Bezoblični slikar svih vremena
i veliki pisac bez ijedne reči,
i Bard i muzičar bez imena
našli su se Svugde i Nigde, Sada

Svaki od njih, umešnosti svojom
od ničega pravio je nešto
Oblikujući supstanciju, gustinom i bojom

Veliki pisac bez ijedne reči
Promišlju je svojom opisao svetove
bez oblika i forme svaki
ipak ponaosob životne i velike

Veliki Bard, čuvši pisca, zgrabi lire
Zasvira on melodije prelepe
Svaki titraj harmonično oblikova sfere
Jednu unutar druge, bezbrojne.

Bezoblični slikar svih vremena
svetlošću svojom obasja supstancu
Svaka sfera zasjaše svetlošću jarkom

Nepokretnim svetom vladala je tišina
Fantomska stvorenja držala su red
pokrećući konce svih sfera
bivajući sasvim bez oblika i forme

SVE ovo bivalo je JEDNO
I pisac i Bard,
i slikar i Majka
i fantomska stvorenja
SVE ovo bivalo je JEDNO
a ipak različito.

Pisac dođe do jedne sfere
i bez glasa progovori smelo:
"Na ovom svetu hodaće ČOVEK,
promisao nosiće moju!"

Slikar dođe potom do iste sfere
Kičicu uze svoju, oslikavajući biljke, životinje
i planete po nebeskom svodu.
A konačno potom oslika i čoveka
Sićušnog i bez forme.

Bard mu lirama dade harmonični titraj
da može sa SVIM sferama da živi
da bude u nepokretnom carstvu, bez reči
punom mira, ljubavi i TIŠINE.

Majka Priroda vladaše sferama
s njom je čovek jedno bio
i pisac i Bard i slikar
Veliko četvoroJedinstvo...

Čovek beše od tri atoma,
igrali jedan oko drugog
povezani svi ljudi
u harmoniji bestrajnoj

Ali gle! Fantom kvarni spopade čoveka!
I u kovitlacu pada svoga dograbi i njega
Izbivši mu atom jedan celi
Čovek ne beše u harmoniji.

Mikrokosmos promeni titraj,
začu se vrisak umišljenog čoveka
koji ne želi da živi u harmoniji
Pade jedan a za njim mnogi,
i svi redom umišljeni fantomi...

Sedam sfera disharmonično zvuče
parajući uši svom JEDINSTVU
svih sedam pade u mestu i
naruši predivnu melodiju.

Sedam se sfera zgusnulo u jednu tačku
i velikom se eksplozijom počela širiti
Ni iz čega, ni u šta, u HAOSU živeti

Čovek sada postade nešto drugo,
ostade bez pisca i Barda,
i bez slikara i Majke,
i zavlada zaborava tama.

Izgubljeno stvorenje prohoda Zemljom
ne seća se odakle je došlo
Uz plač se rađa i u znoju živi
tragajući za izgubljenim delom...

Sedmostruko stvorenje, nazvaše se "čovek"
i u njemu se rodi neuništiva čežnja,
Sećanje mu ostade na roditelje daleke
pisce i Bardove,
slikare i Majke.