Pozorišni komad zasnovan na radio drami Paul Andrew Green-a, koji je režirala okultistkinja Alison Rockbrand izveden je u Londonu u Gielgud Theatre Teatru, Kraljevske Akademije dramskih umetnosti, 16. decembra 2005., pred auditorijumom uglednih magičara. Aline DeWinter, medijum, tumač tarota, sveštenica, pisac, interpretator i bloger iz Masačusetsa, SAD, igrala je Marjorie Cameron/Babalon pod pseudonimom Angela Murrow. Predstava je spekulativna interpretacija života i rada američkog okultiste Džeka Parsonsa koji je sproveo u delo Telemitske rituale invokacije skarletne žene i mesečevog deteta prema zamislima Alistera Kroulija. Sam Krouli nije smatrao ovaj rad validnim, a učesnik ovih magijskih operacija bio je i Ron Habard, kasinje poznat kao utemeljivač sajentologije. Ulogu bića u koje se ispoljavaju prizvane energije imala je Parsonsova devojka Mardžori Kameron.

AR: Nazivaš sebe vešticom i izvođačem, da li možeš da mi daš neke ideje o tome šta pod tim pojmovima podrazumevaš i kako se oni međusobno povezani?

AD: Dobro, prvo mislim da sam oduvek bila ono što nazivamo vešticom. Kada sam počela da radim u Seattle Shakespeare Company, 80-tih počela sam da uviđam da postoje dublji nivoi kod Šekspira koje niko nije istraživao. Nastojala sam da moju magijsku svesnost unesem u moje performanse.

AR: Šta smatraš magijskom svesnošću?

AD: U to vreme bavila sam se kabalističkom magijom, znači praksom baziranom na jevrejskoj Kabali. Ustajala sam u pet ujutro da bih radila meditacije zasnovane na tom sistemu, nastojeći da unapredim moje ezoterično znanje. Ali oduvek sam bila prirodna veštica, oduvek sam znala kako da proizvedem magiju. To je poput onoga što kažu za šamane, pozvana sam na stazu. Okružena sam duhovima. Čula sam slične stvari od indijananskih šamana sa kojima imam dosta iskustva. U osnovi znam kako da prodrem u drugu dimenziju i donesem nešto odatle, kroz moje telo. Pokretala bih misli kroz vrata. Ali u vreme mog rada na Šekspirovim delima, posebno Ledi Magbet samo sam pokušavala da integrišem moje znanje sa onim što sam osetila kao dublje nivoe te drame.

AR: Kako si uspela da postigneš taj spoj?

AD: Jedan primer je scena u kojoj ledi Magbet priziva sve te mračne duhove ili demone da bi sebe učinila jačom.U izvođenju smatrali smo tu scenu pravim magijskim ritualom. Ispisali bi smo krug, i ponašali se onako kako bi smo u ceremonijalnom ritualu. Smatrali smo tu scenu pravim magijskim ritualom u kojem smo bili oprezni da ne bi smo zaista prizvali mračne energije koje je Ledi Magbet prizivala, ili ih barem ja nisam prizvala u sebe kao što je ona uradila, jer bi to bilo suviše haotično. Ali smo ipak postupali kao da su duhovi stvarno progovorili za vreme izvođenja. Takođe smo ih isterivali svaki dan nakon proba i izvođenja, bili smo oprezni da magijski pročistimo prostor posle svakog izvođenja.

Elen Teri kao Ledi MacBeth

AD: Kao što sam naglasila dosta sam radila na Kabali i to mi je pomoglo da dostignem neke od tih dubljih nivoa. Ali način na koji sam se uvek pripremala je preko rituala i upotrebom slika. Pronalazila sam odgovarajuću magijsku sliku magijskih dimenzija koje sam htela da dostignem putem lika koji sam želela da upotrebim u sceni i zatim sam usisavala te slike u sebe, u moju svest. Na kraju sam sam shvatila da mi je jednostavnije da to radim igrom, jer sam tako mogla da se potpuno unesem u izvođenje i dopustim duhu lika sa kojim radim da me potpuno obuzme, poput šamanske posednutosti.

AR: Kažeš da si koristila rituele?

AD: Da, kada sam vežbala kod kuće uvek sam počinjala sa crtanjem kruga i prizivanjem energija koje su mi bile potrebne za izvođenje. To je magijski ritual koji sam ponavljala svaki put kod vežbanja jer sam pokušavala da magijski radim na sceni što to iziskuje puno vežbanja da bi se određena ritualna varijanta realizovala. Ritual bi mogao da varira, ali to bi bio isti ritual kao kod ceremonijalne magije kada je krug nacrtan pre nego što duhovi mogu da se pojave. To je bilo na isti način kada sam počela da radim preko igre.

AR: Da li možeš da objasniš tvoj način rada u plesu?

Kirka, Waterhouse

AR: Kakav je bio tvoj način pripreme za takvu vrstu uloge?

AD: Kada sam radila na Kirki, onda kada je koreografija postavljena, pomerila sam svoju svest ka onome što nazivam "Kirkina struja". Nastojala sam da povežem moju svest sa tom Boginjom, koja sam doživljavala više kao posebnu struju svesti, nego kao ličnost. To je nešto iz druge realnosti. Zatim sam često nalazila nove načine da postavim koreografiju i dosta toga izmenim, na osnovu te veze. Radila sam to ponovo i ponovo, kao ritualnu, magijsku i dihovnu vežbu, kao pripremu za izvođenje.

AR: Koliko se izvođenje razlikovalo od proba?

AD: U fazi proba ja bih samo uspostavljala vezu puštajući Kirkinu struju da mi pokaže igru i da mi omogući da pronađem pravu koreografiju. Tokom izvođenja meditirala bih na sceni između Boginje Kirke i publike. Natojala bih da donesem nešto magijsko auditorijumu. Ipak, ne možete znati da li će to da funkcioniše. Ne možete kontrolisati duhove. To je dobrovoljna saradnja. Ukoliko ne želi da se manifestuje u momentu određenog izvođenja, ništa ne možete da uradite. Treba da radite na tome i razvijete odnos, tako da kada ima tako puno ritualne prakse-to čini vezu jačom.

AR: Kako si razvijala tu vezu?

AD: Neprestano sam prizivala. Ispisivala sam magijske krugove. Kreirala bih krug, prizvala duha i zatim pustila da me obuzme, bez napuštanja svesti tako da bih mogla da obavim rad. To se razvijalo kroz ritualnu prksu, ali u toj praksi sam bila emocionalno vrlo otvorena.Pokušavam da oslobodim svoju svest i da je prenesem u nesvesno, koja se otvara na nivou emocija i onda možete da kontaktirate duhove preko jakih emocija. U magiji često koristimo sigile i simbole da bi stupili u kontakt sa podsvesnim umom i ja ih koristim da bih prizvala duhove. Koristim srčanu čakru u kombinaciji sa trećim okom, što vam omogućava telepatsku vezu sa duhovima koji su dobri za vas, koji su na višem energetskom nivou. Niže od solarnog pleksusa su nivoi čakri koji privlače demone koji se hrane vašom seksualnom energijom, što vas može biti prilično oslabiti.

AR: Šta je to što se može ostvariti iz takve veze sa duhovima?

AD: Svaki put kada izvodim na taj način i duh ulazi u moje telo, ili meditiram radi priziva duha auditorijumu, to me menja na načine koje tad ne mogu da prepoznam, već mnogo kasnije. Primila sam mnogo darova takvom vrstom prakse, uglavnom novih sposobnosti i novih uvida za sebe i svet. To su magijski darovi koji dobijam od duhova koji su u drugoj realnosti i kada komuniciram na tom nivou nešto od duhova ostaje samnom zauvek. I to može izmeniti realnost koju poznajem, takođe. Stvari se menjaju, čudne stvari se dešavaju, moj život se menja. To može biti opasna praksa i mnogi ljudi na okultnoj stazi polude zbog prizivanja demona. Ako prizivate pozitivne entitete onda će slediti dobre stvari, ali često, ako praktikujete crnu magiju onda loše stvari mogu da se dogode i ljudi se pogube. U toku projekta Babalon osećala sam da je energija Babalon vrlo burna i haotična i mnoge bizarne stvari su se dogodile tokom proba u Londonu. Ali, dobila sam mnogo od Babalon, posebno značajno uvećanje kundalini energije koja se uzidže u mojoj kičmi.

AR: Da li možeš da nam nešto više kažeš o pripremama za Babalon?

Aline DeWinter kao Marjorie Cameron/Babalon

AR: Da li se to razlikuje od tvoje privatne prakse?

AD: U mojoj privatnoj praksi bih ispisala krug, prizvala direkcije kao što se radi u mnogim vikanskim i ceremonijalnim magijskim ritualima, zatim bih upotrebila sigil Babalon koji je Alister Krouli osmislio radi povezivanja sa "strujom Babalon". Radila bih na prizivanju energije Babalon. Ono što bi se osetilo je izrazito remetilačka energija, kao da zemlja propada ispod mene. Ono što sam uvek doživljavala kao promenu realnosti. Zatim bi se Babalon projektovala predamnom. Babalon bi se projektovala kao crvenokosa bajkovita figura prekrivena draguljima. Ušla bih u tu figuru. Prenela bih svoje telo u tu projekciju duha Babalon i fokusirala se na ono ono što ona oseća, nastojeći da upamtim taj osećaj na probama sa ostalima.

AR: Da li se isto to dešavalo tokom izvođenja?

AD: Ne. Tokom izvođenja osećala sam da Babalon govori direktno kroz mene auditorijumu. Bilo je trenutaka tokom izvođenja kada sam osećala da se ta energija manifestuje direktno kod njih. Moja interpretacija bio je akt magijskog prizivanja Babalon i mislim da je ona nesumnjivo bila tu i da je publika to mogla da oseti. Ali svaki put kada se duh manifestuje preko medijuma, on će se ispoljiti preko određenog aspekta te ličnosti. Tako da bi moja ivokacija bila drugačija od one koju bi izvodio neko drugi.

AR: Kažeš da si doživela magijski fenomen tokom proba komada Babalon. Da li možeš da to pojasniš?

AD: Komad je imao magijski efekat mnogo širi od okvira prostorije u kojoj su izvođene probe. Ne samo na mene, nego i u realnom svetu, takođe. Jedan incident dogodio se tokom izvođenja. To je bilo blizu kraja probe neposredno pre nastupa. Imala sam problem sa stanom i morala sam da budem kod prijateljice blizu Hampstead Heath-a. U jednom trenutku mi je kazala da nađem drugi stan jer njena druga prijateljica dolazi iz Nemačke radi zaposlenja u Hemel Hempstead-u. Povratak ove nemačke prijateljice kući bio je odložen jer je iznenada fabrika u kojoj je radila dignuta u vazduh. Ispostavilo se da je to bila fabrika avionskog goriva.To je veoma bizarno jer je Džek Parsons protagonista komda Babalon bio u stvarnom životu proizvođač avionskog goriva, jedan od pronalazača raketnog i avionskog goriva. Poginuo je kada je ispustio kanister sa rekatnim gorivom koje je eksplodiralo. Njegova smrt je klimaks komada. Smatram da je neverovatno da se to dogodilo tako blizu mesta gde su se izvodile probe i samo nekoliko dana pre nastupa i da sam ja, koja igram Babalon, direktno povezana sa nekim ko radi na takvom mestu. Zaista je užasavajuće.

Babalon radovi su izvedeni na način na koji pretpostavljamo da ih je izvodio Džek Parsons kako bi omogućili ispoljavanje energije Babalon struje u širem opsegu, da bi uticali na spoljašnji svet i čovečanstvo1). Mnogi se pitaju šta je time postignuto, s obzirom da je Parsons poginuo u eksploziji ubrzo posle toga. Mislim da smo prizvali nešto tokom proba što je imalo sličan efekat. Izvodili smo verziju Parsonsovih Babalon radova i fabrika koja je u blizini je otišla u vazduh. To je ono što smatram realnim efektima. Ovaj tip ezoteričnog teatra ima svoj uticaj.

(Dodajem: Zbog toga kažemo:"Ne radite to kod kuće...Srećom niko nije bio povređen")

AR: Kakav efekat je to iskustvo imalo na tebe lično?

AD: To mi je oduvek izgledalo kao vrsta inicijacije jer se nešto u meni promenilo i čitava nova strana moje ličnosti je mogla da se razvije. Iskustvo sa Babalon donosi nešto što ranije nije bilo prisutno. Inicijacije predstavljaju kreiranje svoje celovitosti preko tih struja, izmenjenih percepcija svesti i omogućavanja im da se ispolje preko mog tela i znanja. Imam više energije posle toga. Takođe, duh postaje moja muza i preko toga nova veza je stvorena i ja primam duhovno znanje. Uvek mogu da ponovo prizovem energiju duha. Još uvek sam povezana s tim. To ima efekta na objektivnu realnost.

AR: Da li smatraš da je takva vrsta izvođenja moguća preko drugačijih teatarskih metoda? Da li je neophodno biti ezoterični glumac ili se tako nešto može dogoditi u drugim pozorištima, kao što su ona u kojima se koriste šamanske tehnike?

AD: Dosta sam radila sa šamanima i videla mnogo njihovih rituala u rezervatima američkih istarosedelaca Ne možete uzeti te tehnike i izmestiti ih i očekivati iste rezultate. Te tehnike su povezane sa tlom, sa specifičnim drvećem, ili jezerima i drugim prirodnim elementima i sa konkretnim plemenom. Videla sam šamane koji su izvodili rituale sa perjem starim 1000 godina koje se prenosilo sa kolena na koleno-puno je magije u tom perju. Šamani su iscelitelji i rade za dobrobit cele zajednice. Može biti sličnih tehnika u ezoteričnoj glumi, ali to nije pravi šamanizam zasnovan na tradiciji. Naša praksa ezoteričnog teatra je urbana, putuje sa nama, nije vezana za mesto ili ljude.To je vrsta urbanog šamanizma. Ali ti šamani su, kao i ezoterični glumci, obučeni da mogu da proniknu u druge dimenzije i da iz njih preuzmu nešto. Ne verujem da se tako nešto dešava u drugim pozorištima jer ljudi tamo nisu obučeni na taj način, a publika nije na takav način preobražena jer glumci ne prizivaju drugu realnost. Oni istražuju ovu realnost, a mi odlazimo negde izvan nje.

1) Parsonsovi radovi su slični operacijama visoke magije koje je izvodila Dion Fortune u cilju ispoljavanja primordijalnih energija, odnosno afirmacije ženskog principa, sila koje su težile da se realizuju i imale direktne efekte na društveni razvoj u dvadesetom veku, koji karakteriše afirmacija ženskih prava i ravnopravnosti polova. Za razliku od Dion, Parsons je prizvao mračniji vid ispoljavanja ovih energija, pa su i efekti bili odgovarajući. Back