- Rodjena 04.02.1977. u Zrenjaninu

-  2000. g. diplomirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novome Sadu 

- Voli Maroko, Tunis i Saharu,  beduinsku kulturu, Egipat i Indiju...

-Voli orijentalnu kulturu i plesove, romsku muziku, kanu i tetoviranje

- Uspešno saradjuje sa jagodinsko-beogradskim neo-folk ansamblom Kinovia, jednim od najautentiičnijih domaćih predatavnika nekomercijalne muzičke scene, kojima je uradila i sliku za naslovnu stranu njihovog albuma Knjiga Pelinova koji je izašao za francusku etiketu Cynfeirdd.

- Kinovia je svirala i na njenoj izložbi u koji su ii svirali na njenoj izložbi marta meseca 2008. u beogradskom centru lepih umetnosti Guarnerius.

 - Isidora je intuitivni umetnik, slika po inspiraciji i bez prethodog koncepta.. Isidora nije ljubitelj  konceptualne umetnosti, niti išta radi na osnovu prethodno napravljenje skice, plana ili "na papir stavljene ideje"...

- Ustvari ceo Isidorin stan jedan je jedinstveni umetnički projekt, uključujući i oslikane zidove i tavanice, izlepljene kamenčiće po njima, zebe koje joj lete po stanu...

- Njene slike okružene sa raznoraznim simbolima i predmetima iz različitih kultura prave jedinstvenu igru boja i senki

- Zapravo ceo stan izgleda kao pravo malo svetilište sastavljeno od puno malih oltara

- Ako izuzmemo činjenicu da je sam njen stan najbolji galerijski prosto za nejne slike koje samo u tom prostoru dobijaju puni smisao Isidora je do sada imala sledeće izložbe:

- Isidorina umetnost je privukla pažnju mnogih, izdvojićemo samo neke komentare...

... U pitanju je zapravo simbioza stilova, metoda, znakova, epoha. Radove odlikuje sa jedne strane visok artizam i čvrsta uverenost u pravovaljanost onog što stvara, jedinstven senzibilitet i rafiniranost u izrazu i konačno opredeljenje da se u svakolikim istraživanjima forme, motiva i transpozicije, barem u dogledno vretne, ostane u okvirima estetike lepog. Ona svojim vizijama suštine života i emocije, shodno tome i likovnosti, nastoji da svetu priđe sa uglađenije strane. Kao da jezgru slike, njenoj misli, pamćenju, senzibilnosti i integralnosti, namerava da se približi pod plastom ženske umilnosti i navodne, a ipak spontane, naivnosti. Osobine koje nisu prevashodno i samo, odlike umetničke prakse, više je to životna filozofija . Zoran Slavić (2007)

. . . Žena je tema koja ovu umetnicu zanima u apsolutnom smislu i ona je sa nekom iskonskommažnjom nudi konzumentu. Ona je na slikama simbol lepote, nežnosti, erotike, provokativnostiali života i pre svega uzvišenosti.

... Uspeva Isidora Dunđerski da stvori ambijent neobičnog fluida i astističke atmosfere u kojoj je ambijentalna tmina uz plamen sveca praćenog seriozno odabranom muzikom, učinila korak ka nezaboravu. Projekcija kratkog filma umesto otvaranja izložbe u kojem umetnica igra, je zapravo njen umetnički ples, gotovo trans, gde kao Bog Šiva sa više ruku pliva kroz zgusnutu magmu okeana iz koga izranjaju, ostaju i opstaju samo najbolji.

Ova izložba dobrih slika i neobične atmosfere obogaćena je i pojavom same umetnice koja kao da je upravo i sama sišla sa oslikanog platna.

 . . . U Isidorinom likovnom izražavanju konstantno se susrećemo sa fenomenom "praslika". "Praslika" predstavlja drevnu arhetipsku matricu, praiskonskog savršenstva i celovitosti. Ako današnji moderan čovek želi da dotakne iskustvo neposrednog viđenja "praslika" arhaičnog doba, mora duboko da zaroni u umetnost i da svoja čula proširi do metafizičkih dimenzija. Isidora svojim stvaralaštvom doseže metafizičko i nama pruža mogućnost direktnog doživljaja "praslika", a time nesebično daje današnjem rascepljenom i frustriranom čoveku model i matricu praiskonskog savršenstva i mogućnost povratka celovitosti, jedinstvu i harmoniji . . . Siniša Prodanović (2004)

. . . Isidora ne posmatra, ona sagledava. Ona ne slika već doživljava. Ova umetnica ne reprodukuje, ona oblikuje. Opire se zakonitostima oko sebe i donosi svoj unutrašnji svet. Ne uzima već traži. To i samo to, suština i samo suština!

U osnovi ovakvog kreativnog zadatka, kao pokretači akcije, nalaze se impulsi nesvesnog, mita i sna. U epicentru interesovanja Isidore Dunđerski nalazi se riba kao opsesivni motiv beskonačnih voda i prostranstava, simbol života i plodnosti, čudesnih moći razmnožavanja i opstajanja. Na duhovnom planu, riblja ćutnja zbunjuje nadvremenim misticizmom. U psihoanalitičkom pogledu, riba sugeriše na snagu podsvesnog što spontano izvire i donosi neočekivane čulne rezultate i otkrića. Dakle, riba simboliše psihizam, onaj nepoznati unutrašnji svet preko kojeg komuniciramo sa božanskim principom . . . Nenad Grujičić (2002)

- I tu dolazimo  do zanimljivog momenta. Isidorine slike sadrže razne religijske i okultne simbole. Ups, da li je to još jedna umetnica koja reciklira bogato nasledje okultnoog simbolizma?

- Zapravo ne, pošto se Isidora uopšte ne razume u religijsku i okultnu simboliku.

- Isidora nije čitala knjige o simbolizmu, nije bila nikad član neke religijske ili okultne grupe, niti je imala neke informacije o tome. Ona jednostavno slika ono što vidi, simboli se sami radjaju u njenim vizijama i onda se nadju i na njenim slikama. Buda i Šiva su u njenom stanu jer su je privukli isto koliko su je privukle i lutke babuški koje takodje imaju svoj oltar kao i Šiva.

- Praktično niotkuda raznorazni magovi, jogini, tantrici, vidovnjaci, bioenergetičari, gatari raznih kultura i orijentacija pojavljivali su se i pre nego što bi isto tako iznenada i izlazili iz njenog okruženja, oduševljavali se njenim slikama, simbolikom na njima koju su joj objanjavali, pri čemu je ta simbolika do tada njoj bila nepoznata, te joj otktivali tajne njene karme, govorili joj o njenim prošlim životima i ubedjivali je da ima velike duhovne potencijale. 

- Zapravo stiče se utisak da Isidoru to i ne interesuje u smislu da bi se upustila u neku konkretnu priču ili učenje. Ona jednostavno slika  ono što je  iznutra  inspiriše i to je njena duhovnost. Duhovnost koja se ne racionalizuje, duhovnost bez klišea. Duhovnost koja se sama javlja i manifestuje bez da je to na osnovu neke tudje vizije ili ideje. Nekako ... to mu i dodje ona ontološka bit umetnosti koja se u velikoj meri i izgubila u današnje vreme, zar ne?