Najznačajnija karakteristika je predstava božanstava kao životinje, ili kao čoveka, ili kao mešavina. Ovako nešto se retko gde sreće. Još jedna od odlika je i vezivanje jedne vrste životinja za nekoliko božanstava. Ovan: Khnum, Re, Amon; mačka: Mut, Bastet. Isto tako, i sinkretizam je igrao značajnu ulogu.

Mačka je u početku bila vezana za narodnu religiju, njena uloga bila je ekonomska i apotropejska. Na osnovu ovoga, prve predstave mačaka se ne javljaju u grobnicama vladara, već među narodom. Tek kasnije, u Novom carstvu, zauzima mesto na kome se poistovećuje sa božanstvima.

Prvi pomen mačkolikog božanstva sreće se u Tekstovima piramida (Hornblover 1943: 85; Malek 2006: 78; Osborn and Osbornová 1998: 109: Pinch 2002: 134; Pinch 1994: 88). Ovo božanstvo nazvano je Mafdet, koje možda znači "trkač" (Malek 2006: 77). Za ovo mačkoliko božanstvo se kaže da obitava u jednoj odaji koju čuva od zmija. Ova boginja je obskrbljena ljudskim rukama i alatom. Mafder se pominje i na kamenu iz Palerma. Nesumljivo je da je ovo božanstvo bilo definisano pre Tekstova piramida i kamena iz Palerma (Hornblower 1943: 86). Mafdet možda nije poštovana po imenu, kao Bastet, ali joj je dat epitet nečer, što se prevodi kao bog ili kao božanski (Hornblower 1943: 86-87). Kasnije se Mafdet javlja i u Tekstovima kovčega, koji su počeli da se pišu na drvenim kovčezima privatnih lica, a javljaju se od 2100. g. p.n.e. (Malek 2006: 78). U Knjizi mrtvih, Mafdet je identifikovana sa Reom (Hornblower 1943: 86). Na osnovu nalaza kamene vaze, u jednoj kraljevskoj grobnici u Abidosu, na kojoj je predstavljena ova boginja i koja sadrži njeno ime, ustanovljeno je da je u pitanju ili leopard ili gepard. Ova vaza se datuje oko 2950 - 2800. g. p. n. e. Ove životinje su držane u zatočeništvu dok lavovi oko 2650. g. p .n. e. nisu preuzeli ulogu u toj kraljevskoj ideologiji (Malek 2006: 77). U poglavlju o mačkama u književnost (v. gore) pominju se tri mačke - hijeroglifa. U delu teksta koji prati ovu scenu pominje se božanstvo koje je opisano kao "gospodar grada Miuu". Ime grada napisano je sa mačkama - hijeroglifima, možda se grad zaista zvao "Mačke" ili "Grad Mačaka" (Malek 2006: 47).

U bajalici 355 Tekstova kovčega, tekstova koji se javljaju kod privatnih lica, a po uzoru na Tekstove piramida stoji: "Ja sam Veliki Mačak (miu aa) koji je podelio išed drvo u Onu (Heliopolis)..." Išed drvo je bilo sveto drvo boga sunca u Heliopolisu. Tekst se nastavlja sa: "Ko je Veliki Mačak? On je sam bog sunca Re. Nazvan je mačkom (miu) kada je Šia (Sia), personifikacija znanja, progovorila o njemu jer je počeo da mjauče, i tako je nastalo njegovo ime". Ovde je mačka jasno povezana sa Reom, a i reč miu je okarakterisana kao mačka. Ovde je potvrđena veza boga sunca i predstave mačke (Malek 2006: 78-79).

Apotropejski demoni, uključujući i mačke, pojavljuju se na raznim predmetima za svakodnevnu upotrebu (Malek 2006: 79). Najstariji amuleti sa mačkama nađeni su u grobovima u Qaw-Badari u Gornjem Egiptu, i to je bila nekrolopa Starog carstva i I međuperioda (2160 - 2055). Ovo je prvi pokazatelj apotropejskog karaktera mačke (Malek 2006: 79).

Neke od najranijih predstava mačaka, a koje se tiču "popularne" (narodne) religije, vezuju se za magične noževe, koji se sreću u grobovima, a javljaju se u Srednjem carstvu (slika 29) (Malek 2006: 77; Pinch 1994: 40-41; Houlihan 2001b: 514). Ovi noževi su uski i zakrivljeni, a najčešće načinjeni od kosti nilskog konja. Na njima su urezane predstave životinja (lavovi, zmije, životinje sa dugim vratom (serpopardi)...), a među njima i mačke. Ovo su bile predstave kakve se ne sreću na zidovima hramova, već su to predstave manje značajnih božanstava (Malek 2006: 78). Ovi noževi su bili apotropejskog karaktera, koji su štitili u svakodnevnom životu od bolesti, noćnih mora, teških porođaja i straha od nepozantog, isto tako i u zagrobnom životu. Izgleda da je većina pripadala ženama i deci (Malek 2006: 78; Houlihan 2001b: 514). Mačke su sigurno ovde ubačene zbog njihove sposobnosti da ubijaju zmije i škorpije, uloga koja je u Tekstovima piramida pripisana boginji Mafdet (Malek 2006: 78)

Mačke se u sličnoj funkciji javljaju na amuletima i magičnim statuama Poznog, Ptolemejskog i Rimskog perioda (dakle imale su sličnu funkciju i kao magični noževi). Naročito kao zaštita od zmija i škorpija. Ne jednoj steli, koja je datovana u vreme Nektanebe II (360 - 343), mačku (ž.) je ubola škorpija i zatražila je od boga sunca da joj pomogne, da pomogne "svojoj ćerki". On joj je obećao zaštitu (Malek 2006: 79).

Naredna faza u "napredovanju" mačaka u religiji sreće se u kraljevskim grobnicama u Dolini kraljeva u Novom carstvu, u Knjigama zagrobnog života. Tu se prikazuje Reovo noćno putovanje, i u ovim knjigama sreću se i predstave mačaka (apotropejski demoni), kakvi su se već pojavljivali na predstavama na noževima (Malek 2006: 80). Bog sunca je mogao da se prikaže i kao mačka, od Novog carstva (Malek 2006: 81; Houlihan 1996: 86; Sweeney 2001: 535-536). U Sunčevoj litaniji (19. i 20. dinastija), koja nabraja 75 imena i 74 formi u kojima je ovo božanstvo moglo biti predstavljeno, kao mačka se prikazuje dva puta. Kao Miuti i Velika Mačka (Malek 2006: 81). Na jednoj skici u grobnici Tutmesa III (slika 30) prikazana je prugasta mačka, a nešto kasnije drugoj zlatnoj Tutankamonovoj škrinji (slika 31).

U knjizi Amduat (knjiga o onom što je u podzemnom svetu) je predstavljen demon sa ljudskim telom i glavom mačke ili najmanje sa mačećim ušima, gde ova predstava seče glave neprijateljima (kao kod faraona) (Malek 2006: 80). U ovoj knjizi se pominje i plač mačke u osmom satu noći (McDonald 2009: 372).

Ideje koje su iskazane u Knjigama o zagrobnom životu su počele da se sreću i u ostalim grobnicama. Vlasnici grobnica su hteli aktivno da učestvuju u Reovom putovanju. Pojavljuje se Knjiga mrtvih, koja je pisana na papirusima i koja je kao svitak bila polagana u grobnice, ali je isto tako mogla biti zapisana i na zidovima (Malek 2006: 82). U poglavlju 145 Knjige mrtvih pominju se 12 kapija kroz koje mora da prođe pokojnik: "Ime boga koji će te čuvati je Mačka (mii)". Čuvar kapije ima glavu mačke (Malek 2006: 83). U Knjigama pećina (varijanta Knjige mrtvih, predstavlja pećine koje čine podzemni svet) demon sa mačkolikom glavom, nazvan Miuti, je prikazan kako nadgleda vezane neprijatelje boga sunca.

Poglavlje 17 Knjige mrtvih, koji je blisko povezan sa bajalicom 335 u Tekstovima kovčega, gde se sreće mačka sa noževima koja ubija svoje neprijatelje, a koji su predstavljeni kao zmija (slika 32) (Malek 2006: 83). Ova predstava se sreće i u Knjigama mrtvih Ptolemejskog perioda (Malek 2006: 83). Postoji bar jedan primer na kome je ova mačka ženska, uglavnom se sreću predstave muških mačaka (Malek 2006: 83-84).

Slika 32 - Predstava mačke koja nožem ubija Apopisa iz Knjige mrtvih Hunufera. Memfis, (možda) oko 1280. g. p.n.e. (British Museum)

Ova tema se naročito sreće i u Deir el-Medini (Malek 2006: 84). Ovde se ne sreću predstave mačaka (tj. F.s. libyca), već je izgleda u pitanju Felis serval, jer je mačka po izgledu jača i krupnija (Malek 2006: 84).

Krajem Novog carstva (1069), tekstovi i vinjete Knjiga zagrobnog života su počeli da se sreću i na kovčezima običnog stanovništva (Malek 2006: 81), a sredinom VIII veka p. n. e., neke forme boga sunca, uključujući i Miutija se javljaju na unutrašnjim stranama kovčega (Malek 2006: 81-82).

Na stelama se takođe sreću predstave mačaka, koje su posvećene "lepim mačkama" (Sweeney 2009: 89). Neki od najzanimljivijih primeraka potiče iz Deir el-Medine.

Na torinskoj steli 50053 (Malek 2006: 91) su prikazane dve mačke koje sede jedna naspram druge na škrinji (slika 33). Stela je posvećena "lepoj miroljubivoj ženskoj mački" (miit) od strane dve profesionalne narikače, majke i kćerke (Hemetnetjer i Iy). Bruyere (1972, 87) je predložio izjednačavanje mačjeg mjaukanja i tugovanja, ali je isto tako moguće da su ove žene želele da prizovu hrabrost i moć Reovog oka (Sweeney 2009: 537). S obzirom da imamo mali broj stela čije su vlasnice isključivo žene u Deir el-Medini, možda je značajno da su jednu stelu potpisale dve (Sweeney 2009: 537).

Slika 33 - Torinska stela 50053 sa prikazom dve mačke, stelu su poptpisale Hemetnetjer i Iy. Deir el-Medina, oko 1270. g. p.n.e. (Turin, Museo Egizio)

Na steli iz muzeja Ašmolean (Ashmolean museum) mačke su opasnijeg izleda prikazane nego one na torinskoj steli, i možda predstavljaju odrasle muške mačke (slika 34). Nazvani su Atum i Re, ali postoje i neki drugačiji pokazatelji roda. Na levoj nozi leve mačke nalazi se posveta "velikoj miroljubivoj ženskoj mački: njegovo dobro ime je Atum u miru"; a desna mačka sadrži natpis "lepa ženska mačka Re". Malek (2006: 89) je predložio da su ovi ženski nastavci odnose na Reove mačje oči (Sweeney 2009: 537; Malek 2006: 89).

Bastet

Bastet je boginja koja je u početku prikazivana kao ženska osoba sa glavom lavice i ureusom na čelu i skiptrom u ruci (slika 35) (Houlihan 1996: 89; Malek 2006: 94). Njeno ime znači "ona od grada Bast". Ne zna se tačno kada biva povezana za mačkom, a najveću popularnost je imala u Poznom i Ptolemejskom periodu (Houlihan 1996: 89; Malek 2006: 94). Ona je sada mogla biti prikazivana i kao ženska osoba sa glavom mačke i sa glavom lavice (Malek 2006: 94). U tom periodu na hiljade bronzanih statua, mumifikovanih mačaka bilo je prilagano u njenu čast. Bila je poštovana kao boginja veselja i muzika, plodnosti i kao zaštitnica trudnica (Houlihan 1996: 89).

Slika 35 - Boginja Bastet/Sekhmet sa glavom lavice ili mačke od krečnjaka sa bronzanom maskom na glavi, 664 - 30. (British Museum)

Ona je uskoro bila povezana i sa drugim boginjama, naročito u Memfisu (možda zbog izjednačavanja sa Sekhmet, partnerkom Ptaha). Bila je poštovana i u Heliopolisu gde je smatrana ćerkom stvoritelja i boga sunca Atuma. Takođe je povezana i sa Hathor, Mut i Izidom (Malek 2006: 94-95).

Pominje se i u Tekstovima piramida u Gizi. Kefren je sebe opisao kao "voljen od strane Bastet". Sahure je priložio žrtvu "Bastet, Gospodarici obe zemlje" (Scott 1958: 3). Na jednom fragmentu iz Snofruovog hrama prikazan je sam kralj kako svojim nosem dodiruje nos božanstva sa mačijom glavom. Ne može se pouzdano reći da li je ovo predstava Bastet ili Sekhmet (Scott 1958: 4).

Pošto se Bastet ustalila kod kraljeva, počela je da se sreće i u imenima običnih ljudi. Jedno od takvih imena je Ny-rankh-Bastet, što se prevodi kao "Bastet je imalac života". Ovakva imena sreću se u 5. dinastiji (2494 - 2345) u grobnicama u Sakari. Naredna imena sreću se u 12. dinastiji (1985 - 1773) i njihov broj raste (Scott 1958: 4).

Njeno ime se često sreće na novogodišnjim malim predmetima, najčešće flašama, gde su upisane želje. Kalendar Egipćana se sastojao iz 12 meseci sa po 30 dana, prema čemu postoji višak od pet dana. Tih pet dana su slavljeni kao rođendani određenih božanstava (Oziris, Horus, Set, Izida i Neftis). Takođe, smatralo se da boginja Sekhmet u tih pet dana može da povredi i uništi čoveka. Možda se ime boginje Bastet javlja jer su Egipćani tih pet dana smatrali izuzetno opasnim i zbog toga što je prikazivana kao lavica (što ukazuje na njen ratoboran karakter) (Malek 2006: 94). Na ovaj način Bastet je prikazivana kao suprotnost boginje Sekhmet (kao što je belo i crveno, Gornji i Donji Egipat), dakle Sekhmet i Bastet bile su dva aspekta jedne boginje (Malek 2006: 94). Najkasnije oko 1850. g. p. n. e. njih dve počinju da se poistovećuju (kao dva aspekta jedne boginje), iako je prikazivanje i jedne i druge bila lavica (Malek 2006: 94).

Na nekim statuama se javljaju obe forme bogine Bastet, i to sa telom ženske osobe i malim figurama mačke ili kao ženska osoba sa glavom mačke i mačićima (slika 36) (Malek 2006: 96).

Slika 36 - Bastet, bronzana statua sa sistrumom i mačićima, 664 - 30. pre nove ere (British Museum)

Mnoge egipatske boginje, poput Tefnut, Hathor, Bastet, Sekhmet, Mut su bile okarakterisane kao oko boga sunca i koje brane svog oca. Neki put, kada je mačka u Knjigama zagrobnog života prikazana, može biti prikazana i kao ženska mačka, koje možda mogu da simboliziju njegove ćerke (Pinch 2004: 90; Pinch 2002: 71; Scott 1958: 5; Osborn and Osbornová 1998: 117; te Velde 1982: 133).

U nekoliko navrata je zabeleženo da su održavani festivali u čast Bastet (Scott 1958: 6).

Slika 37 - Predstava boginje Bastet na krečnjačkoj ploči, dimenzije: 20.5 x 22.2 x 1.1 cm, 332 - 30. p.n.e.
(Boston, Museum of Fine Arts)

U I milenijumu počinju da se javljaju i bronzane statue koje u najvećem broju predstavljaju mačku boginje Bastet. Njih je teško datovati, najstarija može da se datuje u 900. g. p. n. e., ali najveći broj potiče iz ptolemejskog perioda (Malek 2006: 100). Te statue su mogle biti puno livene ili šuplje livene i neki put su sadržale i ostatke mačaka. Njihova veličina varira, nađeno je i nekoliko statua u prirodnoj veličini. Mogle su imati oči i minđuše od zlata, isto tako i ureus i sunčev disk (Malek 2006: 101-102). Mačka ne mora biti prikazana samo kako sedi. Može biti prikazana i društvu nekog božanstva (Nefertem, Bes) (slika 38), potom može biti prikazana i sa još nekom mačkom ili mačićima (Malek 2006: 105). Statue nisu isključivo pravljene od bronze. Mogu biti i od kamena, fajansa, lapis-lazulija, keramike, drveta... (Malek 2006: 107).

Slika 38 - Bronzana predstava boga Besa sa krunom od perja, 664 - 30. p. n. e. (British Museum)

Isto tako, Bastet može biti prikazana i ako ženska osoba u haljini sa glavom mačke (slika 39). Postoje neke pretpostavke da ova haljina imitira mačkino krzno (Malek 2006: 106).

Slika 39 - Bronzana statua boginje Bastet sa zlatnim očima, 664 - 30. (British Museum)

Mut

Slika 40 - Statua Mut kao kraljice bogova i pratilje Amona. Vreme 19. dinastije (vreme Ramzesa II), iz hrama u Luksoru.

Najčešće je prikazivana kao ženska osoba koja nosi krunu Gornjeg i Donjeg Egipta, a neki put i kao ženska osoba sa glavom lavice ili mačke (te Velde 1982: 128; Pinch 2002: 168). Egipćani su povezali njeno ime sa rečju za mačku. Na statui Ded-Her (blok statua, danas u Egipatskom muzeju u Kairu) na nekoliko mesta je prikazana mačka među predstavama božanstava. Neki put je imenovana kao Mut, napisano sa znakom koji označava supa i hleb, a neki put Mit, sa predstavom sedeće mačke, E13 i oznakom za hleb (te Velde 1982: 132).

U mitu o kraljevskom rođenju, vladajuća kraljica je identifikovana sa Mut, koja se ujedinjuje sa Amonom da bi dobili naslednika Egipta (Pinch 2002: 168). Otuda ona i nosi dve krune. Stari Egipćani su je izuzetno cenili zbog toga što je "izazivala poplave znojem svoga tela" (Pinch 2002: 168).

Od Srednjeg carstva je bila povezana sa Bastet (De Jong 2001: 512).

Slika 41 - Statua boginje Mut od peščara. Karnak, sekundarno iskorišćena u 25. dinastiji, a potiče iz vremena Amenhotepa III ili Ramzesa VI.

Sekhmet

Sekhmet je kao i ostale gore navedene boginje, bila je poštovana kao oko boga sunca, kao njegova ćerka. Ona je bila najdestruktivniji aspekt solarne energije (sunce je u Egiptu žestoko, prži, i bez navodnjavanja bi sve bilo sprženo, pretvoreno u pustinju.) (Pinch 2002: 188) i predstavljala je božansku kaznu. Ona se prizivala u magijskim ritualima u kojima se tražila zaštita države od bilo kakvih nevolja (Pinch 1994: 29). Kada je sinkretizovana bilo sa Hathor ili Bastet, Sekhmet je uvek predstavljena kao krvoločna i strašna lavica, dok su Bastet i Hathor predstavale njenu suprotnost (slika 35) (Pinch 1994: 37).

Zanimljivo je pomenuti da su sveštenici boginje Sekhmet najčešće bili lekari. S obzirom da je ona bila i ona koja donosi bolesti, ovo i nije tako čudno (Pinch 1994: 53). Međutim, ona nije bila zla boginja, ona je prouzrokovala bolest kao vid kažnjavanja (Pinch 2004: 42).

Kada je Re poslao "svoje oko" da uništi čovečanstvo zbog kriminala pobunjenika, "oko" (ona) se pretvorila u razjarenu lavicu, tj. u Sekhmet (Pinch 2004: 37). Toliko je bila razjarena da je na prevaru Re morao da je odvarti od uništavanja čitavog čovečanstva. Kraljevi su u nekim trenucima bili poistovećeni sa Sekhmet, koji je uništio Reove neprijatelje (Pinch 2002: 130).

Sinkretizacija sa Mut se sreće kao moć u prevenciji raznih bolesti. Brojne statue sa lavovima ove boginje su darovane Mutinom hramom u Karnaku, verovatno u nadi da zaštiti Egipat od epidemija (Pinch 2002: 169).

1) Često sam u literaturi nailazila na pomen pera u predelu uha mačke na bronzanim statuama, a koja se dosta često javljaju, međutim, niko nije ponudio bilo kakvo tumačenje. Back