Gde je sve počelo? Da li si rođen u porodici predodređenoj za pagansku duhovnost?

Moja porodica je bila agnostična, tako da sam rođen u okruženju lišenom religije, ali moj otac je uređivao istorijski časopis, tako da je bio u kontaktu sa puno interesantnih ljudi, kao što je Christmas Humphreys, koji je bio predsednik budističkog udruženja i sa ljudima zainteresovanim za Rozenkrojcerstvo i slično, bilo je tu zanimljivih ljudi i knjiga, a bio je prijatelj sa vođom Druida Ross Nichols-om, koga sam tako i upoznao.

I tako, kada sam imao jedanaest godina i radio ovo što vi sad radite, sa prijateljem sam uradio intervju sa njim, kada smo pravili mali časopis. Intervjuisali smo ga o Druidskom putu i Stonehenge-u. Uvek se sećam susreta sa njim u njegovom domu u Londonu. I, zatim, kada sam imao petnest ili šesnaest godina počeo sam da izučavam Druidski put uz njegovu pomoć. Tako je to počelo.

Da li te je put vodio direktno ka Druidizmu?

Moje prvo duhovno buđenje bilo je u jedanaestoj godini, kada sam pročitao knjigu "Budin život", L.Adams Beck-a, to je bila veoma poetična knjiga koja me je usmerila ka putu. Zatim sledećih nekoliko godina čtao sam knjige o Budizmu i Teozofiji. Takođe, u to vreme došao sam u kontakt sa osobom koja je postala moj Druidski učtelj. I tako sam učio od njega, sve do njegove smrti 1975-te godine, da bih u to vreme stupio u kontakt sa bugarskim guruuom koji se zvao Omraam Mikhael Aivanhov, pa sam pratio njegov put neko vreme, pa sam na kraju zaključio da je to ograničen i kontraverzan pravac, mada su mi se dopadali pojedini aspekti njegovog učenja. To je bio uopšteni trening, ezoterična duhovnost u zapadnoj tradiciji, tako da je bio od koristi.

Ali onda sam odlučio da studiram psihologiju i postao vrlo praktičan i prizemljen, zainteresovan za jungovske analize, pa sam bio na obuci za jungovsku analiitku, da bih zatim vežbao psihosintezu, što je duhovna ili transpersonalna psihologija. To je bilo vreme kada sam imao iskustvo suseta sa Nuinn-om, mojim Druidskim učiteljem (to je bilo njegovo magijsko ime, njegovo svakodnevno ime bilo je Ross Nichols). Susreo sam ga devet godina pre njegove smrti 1984-te godine, dok sam izučavao psihologiju, i taj susret je zaista izmenio čitav moj život i tako sam takođe postao potpuno posvećen Druidizmu u to vreme.

I tako si se okrenuo Druidizmu prilično rano, već u tinejdžerskim godinama?

Da.

A kako si došao u OBOD1?

To je bilo preko Ross Nichols-a jer je vodio koledž u Londonu gde je moj otac bio predavač, tako da je bio poput porodičnog prijatelja, pa se to desilo sasvim prirodno.

Koji je bio tvoj prvi utisak o Ross Nichols-u?

Bio je to jedan stari čovek u vrlo mračnoj radnoj sobi, otišli smo da ga vidimo i bila je puna knjiga i predmeta. Bio mi je kao ujak, imao je familijaran odnos, gotovo da je bio član porodice, ali ipak na određenoj distanci, jer je bio prilično krut, kao čovek stare škole, što podrazumeva određeni formalizam. I obučavao me je kao učitelj. Odlazio sam kod njega dva puta nedeljno, posle škole. Otvorio bi vrata, rekao zdravo, zatim bi mi pripremio šolju čaja, sendvič ili biskvit. Zatim bi otišao do velikog kredenca i odabrao lekciju, puput Gwersy2). Lekcije su tu bile natrpane. Sedeo bi nasuprot mene i čitao. U određenom trenutku prestao bi da čita i počeo da objašnjava, rekao bi vidiš to je poput toga...,možda bi nacrtao mali dijagram na parčetu papira ili neki simbol i slično i još čuvam te stvari. Zatim bi došao do kraja i pitao da li imam neko pitanje. Upijao sam kao sunđer i slušao i slušao tokom godina.

Šta čini OBOD tako značajnim za tebe i šta te je usmerilo ka njemu?

OBOD poseduje tradiciju, kao što je neke paganske tradicionalne organizacije imaju, sličnu misiju. OBOD ima poreklo u usmerenosti na Druidizam i Ross Nichols-ov doprinos je u razradi svih osam ceremonijalnih rituala, u upoznavanju sa korenima znanja i keltskim mitovima. Ali, iako je fokusiran na Druidizam, nastoji da istraži prosvetljujuće puteve drugih tradicija. Ranije vođe reda bili su na neki način buntovnici , što bi značilo da su bili ekscentici, imali su levičarske političke stavove i bili posvećeni socijalnoj pravdi, jednakosti i finansijskoj reformi. Stari vođa reda MacGregor-Reid razvio je ono što nazivamo simplitizacijom, to je komplikovan izraz za ono što predstvalja jednostav život, povezanost sa prirodom i tako. Tako da sam ponosam na tradiciju i osećam bliskost sa tim. Iako poštujem keltski rekonstrukcionizam i razne druge pravce u Druidizmu volim taj jasni pravac, jer to je nedogmatski pravac.

Koja je tvoja uloga u Druidskoj komuni?

Mislim da sam zbog toga što sam poznavao Ross Nichols-a imao taj snažan osećaj povezanosti sa njim posle njegove smrti i to me kao rezultat mnogih drugih iskustava vodi do utiska da je OBOD ono što se u okultizmu naziva kontaktiranim redom. To znači da ste konekotvani sa drugim svetom. Nije da ste baš u trenutku odlučili da formirate grupu, već ste, u stvari, kontaktirani, kontaktirani sa unutrašnjih planova. I vidim moju ulogu u artikulisanju specifičnog poimanja Druidizma koje je relevantno u dvadesetprvom veku. Jer, naravno, veliki je problem kod Druidskog puta, kao i kod svakog vida duhovnosti, da se zaglibio na različitim istorijskim tačkama, pa je zaglavljen u rivajvlizmu osamnaestog veka, gde je bliži masoneriji, pa se zaglibio u rekonstrukcionizmu, gde je pokušavao da preslika prošlost, zatim u hipi buntoništvu šesdesetih i tako dalje.

Tako da su, kao i svakoj duhovnoj tradiciji, potrebni ljudi koji će stalno da ga reinterpretiraju. To nije kao da povedete nekoga s vama i date mu definitivnu verziju. Tako da ne mislim da ja nudim definitivne verzije poput: "To je ono što Druidski put treba da bude, to Philip kaže i to je tako". Ništa slično.

Mislim da je mnogim ljudima potrebno da nastave da artikulišu svoje puteve. A ono što, možda, donosim su moja saznanja u oblasti psihologije-izučavanja psihosinteze i jungovske prihologije i tako dalje. I, iako sam dobio titulu prvosveštenika, trudim se da je ističem što je manje moguće, jer mislim da je bitna činjenica da Druidizam nije hijerarhijski ustrojen, već osnažuje svakog člana reda, nije da su neki ljudi iznad nekih drugih.

U stvari način na koji vidim uloge u redu, uključujući uredika ili tutora koordinatora je da smo, zapravo, ispod, mi smo u ulozi pomagača, naš posao je da pomažemo drugim ljudima. Tako da nismo iznad njih, ako smo negde onda smo ispod.

Kako si postao javna ličnost i da li te je to promenilo?

Biti javna ličnost, znači pripadati veoma malom svetu. Tako, ako ste u tom svetu možete sresti nekog sličnog vama, nekog ko je napisao par knjiga i čija slika je na web sajtovima i slično, pa vam se može činiti da ste izuzetno popularni. Ali, u stvari, to je mali svet i tu ima puno drugih sfera duhovnosti i drugih duhovnih pokreta koji imaju stotine hiljada sledbenika, dok je Druida zaista vrlo malo. Tako da ne smatram sebe ličnošću naročito visokog profila u tom smislu. I, takođe, ako nešto radite dugo vremena, kao što ja to činim dvadeset godina, i ako je napredak spor i promenljiv, i ne dešava se odjednom, za jedan dan, sve se dešava veoma sporo, postupno, tako da imate vremena da se prilagodite. I, smatram, da je veoma dobro imati porodicu, imati partnera i decu. Svaku mogućnost da mi to udari u glavi bi sprečila moja deca i žena.

To vodi do sledećeg pitanja: Da li imaš decu i da li se ona vaspitavaju na Druidski način?

Mislim da je veoma važno ukazati deci na svoj duhovni put, pričati im o tome i uključiti ih onoliko koliko žele, ali isto tako je važno dati im potpunu slobodu izbora. Oni to poštuju i bili su uključeni na jedan ili drugi način, ali u ovom trenutku su fokusirani na to da odu u svet i pozicioniraju se u njemu. Ali, na primer, moje ćerke vole da idu u Druidske kampove i vole sve meditacione koncepte, poštuju planetu Zemlju i sve to, i sve im je lako jer ne postoji nešto što tek treba da otkriju. Naša generacija je sve trebala da spozna, ali za mlađe to je ono što žive i doživljavaju kao normalno, tako da to prihvataju, nije im strano.

Šta predstavlja praktikovanje Druidskog puta u današnjem industrijskom društvu?

Čvrsto verujem da je u današnjem svetu to još važnije nego u prošlosti, jer smo u kritičnom dobu ljudske istorije. Tako da je praktikovanjeg tog puta znatno važnije. Mislim da je pitanje koje svako treba da sebi postavi kako to činiti. To je veoma važno pitanje. I odgovor je od ogromnog značaja. Tako da od "kako to činiti" nastane knjiga.

Koliko se Druidski pokret promenio od tvojih početaka?

Kada sam stupio u Red bio je malobrojan, verovatno nekoliko desetina ljudi, uglavnom starijih, prilično starih. I kada smo onda počeli sa kursevima učenja na daljinu i ljudi počeli da se priključuju, došli smo do toga da je Druidizam bio u porastu i sve je više knjiga bilo objavljivano. Tako da je pre 1988. bio problem pronaći knjigu o Druidizmu-bila je stvarno samo jedna objavljena knjiga. U devedesetim problem je bio koju knjigu odabrati, bilo ih je mnoštvo. Situacija je postala sasvim drugačija. Možete pratiti noviju ekspanziju Druidizma, i ako želite da primenite objektivne kriterijume dovoljno je da uočite brojnost publikacija.

A promena koja je usledila je to što se ranije Druidska duhovnost nastojala da ukoreni kao vrsta formalnog modela zapadnog okultizma u okvirima magijskog reda, da bi se ispoljila u dinamičnijem vidu kao duhovnost prirode.

U redu imamo obuku, sa stepenima i inicijacije i, takođe, pored tih formalnih procedura vrlo neformalne kampove, nekada i neobuzdane na izvestan način, kao i mesečni časopis Touchstone, koji je neformalnog sadržaja sa diskusionim stranicom, takođe neformalnom, tako da se nadamo da smo objedinili najbolje od oba pravca.

Šta misliš o načinu na koji se Druidski pokret razvija u Nemačkoj?

Zaista ne znam puno o tome. Jedino mi je poznato kako je to u OBOD-u. Kada smo imali kurs za Bardove preveden na nemački to je bilo od pomoći, i zatim je tu puno knjiga objavljenih u Nemačkoj, što je takođe od pomoći. Ali moje iskustvo u poslednjih deset dana je da je prisutno veoma lepo osećanje nečeg što je u početnoj fazi i u ekspanziji, poput prolećnog bujanja, što je dobro.

Kakvu budućnost predviđaš za Druidsku duhovnost i OBOD?

Mislim da će Druidska duhovnost nastaviti da se razvija, naročito zato što uočavamo promene u našem okuženju. U narednih nekoliko godina svet će se menjati, i to suštinski, i ljudi će biti sve više ekološki svesni i osećaće potrebu da ispolje svoje duhovne potrebe i tragaju za smislom života. U prošlosti potraga za smislom bila je odvojena od svesti o okruženju, ali sada se to povezuje. A mene je uvek oduševljavalo kako mnogo interesantnih ljudi privlači OBOD, tako puno individualaca i kreativnih ljudi. Jedna od stvari koje radimo je ohrabrivanje ljudi da budu kreativni, tako da nemamo hijerarhiju, ni pravilima i normama uspostavljenu organizaciju. Red je fokusiran na pitanje "Kako da pomognemo ljudima da pevaju svoju pesmu". I to privlači kreativne ljude da rade svoj posao i izraze se na različite načine, umesto da slede grupnu politiku. Tako da mislim da je Druidizam i Red imaju svetlu budućnost.

Koja su najveće dobrobiti i odgovornosti koje donosi Druidski način života?

Mislim da je najveća dobrobit osećaj povezanosti sa tokom života i sa dva najveća eliksira Awen3) i Nwyfre4). Time se pojedinac oseća inspirativnije i ima više životne snage. Odgovornost koja ide uz to je da vam je teže da budete nesvesni. A nekada stresovi svakodnevnog života mogu izazvati težnju ka nesvesnom stanju. Ali, kako napredujete sve vam je teže da budete nesvesni.

Koja je tvoja omiljena knjiga o Druidizmu?

U ovom trenutku Ronald Hutton-ova "Druidi", mada inače nemam omiljenu knjigu-sve su tako različite i nude mnoštvo inspiracija i informacija.

Koja ti je od tvojih publikacija najdraža?

"Put Druida", jer je to knjiga o putu koji sam prošao, a taj put je rezultat inspiracije koja potiče iz drugih svetova. Izdavač je tražio da napišem drugačiju knjigu. Ali svaka knjiga donosi dar, svaki put kada napišem knjigu ona mi donese dar. Dar koji mi je ta knjiga donela je osećaj povratka kući. Živeo sam 35 godina u Londonu i zatim sam otišao i u tom malom gradu u Saseksu nisam se osećao kao kod kuće. Zatim sam prošao taj put i kao rezutat toga zaista sam bio usmeren-i to je taj poklon koji mi je knjiga podarila.

Da li imaš omiljenu knjigu o paganizmu?

"Hodočasnik živopisnog potoka" Annie Dillard, knjiga o životu u prirodi. Poslednji roman koji sam pročitao je " Vreme i svetlost" L.R.Fredericks-a, ali nije još objavljen, ali mislim da će biti uskoro. To je divna, neobična i magična knjiga.

Druidska magika

Kako bi opisao Druidsku magiku?

Druidska magija crpi inspiraciju i ideje iz Druidizma i Vike, čarobnjaštva uopšte i predstavlja samo način praktikovanja starog koda. U prošlosti takve odrednice bile su nepotrebne, to je bio samo Stari kod, jednostavan prirodni način. Ali postoji pravac prema kojem su Druidizam i Vika evoluirali, naročito sredinom dvadesetog veka, preko ljudi koji su se poznavali, Džeralda Gardnera i Ros Nikolsa. I na neki način mogu se smatrati kao dve strane istog novčića. Možete ih smatrati potpuno posebnim i jedinstvenim, ili ih kombinovati i uočiti da su veoma kompatibilni sistemi, koji se mogu kombinovati.

Šta misliš o značaju inicijacija?

Najveća inicijacija u nečijem životu je rođenje i smrt. Mislim da je najmoćnije kod inicijacija proširivanje ideje u odnosu na tradicionalnim sistemima propisane inicijacije, ka doživljavanju inicijacije kao procesa u kojem pojedinac prelazi u novu fazu života. A to se može podstaći osmišljavanjem rituala ili iskustva.
Prisutna je velika rasprava o tome da li se inicjacije mogu uspostavljati individualno, ili neko treba da inicira i, ako neki dostojanstvenik treba da inicira, koji nivo ingerencija treba da poseduje.

Mislim da nije neophodno biti iniciran preko nekoga ko je na određenom stepenu u nekoj loži. Verujem da svako ima moćne inicijacije u životu koji je rezultat puta koji je izabrao. Pojedinac može da vas inicira i iskustvo može da vas inicira takođe i da pokrene proces. Čak i knjiga, rečenica u knjizi može biti pokretač procesa koji će biti izuzetno dalekosežan.

Čim počnemo da se ograničavamo i postajemo dogmatični, tako da tvrdimo da se nešto može uraditi na određeni način imamo problem. Inicijacija u okviru lože, tradicije može biti veoma moćna, ali takođe i individualna inicijacija. Sama pripadnost loži ili tradiciji ne čini čoveka moćnijim. Tako možete imati osobu na jednoj strani koja je doživela lično duhovno iskustvo i osobu na drugoj strani koja je to postigla preko knjige, koja je pristupila grupi i bila inicirana u određeni red i da zaista iskutvo prve osobe bude značajnije i dublje.

Tako da to nije, kao ni u svim drugim stvarima, eksterno. Tu se radi o ličnom iskustvu i ne može neko da ga naredi. Tako da ja ne kažem Da za jednu i Ne za drugu opciju, kažem Da za obe.

Ako bi Druidska magija predstavljala novi pravac poput Vike i Druidizma, kakav bi ti želeo da bude?

Ono što bih želeo je da ne bude formalizovan, strukturisan, organizovan i tako dalje. Mislim da nas na neki način sve te religije koje poštuju prirodu, duhovnost prirode, duhovnost koja nas vraća osnovi, primalnim energijama i dinamici života, usmeravaju od već stvorenog modela duhovnosti koje nude organizovane religije ka znatno moćnijoj situaciji u kojoj smo mi ti koji kreiramo put. Mislim da su sve religije kao rakete za ispaljivanje satelita. Kao što znamo, kada raketa ode u svemir ona ispali satelit i ostavi ga. Tako je funkcija bilo kakve organizacije, sistema ili učitelja je katapultiranje. I na određenoj tački potrebno nam je udaljavanje. Tako da Druidska magija, poput Druidizma i Vike i svih drugačijih puteva može biti pravac koji ljudima pomaže da dostignu određeni nivo, ali zatim treba da ga napuste.

Mi volimo da mislimo da je neki put jedinstven, tako da kažemo "Ja sledim Vikanski, ja sledim Druidski put, ja sam hrišćanin, budista,...", ali uočavamo da su te rakete za ispaljivanje stvorile mnoge varijante i uticaje. Tako je, na primer, Taoizam stvoren pod uticajem Konfučijanizma i Budizma, Sikizam je svesna fuzija Islama i Hinduizma, Hrišćanstvo je smeša uticaja Judaizma i Paganizma. Druidizam ima sve vrste uticaja od pre-druidskog doba i kasnijih vekova uključujući čak i masoneriju, Viku i uticaje koji se mogu prepoznati kao svi ostali, tako da ideja Druidske magije nije drugačija od toga, samo su glavne okosnice iz kojih se napaja Druidizam i Vika. Neki ljudi mogu da kažu da to ne može da se uradi namerno, treba pustiti da se desi, ali kao što je Sikizam kao dominantni pravac namerna fuzija Islama i Hinduizma, a Druidizam je namerna fuzija Druidizma i Vike.

Koja je razlika izmešu Dridskog i Vikanskog puta?

Dozvoli mi da ovo pitanje kombinujem sa pitanjem o sličnostima i razlikama Druidizma i Vike. Jer postoji put kod koga se razlike skladno kombinuju. Kod Vike puno toga je zasnovano na polarnosti, obožavanje Boga i Boginje, rad sa polarnošću dva praktikanta, uz naglašavanje trenutka kada se cilj realizuje u fuziji u okviru kreativnog procesa. Veliki ritual trećeg stepena je zasnovan na tim dvema snagama koje se spajaju radi stvaranja života i energije. U Druidizmu fokus nije toliko na tome, ali jeste na rezultatu koji iz toga proističe. Tu se radi o izražavanju kreativnosti u svetu, zbog čega Druidizam ima tako veliku tradiciju umetnosti i kulture i ceo Bardki pravac. Tako da su te dve energije skladne. Vika se bazira na internom radu opozitnih struktura i njihovoj fuziji, a Druidizam je više eksterni rad spoljne rezonance, rađanja deteta, to je rezultat tog spoja u spoljašnjem svetu, u formi duhovnog učenja, umetnosti, pesmi i slično.

I to nam pomaže da razumemo zašto su ceremonije tako različite. Druidski krug predstavlja svet, intuitivnu sliku koja je replika Sunca, Meseca i Zemlje, i priziva sveukupnost kreacije da se pridruži. Tako da, kada se okupimo u Druidskoj ceremoniji mi stvaramo mikokrsmos u okviru makokosmosa. Ono što volim kod, na primer ceremonija koje obavljamo u Glastonberiju na Toru, je da imamo decu i pse i turiste koji tu dolaze i učestvuju u ceremoniji držeži se za ruke. Smisao je u ukljčivanju. Imamo frazu u okviru Druidskog kruga: krug našeg horizonta, naših života i naše zemlje. Kod Vike u pitanju je privatniji i uokvireniji prostor, koji precizno definiše trenutak kreacije, kreativnog čina i moći koja proiziliazi iz polarnosti. Tako da, ako bi Druidizam bio dnevna soba kuće u kojoj se okupljaju prijatelji, gde jedu i nazdravljaju, Vika bi bila spavaća soba. A obe su delovi kuće Druidske magije.

Da li možeš da nam nešto kažeš o knjigama o Druidskoj magiji?

Dvehiljadeprve godine napisao sam knjigu o ideji Druidske magije (koja se iznenađujuće zove Druidska magija) i neki ljudi su je voleli. (neki od komenatara su na http://philipcarrgomm.druidry.org/druidcraft.html

Ali drugi je nisu voleli jer su očekivali neki praktikum sa detaljnim uputstvima. Namerno nisam hteo da napišem novu "kako da..." knjigu o magiji. Izdavačka kuća objavljuje stotine takvih knjiga i ljudi znaju gde mogu da nađu sve osnovne informacije, puno toga je na netu. Umesto toga želeo sam da inspirišem ljude da eksperimentišu, da počnu da istražuju kako dve struje mogu da se kombinuju i upotrebio sam ideju koju mi je dao prijatelj iz Amerike koji mi je rekao zašto ne bi podelio knjigu na poglavlja koja se odnose na ta tri impulsa bardski, ovatski i druidski? To me je inspirisalo da knjigu strukturišem da svako poglavlje počinje pričom barda i zatim je tu razgovor (magička lekcija u formi razgovora između početnika i učitelja), zatim neke praktične sugestije, kao što je ritual (oba su praktičke konstukcije u ovatskom maniru) i odeljak se završava sa istorijskom sekcijom (gde Druid učitelj pretresa neke teoretske i činjenične aspekte materjala). U stvari prvo sam napisao knjigu kao delo fikcije, zamišljajući Druidsku komunu na obalama Kornvola, ali, s obzirom da nisam pisao takva dela zaplet je bio tanak, karakterizacija likova i konstrukcija dijaloga slaba, pa sam rukopis preradio i napisao kao ne-fikciju, ali zadržavajući nadu da je ostalo nešto od priče oslonjenoj na ideju o imaginarnoj školi Druidske magije nazvanoj Avronelle.

I kao što sreća zna da se nasmeši nekoliko godina kasnije dobio sam priliku da oživim fiktivnu školu prizvanu u knjizi. Osnovao sam Peripatetikovu5) Avronell školu Druidske magije na novom zelandu i nas oko dvadesetak sastajalo se pet vikenda na kursu, tokom godinu dana, svaki put na pun mesec, prvo na jednom ostrvu na južnoj obali Severnog ostrva, zatim na planini Taranaki na zapadnoj obali, pa na reci na jugu i zatim u prašumi na severnoj obali. Poslednji vikend bio je susret ispred jezera u obliku srca Taupo u centralnom delu ostrva. Prošli smo kroz inicijaciju kojom počinje knjiga na obali na četvrti vikend punog meseca. Ostrvo Slipper i talasi Južnog Pacifika. Bilo je zaista izuzetno.

Tako da je ideja knjige ohrabrivanje ljudi da uđu u kuhinju, da se igraju, zabavljaju i eksperimentišu sa magikom, a ne da imaju mapu kompletnog novog puta, punu detalja i instrukcija. Zbog toga se knjiga završava sa rečima: "Na kraju sve se završava time. Tu si ti i okean. Ti i nebo. Ti i zemlja. Ovde i tamo. Drevna pouka znači da to ne treba da bude sačuvano u staklenom kovčegu. Treba da se koristi, menja, dopunjava i unapređuje. Ostaje u životu samo ako svako od nas to koristi na svoj način, sa našim kreativnim dopunama i uvidima, što nam pomaže da živimo život pun dubine i smisla, lepote i svetkovine, ovde i sad-na ovoj zemlji, ispod nebeskog svoda, pored mora. Nekoliko godina kasnije počeo sam da radim sa Stephannie6) na knjizi "Tarot Druidske magike:Korišćenje magije Vike i Druida kao vodiča u životu" upotrebili smo magiju da bi smo naglasili jednakost Vike i Druidskog puta-i upotrebili smo izraz Druidska magika a ne Vikanstvo jer je zvučala bolje. Ono što je sjajno je da je ilustrator Will Worthington umeo da svojim slikama dočra čitav svet karaktera, upotpunjenih odećom i nameštajem koji deluju tako stvarno i prenosi topla zemaljska osećanja koja predstavljaju, verujem, kompletnu ideja onoga što ti stari putevi znače. I preko knjige i simbolizma karata nadam se da smo uspeli da pokažemo vezu i sinergiju dve struje, Vike i Druidskog puta i kako se uspešno mogu uplesti.

Uvrnuta pitanja

Da li veruješ da će sadašnji svet i ljudski rod prestati da postoji na kraju 2012. godine?

Da, izučavao sam te teorije o 2012. godini i Majanskom kalendaru i ostalo, ali uviđam da tu ima raznih problema oko kojih se naučnici i eksperti spore. Ono što mislim je da svet ne može opstati ovakav kakav je sada. Znamo da tibetanska visoravan tone i da velike azijske reke presušuju. Znamo sve o klimatskim promenama i prenaseljenosti, tako da svet nikako ne može da nastavi na taj način. Tako da sada dolazimo do kraja poglavlja i to je poglavlje "Priča o ljudskom rodu". Tako da mislim da se približavamo veoma zanimljivom vremenu radikalnih promena i nadam se da ćemo biti u prilici da utičemo da to bude na pozitivan način.

Šta misliš o prosvetljenju?

Ranije sam mislio da je to stanje koje treba dostići. Tako da, kada sam u jedanaestoj godini čitao "Budin život", to je bilo ono čemu sam težio, ono šta sam želeo da dosegnem. Video sam to kao planiski vrh, uzvišenje. Smatrao sam da u osnovi težite da se uspnete na vrh te palnine putem meditacije i duhovnih napora, i da ste, kada se popnete na vrh, ozareni i u stanju kontinuiranog blaženstva i sveopšteg razumevanja. Sada sam u dilemi da li je proces prosvetljenja put na kojem ste unutar i izvan stanja koje se naziva blaženstvo. Drugim rečima, stanje u kojem je vaša svest veoma čista i tu je stvarna svest o čistoti osećanja, osećaja tela, vašeg energetskog polja, vašeg razumevanja, duboko osećanje znanja, blaženstva i povezanosti sa svim stvarima.

Da li veruješ u slučajnost?

Verujem u sinhronicitet, u magičku koincidenciju, ako na to misliš. Ali, takođe verujem u slučajne podudarnosti, mislim da svako ko razume naučni koncept slučajnosti zna da se stvari nekad poklapaju, a ponekad, mi pronalazimo značenje podudarnostima koja su u stvari slučajna. Ali čak i to ima smisla. Ali koristio sam karte za proricanje i Tarot previše, ne uviđajući neobičnost takozvanih podudarnosti, odnosno da je koncept sinhroniciteta od ključnog značaja za njihovo razumevanje.

Da li veruješ u sudbinu?

Mislim da postoje trendovi koji nas guraju u određenom pravcu. U knjizi "Druidske misterije" postoji taj obrazac "duhova kruga". Ako posmatramo naše živote kao da su usmereni u određenom pravcu, kao što i jesu, to čine duhovi kruga, drugim rečima duhovi vremena, Zeitgeist-a, duhovi naših predaka, duhovi plemena, okruženja. To su struje koje nas vode u određenom smeru. Pa možete ekstapolacijom utvrditi pravac, tako da možete da kažete, s obzirom na činjenicu da je genetska predispozicija takva i duh vremena takav, da će vaša budućnost najverovatnije biti takva. U svakom slučaju, pored toga, imamo koncept da postoje impulsi prošlih života, duše, koji takođe kreiraju određenu inerciju i pravac. Na kraju treba da uzmemo u obzir ideju prosvetljenja (Awen), što podrazumeva da nešto može stupiti u naš život i inspiracijom izbeći sve faktore koji nas guraju u određenom pravcu, ono što hrišćani nazivaju milošću a druidi blagoslovom bogova.

Konvencionalan psihološhki pristup bi bio, zbog iskustva u detinjstvu, zbog genetskih predispozicija, verovatno ćete se ponašati na taj način i vaš život će biti takav. Ali ovo saznanje stvara novi motiv u slici, da je tu novi faktor, Awen, koji može stupiti u vaš život i promeniti vašu sudbinu u potpunosti...Tako da je to još jedan razlog zbog kojeg je zaista interesantno raditi na duhovnom uzdizanju, jer verujem da stupanjem na duhovni put možete promeniti sudbinu.

Verujem da možete posmatrati osobu i reći da, ako ne čini ništa na polju spiritualnosti, da će završiti tako. Ako, pak, počne da radi duhovnom razvoju, moguće je da će umesto na takav način biti izvan toga. Tako da, ukoliko imate manje svesti vaš život je predodređen u većoj meri.

Koji savet bi mogao da daš nekome ko stupa na paganski put poput Druidskog?

Savet bi bio da sledi svoju intuiciju. To uvek zvuči suviše jednostavno, a nije uvek lako to uraditi, jer možete biti puni nesigurnosti. Ali da bi ste počeli da negujete vašu intuiciju treba da dozvolite sebi da budete svesni svojih emocija kada izaberete neku knjigu, kada pričate s nekim, kada idete na sastanak i tako dalje. Povezujete se sa svojim osećanjima. Ne sledite ih neizbežno, jer nekada možete biti pomalo uplašeni ili neraspoloženi zbog nečeg što je dobro za vas. To je pomalo izazovno-kao nova teritorija i slično. Tako da to nije pitanje sleđenja svojih emocija, već omogućavanja sebi da ih osetite, kao aha, OK, to me čini pomalo uzmenirenim i pitam se zašto? I zatim se saživite s tim.

U isto vreme upotrebite intelektualne sposobnosti i budite oštroumni. Upotrebite svoj intelekt i zapitajte se: Da li se zaista slažem s tim, da li mi se to dopada? I slično. Može biti nekih ideja sa kojima se ne slažete, ali to ne znači da treba da ih odbacite, samo da ih budete svesni.

Ako pristupate stvarima na takav način verujem da ćete pronaći svoj put.

Mi smo danas blagosloveni više nego u bilo kom dobu sa ogromnom količinom informacija. Pa i korišćenjem Vikipedije, na primer. Tako da možete da pogledate film "Tajna" (The Secret), koji inače smatram užasnim, ali možete da ga pogledate i da tu bude nekih ideja koje smatrate zanimljivim i blsikim, ali tu su drugi elementi koji vas uzmiravaju. Pa onda odete na Vikipediju i tu je sjajan članak o filmu, koji sadrži kritičke i izbalansirane poglede na to. Tako da smo danas veoma srećni. Možete da odete na Amazon i da pročitate najgore i najbolje recenzije, što je zanimljivo. Mislim da je jedna od stvari koja se dešava da, kada stupite na put, da ste veoma gladni, jer ste otkrili sav taj svet, čitav svet za koji niste znali da postoji i, odjednom, sve je tu i vi želite da idete u različitim pravcima i zaronite duboko u to. Tako da je ono što takođe treba uraditi biti strpljiv. Dajte sebi vremena da istražujete. I onda ste poput istraživača pa je tu par insekata koji vas mogu ugristi, ali u načelu ćete biti OK. Naravno, ima nekih zamki i možete gubiti vreme prateći različite pravce, ali ako sledite svoj instikt i intuiciju bićete dobro.

Philip Carr-Gomm, lični prijatelj urednika Duhovnog razvoja, dao je saglasnost za objavljivanje prevoda ovog intervjua na srpski jezik, koji su priredili pripadnicireda iz Nemačke.

 C 2008 by Philip Carr-Gomm

1) OBOD-Red bardova, ovata i druida Back

2) OBOD lekcija Back

3) Awen je velška reč koja označava poetsku inspiraciju. U neo-druiidzmu predstavlja prosvetljenje, čiji simbol su tri linije delimično spojene pri vrhu, sa tri tačke iznad njih koje predstavljaju tri aspekta božanstva i izvore svetlosti, odnosno trijadu izlazaka sunca, uokvirene sa tri kruga koji predstavljaju cikluse kreacije. Linije simbolizuju zemlju, vodu i vazduh, telo, intelekt i duh, kao i ljubav, znanje i istinu. Back

4) Nwyfre označava životnu snagu, poletnost. Predstavlja nebo i izvor života i u velškoj tradiciji zemaljsko božanstvo, vladara tajni mora i zvezda, boga astronomije i nauke. Back

5) Aristotelov učenik Back

6) Carr-ova supruga Back