(1927-1995)

Rođen je u blizini Riminija. Ubrzo se njegova porodica preselila u Veneciju. Svedočanstvo koje je Prat ostavio o ranim godinama svog detinjstva 1 veoma je poetizovano. Pitanje je koliko se umetnicima u tim stvarima može verovati, ali nema sumnje da je zauvek ostao "Venecijanac u srcu".

Kada mu je bilo deset godina obreo se u Africi: otac,vladin službenik, dobio je nameštenje u Etiopiji koja je tada bila italijanska kolonija. Živeli su u Adis Abebi, a Hugo je često posećivao obližnje selo u kome je imao drugove. Sviđala mu se sestra jednog od njih, mnogo godina kasnije setiće se da joj je ime bilo Fala Mariam.2 Priče danakilskih kamilara i fascinantni afrički pejsaži presudno su odredili razvoj Pratove imaginacije. Rat koji je uskoro počeo isčupao je ljude iz njihovih stalnih boravišta i uobičajenog načina života. Pred Hugom i njegovom etiopskom drugaricom neprekidno su defilovala nova lica i različite uniforme. Haos i besmisao velikih ljudskih sukoba biće tema kojoj će se Prat stalno vraćati. Više od toga, fabue "Ane iz džungle" (1959), "Balade o slanom moru", "Karipske svite" (1970) i još nekih njegovih stripova mogu da se svedu na jednu rečenicu-dvoje dece doživljavaju čudesnu pustolovinu u egzotičnim krajevima baš u vreme kada počinje svetski (ili lokalni) rat.

Godine 1942. Prat se s roditeljima vratio u Italiju. Kapitulacija ih je zatekla u logoru. Mladi Hugo je gutao avanturističku literaturu i svaku priliku je koristio da ode u bioskop. Ponekad je gledao i po tri-četiri filma dnevno. Jedan britanski vojnik sa kojim se sprijateljio povremeno mu je doturao stripove. Momka koji je u to vreme i sam počeo da crta prve "priče u slikama" naviše je impresionirao "Red Beri" Vila Gulda.  

Studije na Venecijanskoj Akademiji lepih umetnosti nisu odvratile Prata od namere da se profesionalno bavi stripom. Iako su njegovi rani radovi "As pik" (1946) i "Ljudi iz džungle" (1949) prilično dobro ocenjeni, bilo mu je jasno da u posleratnoj Italiji neće moći da napravi neku veliku karijeru.

Na poziv jednog izdavača iz Buenos Airesa 1950 se obreo u Argentini. Uopšteno se smatra da se tek u tom periodu oslobodio vidnog uticaja američkih crtača, a posebno Miltona Kanifa.3Stripove "Narednik Kerk" (1953), "Erni Pajk" i "Fort Viling" već odlikuje Pratov prepozantljivi grafički stil i ličan pogled na svet. Njih će potom samo nadograđivati.

Neko vreme je predavao na Univerzitetu u Sao Paolu. Dok je živeo u Baiji jedna lepotica iz komšiluka uvela ga je u kandomble kult i objasnila mu ko je bio Ogun Feraj. "Zlatoustu" je, dakle, prvi upoznao Prat, tek docnije će joj poslati Maltežanina.

Hugo je proputovao celu Južnu Ameriku. Upio je njenu istoriju, predele i ljude. Neki od pisaca sa kojima je tada drugovao uskoro će postati svetski slavni protagonisti "Latino-američkog buma" u književnosti. Snažan uticaj koji su na njega ostavile Borhesove priče (i još više shvatanje književnosti) Prat je dugo nosio u sebi. Kada je desetak godina kasnije upotrebio neke borhesovske motive i postupke, ovi su bili tako zrelo integrisani u njegov vlastiti svet da se moglo govoriti isključivo o još jednom osobenom palimpsestu.

Prat se vratio u Evropu 1964 i posle kraćeg radnog boravka u Londonu. Skrasio u rodnoj Italiji. Objavljivao je u nekoliko časopisa, a jedan je ime dobio po njegovom starom stripu "Sgt Kirk". Godine 1967 plasirao je tri vrlo kvalitetna ostvarenja "Kapetan Kormoran", "O'Hara pod srećnom zvezdom" i "Balada o slanom moru". Ovo poslednje je naročito zaintrigiralo publiku i kritiku. Ocenjeno je kao nova forma "literature u slikama" uporedljiva jedino sa romanom.

Strip je kao oblik umetnosti nipodaštavan od samog nastanka. Početkom šesdesetih stvari su počele da se manjaju. Platna pop-artista izvela su strip ikonografiju iz sveta masovne kulture i povela je u elitnije galerije. Ubrzo potom u Evropi nekolicina intelektualaca i umetnika, naročito onih iz sveta filma, pružila je (uglavnom načelnu, ali snažnu) podršku potcenjenom mediju. Pratov pun stvaralački zamah poklopio se sa rađanjem te nove kulturne klime.4

Iz "Balade" kao matične luke malteški mornar je isplovio u vlastiti serijal. Prva epizoda pod nazivom "Tajna Tristana Bantama" objavljena je 1970-te u francuskom nedeljniku "PIF". U dvanaest albuma čiji je glavni junak Korto Malteze Prat je sintetisao i poetološki razvio sva svoja prethodna dostignuća. Raznorodni uticaji iz kniževnosti i likovnih umetnosti, a posebno oni iz tradicije filma i stripa, tu su transformisani i izbrušeni u kamenčiće koji ovom složenom mozaiku dodaju tek poneku nijansu ili značenjski sloj.

Prvo, ogromna popularnost Maltezeovih avantura, a zatim i poodmakle godine sprečile su Prata da se u većoj meri posveti onim zamislima koje se nisu odnosile na sagu o mornaru. Rad na novim Kortovim epizodama prekidao je tek u nekoliko navrata: 1973-će je u belgijskom "Tin-Tinu" objavio pet nastavaka "Pustinjskih škorpija", početkom osamdesetih je za "Comic art" kreirao "Jezuitu Džoa", a jedan od poslednjih scenarija "Indijansko leto" prepustio je mlađem kolegi Milu Manari.

U istoriji devete umetnosti Pratu je mesto među velikanima, 1984-te on je i zvanično bio proglašen za najboljeg svetskog strip autora. Rezimei onog što se dešavalo tokom druge polovine 20-tog veka, tek će uslediti. Proces osmoze medija, onih sa vekovnom tradicijom i ovih novih, sasvim mladih, tek je otpočeo. Nije neophodno čekati neke nove revalorizacije vrednosti da bi se opus Huga Prata procenio u kontekstu širem od onog koji čini strip scena. Prat je jednostavno umetnik, jedan od onih koji su obeležili naše doba.

1) U predgovoru "Priče o Veneciji". back
2) Lik nazvan tim imenom pojavljuje se u jednoj epizodi albuma "Etiopljani". back
3) Prat je uvek isticao da je glavni podsticaj da se bavi stripom primio od Kanifa. U mladosti je čak pokušao da ga imitira. Zaustaviti se na konstatovanju uticaja baš i nije neki domet. Korektna analiza bi trebalo da se pozabavi onim što je odbačeno koliko onim što je prihvaćeno, a akcenat stavi na stepen transformacije preuzetih elemenata. Recimo samo da je, uporedo sa osvajanjem zanatskog majstorstva, Prat uvek razvijao i svoju estetiku -na planu poetike on je superioran. Za ostalo bi bio potreban poseban tekst. Nadahnuti Pratov predgovor za reprezentativni izbor Kanifovog strvaralaštva izraz je poštovanja koje jedan veliki autor upućuje drugom. back.
4) S druge strane, Prat je vrlo samosvesno zauzeo izvesnu distancu prema "duhu vremena" u kom je stvarao. Odjeci drastičnih promena koje su u stripu (poglavito evropskom) počele da se odvijaju krajem šesdesetih i kulminirale sredinom sedamdesetih osećaju se i danas. Radikalan pristup temama nasilja, politike i seksa, te pokušaji da se razbije klasična naracija otvorili su nove prostore devetoj umetnosti. Što se tiče pojedinačnih ostvarenja iz tog vremena malo je onih koja nam se ne čine limitirana preteranim eksperimentisanjem i nastojanjem da se izražajnost pojača po cenu priče, pa i elementarne razumljivosti. Prat je video dalje od svojih savremenika. Ni po čemu se ne primećuje da je "Balada o slanom moru" nastala pre trideset godina. Čitaocu koji se ne zamara datumima ona s pravom može da se učini sasvim moderna. U kratkoj istoriji stripa već je klasična. back