| |
BORIS KOVAČ I NOVA RITUALNA MUZIKA |
Boris Kovač, danas sa ovih prostora verovatno najpoznatije i na stranim top listama najzastupljenije ime takozvane world music scene, osnovao je ansambl Ritual nova još 1982. godine, ali prvi album, takođe nazvan Ritual Nova, izašao je za Symposion rec tek 1986. godine. U skladu sa naslovom albuma od samog početka, a i dobrim tokom devedesetih, Boris Kovač je svoju muziku okarakterisao kao ''novu pagansku muziku''. ''Tumačeći mitsku prirodu muzike dolazim do centralne teme ovog poetičkog, perspektivističkog traktata o novoj muzici. Tek umetnički projekat koji sam (ne bez razloga) nazvao Novi ritual pravi je razlog postojanja ovog teksta kome nije stalo do bezinteresnog estetičkog preludiranja na temu: da li estetika mita ili estetika koda? Tu temu u svoj njenoj širini treba ostaviti dokonim estetičarirna... Dakle, zašto novi ritual?'' Ovo pitanje otvara poglavlje pod nazivom Novi ritual iz istoimene knjige Borisa Kovača (Izdanje SKC Niš i Naisus Recordsa, 1990) u kojoj je izložio svoje poglede i odgovore na pitanje ''zašto nova ritualna muzika'', a tu između ostaloga kaže i sledeće:
''Zvuči kao: novi primitivizam, retrogradno, romantično, naturalistički itd... Ipak, podsetimo se. Prvobitna funkcija muzike je bila ritualna. Kao takva, ona je imala jaku ontološku osnovu - bila je utkana u svetovni i religiozni život i u njima imala važnu ulogu. Pripisivana su joj nadnaravna svojstva jer je čoveka dovodila (uz ples) u ekstatično stanje nadilaženja profane stvarnosti. To je bio i način komunikacije između ljudi (u okviru plemena kao veoma koherentne zajednice) i način komuniciranja sa bogovima i duhovima. Nikad kasnije muzika nije imala tako važnu društvenu ulogu, bila toliko uticajna na čovekov duševno-duhovni život. Ta metafizička, ontološka zasnovanost ritualne muzike je najhitniji razlog zarad kojeg ovu temu potežemo iz jednog drugog vremena i što u mogućoj novoj ritualnosti vidim put do revitalizacije moderne muzike (pa i umetnosti). Jer razvoj (posebno zapadne) muzike tekao je upravo u smeru udaljavanja od rituala, {to je plod njene prirodne težnje ka emancipaciji u "čistu umetnost" - autonomnu od društvenih, religioznih, filosofških funkcija. Takođe, sa muzikom se dešava isto što i sa ostalim ljudskim delatnostima - one se specijalizacijom izdvajaju i udaljavaju jedna od druge. Tako muzika sve više gubi vezu sa plesom, slikom, gestom, pričom, tj. mitom, koju je imala kao izvorno ritualna.''
Navodeći sve ovo mora se napomenuti da pominjanje Boris Kovača u kontekstu ''ezoterične muzike'' definitivno ne znači da je njega zanimalo ezoterično ili pagansko u bilo kakvom artikulisanom religijskom ili magijskom' obliku. Pre je to bilo čisto filosofsko i estetsko istraživanje sveta koji ga je okruživao i pronalaženje nekih novih pogleda na taj isti svet, te novih kreativnih mogućnosti koje je to omogućavalo. U prilog tome govori i činjenica da je jednom prilikom u privatnom razgovu, negde početkom devedesetih, upitan šta misli o muzici o muzičarima koji sviraju neopagansku muziku. On je tada prelistao broj Circle Network News magazina posvećen paganskoj muzici koji mu je uz pitanje bio predočen, no komentar koji je dao jeste otprilike bio da mu to deluje prilično folklorno i da ga baš u toj formi nešto i ne zanima.
Njegov kasniji projekt ekumenskih muzičkih misterija nazvan Anamnesis iz 1993. godine, bio je reakcija na rat i etnički sukob koji se dogodio na Balkanu i bio je posvećen duhovima Berđajeva i Gurđijeva, a samo ime Anamnesis je preuzeto od Platona i to je bio specifičan pokušaj da se ide umetnošću protiv loših stvari koje su se dešavale na Balkanu, ali očigledno i odmak od što se moglo naslutiti još na njegovom prethodnom projektu iz 1991. koji se zvao . Propratni štampani materijal koji je pratio projekte Profana liturgija i Anamnesis možete videti u galeriji sajta Prosvetljenje.
U svakom slučaju Boris Kovač je jedan kompletan autor kojeg treba sagledavati i iz jednog filosofskog ugla, u krajnjoj liniji budući da je on i studirao filosofiju skroz je opravdano pitati se da li je on filosof koji se bavi umetnošću, ili muzičar koji se kroz muziku zapravo bavi filosofijom, tako da je on zanimljiv ne samo muzički već i metafizički i nikako ne bi trebalo zanemariti i tu ''ontološku'' dimenziju koju je njegov rad, očigledno imao (bar) do kraja devedesetih, a kao dodatno objašnjenje njegovom vlastitom viđenu toga što radi neka posluže njegove vlastite reči iz intervjua koji je za magazin Košava (dvobroj 32/33, februar-maj 1997) sa njim uradila Nada Savković:
"Sve vreme pokušavam da ostvarim sintezu između profanog i sakralnog. Meni je od početka mog bavljenja umetnosću stalo da ostvarujem sinteze, jer je to za mene nagon slobode, koji me vodi kroz zivot. Moja životna egzistencija dobrim delom je određena tim porivom slobode i pretpostavljam da je to razlog zbog čega se nikad nisam odlucio da budem ili muzicar ili kompozitor, nego sam i u tom smislu težio nekoj sintezi. Ne bavim se muzikom, koja će tretirati pojedinačne dimenzije, kao sto je sakralna muzika posvećena samo religioznim temama, ili profana muzika koja tretira teme iz profane stvarnosti. Trudio sam se da u profanom pronađem sakralno, a u sakralnom profano i da načinim neku vrstu sinteze. To je karakteristično za skoro sva moja dela, a to je i ključ za razumevanje rituala. Ritual je sakralni čin, koji se bavi profanim temama. Ne podnosim čista jednodimenzionalna rešenja. Sve se prožima. Isključivost stvara privid da su problemi rešeni, ali nas odvodi od suštine i od tog primarnog poriva slobode. Sloboda se sastoji u sposobnosti coveka da razume paradoks i da baš zbog tog razumevanja bude produktivan i pozitivan, a ne da završi u nekakvom cinizmu, koji bi bio generalno negativan odnos prema stvarnosti. Ali, ne prihvatam ni pozitivna rešenja, koja se baziraju na slepilu prema postojanju negativnog, koja se baziraju na nekoj vrsti ideološkog koncepta, koji će u stvari sve probleme staviti ad acta. U tom smislu sam religiozan i areligiozan u isto vreme, profan i sakralan. Pokušavam da razumem paradoks između niskog i uzvišenog u nama samima. Svi ti polariteti, dualizmi su ono što nas čini time što jesmo. Smisao stvaralaštva se može shvatiti kao brižljivo razvijanje sluha za paradoks."
Diskografija:
LP Ritual Nova, Symposion rec., Jugoslavija, 1986
LP Ritual Nova 2, Recommended rec., London, 1989
CD Profana Liturgija, ADN, Milan, 1991 / Kačara, Bukovac, 2004
CD Ritual Nova Collection, Recommended rec.,London/USA, 1993
CD Play on String (string quartet), More Music, Italy, 1996
CD Anamnesis - Ecumenical Mysteries, Victo, Canada, 1996
CD The Mask, Interzone/Ikarus, Jugoslavija/Austria, 1997
CD East OFF Europe, Victo, Canada, 1998
CD Mirror of the Voice (CD+book)Radio 021, Jugoslavija, 1999
CD The Last Balkan Tango, PIRANHA, Berlin, 2001
CD Ballads at the End of Time, PIRANHA, Berlin, 2003
CD DAMARI, Kachara, Bukovac, 2004
CD World after History, PIRANHA, Berlin, 2005
CD Songs from the Garden of Loves and Graves, Serbian National Theatre, 2007
Pojavljivanje na kompilacijama:
CD Zattere alla deriva - More Music, Italija 1995 re music - Italia, 1995
Projekti za Kamerno pozorište muzike:
Kuća - 1990
Happy days, poslednja opera - 1990
Profana liturgija - 1991
Anamnesis ekumenske misterije - 1993
Baal? Da li on uopste postoji - 1996
East off Europe - 1996/97
Ostali pozorišni projekti:
predstave za Slovensko Mladinsko Gledalisce
(Gospodjica Julija, Leonce & Lena)
Baal - Theatre Syptar
Stadttheatar Austria - Kazimir und Karoline
String & String - plesna kompanija "En-knap" koreografa Izotoka Kovaca
Multimedijalni projekat Arteria sa amerikankom Caterine Marcella
Tanztheater Ikarus Maria Theresia (Wiener Fest Woche)
Knjige:
Novi ritual one poetics view in new music, SKC Nis 1990.
Ogledalo glasa / Kačara 2000.
|
|
