila se na te zagonetna zbivanja, ni traga od spektakla, ni traga od nas. Sve do danas, do ove spiritističke seanse. Drhtite svi! CirkuZ KumP se vraća! Ladies and Gentlemen, Signori e Signore, Madames et Messieurs, bienvenus a L'Enfer!"

Reverie u šestoj godini

Reverie ispred kabarea L'Enfer

U zapisima grupe navedeno je da Madame Bistouri, alias Genevieve de Saint Maur, Fosca Scarlatti, Cécile Dubois, Bianca Pergolesi ili the Grim-Reaper nisu želele da bilo šta izjave.....

...Ono što sledi je da se gotski viteški red koji je ostavio mnoge magične muzičke zapise posvetio izučavanju jezivih kabarea, doba poznatog po noćima zabave na Bulevaru Clishy, tonući u sumorno i istovremeno bleštavo okuženje nestvarnih boja, distorzivne dimenzije u kojoj se svaka maska, drama, dosetka ili suza pretvara u groteskni i hipertrofirani izraz života. Ljudi, psi, egzotični parfemi, akrobate koji nestaju, prodavci oblaka vratili su se u život obnavljajući atmosferu pohabanih zavesa i neofarbanih dasaka koje su pojeli insekti.

Da li su duhovi slučajno izabrali grupu, nije teško odgonetnuti. Ataraxia je oduvek bila duboko u miljeu morbidne stvarnosti, uličnih svirača, pajaca i nakaza. Sada su nastojali da urone još dublje i ožive univerzum abnormalnog umetnika po imenu Atget, koji je, poput svojih savremenika, nastojao da zabeleži svojim fotografskim objektivom lepotu pojedinih mesta, situacija i osoba koje su oduvek bile od neznatnog interesa. A ko je bolje od Bodlera opisao specifični svet o kojem je reč. Splin Pariza bio je pravi vodič i stihovi koji su nastali su slobodna interpretacija njegovih stihova.

Identifikacijom se sa umetnicima tog vremena nastala je kolekcija pesama koje su mogle da budu stvorene početkom prošlog veka. Zvuci malih gajdi, harmonika, trombona, violina, velikih bubnjeva i cimbala, uz dramatični, grleni vokal Frančeske Nikoli dočarali su Bodlerove stihove, kao što je Bodler dočarao Pariz očima maštovitih i neprivilegovanih umetnika sa Monmartra.

I kao što imaju običaj da kažu, nije im prvi put da daju muzički izraz stihovima dekadentnih francuskih pesnika, kao što su Malarme, Apoliner ili Bodler.

Istraživanja benda potvrdila su reči duhova, što se može uočiti po fotografijama, kao i nekim zapisima iz vremena grotesknih kabarea. Ostala je samo dilema ko je bila zloglasna Madame Bistouri, ali ne treba sumnjati da je njenu ulogu ubedljivo preuzela Frančeska Nikoli. Kako su nastale pesme može se samo nagađati, ali uvodna numera Bienvenue a l'enfer najavljuje muziciranje dva benda Ataraxie i CirkuZ KumP, nabraja duhove i njihovo učešće na albumu onako kako su se predstavili na seansi kod Madame Corelli, koja, sasvim sigurno, više nema noćne more.

Iako je među prijateljima, poštovaocima i kritičarima benda bilo bojazni da ovaj projekat predstavlja kreativno samoubistvo, rezultat je folk-horor miks karakterističnih muzičkih pasaža kakve smo navikli da čujemo i tangoidnih, uznemirujućih i istovremeno elegičnih balada pariskog podzemlja, otrovne i opojne teksture ili, kako je neko lucidno napisao tu je lepota u haosu, eliksir mračnih ideala koji su deo priče, bez obzira da li ih prepoznajemo ili ne...

Od pomenute najave u Bienvenue a l'enfer prelazi se u tangoidni ritam Ou vont les chiens ? sa nežnim deonicama na harmonici, uz zapovedni vokal i operetske vokalne deonice koje nas vode do N'importe ou ! sentimentalnih klavirskih pasaža koji prelaze u poskočni vokalni ritam sve do Mon cher Toutou, sa harmonikom u prvom planu i lavežom pasa, veselom atmosferom pariskih pločnika od koje se udaljavamo da bi stigli u mistični milje Le marchand de nuages garniran prefinjenim akordima sve do blagog ritma u Le saltimbanque décrépit pa do nove setne balade La reine des hommes aux yeux verts koja se preliva u Tango des-astres vašarske atmosfere sve do klimaksa u Longtemps pierrette d'orient posle koje se album spušta u prepoznatljive tonalitete koje su ušli duboko pod kožu...i još dublje...

Nastupi na kojima je predstavljen album koji je objavljen 2006. godine su priča za sebe i, podrazumeva se, da su duhovi uzeli učešće i ponovo bili na sceni predvođeni Frančeskom Bistouri...

Koncert Ataraxie u Beogradu autor ovog teksta dogovorio je sa Frančeskom 30.10.2005. u Budimpešti posle koncerta benda (Halloween Before Night). Posle toga svi napori naših prijatelja, a pre svega Nikole (www.darkrevolution.org) nisu doveli do rezultata. Najveći problem napravio nam je Italijanski kulturni centar koji je obećao svu pomoć koja je izostala. Izgleda da smo naleteli na prst sudbine, kako nekada zna da bude...Možda bi bilo preporučljivo da upotrebimo duhove trupe CirkuZ Kump radi uticaja na novu direktorku centra, koja je u našoj sredini po kazni. Ukoliko drugi argumenti ne budu dovoljni...videćemo...a onda ćemo biti u prilici da vidimo Paris Splean spektakl ili koncert koji prezentira materijal sa poslednjeg albuma Kremasta Nera...

ljubaznošću Frančeske Nikoli music dowload:

Bienvenue a l'enfer!