| |
LEGENDA O SVETSKOJ BURMANSKOJ MAČCI |
Pre mnogo stoleća blizu blistavog jezera u dolini okruženoj veličanstvenim planinama nalazio se hram Lao-Tsun-a koji je čuvalo stotinu žutookih mačaka duge svilene dlake. U hramu je bila obožavana predivna zlatna boginja safirno plavih očiju koja se starala o preobražaju duša. Monah starešina Mun-ha, čija brada je bila ukrašena zlatom prosvetljenja često je klečao pred statuom zlatne boginje Tsun-Kyan-Kse. Pored njega je bila verna i omiljena pratilja, predivna mačka hrama koja se zvala Sin. Sinh je uvek učestvovalau gospodarevoj meditaciji. Dok je on meditirao Sinh je netremice posmatrala divne safirne oči zlatne boginje.
 Jedne noći kada se Mesec pojavio, Mun-ha je bio u kontaktu sa svetom boginjom Tsun-Kyan-Kse. Bio je duboko u transcedentalnom stanju. Toliko velika bila je njegova udubljenost da nije osetio bol kada su pljačkaši napali hram i ubili ga. U trenutku gospodareve smrti Sink je položila svoje šape na njegovu mekanu odoru i ugledala zlatnu boginju. Njene duboke safirne oči postadoše oči mačke Sinh. Njeno lice, uši, noge i rep postadoše baršunasto braon, boje plodne zemlje, ali njene šape nežno položene na gospodarevom telu ostadoše potpuno bele, boje koja simbolizuje čistotu. Sledećeg jutra hram je blistao dok se ostalih devedesetdevet mačaka probražavalo reflektujući zlatne nijanse stotinu bleštavih zora. Sinh se nije pomerala sa svog mesta. Stajala je na mestu gospodareve smrti i sa žarom zurila u boginjine safirne oči. Za tačno sedam danauginula je noseći u Nirvanu dušu svog voljenog gospodara, monaha Mun-ha.
Veo misterije prekriva poreklo burmanskih mačaka. Prema istraživaču Augustu Paviju tigraste mačke svih boja mogu se videti u današnjim hramovima. On je zaključio da su, zbog brojnih ratova u Severnoj Burmi između Sijamaca i Anamita, ove mačke nastale ukrštanjem sijamskih i anamitskih mačaka.
Kao što se kaže u svakoj legendi ima istine. Koliko istine samo burmanske mačke znaju i to će zauvek ostati njihova tajna.
|
|
