Kada na presto dođe Uzvišeni vladar

jedva da ko zna za njega.

Manji od njega se vole i slave,

još manji uteruju strah u kosti,

dok najmanji izazivaju sveopšti prezir.

Ne treba o tome trošiti reci!

Kada se delo privede kraju,

i stvari poteku svojim tokom,

trudbenik svaki u sebi misli:

Komentar:

Ova hijerarhija ili rangiranje prinčeva je karakteristično. Dva stiha koji slede posle petog, a pojavljuju se i u poglavlju 23, ovde su izostavljeni.

Poslednja tri stiha ovog poglavlja mogu se uporediti sa prilično buntovnom narodnom pesmom koja je ispevana u doba Cara lao-a.

Sunce se diže i ja krećem na posao.

Sunce zalazi i ja odlazim na počinak.

Kopam bunar da bih imao šta da pijem.

Orem polje da bih imao šta da jedem.

Car: Kakva od njega vajda?

(To jest, sve ovo ne dugujem caru već svom radu. )