Ka moru,ka ladjama, ka šarenom nebu

lete moje misli i duša mi sanja

Stapam se sa suncem,mesec mi je šnala

napraviću ljuljašku od srebrnog granja.

Poleteću visoko, tamo gde su zvezde

dotaknuću izvor nepresušnog znanja

naćiću te tamo, znam,nisi daleko

tamo gde je duga, gde i budan sanja.

Mudrost koju nosimo duboko u duši

Podsetiće srce odakle smo došli

Sa šarenih polja, iz Sunčanog sveta

znaćemo, u trenu, što ovamo smo pošli.

Ja ću tebe znati,ti u trenu mene

shvatićemo; zidovi privida se ruše

daj mi tvoju ruku, moja je već tvoja

raduju se naše nasmešene duše...

Iz knjige Maje I. Milosavljević "Između otkucaja srca"