Ni od oca, ni od majke
Bila je moja krv, bilo je moje telo.
Stvorena sam od devet cvetova,
cvetova koprive, hrasta i trnovog drveta,
devet moći od devet cvetova,
devet moći u meni pomešanih.
Dugi i beli moji su prsti,
Poput devet morskih talasa.
Igrala sam u Lugoru,
spavala sam u purpuru,
moj vrat je od crvenih dragulja.
Znam tako puno pesama,
moja odora je potpuno crvena,
ali ne propovedam zlo.
Milion anđela stoji pred mojim bodežom.
Ja sam vetar na dubokom jezeru.
Ja sam suza koju Sunce pušta da padne.
Ja sam soko iznad litice.
Ja sam trn ispod kandži.
Ja sam brdo po kojem pesnici koračaju.
Ja sam plima koja vuče u smrt.
Ružice, sluškinje, sestre,
Boginjo pada i propasti,
Boginjo Meseca, blago razotkrivena,
Boginjo zanemele rase
još uvek me nisi izgubila.

Pesma je prolog novog albuma Kremasta Nera, italijanske grupe Ataraxia, koji je u pripremi Više informacija: www.ataraxia.net