Vidljiva materija je samo poslednji, površinski sloj jedne višeslojne realnosti. Zemaljski svet je smešten u jednu za čoveka nevidljivu hijerarhiju viših dimenzija 3, koje počinju od nižih astralnih svetova4 i protežu se do najviših svetova svetlosti. Posle smrti tj. posle napuštanja smrtnog tela ljudi kao duše u skladu sa svojom svešću prolaze kroz različite regione tih svetova. Ali već i tokom zemaljskog života postoje veze i uticaji.

Materija se manifestuje na različitim dimenzijama, koje se u principu mogu podeliti u dve kategorije: grubo-supstancijalne i fino-supstancijalne. To se na individualnoj razini pokazuje u obliku grubo-supstancijalnog i fino-supstancijalnog tela, a na univerzalnoj u vidu grubo-supstancijalnih i fino-supstancijalnih svetova (dimenzionalnih nivoa).

Nasuprot tome materijalistička nauka polazi od toga, da je materija, koja se može opaziti, jedini realitet. Ona podučava da su Zemlja i sva živa bića, koja postoje na njoj, samo proizvod materije; iz prvih organskih materijalnih oblika su se postepeno razvile jednoćelijske i višećelijske životinje, tada vodene životinje i biljke, zatim kopnene biljke i životinje i konačno su se razvili ljudi; čovek je životinja, podjednako bez duše - uprkos svom velikom mozgu - podjednako bez života posle smrti kao i druge životinje.

Pored neuverljivosti takvog scenarija (naime, da od nižih životnih oblika slučajnom mutacijom gena postepeno nastanu viši oblici života) te materijalističke teorije od početka ignorišu postojanje astralnih i hiperdimenzionalnih svetova i redukuju zbog toga čoveka na fizičku materiju (=redukcionizam). Na ovoj pretpostavci se zasniva i školsko učenje da su psiha i svest samo proizvod mozga.

Kao što je u tomu 1 i 2 predstavljeno, postoji alternativa uz ovu materijalističku teoriju o evoluciji: multidimenzionalna devolucija u skladu sa duhovnim stvaralačkim principom involucije.

Prema toj slici o svetu Univerzum se sastoji iz grubo-supstancijane i fino-supstancijalne materije. Sa one strane dualnosti materije nalazi se individualnost svesti, spiritualna duša, svesna individua (na sanskritu nazvana atma, "Sopstvo" ili jiva, "živo biće"). Iza svih grubo-supstancijalnih pojava deluju fino-supstancijalne energije a iza njih svesne inteligencije (individue). Naša sloboda se sastoji u tome da izaberemo na šta ćemo usmeriti svoju svest. Rezonanca naše svesti određuje sa kojim frekvencijama (svetovima i bićima) ćemo doći u kontakt. Cilj života se sastoji u tome da spoznamo svoj pravi identitet kao večne individualnost. To preko božanske milosti (otkrovenja) vodi do toga da se čovek oslobodi okova materije (reinkarnacije, iluzije, pogrešnih identifikacija) i spozna sebe kao deo ili "zrak" Boga, apsolutne individualnosti, u jedinstvu sa božanskom ljubavlju.

Ko želi da manipuliše ljudima, "mora" ih zbog toga odvratiti što dalje od tog cilja života, jer što je čovek bliže tom cilju, to postaje slobodniji i samosvesniji. Manipulacija u prvom redu znači uticajima programirati svest ljudi. Najdelotvorniji program je identifikacija sa telom (identifikacija npr. sa sopstvenom nacijom ili konfesijom ili jednostavno sa sopstvenim predstavama i porivima).

Ko ovlada svešću "masa" određuje u znatnoj meri, ponekad čak i u potpunosti, svetske događaje. Bića i grupe, koje beskrupulozno teže ka moći i vlasti, time odaju da pripadaju mračnim silama, "demonima" i "palim anđelima", koji se spominju u svim mitologijama i školama misterija sveta. Ta bića su u potpunosti realna. Ona mogu da deluju sa astralnih i vanzemaljskih oblasti 5 na određene ljude ili se mogu inkarnirati na Zemlji i izgledati kao ljudi.

Ko se bliže pozabavi astralnim i hiperdimenzionalnim oblicima postojanja, otkriva takođe i ohrabrujuće perspektive. U pozadini, naime, često nevidljiva čak i za negativna bića, deluju mnogo moćnija bića, svetlosna bića i anđeli, koja dobrovoljno i sa ljubavlju poštuju božanske zakone slobodne volje. Zbog toga je tim bićima, uprkos njihove moći, strano da ograničavaju ili da utiču na slobodnu volju drugih bića. Ona ne manipulišu, već informišu i inspirišu, da bi oni, koji tragaju, pronašli mogućnost da se odluče za pozitivno i Božansko. 

Materijalni Univerzum je igralište, na kome se odigrava igra moći, sa igračima u različitim ulogama. Odluka, koje ćemo uloge igrati i uopšte, da li želimo da budemo deo igre moći, je apsolutno individualna i zavisi od orijentacije sopstvene svesti, tj. od sopstvene rezonance. Ona je opet direktan izraz slobodne volje, koja je najviše dobro svake individue. Ako se sloboda volje privremeno prokocka, to nije ništa drugo do posledica sopstvene odluke. Oni, koji služe Božijoj volji, teže ka tome, da ljude vrate do slobode da donose sopstvene odluke. Oni, koji slede sebične ciljeve, pokušavaju da iskoriste neslobodu ljudi, za koju su ovi sami krivi.

Tako čovek stoji u središtu najrazličitijih uticaja iz vidljivih i nevidljivih regiona. Interesi su višestruki i nisu svi bogougodni i nesebični. Neprimetna za većinu ljudi odvija se borba za planetu Zemlju. Ta bitka se u tri poslednja veka zaoštrila i sada ulazi u odlučujuću fazu.

Preostale izvode iz knjige: "Smena moći na Zemlji" u pdf formatu možete pročitati ovde