Kao ste napravili "Liru" (Llyr)?

Zaronili smo u šamanizam i samoizlečenje, sledeći "znake" i naš instikst. Mi oduvek pravimo muziku i konceptualne albume, kao što je ovaj. Muzika i naše lično iskustvo (onirično, unutrašnje i čak materjalno) stvara se od istovetnog sadržaja. Lira je istorijat Siqillat-a, prosvetljenog bića koje prolazi razičite vekove i zemlje i pojavljujući se u različitim vidovima sa ciljem da slavi, leči putem pevanja.

Ne volimo da govorimo o tehničkim aspektima, koji nisu toliko relevantni i predstavljaju teret umetnicima.

Kakav je vaš osećaj o albumu sada kada je završen?

Osećamo se prazno. Sve što smo osećali, proživljavali, videli, dimenzije koje smo posetili, sada su izvan nas. Ta iskustva preobražena su u muziku i muzika se sada može podržati, slušati i podeliti. Proživeli smo nešto što je intrigantno i teško dostižno. Dve godine čistih ideja i truda. Tema albuma i njegovo stvaranje neodvojivi su. Samoizlečenje od bolesti traži vreme i prostor. A ovo je bio dokaz.

Da li postoji poseban suvenir koji je reultat snimanja, stvaranja ovog albuma?

Postoji posebno mesto blizu seoske kuće (koja je pre četiri veka bila ženski manastir) gde sam živela do pre neku godinu i gde stvaramo muziku. To je u blizini šume, uz reku, gde slomljene grane visokog srebrnog drveća dodiruju zemlju. Tuda sam puno puta pevala "Scarbourgh Fair" elementalima i bićima (životinjama i rastinju) dok sam živela u blizini. To je bila vrsta molitve i svetkovine, ponekad samo šaputanje. Tamo muzika prerasta u magiju...

Llyr (Lyra) je naziv instrumenta bardova i grčkih lirskih poeta, sveti muzički instrument insirisan blagoslovom i plemenitošću labuda. Nicolas Ramain je autor izuzetnog umetničkog vizuelnog sadržaja, inspirisanog ovim bićem. Protagonistu ovog muzičkog putovanja predstavlja duh i svetlost iscelitelja. Njegovo ime je Siqillat, to je, takođe, naziv pesme koja otvara album. To biće je rođeno u mistično Zlatno doba, vreme kada su muška i ženska strana ljudskih bića bile u perfektnoj harmoniji i iskra svetlosti sijala je između njih. Zatim je došlo Srebno doba, vreme u kojem su ženska bića uspevala da održe čvrstu vezu sa iskonskim stvaralačkim silama. Pesme "Scarbourgh Fair" i "Evnyssien" deluju kao da su poizašle iz keltske tradcije. A "Quinatna" i "Klepysdra" iz slavljenja Majke Prirode. Zatim je došlo Doba bronze. To je bilo vreme ratnika,brutalne sile, hrabrosti i nasilja. Pesma "Elldamaar" otelotvoruje jasan kontrast između ovog muškog pristupa i ženske magike. Zatim dolazimo ovde, u Doba gvožđa, naše vreme, fazu u kojoj su sve vrednosti očigledno poremećene, kada je spona između ljudskih bića i prirode oslabljena. Radi pročišćenja i izlečenja izveli smo tajnu tradicionalnu mantru iz Indije "Gayatry Mantra" koja pomaže da osetimo rađanje novog doba. Sve to je otelotvoreno u poslednjoj pesmi na albumu "Borea". Mi verujemo da buđenje, nova svest o balansu kosmičkih zakona, još uvek može biti dostignuto. Preko muzike i pevanja, vokalom koji je svoren da slavi, leči...

Kosmogonični dark-folk album je molitva za lepotom.

Ataraxia u ovom putovanju, koristila je sledeće instrumente:

klasičnu, folk i 12to žičanu gitaru, kitaru battente, klavijature, flaute, sitar, gamelan, bibnjeve, santor, zard i zvona.

Ženski vokali u nekim trenutcima dopunjeni su muškim.

Francesca Nicoli

vocals, flutes

Vittorio Vandelli

classical, folk, 12 strings guitars, chitarra battente,

back vocals

Giovanni Pagliari

keyboards and harmonizing

back vocals

Riccardo Spaggiari

drums and percussions

"Now I know

The nature of the vibes produced by my instrument

And I tune what is dissonant

Using it to grow and belong

I am free

As the poison as turned into a remedy

That flows from the deep roots up to the top of the branches

And spreads out.

Here and Now"