Sveinbjorn Beinteinson (Sveinbjorn Beinteinsson), sin farmera Beinteinn Einarsson-a iz mesta Litlabotni-on-Hvaljardsbeach i Helge Petursdottir iz Draghals-a in Svindal, rođen je četvrtog aprila 1924. godine. Okončao je život srčanim udarom dvadesetčetvrtog decembra 1993-će godine. Godine 1972-ge osnovao je Aasatruarfelag, islandsku neznabožačku (Heathen) versku organizaciju, na čijem čelu je bio sve do svoje smrti. Počev od 1991-ve, Sveinbjorn je živeo na svom imanju u Draghals-u u Bergmassiv Skardheioi (oko 60 kilometara udaljenu od Reykjavika), na kojoj se može videti statua boga Tora veličine 6 1/2 noge (foot).

S.B.: "Ovde na Islandu Hitenizam (Heathenry) je potpuno normalna stvar. Više me plaši to što pušim nego to što pripadam Hitenizmu. Moja religija je zvanično priznata od strane islandske Vlade maja 1993-će godine."

G.G.: Vi ste bili osnivač?

S.B.: "Da, već sam bio zainteresovan za stare bogove kada sam bio dete. Crpeo sam mudrost iz saga, Eda i druge prieče. U vreme kada sam mogao da čitam već sam uživao u njima, a u vreme kada sam napunio šesnaest godina objavio sam moju prvu poemu koja govori o bogovima."

G.G.: Šta je vaša trenutna aktivnost?

S.B.: "Farmer, autor, i pesnik. Moji preci su bili farmeri."

G.G.: Vi živite od svog rada na svojoj zemlji. Nije li to ponekad usamljenički život?

S.B.: "A ne, moj najbliži sused je na 3, 1/2 milje odavde i, bez obzira na to, u potpunosti sam okružen bićima, duhovima prirode, skrivenim stvorenjima."

G.G.: Šta se dešava kada ste bolesni?

S.B.: "Odlazim u prirodu i kupim biljke kako bih se izlečio."

G.G.: O čemu pišete?

S.B.: "Dela su o istoriji Islanda, pesme, poeme. Takođe sam napisao naučno delo o literarnoj osnovi islandske poezije. Istorijski gledano, ovde imamo prilično komplikovanu poeziju.

G.G.: Da li ste kršteni?

S.B.: "Kršten, priznat to je primenjeno. Oduvek sam imao priličnu bliskost sa hrišćanstvom, barem zbog toga što je ona praktikovana ovde, na Islandu.

G.G.: Da li ste još član crkve?

S.B.: "Ne, pre nego što nam se neko pridruži mora pre toga da napusti crkvu."

G.G.: Kada ste prvi put dobili ideju da pokrenete pokret verovanja u stare bogove?

S.B.: "U zimu 71/72-ge. U to vreme bilo je puno sledbenika Isusa Hrista na Islandu i tada sam rekao sebi , 'Samo trenutak, mi imamo starija verovanja na Islandu. Zašto ih ne bi oživeli? Kako smo uopšte prihvatili sve te druge verske sekte? Okupio sam grupu ljudi (bilo nas je dvanest u to vreme) i brzo nas je bilo sve više. Ideja je brzo postala vrlo privlačna za nas."

G.G.: Da li se pojavio svestan otpor protiv sekti?

S.B.: "Da, direktan otpor tome. Hteli smo da ljudima pružimo priliku da prigrle staru religiju. Pre toga jedina religija koja je bila prisutna na Islandu je hrišćanstvo, bili smo zabranjeni od trenutka kada je Island prihvatio hrišćanstvo."

G.G.: Da li je stara religija oduvek bila nepokolebljivo ispod površine?

S.B.: "Apsolutno! Bila je živa i jaka sve te godine."

G.G.: Zašto je bila praktikovana iza zatvorenih vrata 970 godina, a tek je danas izašla u javnost?

S.B.: "Zato što smo bili nelegalni. Stara religija je bila praktikovana isključivo u tajnosti jer se crkva plašila da će biti najmoćnija duhovna snaga u državi. Island je bio katolička zemlja do 1550-te. Onda je došla reformacija i sa njom Evangelistička državna crkva.

Pre 1874 nismo imali slobodu religioznog opredeljenja i tek od tada bilo je moguće napustiti crkvu. Posle toga, trebalo nam je samo malo vremena da obrišemo prašinu i pokrenemo se."

G.G: Kažete da je stara religija bila živa hiljadu godina. Na koji način se to ispoljavalo?

S.B.: "Ljudi na selu oduvek su verovali u prirodu, u u prirodna iskustva i bića koja žive u prirodi, kao što su elfi, gnomi i u dobra, dobroćudna bića koja žive pored njih i pomažu im. To mogu biti, takođe, i umrli. Niko ne zna gde ta bića obitavaju, ali je poznato da su neki ljudi okruženi njima."

G.G.: Ali ne svi ljudi?

S.B.: "Ne, ne svi."

G.G.: Zbog čega ta bića traže bliskost sa tim ljudima?

S.B.: "Šta je sreća za neke ljude niko ne može da zna. To je posebna vrsta sreće, onda kada neko ima takav vid podrške. To nema nikakve veze sa svetim tajnama kakve crkva opisuje"

G.G.: Ima li duhova i utvara na vašoj zemlji?

S.B.: "Nikada ih nisam video, ali sam ih osetio."

G.G.:Kako sebe nazivate? HEATHENS?

S.B.: "Našu religiju nazivamo Asatru, verovanjem u Aesir, u stare nordijske bogove. Ne želimo da nas zovu samo neznabošći (heathens) zato što ima puno različitih pravaca pod tim terminom. "Heathen' je opšti pojam za sve njih."

G.G.: Kako ste uspeli da postignete zvanično priznanje vaše religije?

S.B.: "Nismo organizovali demonstracije i revoluciju. Samo smo osnovali grupu ljudi koja veruje u Aesir. Prema zakonskim propisima zabranjeno je izvan kućnog praga vršiti misionarske aktivnosti. Niko ne bi smeo da primorava nekoga da prihvati njegova verovanja. Oni koji pristupaju to rade kada to odluče.

G.G.: Kakva je bila reakcija na pojavljivanje vašeg udruženja?

S.B.: "U početku su bili skeptični. Trebalo je da objašnjavam Ministru pravde, koji se zalagao za religiozne slobode, naše ciljeve. Svako ima pravo da osnuje svoju religiju, ali da bi ona bila priznata potrebno je odobrenje Ministarstva pravde."

G.G.: Da li je bilo teško dobiti posebno odobrenje?

S.B.: "Poznavao sam Ministra pravde koji je nekada bio profesor prava na univerzitetu u Reykjavik-u. Podsetio sam ga na pravne predmete kada je tumačio pravo u pogledu religioznih sloboda na odgovarajući način, zato što mi je bilo jednostavno da ih navedem, tako da je bilo očigledno da je zakonito ono što mi radimo. I tako smo konačno dobili priznanje kao religiozni pokret. Zatim sam imao obavezu da tražim dozvolu za praktikovanje rituala u policiji i od tada imamo ista prava kao crkva."

G.G.: Koja su to pravna ovlašćenja?

S.B.: "Mogu da venčavam ljude, na primer. Na Islandu ne možete lako dobiti pravno priznanje braka. Brak zaključen u našem redu je zakonit."

G.G.: Koliko parova ste venčali? Jedan pravnik mi je objasnio da u Nemačkoj postoje slični problemi.

S.B.: "Oko 10 parova.

Čuo sam za slučaj kada se jedan par venčao u šali. Mlada dama je bila u zakonitom dobu i narednog dana je imala priliku da se iznenadi saznanjem da je njen brak zakonit. Zahtevala je poništenje jer je bila u obavezi da se odrekne jedne polovine svega što je posedovala. Ali ovaj slučaj nije bio smešan. Par je morao da se obrati Parlementu. Ukazali su da ne bi imalo smisla da pokreću tužbene zahteve, jedan protiv drugog supružnika i zahtevali da se obznani da je njihov brak nevažeći, ali parlament je odbio njihov zahtev. Brak je bio u potpunosti zakonit. Moarli su da pokrenu proceduru razvoda braka, kao i svi drugi venčani parovi."

G.G.: Kako je državna crkva reagovala na veše pravno priznavanje?

S.B. "Tokom prezentacije odluke Ministar pravde je pozvao biskupa da se izjasni. Biskup je, naravno, bio protiv. Biskup je zvanično izdao saopštenje protiv naše legalizacije. Ali Ministar je to svrstao u nezvanične stavove. Onda je napisao dugačak članak u novinama, ali je izdavač novina reagovao afirmativno ideji da se stara religija vrati.

Pojavila se inicijativa u Parlamentu, pokrenuta od strane jednog odbornika konzervativne partije, po kojoj naša religija ne zaslužuje legalizaciju. Bila je debata u kojoj opozicija nije uspela da to izdejstvuje. Ministar pravde je lično izneo pozitivne stavove o našoj religijskoj organizaciji i stao uz nas."

G.G.: Da li je on u vašem pokretu?

S.B.: "Ne, ali ovde na Islandu smo vrlo tolerantni u pogledu praktikovanja različitih religijskih metoda, tako da se prilično dobor razumemo. Isto su pokušali u Norveškoj, ali bez uspeha."

G.G.: Koliko članova ste imali u maju 73-će?

S.B.: "40."

G.G.: Koliko članova imate danas (1986)?

S.B.: "Osamsto registrovanih. Ali veliki broj ljudi dolazi na naše skupove i ceremonije. Oni su Prijatelji Félag-a' i predstavljaju većinu, drugim rečima oni nisu zvanično registrovani. Blots su naše svetkovine, to je stara nordijska reč za žrtvovanje."

G.G.: Da li još uvek, u današnjem vremenu, organizujete ceremonije žrtvovanja?

S.B.: "Mi, u stvari, ne znamo kako su predaci izvodili te rituale, ali ne žrtvjujemo. Prvo se okupljamo i sve blagoslovimo i činimo svetim."

G.G.: Da li se sve izvodi pod rukovodstvom prvosveštenika?

S.B.: "Tu je Allherjargodi, pročelnik-godi, najvišeg reda, ili bolje rečeno: najviši Sudija. U prošlosti svaki okrug imao je svog godija.

Jednom godišnje oni se sastaju na mestu velikog suda. Imaju istovremeno sveštenička i pravna ovlašćenja u okrugu. Posle hristijanizacije Islanda religijske usloge su ukinute. Prvosveštenik otvara ceremoniju prizivajući uzivšeno biće. I blagosilja ga. Zatim se čitaju sage i nazdravlja bogovima.

G.G.: Puno toga?

S.B.: "Simbolično uz trube i piće. Spravljamo medovinu i onda je pijemo. Posle toga, svako može da ustane i kaže šta želi da kaže. Ovde, na Islandu, ljudi takođe vole da recituju poeziju. Na kraju, ljudi se grupišu, slave i piju zajedno."

G.G.: Kojim bogovima se molite?

S.B.: "Uglavnom Toru. On ima najveće poštovanje. Kao bog on je poznatiji kao Votan, bliskiji ljudima. On je bog poljoprivrednih farmi. On čini Zemlju plodnom svojim čekićem. Bog snage i podrške."

G.G.: Da li postoje ritualni predmeti na oltaru tokom ceremonija?

S.B.: Imamo rog za piće i malu statuu Tora.

G.G.: U Nemačkoj religija ima naziv Votanizam. Koju ulogu Odin ima u vašoj religiji?

S,B,: "Svako može da se moli na bilo koji način želi. Votan simbolizuje mudrost, maštu i znanje."

G.G.: Nije li on takođe bog magičara i čarobnjaka?

S.B.: "To je element njegove mudrosti, da, apsolutno! O bogovima se priča i diskutuje u vezi sa njihovim različitim funkcijama.

G.G.: Ali glavni bog je Votan, on je muškog roda.

S.B.:"Boginja ima veoma veliku ulogu. Freja, boginja plodnosti, je veoma značajna. Ona predstavlja pandan Votanu."

GT.G.: Da li je ona na istom nivou ili mu je podređena?

S.B.: "Na istom nivou. Ne postoji razlika."

G.G.: Kakvu ulogu žene imaju u Asatru redu?

S.B.: "Među registrovanim članovima 80% su muškarci, a 20% žene. Moguće da je to zbog toga što su žene nešto manje sklone da stanu pred sudije i ostale rukovodioce. Pojedinac prvo mora da napusti crkvu, a žene su često stidljive zbog formalnosti.

Ali posetioci rituala su po pravilu ženskog roda. Islandsko društvo nikada nije imalo patrijarhalnu strukturu. Žene su oduvek imale više prava i uvek su tretirane jednako, odnosno bolje u odnosu na tretman kakav su imale na kontinentu."

G.G.: Kakvo značenje reč veštičarstvo ima za vas?

S.B.: "Ne predstavlja živo biće; koncept podrazumeva tip moći, magijsku moć."

G.G.: Kakav tip moći?

S.B.: "Ima glavnu ulogu, bez obzira kakvog tipa je ta moć, posebno kada je povezana sa našim moćima. To se dešava u toj kombinaciji. Moja energija je ojačana tako da nije bitno šta preduzimam, Moć, koja izvire iz bliskog kontakta sa prirodom bila je neprestano dostupna ljudima u prošlosti. Tokom godina, izgubili smo sposobnosti i pokazali sklonost ka lažnim stvarima kao što su sve moćniji automobili i kuće. Sada znamo da je ta moć neodvojiva od nas i želimo da je oživimo. To je moje lično mišljenje. Ali, mnogi sledbenici naše religije idu u tom pravcu. Svi oni koji tome iskreno teže spoznaju da je to istina. Često smo u prilici da priznamo da možemo da razvijemo više duhovnosti. Ta sposobnost treba da bude kultivisana, ne možemo i dalje da je ignorišemo. Da je nauka prepoznala kako možemo da postignemo više našim mislima i svešću, ona bi nas predvodila na tom putu."

G.G.: Uprkos tome da to, kao što kažete, ne predsttavlja uobičajenu temu, želela bih da još malo popričamo o magijskoj mudrosti.

S.B.: "Poseban zadatak naše religije da ponovo izgradimo naše spone sa prirodom, sa svim moćima prirode, kako bismo ih bolje razumeli. Tu je drvo koje raste ili potok koji teče i čovek je samo deo tog procesa. On bi morao da bude svestan da je deo prirodnog toka stvari. Stariji ljudi, oni kakve sam poznavao kao dete bili su izvesno hrišćani, ali nisu to mešali sa hrišćanskim uverenjima. Prirodno imali su pomešana verovanja u hrišćanstvo ali takođe i u prirodu. Imali su osećaj da ih Elfi i druga bića okružuju. Tada je bilo mnogo bolje povezanosti ljudi i prirode."

G.G.: Ovde na Islandu, delom zbog izolacije ostrva i političkog pokreta za nezavisnost Republike, od 1944-te prisutne su specifične okolnosti?

S.B.: "Da, tehnička dostignuća u svetu pogurala su nas napred."

Mašine, automobili, mlazni avioni, moderni brodovi, sve to je došlo odjednom jednoj generaciji. Mi nismo išli u pravcu modernog razvoja kao ostale evropske zemlje. Uzmite, na primer, jedrenje. Čovek je jedrio 1000 godina. Trebalo je hiljadu godina da nauči da jedri. I, odjednom, pojavljuje se generacija sa parobrodima, pa motornim brodovima, sve do podmornica na atomski pogon.To je sve prebrzo i previše je odjedanput. To teško može da bude urađeno u jednoj generaciji. Jednako neverovatno je da se čovek brzo prilagodio novinama, ali je istovremeno izgubio normalan, intuitivni odnos prema prirodi. Umesto toga, čovek je izgradio mrtvo okruženje. Okružio se pustinjom stvorenom od strane čoveka."

G.G.: Da li se priroda sveti dok umire zbog toga što je čovek izgubio vezu sa njom. Da li je to ono o čemu govorite?

S.B.: "Da, sećam se kada su stariji ljudi govorili meni kada sam bio dete: "Ostavi drvo da stoji, ne diraj mahovinu na steni, ne ubijaj muvu na prozoru!" Priroda je bila deo naših života u to vreme.

Po dolasku tehnologije i nauke, morali smo da stavimo dušu na sporedno mesto. Ljudski rod je kao neko ko je nateran da zaigra. U davnim vremenima znam da je bilo slučajeva da su ljudi primoraavani da igraju i da nisu smeli da stanu dok nisu bili potpuno iscrpljeni ili dok nisu pali mrtvi. Tako je u današnjem svetu sa svim njegovim ratovima. Svet sam po sebi igra do smrti i ne može da stane."

G.G.: Ljudi vaše generacije još uvek pamte ta vremena. U tom slučaju vama je lakše kada je u pitanju savest, nego nama na kontinentu.

S.B.: "Da, pamtimo vreme pre tehnoloških inovacija koje su kod nas došle kasnije. Bliskiji kontakti sa starijim vremenima i bliži odnos prema prirodi je deo našeg kultunog nasleđa, oni su utabali put našoj religiji."

G.G.: Da li bi želeli da vreme vratite unazad?

S.B.: "Ne. Ne sedim sa članovima moje grupe i kažem:" Hajde da povratimo sistem verovanja iz naše prošlosti i počnemo da živimo kao što se živelo u prošlosti. Ne želim da vratim vreme. Treba da živimo u današnjem vremenu. Ne možemo i ne želimo da odstaranimo nove tehnologije."

G.G.: Ne izbegavate da vozite kola i gledate televiziju?

S.B.: "Ne, treba da to naučimo kako to da radimo. Te stvari ne smeju da predstavljaju destrukciju našeg osećaja za dobrobit koju je čovek uzdigao na taj nivo. Nauka ima izbalansirano mesto u našim životima. Mi nismo više celoviti. U mojoj mladosti, doživeo sam tu ravnotežu kad sam živeo sa starinama. Oni su živeli na takav način da ne povređuju nikoga. Teško da ima ljudi koji danas vode takav život. Brzo uvedena tehnologija ga je uništila."

G.G.: Vi pokušavate da predvodite ljude u pravcu tog osećaja dobrobiti?

S.B.: "To je jedan od naših glavnih ciljeva."

G.G.: Koji su drugi ciljevi?

S.B.: "Biti u stanju dobrobiti i ne izgubiti ravnotežu."

G.G.: Da li verujete da možete da preko vaše religije okupite ljude kako bi dostigli taj stepen svesnosti da bi mogli da prestanu da igraju.?

S.B.: "Izvesno vidim nadu u našoj religiji. Tu smo na važnoj temi. Pitala si, na početku, zašto je nova-stara religija skrivana umesto da je izneta na videlo. Odgovorio sam da je to zbog straha od hrišćanske crkve. Ali, to je i zbog straha od nauke, koja se pojavila početkom stoleća. Straha da će neko ko veruje u Elfe i Gnome, te strašne duhove napraviti budalu od sebe."

G.G.: Da li ljudi mogu da priznaju ta verovanja danas?

S.B.: "Danas, verujem da je nauka iznela na svetlost puno pitanja. Danas neko može da prizna da veruje u nešto nevidljivo. Konačno smo preboleli striktno usmerenje na tehnološka unapređenja i postali svesni šta doživljavamo. Ta nada nije mogla da se ostvari poslednjih 50 godina."

G.G.: Da li to znači da ćelite da stvorite novo društvo?

S.B.: "Ne na revolucionaran način. Nauka nam omogućava mnoge dobre stvari kao što su medicina, znanje o epidemijama. Uprkos tome stvorili smo siromaštvo i izgladnjivanje u trećem svetu. Sada pokušavamo da dopremo do naše duhodne svesnosti, da naučimo, da se odvojimo od požude i agresije, da težimo manjem, umesto da želimo sve. Ljudi mogu da nauče da budu manje agresivni prema drugima i da se pomažu, umesto da su neprestano usmereni jedni protiv drugih."

G.G.: Zbog čega verujete da će vaša religija biti uspešnija od hrišćanstva sa njenim "voli svog suseda"?

S.B.: "Naša religija je u znatno većoj meri u skladu sa prirodom, mnogo je bliža prirodnoj harmoniji. Na primer, inkvizicija. Koja ne dopušta normalan, nesputan odnos sa stvarima koje nas okružuju, umesto toga crta graničnu liniju ispred nas. To je ono protiv čega sam."

G.G.: Kako bih ja mogla da kroz vašu religiju postignem harmoniju? Da li bi to izmenilo moj svakodnevni život ukoliko bih je svakodnevno praktikovala?

S.B.: "Sve bi bilo lakše. Osećala bi se bolje. Ljudi doživljavaju sebe mnogo ozbiljnije kada nešto pođe u pogrešnom pravcu. Naučiš da doživljavaš stvari onakvim kakve jesu, da budeš odgovorna i da svoju energiju bolje koristiš. Nije moguće biti takav sve vreme. Da bi neko mogao da postupa tako mora da bude u potpunom spokojstvu sa sobom i svojim okruženjem."

G.G.: Da li učesnik ima poseban energetski osećaj posle ceremonije?

S.B.: "To nije samo rezultat blotova, zvaničnih rituala, već i zbog okruženja istomišljenika. To je mesto gde se energija oseća. Pojedinac oseća pozitivnu energiju drugih i to ga čini jačim. To je kao kada biste bili u skladu sa instrumentima, pojedinačnom notom, akordima i harmonijom. Za mene je veza između prirode, drevne istorije Islanda i jezika veoma značajna. Težimo da govorimo divnim, dobrim islandskim jezikom.

Često kažemo da treba da govorimo istim onim divnim jezikom kojim je govorio Votan."

G.G.: Da li možete da usmerite tu pozitivnu energiju prema određenom objektu?

S.B.: "Oprezno! Mogu da pomognem u opštem smislu tako što zračim pozitivne vibracije oko mene, ali ne tako da mogu da nekoga izlečim i slično.

Mi ne idemo u pravcu "okultnog". Ljudi treba da vode računa da smešaju sve te stvari ili će postati kao razvodnjena supa ili paprikaš."

G.G.: Prihvatiti stvari onakvim kakve jesu, to izgleda kao fatalizam.

S.B.: "Da, vid fatalizma, u smislu da nisam u stalnom sukobu sa stvarima, ali, takođe ne bežim od problema."

G.G.: Ali, da se niste borili za vašu religiju, ona nikada ne bi bila zvanično priznata.

S.B.: "Teško je reći koji metod neko treba da primenjuje. Ljudi treba da se zagledaju u sebe i odluče o tome šta se događa i za šta se zalažu. Ljudi treba da to učine sasvim jasnim za nosioce društvene moći"

G.G.: I ti si tako postupio?

S.B.: "Izražavao sam stavove u novinama i drugim publikacijama. Kada su svima poznati svi detalji, onda možemo da izvršimo pritisak na nosioce društvene moći, ali moramo da budemo pažljivi. Preveliki pritisak može da se ima loše efekte."

G.G.: Šta misliš o novom Hiten pokretu u Nemačkoj koji se danas dešava?

S.B.: "Ukoliko idu u pravom pravcu, mislim da je to dobro. U svesti svakoga od nas je da ne možemo da nastavimo destrukciju okruženja i prirode. Sada je vreme da kažemo "Dosta!" i pokušamo da obnovimo vezu sa prirodom i prepoznamo sebe kao deo nje. Ali, ljudi treba da teže ovom usmerenju bez ekstremizma i agresije."

G.G.: Da li veruješ da će se vaša nova/stara religija proširiti?

S.B.: "Mislim da će biti tako. Čekaćemo mirno i strpljivo."

Ovaj intervju je objavljen 1986-te godine.

U međuvremenu tradicionalna nordijska religija se proširila i ima mnogo veći uticaj na islandsko društvo. Isti slučaj je u svim nordijskim zemljama i ne samo njima.

Više informacija:

https://en.wikipedia.org/wiki/Sveinbj%C3%B6rn_Beinteinsson

https://www.youtube.com/watch?v=aiLSDAc1yHM

https://en.wikipedia.org/wiki/Heathenry_
(new_religious_movement)

http://www.ravenkindred.com/RBRituals.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Bl%C3%B3t

https://en.wikipedia.org/wiki/F%C3%A9lag

https://www.youtube.com/watch?v=zyzGRbbha3E