Nataša Vasić je psiholog-savetnik i hipnoterapeut. Od 2012. se bavi psihoterapijom, psihološkim tumačenjem snova, hipnoterapijom i organizovanjem radionica, kurseva i predavanja sa psihološkom tematikom. Vodi udruženje Ansuz koje se bavi talentovanim i nadarenim osobama. Njene terapije hipnozom su za kratko vreme postale čuvene. U ovom razgovoru objašnjava teoretske postavke i praktične metode svog rada.

Kada si počela da se interesuješ za psihologiju i savremene psihološke tehnike?
Mislim da sam od uvek imala afiniteta ka psihologiji. Sećam se da su me kao dete uvek zanimali dublji razlozi nečijih postupaka, uvek sam se pitala kako se osoba posle nekih situacija oseća kada ostane sama sa sobom. Od prve godine gimnazije sam intenzivno počela da čitam stručnu literaturu i tada sam već definitivno znala da ću studirati psihologiju, iako sam imala i gomilu drugih interesovanja.

Da li smatraš da je formalno obrazovanje koje si stekla neophodna osnova za tvoj isceliteljski rad?
Formalno i neformalno obrazovanje koje sam sticala deceniju i po unazad i koje i dalje stičem uz moje osobine, jesu osnova mog uspeha u radu. Definitivno jedno bez drugog ne bi bilo dovoljno. U mojoj profesiji, međutim, nema isceljenja niti iscelitelja. Iscelitelji su istinski retka pojava i mali broj ljudi ima priliku da uopšte prođe pored iscelitelja. Mi danas živimo u društvu gde su informacije, kao i medijski prostor dostupni apsolutno svakom ko živi u savremenom društvu, a nuspojava svega toga je ekspanzija ljudi koji pročitaju nekoliko tekstova na internetu ili prođu neku kvaziobuku u trajanju od par meseci, i odmah sebe proglašavaju za iscelitelje. Oni koji ZAISTA veruju da su iscelitelji, opisani su u strucnoj literaturi u poglavljima o idejama veličine, dok se oni koji ne veruju da stvarno jesu iscelitelji, a ipak se tako predstavljaju mogu svrstati u kategoriju prevaranata. Pravi iscelitelji su istinski retka pojava, i to nema veze sa svesnom željom ili odlukom. Isceliteljstvo je nešto što je jednostavno dato i oni kojima je dato nemaju izbora da to budu ili ne budu, niti to ima ikakve veza sa njihovim obrazovanjem. Oni to jednostavno jesu.

Kakav je tvoj stav prema autoritetima čiji rad predstavlja osnovu savremene psihologije, Frojd, Adler, Jung? Šta misliš o Jungovoj koncepciji arhetipova i kolektivnog nesvesnog?
Njihov rad je osnova, kamen temeljac, tekoreći svih pravaca u psihoterapiji. Frojd i Jung su u velikoj meri "pozajmljivali" ideje iz drugih sistema da bi napravili nešto novo i prilagođeno savremenom čoveku. Jung je dosta flertovao sa istočnjačkom filozofijom, a Frojd, koliko god veliki protivnik religije bio, ispovest koja je karakteristična za hrišćanstvo je inkorporirao u svoj metod. Elemenata koji su zajednički ispovesti i psihoanalizi ima na pretek: duhovno lice pažljivo sluša ispovednika, ne govori mnogo, vrednosno je neutralan, ne osuđuje, razgovor je strogo poverljiv, ima terapeutski efekat... U momentu kada su ljudi od hrišćanstva, odnosno najmasovnije religije na prostorima Evrope, počeli da se otuđuju, Frojd im je podario nov metod koji praktično služi istoj svrsi, samo je prilagođeniji pogledu na svet koji je karakterističan savremenom čoveku. Na žalost, malo je onih koji su ravnodušni prema Frojdu. Najčešće ga ili slepo prate ili isto tako slepo napadaju i osporavaju samo da bi ga osporili. Kao čovek, meni lično, Frojd je potpuno nesimpatičan, ali njegov um i delo su zaista fascinantni. Često je optuživan da je stavio preveliki akcenat na uticaj seksualnosti na čovekov život, ali on, je svima koji žele da se bave čovekom, dao alat koji se može koristiti proizvoljno. Uopšte ne morate čoveka posmatrati kao roba u kandžama seksualnog ili agresivnog nagona da biste se bavili psihološkim tumačenjem snova ili da biste kao alat u svom radu koristili Frojdovu teoriju ličnosti ili teriju razvojnih faza. Ono što je obavezno za razmevanje i korišćenje njegovog rada jesu razvijena intuicija, empatija i kreativnost, pa stoga ove metode nisu prijemčive za svakoga, nezavisno od znanja i inteligencije (ovo posebno važi za tumačenje snova Frojdovom metodom). Oni koji nemaju kvalitete potrebne da bi sproveli Frojdovu metodu, imaju tendenciju da ga nekritički osporavaju i obezvređuju njegov rad. Adler je mnogo manje kontroverzna ličnost od Frojda i bio mi je drag još pre početka studija. Prema Adleru, Frojd je njegove ideje, zbog kojih su prekinuli saradnju, kasnije prezentovao kao svoje. Njegovi bitni doprinosi psihologiji su oni o težnji sa superiornošću i osećanju inferiornosti, životnim stilovima i redosledu rođenosti. U svom radu se često srećem sa roditeljima (koji imaju više dece) kojima nije jasno kako to da su im deca toliko različita, a odrasla su u istim uslovima. Tu je za razješnjenje teorija o redosledu rođenosti jako korisna. Jung i Frojd su 1907.započeli saradnju koja je trajala 7 godina, nakon čega su se razišli zbog nepomirljivih razlika po pitanju shvatanja teorije libida i nesvesnog. Jung međutim nikada nije osporavao Frojdov doprinos i smatrao je da mu za teoriju o snovima pripada "doživotna zasluga". 1913. godine Jung je imao seriju snova u kojima čudovišan potop prekriva sve severne zemlje i nizije između severnog mora i stepa. Na kraju se celo more pretvara u krv. Ta vizija se ponavlja u snovima nekoliko nedelja kasnije, praćena glasom koji je rekao da je sve to "sasvim stvarno i da će tako biti". Usledio je niz sličnih zloslutnih snova koji se završio u junu 1914. godine. U avgustu 1914. izbija Veliki rat, i Jung shvata da snovi koje je imao nisu bili lični pa je želeo da razume mehanizme u kojima se njegovo lično iskustvo podudaralo s iskustvom čovečanstva u celini. 1917. nakon što je analiziro veliki broj svojih i tuđih snova, došao je na ideju o postojanju nadličnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno je riznica sveukupnog ljudskog duhovnog iskustva hiljada generacija naših predaka koja se prenose sa generacije na generaciju. Mudrost u vidu kolektivnog nesvesnog se može javiti između ostalog u snovima, gde je ono na granici između svesnog i nesvesnog, i gde Ja ima pristup arhetipskim predstavama i simbolima kolektivnog nesvesnog. U snovima se čovek približava nečemu univerzalnom, jedinstvenom polju inteligencije prirode čiji smo svi mi deo. Po Jungu, kada individualno iskustvo nije dovoljno da se osoba uhvati u koštac sa aktuelnom situacijom, tada se javljaju arhetipski simboli sadržani u kolektivnom nesvesnom. Arhetipski snovi nisu česti i ne susrećemo se sa njima svake noći, ali daleko od toga da je primer Jungovog gorenavedenog sna izolovan slučaj. Jungov rad koji je u velikoj meri bio kritikovan i osporavan, sa razvojem kvantne fizike, sve više dobija na značaju i postaje sve razumljiviji i logičniji. Dodatno svetlo na Jungov rad bacaju istraživanja prof. Dr Dejana Rakovića sa elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Profesor Raković razlikuje dva stanja svesti: klasično-redukovano, odnosno stanje svesti u kome se nalazimo u budnom stanju i kvantno-holografsko, koje podrazumeva izmenjena stanja svesti u koje spada stanje duboke meditacije, molitve, sanjarenje, hipnoza ali između ostalog i REM faza spavanja, a koje je sveobuhvatnije od klasično-redukovanog. Prema njegovim teorijskim istraživanjima kvantnih osnova svesti, kvantno-holografska stanja svesti se ponašaju kao deo kvantnog kosmičkog holograma i kao takva nose informaciju o celini, što se registruje u pomenutim izmenjenim stanjima svesti. U ovim stanjima, svest više nije sputana čulima i telesnim okruženjem, pa može dobiti informacije o kosmičkom kvantnom hologramu kao celini. Kada se osoba vrati u klasično-redukovano, budno stanje, iz kvantno-holografske sume informacija se izdvaja jedan član, dok ostali nestaju, što je objašnjenje svakog spiritualno-religioznog mističnog iskustva, kao i Jungovog kolektivnog nesvesnog. Mistici svih tradicija ali i drugi ljudi koji su imali prilike da dožive ovakva iskustva se slažu da im je u tim stanjima svesti sve jasno, ali imaju problem da drugima i sebi objasne to iskustvo. Rakovićeva istraživanja predviđaju neobična anticipativna svojstva psihe koja se odnose i na Jungov "arhetip" na nivou kvantno-holografske kolektivne svesti, a mogu se odnositi i na Platonov svet ideja. Inače, prof. Raković ističe mogućnost da jonosfera predstavlja dinamičku kolektivnu memoriju svih bioloških vrsta, koju neprekidno osvežavaju biološke jedinke sa periodičnošću i fazom svojih ultra dijalnih ritmova. Da bi se informacija koja je dobijena u stanju kvantno-holografske svesti osvestila pri povratku u klasično-redukovano stanje svesti, potrebno je da savlada dva filtera: akupunkturno-nervni pragovni filter (koji zahteva "emocionalnu obojenost" rešavanog problema) i moždani fronto-limbički prioritetni filter (koji zahteva "emocionalno-misaoni prioritet" rešavanog problema).

Na koji način funkcioniše hipno terapija, kakav postupak se podrazumeva tokom tretmana?
Hipnoza je drevna veština o kojoj na prve zapise nailazimo kod starih Sumera u 4. veku pre nove ere. Baš kao i egipatski, grčki i rimski sveštenici, Sumeri su hipnozu koristili u terapijske svrhe. Ova veština je od uvek bila mistifikovana i znanje o njoj je bilo prenošeno samo odabranima, što je idealna podloga za stvaranje predrasuda. Hipnoterapija je i danas aktuelna i u mnogim zemljama se na klinikama koristi u terapijske svrhe, ali su aktuelne i predrasude o njoj. Veruje se da je hipnoza nesvesno stanje u kome se osoba može u potpunosti kotrolisati i pretvoriti u merionetu. Tako nešto, naravno nije moguće. Hipnoza je stanje koje svi iskušavamo bar dva puta dnevno - kada tonemo u san i kada se budimo.Osoba u hipnozi je budna i svesna sebe, nalazi se u prijatnom stanju mentalne i fizičke opuštenosti, a svest je sužena i usmerena na sugestije koje su ugovorene pre početka seanse. Osobu nije moguće kontrolisati, jer prihvata samo sugestije koje joj odgovaraju i za koje je spremna, odnosno one koje nisu u neskladu sa njenim sistemom vrednosti i moralnim normama. Dakle, nije moguće postici ništa na silu ili ako osoba samo delimično želi promenu. Još jedna široko rasprostranjena predrasuda jeste da se najlakše hipnotišu osobe sa slabom voljom, što je takođe netačno. Da bi neko bio hipnotisan, mora biti odlučan, sposoban da se koncentriše i poseduje bujnu maštu. Jako su retki ljudi koji se ne mogu hipnotisati i tu spadaju osobe sa podprosečnom inteligencijom, osobe sa demencijom i osobe sa teškim mentalnim poremećajima. Hipnoterapija je jako moćan alat za stvaranje pozitivnih promena i jedan od najbržih i najefikasnijih načina za usvajanje novih znanja.

Koji su najčešći problemi koji se mogu rešiti hipno terapijom, kod kojih su se pokazali uspešni efekti ove terapije?
Polja primene hipnoterapije su praktično neograničena, jer hipnoza deluje na podsvest, a podsvest kontroliše sve fiziološke funkcije. Između ostalog se koristi za oslobađanje od anksioznosti, depresivnosti i negativnih emocija, za prestanak pušenja, mršavljenje, otklanjanje svih vrsta fobija i strahova, kod problema sa nesanicom i bolovima, za rešavanje problema kao što su grickanje noktiju, noćno mokrenje. Hipnoza je delotvorna za bolje pamćenje, koncentraciju, samopouzdanje, rad na samodisciplini i postizanju boljih rezultata u školi, sportu ili poslu, osvežavanje najranijih sećanja ili osvešćenje sećanja na prethodne živote. Neki su skloni da u prošle živote i reinkarnaciju veruju više, a neki manje, ali ono što je bitno napomenuti jeste da se u svakom slučaju u toku hipnotičke regresije pristupa podsvesti klijenta i oko toga nema dileme. Ono do čega se dođe u toku hipnotičke regresije je uvek korisno i oslobađajuće za osobu, ako hipnozu sprovodi stručna osoba. Na zapadu se ova metoda primenjuje u bolnicama umesto hemijske anestezije, kao i u stomatološkim ordinacijama, zatim u lečenju kožnih bolesti (ova grana hipnoze se naziva hipnodermatologija), a u poslednje vreme se eksperimentiše i sa primenom hipnoze u kontraceptivne svrhe, jer se pokazalo da se hipnozom može zaustaviti ovulacija.

Koje druge metode i psihološke tretmane primenjuješ, opiši nam iskustva sa njihovom primenom?
Bitan deo mog obrazovanja predstavlja edukacija za psihološkog savetnika koju sam prošla. Moj Izbor je bio O.L.I. metod koji kombinuje različite vrste psihoterapije (psihoanalizu, geštalt terapiju, TA, bioenergetiku, REBT), pa terapeutu pruža mogućnost da se prilagodi specifičnom klijentu i odgovori na njegove trenutne potrebe. Takođe, bitan deo mog psihoterapijskog rada jeste i psihološko tumačenje snova koje predstavlja fantastičnu prečicu do nesvesnog uma i ima mogućnost da znatno ubrza proces psihoterapije. U toku ove godine bi trebalo da izađe i moja knjiga o psihološkom tumačenju snova u kojoj su opisani zanimljivi primeri iz moje lične prakse i prakse čuvenih psihologa.

Šta je osnovna poruka tvoje knjige, tumačenje snova je oduvek privlačilo mnoge mislioce i praktikante različitih naučnih metoda i alternativnih tehnika kojima se stiže do dubljih prodora u ljudsku psihu, ali i širih uvida u sferu ljudske prirode i prirode stvarnosti?
Tako je. O pojedinim aspektima ovog pitanja sam već govorila u 3.pitanju, kada je bilo reči o Jungu. Cilj moje knjige je da se psihološko tumačenje snova približi široj publici. Ona se zasniva na psihološkim teorijama, ali je napisana tako da bude razumljiva ljudima koji nisu iz struke. Savremeni čovek se u velikoj meri otuđio od svojih snova, pa samim tim i od sebe. San je intrapsihički dijalog koji osoba vodi sa samom sobom, gde nam se svake noći pruža prilika da stupimo u kontakt sa mudrijim delom svoje ličnosti. To nije uvek prijatno iskustvo, ali je uvek put ka integraciji i srećnijem, kvalitetnijem i ispunjenijem životu. Kada suštinski poznajemo sebe, pravimo mnogo manje grešaka, mnogo više volimo i poštujemo sebe, a samim tim i druge osobe. U knjizi su pored objašnjenja dominantnih teorija o snovima i metodama tumačenja, data i psihoanalitička i analitička tumačenja čestih simbola koji se pojavljuju gotovo kod svih ljudi, tako da svako nakon buđenja može da zaviri u knjigu, kao u neku vrstu naučnog sanovnika.

Može li savremeni čovek koji živi i radi u gradskoj sredini, odvojen od prirode da bude psihički zdrav ili je samo pitanje u kojoj meri je poremećen ili, recimo, nestabilan?
Odgovor na to pitanje iziskuje definisanje pojma mentalnog zdravlja. Postoje brojne teorije i definicije mentalnog zdravlja i bolesti. Moj lični stav je da je mentalno zdrava ona osoba koja je istinski srećna i pri tom ne ugrožava nikoga iz svoje okoline. Život u modernom društvu sam po sebi ne mora da podrazumeva odvojenost od prirode, iako smo svedoci da je to sve češća pojava. Čovek postaje odvojen od prirode onog momenta kada usvoji lažne vrednosti potrošačkog društva i kada u trci za tim vrednostima izgubi sebe.

Kakvi su tvoji stavovi o okultizmu, ezoteriji, astrologiji, Tarotu, Ji Đingu i drugim praksama koje su popularne u današnje vreme?
Ja nisam poznavalac ni jedne od navedenih tehnika i nemam dovoljno znanja da bih o njima mogla da imam jasno izdefinisan stav. Činjenica je da su sve pomenute tehnike drevne i verujem da se ne bi održale do današnjih dana da nisu davale rezultate. Međutim, ovde se ponovo vraćamo na moj odgovor na drugo pitanje. Dakle, ne sporim navedene tehnike, ali smatram da su jako retki oni koji su istinski upućeni u njih, kao i da upućenost sama po sebi nije dovoljna, već da je neophodna predodređenost za bavljenje tim stvarima. Na istoku se sve to shvata na drugačiji način, mnogo ozbiljniji, dok zapadni čovek ima tendenciju da sve shvati previše olako i površno. Mislim da su ključni problem arogancija zapadnog čoveka, njegov lažni osećaj superiornosti i uverenje da zaista razume kulture koje su potpuno različite od njegove.

A Rune, po jednoj si dala naziv udruženju?
Rune su staro pismo čije su se brojne varijacije koristile kako na našim prostorima tako i na prostorima severne Evrope. Vinčansko runsko pismo ima korene u srpskom Podunavlju i ima zajedničkih znakova sa mnogim pismima (sa anglosaksonskim runama 4 identična znaka, sa palestinskim pismom 7, sa zapadnosemitskim 8, sa kiparskim 9, sa starogrčkim 12), a najviše sa srpskom ćirilicom sa kojojm deli čak 20 identičnih znakova. Vinčansko runsko pismo je najstarije alfabetsko pismo. Ovi drevni znakovi nisu označavali samo glasove, već su imali i dublju simboliku: verovalo se da imaju magijske moći, pa su korišćeni za zaštitu i divinaciju. Runa Ansuz koja pripada starijem Nordijskom futarku (alfabetu), simbolizuje mudrost, uspešnost u komunikaciji, znanje, pravdu, razum, podučavanje, mudru odluku, duhovnu i telesnu ravnotežu, širi pogled na svet, kreativnost, duhovnu pokretljivost, dostojanstvo, moć... Tako da se savršeno uklapa u filozofiju udruženja Ansuz. Zaista ne znam ništa što tako savršeno u jednoj kratkoj reči može da predstavi ideje i ciljeve ovog udruženja. Iako mali broj ljudi zna šta su rune, a još manje njihova pojedinačna imena i simboliku, prema Jungovom učenju o arhetipovima i kolektivnom nesvesnom, to ne znači da poruku ne mogu razumeti ili doživeti na nekom dubljem nivou.

Za kraj razgovora ostaju relaksirauća pitanja, imaš li neku preporuku za posetioce našeg sajta, kada su u pitanju knjige, filmovi, sajtovi, muzika ili nešto drugo?
Moje omiljeno književno delo je Geteov Faust koji po mom mišljenju nema premca i mogu ga čitati iznova neograničeni broj puta. Među omiljenim delima su mi i Dr.Džekil i Mr. Hajd, Čudesna Slika Dorijana Greja, Proces... Veliki sam ljubitelj naučne fantastike, pa rado čitam Dena Simonsa, Klajva Barkera, Artura Klarka, Reja Bredberija, Hakslija Oldosa, kao i Lavkrafta, LeFanua... Takođe sam veliki ljubitelj popularne astrofizike, pa volim da čitam popularne pisce iz te oblasti. Što se filmova tiče, shodno svojoj struci, volim evropske filmove sa psihološkom tematikom. A u muzici su moj izbor tvrđi podžanrovi R'n'R.