Nico: Uvek sam imala utisak da publika ne voli kada sviram harmonium.

Izvini, ako ja ne mislim tako.

Nico: To je samo utisak sa scene, to mi smeta, ali to osećam...

Ja ne mislim tako.

Tvoj prvi koncert u Beogradu trajao je duže od večerašnjeg, dva sata, zašto?

Nico: Zato...što sam, šta?...To je nebitno...dva sata. Koliko je trajalo moje...

Četrdeset minuta.

Nico: Nemoguće, trebalo bi da je sat...To je zato što im se nije dopalo moje

muziciranje, volim da sviram ali kad ne vole prestajem, hteli su da prestanem,

pa sam prestala.

Da li možeš da nam kažeš nešto od Endi Vorholu, koji je jedna od najuticajnih

ličnosti sa kojom si sarađivala, kako si stupila sa njim u kontakt, kako je to

počelo?

Nico: Počelo je, kao što svi znaju 1965.

A kako se to desilo?

Nico: U Njujorku, on je slikao seriju Electric Chairs, to je bila dobra serija slika, tu smo se sreli...
To je bilo zbog Electric Chairs i izložbe...

A Velvet Underground, kako je to bilo?

Nico: To je bilo u vreme Electric Chairs...i izložbe (Nico još odgovara na prethodno pitanje)

Napustila si ih, zašto?

Nico: Jer nisu hteli da ostanem, ne, hteli su da odem, otpustili su me...zatim su otpustili bubnjarku...

(Nico se mršti tokom svih pitanja koja se odnose na VU)

Kako to kada si ti bila veoma bitna osoba u grupi, veoma bitna?

Nico: Nema smisla, ali kad te neće, hteli su da odem...

Tvoje ime je bilo u nazivu grupe Nico and Velvet Underground?

Nico: Ne, Velvet Underground and Nico...

Igrala si u filmovima Endi Vorhola i Felinija?

Nico: Ne znam zašto bi to bilo bitno,bitno je da pišem pesme i kakve su te pesme, zašto bi...Htela sam da pevam Sunday Morning, ali nisu hteli da je ja pevam, nisam je pevala... (Namrštena Nico u opuštenom stanju još odgovara na prethodno pitanje)

Nico, reci nam nešto o tvom prvom albumu i saradnji sa Kejlom, Morisonom?

Nico: O, Chelsie Girl.

Da li je Lu Rid bio u centru svega, možda zbog toga, zbog želje da konroliše sve, egocentričan...možda grešim. Kažeš izbacilo te je iz grupe, ali je nastavio da sarađuju sa tobom i piše pesme za tebe, pored Bob Dilena i Džekson Brauna?

...Pitanje je pogrešno.

Nico: A...valjda...(mršti se).

Da li možeš da nam kažeš nešto više o tvojoj filmskoj karijeri, nešto više o tome, koju, čini se, nisi shvatala suviše ozbiljno?

Nico: Zato što mi je bilo teško da nađem stvarno dobrog reditelja... da sam srela...možda bih...odlučila...Danas me interesuju samo autorski tantijemi...Volela sam Apokalipsu (Apocalipsa Now?)...to je moj omiljeni film...zadnji su bili...samo...

Da li možeš da nam kažeš nešto o tvom odlasku iz Amerike 1970 (Drama of Exile)?

Nico: Bila sam grozna, isekla sam toj devojci lice, ona je bila u Crnim panterima, otišla sam da ne bih išla u zatvor.Nisam bila sedam godina, posle sedam godina sam se vratila... da ne bih bila uznemiravana od strane policije....

Kako bi opisala tvoj rad, jednom si rekla da se ne smatraš rok izvođačem, da tvoj koncert nije rok koncert pa...?

Nico: Kako opisujem moj rad...kao proširenje legendi, antičkih objekata... kao...arheologiju...nešto više kao istraživanje...Volim da pevam, ali ne volim da živim kao pevačica.

Koja je veza između tebe i tvojih pesama, posemno onih na harmoniumu, tužnih pesama...kao da su...

Nico: Misliš crkvenolike?

Da. Tvoje tužne pesme koje vode negde...?

Nico: Ne bi trebalo, da vode nigde.

I zvuče kao crkvene pesme?

Nico: Ne bi trebalo, ja sam paganka, ne verujem u jednog boga, verujem u bogove...

Da li možeš da kažeš još nešto o saradnji sa Velvet Underground, da li smatraš da su bili veoma značajni za rok muziku...dok si bila sa njima u grupi?

Nico: Vrlo mnogo, kad smo svi bili zajedno. Znaš... kad smo bili zajedno... Ali tome je došao kraj, kao saobraćajna nesreća...to je bilo tako...(Nico se mršti i novosađanin je shvatio da je preterao..).

Neću te gnjaviti više i to je bilo poslednje pitanje...

Nico: Poslednje pitanje nećeš više pitati na engleskom, a ti znaš engleski... ne znaju ga baš ovde...samo Yes i No...htela sam da naručim mleko, znaš mleko u kafi i nisu razumeli.Strašno...

...Pauza, šoljice zveckaju...

...A Vlaketić ne odustaje...

Nico, tvoj poslednji album Behind The Iron Curtain, to je dobar naslov, to je butleg?...Nisam to znao, mislio sam da objasniš šta si mislila time iza gvozdene zavese...kao simbola, svirala si u Moskvi, Budimpešti da li misliš da smo mi iza grvozdene zavese?

Nico: Ti, ...nisi li ...ja ne mislim da jesi...

Da li misliš da smo mi, znači Jugoslavija iza gvozdene zavese?

Nico: Da li je album sniman ovde?

Ne, ne u Jugoslaviji, u Pragu.

Nico: Ne, ne to je Prag...

Da li ideš u neke druge gradove kod nas, Zagreb, Ljubljana, ili negde u i nostranstvo?

Nico: U Ljubljanu.

Bila si u Ljubljani dva puta, da li ti se čini da publika tamo bolje prima tvoje pesme nego beogradska...rekla si da ne vole tvoje nove pesme, izgleda da si malo ljuta na nas?

To je zbog toga što... muzika mi je malo neukusna, a ovde vole da izvodim komercijalne stvari..., kao I' Il Be Your Mirror...nisam je baš volela, stvari kao...ta...to je bila komercijalna stvar u to vreme...

Iznenadio sam se da si izvela tu stvar?

Da...

To je možda zato što ljudi znaju bolje tvoje starije stvari nego novije..mada mislim da vole tvoje nove pesme...Ovde nije lako doći do novih ploča...mada je tvoja poslednja ploča objavljena...mora se ići u inostranstvo...ljudi ne znaju tvoje nove albume Desertshore, The End, Marble Index...

Nico: Da, The End, Marble Index, Desertshore...

Chelsea Girl Nico

NICO jedna je od najfascinatnijih ličnosti iz rock galerije. Pevačica, pesnikinja, autor, glumica i model mistično/morbidnog vokala kojim je ukrasila prvi kultni album Velvet Unerground i brojne solo projekte imala je buran život koji je započeo u Kelnu 16. oktobra 1938. godine, kada se rodila devojčica po imenu Christa Paffgen. Sa majkom je 1946. pobegla iz ruske zone u američki sektor Berlina. Do trinaeste godine išla je u školu, zatim je prodavala rublje i ubzo postala model.

Kada je imala petnaest boravila je na Ibici na snimanju sa fotografom koji joj daje nadimak Nico, po svom ljubavniku sa kojim je upravo raskinuo. Prvu malu ulogu imala je u filmu "For the First Time" Rudolf Mate-a, a tokom boravka u Rimu Felini joj je ponudio ulogu u "La Dolce Vita". Posle toga živela je u Parizu kao model čije fotografije objavljuju najveći svetski magazini.

Od 1960. je u Njujorku gde uči glumu kod Lee Strassberg-a, u istoj klasi sa Merilin Monro. Igra veliku ulogu u francuskom filmu "Strip-Tease", i snima neobjavljenu verziju pesme iz filma u produkciji S:Ginsbourg-a.

Kada je srela 1964. Brajana Džonsa, upoznala je menadžera Stonsa Endrju Loga Odama koji joj je omogućio snimanje prvog singla "I'm Not Sayin", Pesme Gordona Lajtfuta, koji je producirao Džimi Pejdž. Nico nastavlja karijeru modela u Njujorku i pova u kafeu "Blue Angel Longue" u 55-toj ulici.

Dobija sina posle kratkotrajne i burne veze sa Alenom Delonom. U Parizu upoznaje Bob Dilena koji joj daje svoju pesmu "I'Il keep It With Mine", i koji je poznat po pesmi posvećenoj njoj Vision of Johana sa albuma "Blonde on Blonde" (čini se da je ceo album-odnosno naslov posvećen njoj). On je upoznaje sa Endi Vorholom i tako počinje njena karijera u njegovim i filmovima Pola Morisija. Endi je upoznaje sa Velvet Underground koji su u to vreme bili deo njegove "Exploding Plastic Inevitable" trupe... nastaje čuveni Banana cover album...Prema nekim viđenjima saradnja je trajala kratko jer su lideri benda bili zabrinuti zbog njene harizmatične pojave, po drugim radilo se o ljubavnoj vezi sa Ridom i Kejlom, uz značajnu dozu ljubomore i strasti...

Peva u "Dom" klubu gde upoznaje šesnaestogodišnjeg Džekson Braun i neko vreme živi sa njim. Prvi album Chelsea Girl snima na kojem izvodi pesme koje su joj dali Rid, Branun, Dilen i Morison. Na njemu sviraju Rid, Braun i Kejl. Ovaj album promoviše njen duboki, grobni vokal, narkotični identitet glasa i pojave koji postaje amlem i uzor na koji će se kasnije nadovezati eksponenti gothic zvuka i stila. Sa Džon Kejlom, kao producentom snima još tri albumai nastupa u Evropi i povremeno u CBGB klubu u Nju Jorku. Smatra se da je Kejl nastojao da priguši njen pre-gothic grobni stil i da je usmeri u nešto drugačijem pravcu, što je u najboljem slučaju samo delimično uspeo. Niko, s druge strane, nije uspevao da je odvrati od opojnih sredstava koje je konzumirala u preteranoj meri...

Sarađuje sa Kevinom Ejersom, odnosno peva na njegovom albumu "The Confesions of Dr Dream&Other Stories". Na EP "Harvest", projektu grupe "Vielo Quimico" recituje delove Edgar Alan Poove poeme"Ulalume". Peva i na albumu svog producenta Larsa Ulbriča "Reich der Traume" čija smrt je, kasnije, bila nenadoknadiv gubitak. Na albumu Marka Almonda "The Stars We are" pojavljuje se kao vokal u jednoj pesmi.

Snima serijal filmova sa rediteljem Filipom Garelom koji se zasnivaju na improvizovanim scenama na lokacijama na Islandu i Egiptu. Nastavlja sa turnejama da bi 1985 snimila album Camera Obscura, koji je postigao priličan uspeh u skladu sa rastućim interesovanjem auditorijuma tog vremena za punk/new wave preteče i uzore...dok njeni nastupi postaju sve mračniji, kao rekvijemi za izgubljene prijatelje...

Jula 1988. na Ibici pada sa bicikla i umire u bolnici u Kanu. Njen pepeo rasut je 16. avgusta 1988. uz prisustvo nekoliko prijatelja koji su pustili Desetshore sa kasetofona...

U ovom tekstu su upotrebljeni i slobodno interpretirani podaci iz knjige "Nico Songs 1965-1988".

	... Dropout, she's in a fix, Amphetamine has made her sick White powder in the air She's got no bones and can't be scared
	Here they come now See them run now Here they come now Chelsea Girls.
	Chelsea Girls (Lou Reed, Sterling Morrison )