Alister Krouli - strastveni alpinista, briljantan pisac, nadahnuti pesnik, lovac, šahista, neutaživi ljubavnik, prorok, mag, posvećenik joge, tantrik, mistik, slikar, veliki eksperimentator, učitelj, pustolov, špijun, diplomata, ekscentrik....

Razmahanost, ekstravagancija i ekscentričnost, pustinjaštvo i bujnost talenta, bezobzirni egoizam i krajnja velikodušnost, buntovništvo, ambicija koja nema granica, skoncentrisani u jednoj osobi, jednom čoveku. Na samom početku istraživanja prave istine o ovom čoveku, nailazimo na raskrsnicu. Jedan put je ono što je fama o njemu, i to su mitovi, priče i fantazije o njemu, njegovim "moćima", dogodovštinama, avanturama, jednom rečju predstava o njemu kao nadmoćnom magu i proroku, savršenom, neuništivom i bezgrešnom. Drugi put, koji se ukršta sa prvim, je ono što je ponovo fama o Krouliju, ali negativna, gde se on predstavlja u najcrnjem mogućem svetlu, kao šarlatan, prevarant, razvratnik, crni mag, satanista, koji je bezobzirno gazio po ljudima, sebično sledeći samo sopstvene interese i želje.

I jedna i druga predstava su podjedako pogrešne i preterane, na jednoj ili na drugoj strani. Krouli je bio čovek, sa svojim vrlinama i manama, pri čemu su i njegove vrline i mane daleko nadmašivale vrline i mane "običnih" ljudi. Pronaći onog "pravog" Kroulija predstavlja istinsko umeće i zahteva mnogo istraživanja i razmišljanja, ukrštanja mnogih informacija i uvida. Potrebno je videti šumu, a ne samo zadržati se na pojedinom drvetu te šume. Sagledati celovitu sliku, a ne zadržavati se na detaljima. A obično se dešava da kada neko govori ili priča o Krouliju, on govori o fami koja kruži o njemu, o mitu Kroulija, a ne o Krouliju kao stvarno postojećoj ličnosti. Moja namera je da vam pričam o Krouliju kao stvarnoj ličnosti.

Život Alistera Kroulija za njegove savremenike već je bio mit i legenda, ispredana dugo i sigurno. Život i mit, stvarno i nestvarno, verno su pratili Kroulija, isprepleteni, nerazdvojni, izmešani, tvoreći jedinstveni alhemijski amalgam.

KO je, uistinu, bio čovek Alister Krouli? Kakav je bio njegov život? Kakva je bila njegova misija? Kakvu je poruku ostavilo njegovo delo za čovečanstvo, za nas ostale?

Ličnost čoveka po imenu Alistera Kroulija zbunjuje i podstiče, pokrećući mnoštvo pitanja. Krouli je nosio žig genija, proroka, onaj Kainov beleg koji ga je rano izdvojio iz gomile ostalih ljudi, i taj beleg ga je progonio čitavog života. To progonstvo sam je opevao i opisao u desetinama knjiga, eseja, pesama. On je bio uveren da je osuđen na lutanje i traganje, pa je čak sa nekim čudnim uživanjem sebe samog predstavljao kao mučenika, stradalnika, sveca. Otuda je sam sebe nazivao "Alastor ili duh samoće", prema istoimenom naslovu Šelijeve poeme Alastor ili duh samoće, gde Alastor označava pustinjaka, proroka ili ukletog pesnika. Pisao je i govorio da je preuzeo na sebe patnje čovečanstva, sa zadatkom da uzdigne univerzalnu svest na viši nivo.

Istovremeno, Krouli je bio proglašavan šarlatanom, prozivan za svoje ekstremno ponašanje, proganjan, ismevan. Izazivao je licemerje tadašnje buržoazije, ali je i stvarao neprijatelje od svojih prijatelja. Preterivao je u svemu, voleo je provokacije i zavere.

Oko njega je lebdeo oreol najcrnjeg nemorala, i gde god se pojavio, svuda je izazivao strah, nepoverenje, gnušanje i prezir. Javnost ga je identikovala etiketama koje mu je prilepljivala žuta štampa, i glasine koje su podgrevali njegovi nekadašnji najbliži prijatelji, saradnici, ljubavnice i ljubavnici, koji su se iz ovog ili onog razloga okrenuli protiv njega.

Za života on je bio i ostao misterija, ne samo za većinu ljudi, već i za njegove najbliže saradnike i učenike. Odgonetanjem zagonetke zvane Krouli bavili su se mnogi. Ali, niko nije uspeo da do kraja dokuči njegovu poruku. Kontroverzan, kakav je bio, umeo je da obmane i iznenadi i one koji su mu bili najbliži, čineći neočekivane stvari. Njegov život je bio pun velikih, neočekivanih obrta, a opet, svaki njegov čin ili delo imao je svoj smisao, neuhvatljiv u trenutku kada se događao, ali savršeno razumljiv kasnije, gledan sa vremenske distance.

Krouli nije ni dobar ni zao. Kategorizacija nekog čoveka ili njegovog stvaralaštva kao "dobrog" ili "lošeg", naročito kada su u pitanju stvaraoci, uopšte ne može da uhvati suštinu i karakter čovekovog bivstvovanja na ovoj planeti. Takvo etiketiranje je totalno pogrešno, prvenstveno zbog toga što je površno i vulgarno, svodeći čoveka na jednu od samo dve moguće opcije: "dobro" ili "zlo". To je uprošćavanje čoveka, što leži u osnovi jedne od odlika našeg uma: racionalizacije. Takva praksa je u suštini vulgarizacija jedinstvenog kompleksa jedne ličnosti i njeno svođenje na jednu, uopštenu crtu, što na kraju krajeva, ne znači ništa i ne govori ništa o riznici i slojevitosti takvog složenog i živog organizma kakav predstavlja ljudska ličnost. Samim tim, ona je ograničavajuća i obmanjujuća.

Krouli je imao sasvim drugačiji etički sistem; sistem drugog reda u odnosu na onaj koji se tada, u to vreme, smatrao "normalnim". On se rukovodio jedino i isključivo svojom misijom sa kojom se poistovetio, odan do kraja principu sleđenja svoje istinske Volje i manifesovanju zakona teleme na fizički, tj. zemaljski nivo.

Otuda je svaka osuda Kroulijevog ponašanja i "nemorala" nepravedna i protivrečna, iz prostog razloga što je ta osuda učinjena sa određenog stanovišta - stanovišta tada ustanovljenog morala. On je činio ono što se u njegovo vreme smatralo nepristojnim, skarednim, bogohulnim.

Daleko od toga da je bio bezgrešan, on je grešio, i to mnogo. Njegovi magički metodi ni najmanje nisu bili superiorni. Nije se mogao pohvaliti savršenim zdravljem. Skoro čitav život se nosio sa hroničnim bronhitisom i teškim oblikom astme.

Sa te tačke gledišta, njega njegova vlastita reputacija nije nimalo zanimala. On je radio svoj posao, a oni koji su ga napadali svoj. Za svakoga ima mesta u univerzumu. Međutim, kada su se klevete, osude i omalovažavanja otrgle kontroli, prerastajući u nešto sasvim drugo, postale su mu smetnja i počele su da ometaju njegov rad, pretivši čak i da ugroze njegovu ličnu bezbednost i život. Tada je već bilo prekasno za reagovanje. Šteta je naneta, a ona se više nije mogla popraviti.

U tom njegovom neprekinutom jurišu na život, malo ko je bio u stanju da ga prati. Ostavljao je upečatljiv utisak na ljude, koji je bio tako snažan da je malo koga ostavljao ravnodušnim. Ljudi su ga se ili panično bojali ili u njemu videli božjeg izaslanika. U njemu je zaista bilo nečeg neobičnog, nečeg profetskog. To je bila neka nadljudska, pomalo zastrašujuća energija koja prži sve uokolo. Imao je nešto i demonsko i anđeosko u sebi. Otuda su ga preuzimali i svojatali, pokušavajući da ga smeste u nekakav tabor. Avaj! Svaki takav pokušaj svrstavanja Kroulija bio bi u stvari iskrivljavanje prave slike njegovog lika i dela. Otuda, njega nije potrebno ni braniti ni osuđivati. Genije se brani sam, svojim vlastitim delom. Takav kakav jeste, u čistoti svoje vlastite životne igre, on je bio i jedno i drugo, i ovo i ono, preuzimajući mnoge uloge i igrajući razne role. Samo takav, čist, kakav jeste, zavodljiv i osobit, kvaran i lukav, Alister Krouli može biti shvaćen i doživljen.

Kao što je to vispreno primetio Robert Anton Vilson (Wilson, Robert Anton: The Great Beast - Aleister Crowley, internet sajt: http://www.rawilsonfans.com/articles/GreatBeast.htm): "On je završio svoj posao ozbiljno i šaljivo, tvrdoglavo i elastično, mudro i katkad nerazumno, sintetišući - iz visoke magike i iz joge, iz kabalizma i Kurana, iz eksperimentisanja sa hašišom i pejotlom i nitro-oksidom, do godina proučavanja Tarota i uporedne religije, lagano ekstrahujući 'kvintesenciju poznatih metoda'."

Ključna reč za njegov doprinos je "sinteza". Njegovo Veliko Delo je sasvim sigurno to - velika sinteza različitih duhovnih škola i stvaranje jedinstvenog mistično-okultnog sistema. U svemu što je radio, ostao je posvećen svojoj Istinskoj Volji, kako je nazivao suštinski zadatak i misiju koju ima svaki čovek na ovoj planeti. Bez obzira na uspone i padove, ostajao je dosledan toj svojoj misiji. Gradio je svoj sistem magike, napajajući se iz mnogih izvora, učeći sa raznih egzotičnih mesta i od raznih naroda, putujući po svetu i istražujući njihove običaje, kulturu, ponašanje, verovanja i moral. Usvajao je različita učenja, do kojih je dolazio strpljivim studiranjem ili inicijacijama, i upražnjavao je njihove prakse, isprobavajući ih na sebi i eksperimentišući. Nije odbacivao ništa unapred, pre nego što bi to primenio na sebi, bilo da je praktikovao neki ritual Zlatne Zore, šamanski obred, seksualnu magiku ili neku drugu tehniku, kombinovao ih, pravio sinteze, dopunjavao, modifikovao i osmišljavao originalne prakse. Nije se libio ni uzimanja alkohola, droga i drugih sredstava za stimulaciju. Ništa mu nije bilo strano, sve je prihvatao i primenjivao na sebi.

Pa opet, njegova ličnost je bila prokažena, proganjan je, optuživan, prijatelji su ga odbacivali, žene i ljubavnice ostavljale, ostajao je bez prebijene pare, potucajući se po svetu, u večitoj potrazi. Oni koji su ga osuđivali nisu ni pokušali da ga razumeju ili su posustajali posle prvih prepreka - ponajviše naduvani filistri, duhovni patuljci, hohštapleri, mediokriteti i kvazi filozofi.

Enigma Krouli isuviše je krupan zalogaj za površno, ideološki ograničeno i nesistematsko bavljenje, koje ne zaslužuje da bude nazvano istraživanjem. Kroulijem su se najviše bavili njegovi protivnici, oni iz suprotnog tabora, koji su se tamo sami svrstali. Oni su na izopačen način prikazali njegovo učenje, delo, ostavštinu.

On je svesno proživeo život punim plućima, ponirući u njegove najveće dubine i uzdižući se do neslućenih visina. Jednostavno, voleo je život, bio njegov zaljubljenik i zaluđenik. Naravno da je teško shvatiti takvog čoveka kakav je bio Krouli. Naravno da ga je bilo teško pratiti. On je pomerao granice ljudskog, preispitujući ustanovljena značenja, premeravajući već osvojenu teritoriju i krčeći nepristupačne predele da bi oslobodio nove prostore.

Krouli je sam o sebi ostavio mnoštvo dragocenih podataka, razbacavši ih svuda po svojim delima. O mnogim detaljima iz njegovog života jedini izvor su njegovi vlastiti radovi. Kroulijeva pisana ostavština je kolosalna. Do danas nigde ne postoji celovit popis svega što je napisao. Najpotpuniji korpus Kroulijevih spisa nalazi se u vlasništvu O.T.O.-a, no značajan deo se još uvek nalazi u privatnim zbirkama. Poseban deo njegovog stvaralaštva čine njegove slike i grafike.

Krouli je nesumnjivo čudo XX veka. Njegova višestruka iskustva i bogatstvo karaktera čine ga neuhvatljivim. Nemoguće ga je svrstati u bilo koju od postojećih, validnih teorija ili klasifikacija. Svako uopštavanje ili refleksija o pripadnosti ovom ili onom pravcu, ideji, filozofiji, školi, čist je promašaj. On je, jednostavno, jedinstven i neponovljiv, samosvojan i neuporediv. Upravo ta njegova jedinstvenost bila je osnovni razlog njegove neshvaćenosti. Za jedne je on još za života postao heroj, duhovni revolucionar, profet, učitelj, a za druge najgori čovek na svetu, propalica, šarlatan, varalica, nemoralan čovek.

Uprkos tim i takvim njegovim nebrojenim angažovanjima i interesovanjima, on je bio samo čovek. Krouli je to često puta i sam isticao.

U našoj sredini predstava o Krouliju nailazi ili na potpuno neznanje ili na prezir. U ovom drugom slučaju to je sumanuta, patološka mržnja, koja nadilazi granice realnog i racionalnog. Uopšte, prema Kroulijevom liku i delu vlada jedan univerzalni odijum, koji je prisutan i kod nas i u svetu.

Stotinu puta mi se dešavalo da sam nailazio na izraze neodobravanja, čuđenja, zgražavanja, kad god bih pitao nešto u vezi sa Kroulijem. Neretko bi takve reakcije bile propraćenje "dobronamernim" savetima, u smislu da je on "zao", "crn", "izopačen", "perverznjak", itd. Na moju molbu da mi objasne zašto, niko nije umeo da objasni.

Čitava ta ujdurma koja se diže oko Kroulija nema nikakve veze sa zdravom pameću. Uveren sam u to da stepen preziranja i odbojnosti koji se izražava prema Krouliju govori o stepenu iracionalnosti ili u najmanju ruku intelektualne lenjosti autora tih izjava, tj. nespremnosti da se malo dublje i ozbiljnije pozabave predmetom svog užasavanja.

Ljudi Kroulija ne razumeju jer se ne upuštaju i ne žele da se upuštaju u nešto što im izgleda strašno ili zlokobno. Oni su često pod utiskom glasina ili fame koja okružuje nekog autora, ne preispitujući razlog tome. Zadovoljavaju se etiketama, ne pitajući se zašto je tako. Kada pitate onoga ko tvrdi da je Krouli satanista na osnovu čega to tvrdi, odgovori mogu biti: "Tako se priča" ili "Tako sam čuo". I tu se završava njihova "argumentacija". Satanizam je delo poremećenog uma. I tačka. Tu nema šta više da se doda. Psihički normalan čovek prosto ne radi takve stvari, koje bi se mogle nazvati crnom magijom ili satanizmom.

No, razlog je mnogo dublji. Ljudi reaguju na takav način ne zbog Kroulija kao takvog, već zbog onoga što on smbolički predstavlja. Reakcija je, dakle, reakcija na ono što Krouli predstavlja i označava, tačnije, po čemu je etiketiran. Ovo je čisti iracionalni mehanizam koji nema nikakve veze sa razumom. Čovek u stvari podsvesno povezuje ime i delo Alistera Kroulija sa nečim što je nametnuto njemu i što on i njegovo delo nose kao svoj žig. Reakcija je često nagonska, automatska, i može se uporediti sa reakcijom nekoga ko je slučajno dodirnuo vrelu ringlu.

Kako, onda, čitati i razumeti Kroulija? Krouli je pre svega bio prorok. To je njegova najsnažnija i najupečatljivija preokupacija. Više od toga, to je bio njegov poziv. Razumevanje svega što je govorio, pisao i činio, moguće je jedino ako prihvatimo Kroulija kao proroka. Biti prorok podrazumeva konstantnu žrtvu. To je najnezavidnija moguća uloga jednog čoveka. Svi drugi aspekti njegovog dela duboko su prožeti njegovom ubeđenošću u sopstveno proroštvo, i na njima je utisnut snažan pečat misije Logosa novog eona i zakona teleme koje treba dati čovečanstvu.

Ta fama oko Kroulija stvarana je sistematski, decenijama, i u tome najveća "zasluga" svakako pripada engleskim, ali i stranim, tabloidima, koji su godinama pisali prljave tekstove o njemu, proglasivši ga za "najgoreg čoveka na svetu". To je bio sistematski proces ocrnjavanja, bez premca u čitavoj istoriji novinarstva, Međutim, Krouli je svojim neuobičajenim stavovima, ekscesima i ekscentričnim ponašanjem često sam sebi stvarao neprijatelje, i oni su mu se, iz želje da "izravnaju račune", svetili, najčešće preko žute štampe ili svojih sopstvenih memoara ili biografija. Potrebno je mnogo vremena i truda da se ova fama oko Kroulija razbije i ukloni.

Njegova prepotencija, arogancija i egocentrizam nisu sami sebi cilj. Sam Krouli nikada nije samozadovoljan. Tu postoji još nešto, neuhvatljivo na prvi pogled. To je neka vrsta sprdnje, izigravanja, cirkuzanerstva, lakrdijašenja. On je pajac, klovn, velika Luda, šeret koji teži da sve podvrgne izrugivanju, spdnji, igri. U tome kao da se identifikovao sa Tarot kartom Luda, koja simbolizuje onoga ko je potpuno odrešio sve svoje veze sa ovim svetom, postavši buda, probuđeni, Ipsissimus.

Ako na Kroulija gledamo iz perspektive današnjice, on deluje sasvim moderno, "in". Etiketa "lošeg momka" koja mu je prilepljena za života proizašla je iz najmanje dva bitna razloga. Jedan je taj što je on, sa svojim ponašanjem, karakterom, hiperaktivnošću, sam po sebi bio neuhvatljiv. S druge strane, on se hvalisao i razmetao u javnosti, ismevajući mediokritete i karakter "buržuja" i fariseja.

Najčešće se Krouli etiketira kao satanista. Međutim, kao što će se videti u knjizi, Krouli je uvek imao prezriv stav prema ljudima koji se bave na ovaj ili onaj način crnom magijom i vradžbinama i takve osobe smatrao je psihički poremećenim. Magika, koju je on osmislio i izgradio, predstavlja sistem visoke magije, koja je u dalekoj prošlosti bila poznata pod imenom teurgija. Cilj, metode i svrhu magike on je jednostavno i jasno izložio u svom životnom delu Magika u teoriji i praksi, kao i u brojnim drugim spisima i esejima, objavljivanim periodično tokom čitavog života. Prema njegovom shvatanju, "magika je nauka i umetnost izazivanja promene u skladu s voljom."

Nejasan je i Kroulijev odnos prema hrišćanstvu i Isusu Hristu. Njegovi stavovi prema hrišćanstvu razvijani su pod užasnim iskustvima koja je imao u detinjstvu, odrastajući u porodici najgorih hrišćanskih fanatika, znajući da su njegovi roditelji bili istaknuti članovi jedne od najrigoroznijih hrišćanskih sekti - Plimutska braća. Otuda se mnoge Kroulijeve karakterne crte, a naročito njegova buntovnička priroda, mogu objasniti kao prirodna reakcija na uslove odrastanja i vaspitavanja u ranom detinjstvu, koje je sam Krouli iscrpno opisivao u svojim dnevnicima, esejima i knjigama (najstroža disciplina i kontrola, asketsko vaspitanje, zabrana igračaka i druženja sa decom koja ne pripadaju istoj sekti, stalno podsećanje da je sve greh, svakodnevne molitve i recitovanja Biblije itd.).

Sa tog stanovišta, osećajući da ga je mimoišlo najvažnije životno razdoblje čoveka - detinjstvo, Krouli je čitavog svog života bio samo buntovni dečak, koji je samo želeo da se igra. Uprkos tom svom strašnom osećaju lišenosti radosti detinjstva, Kroulijev odnos prema hrišćanstvu nije bio generalno loš. Pre bi se moglo reći da je bio ambivalentan. Mislim da njegov pogled na hrišćanstvo najbolje možemo razumeti sa aspekta njegove uloge izabranog čoveka ili proroka, čija dužnost je bila da donese novi zakon čovečanstvu, zakon teleme.

Iz pozicije proroka, on je na hrišćanstvo gledao u svetlu nužnosti smene eona, te saobrazno tome, i smene vladajućih pogleda na svet ili filosofija. Hrišćanski pogled na svet u celini je zastareo, jer nije više u skladu sa vladajućim energijama eona Horusa, i treba ga napustiti, zajedno sa ostalim pogledima na svet (u najširem smislu, što uključuje religije, filosofije, skup verovanja i dr.) koje karakteriše dominacija principa Oca (monoteističke religije - judaizam, hrišćanstvo, islam), simbolizam - smrt-vaskrsenje, slavljenje Smrti u odnosu na Život, patnje u odnosu na radost (budizam), potenciranje greha, odricanja i zabrana.

Kroulijevo ime se vezuje za mnoge magijske i mistične redove, kultove i organizacije, ali najčešće za tri magijsko-mistična reda: Zlatna Zora (u engleskom originalu: Golden Dawn) i dva telemitska reda: O.T.O., čija slova znače: Ordo Templi Orientis, u prevodu: red orijentalnih templara, i red A \ A \ ., odnosno Astrum Argentum (Srebrna Zvezda). No, jedini koji je on lično osnovao, zajedno sa jednim svojim saradnikom i učiteljem iz Zlatne Zore, jeste red A \ A \ .

U našoj sredini, kao uostalom i u drugim, samo pominjanje imena Alistera Kroulija u vezi sa nekom organizacijom dovoljno je da se ta organizacija osudi kao "sekta", "satanistička", "crnomagijska" itd. Da bi se sudilo o nečemu treba to istražiti. Bio sam u dve od gore pomenutih organizacija i poznajem dosta ljudi koji deluju u okviru njih i nikada nisam video da se iko bavio crnom magijom, prizivanjem "Đavola" ili bilo šta slično. Što ne znači da takvih pojedinaca nema. Ali, zašto neko misli da se zmije kriju samo ispod određenog kamenja, recimo plavog,a ne i ispod drugih? U svakom žitu ima kukolja.

Poistovećivanje telemitskih redova sa sektama je nezamisliva budalaština. Oni koji to čine ne znaju ništa o sektama i telemi. Telema po samoj svojoj definiciji ne može biti sektaška i svaka pomisao o sektašenju je potpuno suprotna suštini telemitske filosofije. Sekta je mala verska zajednica zatvorenog tipa, najčešće nastala otcepljenjem od neke matične verske doktrine.

Telema je izvorno učenje, mistično-magička i gnostička filosofija nastala na osnovu spisa primljenog od strane nadljudske inteligencije ili anđela, Aivaza, koji se manifestovao kroz medijumsko posredovanje Kroulijeve supruge Rouz, u toku tri dana, 8, 9. i 10. aprila 1904. godine u Kairu. Krouli je bio samo zapisničar teksta koji čini Knjigu Zakona, kasnije nazvane Liber AL ili AL. Temeljna ideja teleme sadržana je u tri međusobno povezana stiha AL-a, koji predstavljaju tri osnovna principa teleme: a) Čini što ti je volja treba da bude sav zakon; b) Ljubav je zakon, ljubav u skldu s voljom i c) Svaki muškaac i svaka žena je zvezda. Filosofija teleme je razrađena u mnoštvu Kroulijevih dela nastalih posle prijema AL-a.

Telema nije nikakvo verovanje ili skup nekih neproverljivih dogmi u koje se mora verovati. Telemiti ne veruju, već proveravaju, testiraju i iskušavaju predmet svog proučavanja, nastojeći da pronađu ono što je njihova istinska Volja i usklade svoje delovanje sa svojom istinskom Voljom. Telemitska magika se zasniva na devizi: "Metod nauke - cilj religije". Dakle, metod je naučni metod, a cilj je ono što je cilj svake istinske duhovnosti, religije u svom izvornom značenju - sjediniti se sa svojim istinskim Ja i ostvariti Boga u sebi i kroz sebe (religija, od latinske reči: ligo, ligare = "vezati", "spojiti, udružiti, svezati"; re-ligo = "ponovo se spojiti, ujediniti").

Krouli je živeo onako kako je i podučavao. Za njega je Veliko Delo bilo sve. Znao je da se jedino radom i težnjom može ostvariti Veliko Delo. U odnosima sa svojim učenicima bio je nemilosrdan. Zahtevao je beskompromisnu disciplinu u radu, koju je i sam posedovao. U pesmi Borba bikova, u Knjizi Laži, obraćajući se onima koji žele da ostvare Veliko Delo bez velike muke i zalaganja, on piše:

"O Brbljivci, Naklapala, Pričalice, Jezičare Jedne, Ćeretala, Žvakači Crvene Krpe koja je raspalila Apisa Spasitelja do besa, naučite prvo šta je Rad! A VELIKO DELO nije mnogo daleko od toga!"

Dok su drugi učitelji, majstori, gurui, proroci i ostali, velika većina njih, uglavnom bili vezani za jedno određeno mesto ili područje, provodeći vreme u meditacijama i uživajući u udobnosti svojih hramova, okruženi voljenim učenicima željnih znanja, Krouli je odabrao najteži mogući put. On je čitavog života bio lutajući učitelj, prorok-lutalica.

Ali ono po čemu se Krouli suštinski razlikuje od svih drugih duhovnih učitelja jeste to da je on sve o čemu je podučavao primenjivao na sebi, pokazivao na ličnom primeru, izražavao kroz svoja dela. Imao je sve, ali je sve dao za Veliko Delo, i na kraju mu nije ostalo ništa. Prezren, proganjan, optuživan, nipodaštavan, kinjen. Njegova karma je bila strašna. On je svesno preuzeo na sebe zadatak koji niko pre njega nije. To je najužasniji mogući zadatak koji je jedan čovek ikada preuzeo: zadatak da ljudima prenese da je najvažnija dužnost svakog čoveka koji živi na Zemlji da pronađe šta je njegova ili njena misija ili svrha i da to ostvari. Jednostavno govoreći, Krouli je čitavog svog života težio nečemu što je upravo najteže i što predstavlja suštinu svake duhovnosti: da čoveka vrati sebi, svom najdubljem, istinskom središtu ili Sopstvu. To nije ništa drugo nego težnja ka samospoznaji, nastojanje da saznamo ko smo i zašto smo ovde i sada. Svi istinski učitelji, iz različitih područja, vremena i kultura, govorili su to isto.

On je zaista odbacio sve, ostajući bez ičega, uloživši i rasprodavši svu svoju imovinu, odrekavši se ljudske ljubavi, izgubivši svoje zdravlje, ne mareći za svoje ime i ugled, nemajući siguran dom niti utočište, ostajući bez prijatelja, partnera, ljubavnika i saradnika, dosledan jedino svojoj istinskoj Volji, zavetujući se jedino Velikom Delu, koje je razumeo kao spoznaju Boga u čoveku.

Možda je zato Krouli smatran opasnim. On to zaista i jeste. Ako pod "opasnim" smatramo promenu, on je sigurno opasan, jer će vas proučavanje njegovih dela i upražnjavanje njegovih praksi sigurno promeniti. Svako istinski duhovno učenje iziskuje promenu. Duhovno učenje je svako učenje koje nas može dovesti do Istine - Istinskog Ja, Sopstva ili Istinske Volje. Otuda je ključna reč za duhovnost - Istina. Ako ne želite promenu, onda ne želite ni duhovnost, što znači da ne želite ni Istinu. Ova promena je korenita i ona utiče na čitavo naše biće, zahvatajući i našu ličnost. Do promene dolazi zato što je neophodno vaše prilagođavanje Istini koju ste spoznali, odnosno - prilagođavanje vaše ličnosti, karaktera, ponašanja, navika, vašem Sopstvu, koje ste kroz iluminaciju spoznali. To je proces individuacije o kojem govori Jung.

Ako ne želite promenu, onda se klonite Kroulija. Držite se svojih ustaljenih navika, kuknjava i traganja za krivcem. Ali, jednoga dana, pre ili kasnije, shvatićete da stalno negde jurite a ne znate zašto, stalno nešto radite a niste zadovoljni, stalno nekom pomažete a zauzvrat ništa ne dobijate, i razumećete da u stvari vi ne živite svoj život nego tuđ. A tada ćete sesti i postaviti sebi najmanje dva prosta pitanja: "Ko sam ja?" i "Zašto sam ovde?"

U tome je smisao Kroulijeve teleme, i ne samo teleme, već svih istinski duhovnih učenja: okrenite se sebi, uđite unutar sebe, spoznajte koje je vaše istinsko Ja ili Sopstvo, i vodite svoj život, a ne tuđ.

Uopšte uzev, nas ne treba da interesuje ko je i šta je bio neki čovek, čime se bavio i šta je sve radio, već zašto je to sve radio što je radio, koji je smisao svega toga i koja je krajnja poruka za sve nas. Drugim rečima, kakvu pouku možemo izvući iz njegovog životopisa i čemu nas uči njegovo delo?

Prvo poglavlje iz knjige "Velika zver 666" Krorulijeve biografije koju je napisao Alteon, autor sa naših prostora.

Prema mišljenjima najupućenijih poznavalaca Kroulijevog dela i života ovo je jedna od najboljih i najkompletnijih Kroulijevih biografija.

"Put je maglovit i bezimen,

Ipak onaj ko za njim uspešno traga

Postaće gospodarom uspeha"

Lao Ci;Tao Te Čing, 41