| |
Ventura Garsija Kalderon (1886-1959), peruanski diplomata i publicista, svoju književnu karijeru započeo je 1908, godine, kao evropski dopisnik mnogobrojnih španskih dnevnih listova u zemljama latinske Amerike. Tek 1924. pojavila se prva zbirka njegovih pripovedaka, "Osveta kondora" (La venganza del Condor), a druga ga je zbirka - "Na rubu smrti" (Peligro de muerte, 1927), učinila poznatim kako u Evropi tako i u Americi. Kod nas su se Kalderonove pripovetke po prvi put pojavile 1929. godine. U najnovijem, redigovanom izdanju Kalderonovih kratkih priča, oslanjali smo se prevashodno na prevod Jovana Popovića, kome imamo da zahvalimo što nas je upoznao sa tim, kod nas nepoznatim piscem.
Kalderonova domovina je Peru, ali i čitava Južna Amerika, carstvo Inka, sedište Boga Sunca i Majke Meseca, gde se uzdižu visoke zamagljene vrleti najvećih planina Amerike, Kordiljera, u čijem su sastavu i Andi, oko kojih veličanstveno kruže kondori, orlovi tog kontinenta. Ovde izviru vode džinovskog Maranjona i Amazona što prodiru kroz planine prema severu i, prolazeći kroz ogromne prašume i nepregledne stepe Perua i Brazila, ulivaju se u Atlantski Okean. Tu žive potomci drevne civilizacije Inka, Indijanci velikih plemena Kvecua i Aimara, koji sačinjavaju većinu stanovništva Perua, a u kojima još i danas žive uspomene na slavne pretke i na veliku prošlost njihovog naroda... Ogromna zemlja, puna neverovatnih kontrasta, zemlja zlata, kaučuka, kokaina, plemenitog drveća, balsama, - koji su je oduvek činili privlačnim plenom kolonizatora - zemlja večnog leda, "tjera helade", i užarenih vlažnih prašuma prepunih čudesnih ptica i životinja. Zemlja naseljena gotovo svim rasama zemaljske kugle, svih kulturnih stepena. Tu su potomci engleskih, evropskih i američkih kolonizatora, pa potomci Inka, gordih u svojoj podjarmljenosti, okrutnih kao i njihova domovina...
Sve ove kontraste utkao je Kalderon u svoje priče sa primesama avanture i fantastike, dopuštajući istovremeno da, kao retko koji pripovedač, priroda slobodno progovori o čoveku, a ne čovek o prirodi.
|
|
