Zlatna Zora je bio prvi pravi okultni red sa kojim se Krouli susreo i koji ga je primio u svoje članstvo. Red je na Kroulija izvršio presudan uticaj. Bio je odlučujući za Kroulijevo magijsko podučavanje i razvoj, ali i više od toga. On je udario pečat budućem toku i sudbini Kroulijevog života. Izrael Rigardi, Kroulijev učenik, prijatelj i biograf, posebno je istakao ovu sudbinsku ulogu Zlatne Zore u životu svog učitelja:

"Uticaj hermetičkog reda Zlatne Zore, iznad svih drugih svetovnih uticaja, bio je taj koji je oblikovao život Alistera Kroulija. Kada je primio učenje ovoga reda, njegov kabalistički sistem stepenova i filosofiju, njegove magijske prakse i ceremonije, njegov život je bio zauvek izmenjen."1)

Možemo ići još dublje, i ustanoviti da je Zlatna Zora delovala na mladog Kroulija i kao metod vaspitanja, učestvujući u formiranju njegove ličnosti. Dotad dezorijentisan, neusmeren i neumeren, u traganju za identitetom, znanjem i autoritetom, Alister je u okrilju reda dobio upravo ono što mu je trebalo. Red je za njega predstavljao i utočište, i autoritet, i izvor znanja.

Da vidimo onda šta je zapravo bio taj tajnoviti red i kakav je bio njen značaj u istoriji?

Poreklo i nastanak Zlatne Zore obavijeni su velom misterije. Istorija i legenda se prepliću i nadopunjuju, gradeći tako ono što nam je danas znano kao tradicija Zlatne Zore.2) Tri su čoveka zaslužna za osnivanje i funkcionisanje reda Zlatna Zora. Ova trojica su ključne figure u stvaranju istorije i mita o Zlatnoj Zori.

Najpre, spomenimo dr Vilijema Vina Vestkota, kojem pripadaju najveće zasluge za utemeljenje i početan uzlet reda. Vestkot3) je bio lekar po zanimanju i radio je kao sudski istražitelj patolog u Londonu, kod svog strica. Rođen je 1848. godine u istom mestu gde i Krouli - u Limingtonu. U svojoj desetoj godini ostao je bez roditelja i usvojio ga je stric, koji je, kao i njegov otac, bio lekar. Od tada teče njegova karijera uspešnog sudskog lekara. Paralelno sa profesijom lekara, Vestkot je pokazao i strasno interesovanje za okultizam i hermetičku filozofiju. Pristupio je masonskoj loži već 1871. godine i posvetio se okultnim istraživanjima. Zanimao se za kabalu, alhemiju i hermetičko bratstvo Rozenkrojcera.

Dr. William Wynn Westcott

Vestkot je brzo napredovao na oba polja. Na profesionalnom planu, 1881. godine postavljen je na mesto oblasnog sudskog lekara, a 1892. godine uspeo se do vrhovnog sudskog lekara za severoistočni London. I na drugom polju bio je uspešan. Godine 1880. primljen je u članstvo rozenkrojcerskog bratstva S.R.I.A. (Societas Rosicruciana in Anglia), u Londonu, da bi 1890. godine postao Magus S.R.I.A. i vrhunski majstor lože Quator Corronati.

Misteriozni događaj vezan za postanak reda dogodio se 1887. godine. Sticajem okolnosti, pomenuti dr Vestkot došao je u posed nekog drevnog šifrovanog rukopisa, koji je izgleda čuvao određena tajna magijska znanja. O tome kako je došao do tog magičnog rukopisa i koje je tačno njegovo poreklo postoje različite priče.

Prema sopstvenom tvrđenju, Vestkot je taj manuskript dobio od uvaženog masona A.F.A. Vudforda, uz molbu da ga dešifruje. Krajem te iste 1887. godine, ostareli Vudford je preminuo, pre nego što je i došlo do osnivanja reda. Po drugoj verziji priče, dr Vestkot je rukopis pronašao slučajno, u nekoj antikvarnici u Farington Roudu, u Londonu. Obe verzije priče imaju misterioznu završnicu. Naime, u zagonetnom dokumentu krili su se podaci neophodni za ostvarivanje kontakta sa izvesnom gospođicom Anom Šprengel, koja je bila tajni majstor i vođa magijskog reda. Vestkot je stupio u vezu sa njom i ubrzo od nje dobio odobrenje za osnivanje ogranka velikog reda u Engleskoj.

Mnogi ozbiljni proučavaoci Zlatne Zore osporavaju verodostojnost ovih verzija, posebno istinitost postojanja gospođice Šprengel. Po njima, Vestkot je čitavu prepisku sa dotičnom osobom izmislio kako bi osnivanje organizacije obavio velom misterije i dao potrebnu težinu i ozbiljnost čitavom poduhvatu, a sebe uzdigao na mesto osnivača i vođe.

Tako se u literaturi sreće i treća verzija, prema kojoj je sudbinski dokument već postojao u krugovima S.R.I.A., i da ga je verovatno sastavio mason i naučnik Kenet Mekenzi, priznati autoritet u oblasti masonerije, autor Kraljevske masonske enciklopedije (The Royal Masonic Encyclopedia). Dokument je dospeo u ruke Vestkota negde 1886. godine, preko Mekenzijeve udovice.4)

Uprkos ovim neslaganjima, autentičnost samog spisa niko ne dovodi u pitanje.

Bilo kako bilo, Vestkot, predani istraživač misterija i okultne tradicije, bio je čovek koji je posedovao znanje potrebno za rešenje ispisanih šifrovanih stranica tajnovitog rukopisa. Šifra korišćena u kodiranju bila je slična onoj koju je koristio opat Tritemijus u svojoj knjizi Polygraphiae, a koju je Vestkot posedovao. Rukopis je bio pisan izbledelim mastilom na listovima očigledno starog papira, koji su imali vodeni žig iz 1809. godine. Prema nekim izvorima, pravi datum nastanka teksta ipak je dosta kasniji, i pada u period između 1880. i 1885. godine. Podatke koje dokument sadrži nije mogao znati nijedan čovek u vreme kada je datirana hartija, već najmanje 20 godina kasnije. Smatra se da su njegovi sastavljači morali imati određeno znanje iz slobodnog zidarstva. Otuda proizlazi sumnja u verodostojnost tačnog datiranja pronađenog dokumenta, što unosi dodatnu čar misterije.

Krajem 1887. godine Vestkot se ozbiljno pozabavio dešifrovanjem. S obzirom na njegovu stručnost i poznavanje potrebnog ključa, on je relativno lako otkrio da je rukopis pisan na engleskom jeziku, ali u obrnutom smeru - s desna nalevo. Tada je shvatio da se u dokumentu daju određeni podaci neophodni za uspostavljanje magijskih rituala. Ali, ti podaci su bili namerno nedovoljni. Osim uputstava, dokument je sadržavao i podatke za kontakt sa izvesnom ženom adeptom - Sapiens Dominatur Astris (S.D.A.), što je bilo magijsko ime za gospođicu Anu Šprengel iz Nirnberga, Nemačka. Vestkot nije oklevao već je poslao pismo na datu adresu i tako je započela prepiska. Gospođica Šprengel mu je dodelila zvanje Adeptusa Exemptusa (rang u magijskoj hijerarhiji, 7=4) i odobrila mu je osnivanje ogranka, tj. hrama njenog reda u Engleskoj, dajući mu sva potrebna znanja i ovlašćenja za samostalan rad. Takođe, naložila mu je da izabere još dva saradnika, koji bi zajedno sa njim rukovodili redom. To je bilo u skladu sa okultnom tradicijom, da vođstvo nekog reda mogu činiti samo jedan ili tri majstora. Poštujući zahtev, Vestkot je pozvao svog prijatelja, takođe člana S.R.I.A. i masona, čije je ime bilo Semjuel Lidel MekGregor Meters. Zajedno su, pak, odabrali još jednog člana S.R.I.A., doktora Vudmena za trećeg člana. Stvoren je trijumvirat - tri čoveka koji su sebe proglasili osnivačima i vođama novog okultnog reda.

Drugi osnivač reda, S.L. MekGregor Meters, u daljem sledu događaja, predstavljao je ključnu figuru. Od sve trojice ovaj je bio najzanimljivija ličnost. Osobenjak, bio je posvećen proučavanju misterija i malo šta drugo ga je tako zanimalo. O njegovom životu se vrlo malo zna. Ono što je ostalo su uglavnom zabeleške i zapažanja nekih od članova Zlatne Zore, njegovih saradnika i bližnjih. Rođen je 1854. godine u Londonu. Bio je sin trgovačkog službenika. Otac mu je umro mlad, i Metersa je odgojila majka, u Burnmautu. Bio je snažne građe, jer se u mladosti bavio boksom. Osim boksa, proučavao je i vojnu strategiju. Rano je pokazao široko interesovanje za okultne nauke i jezike. Njegovi savremenici se slažu u tome da je imao široko obrazovanje, ali imao je nekritički um. Jejts je za njega pisao kako je u njemu "mnogo učenosti" ali "malo obrazovanja". Gotovo nesposoban za zdravu analizu, on je čitao sve što je stigao. Bio je redovan posetilac čitaonice Britanskog muzeja, gde je ostajao od otvaranja do kraja, svakog dana, studiozno proučavajući stare magijske rukopise. Tamo je upoznao i svoju buduću suprugu, Minu Bergson (koju je zvao Moina), mlađu sestru francuskog filozofa i nobelovca Anrija Bergsona.

Iniciran je u masoneriju u Burnmautu, 1877. godine. Brzo je napredovao u hjerarhiji masonskih stepenova. Za manje od 18 meseci stigao je do stepena Majstor Mason. Kao Majstor Mason, imao je pristup u tajnu organizaciju rozenkrojcera S.R.I.A., gde je upoznao Vestkota i Vudmena.

Meters je vodio strog, disciplinovan način života. Bio je nepušač i vegetarijanac, i borio se protiv seciranja životinja. Imao je vrlo preku narav, umeo je da prasne i pobesni u trenutku. O njegovom braku sa Moinom nema mnogo podataka. Njegov način života i karakter ukazuju na to da se Meters uzdržavao od seksa, te da su on i njegova supruga živeli u sporazumnom celibatu.

S.L. MacGregor Mathers (1854-1918)

Treći član trijumvirata, dr Vudmen, bio je penzionisani lekar. Najstariji među njima (20 godina stariji od Vestkota), bolešljiv i povučen po prirodi, Vudmen nije ostavio mnogo u istoriji reda. Umro je 1891, samo tri godine nakon osnivanja reda.

Dr. William Woodman

Red Zlatne Zore je formalno ustanovljen 1888. godine, kada je dr Vestkot, imajući ovlašćenje od strane g-đice Šprengel, u prisustvu dvojice pomenutih članova, proglasio osnivanje Hrama Izis-Uranija u Londonu, kao engleskog ogranka Zlatne Zore. Bio je to hram broj 3, pored dva hrama koji su već bili uspostavljeni. Prvi je bio, naravno, hram čiji je osnivač bila sama Ana Šprengel - Licht, Liebe, Leben, a osnivač drugog bio je fiktivni engleski adept koji je posedovao šifrovani rukopis pre Vestkota.

Članovi Reda Zlatne Zore mogli su da budu i muškarci i žene, i oboje su ravnopravno učestvovali u ceremonijama i svim pitanjima od značaja o kojima se raspravljalo. Muški članovi nazivali su se "frater" - "brat", a članice su bile "soror" - "sestra".

Svaki član reda imao je svoje magijsko ime ili moto. To je bio, takoreći, službeni identitet svakog člana, njegovo ime pod kojim se on predstavljao u redu i pod kojim su ga ostali članovi prepoznavali. Članovi reda su sami birali svoja magijska imena, koja su označavala njihovu najvišu težnju ili njihov način razumevanja najviše spoznaje, ono što se u redu nazivalo Veliko Delo. Magijsko ime je bilo simbol individualnog i istinskog odnosa pojedinog člana prema Velikom Delu i izražavao je ono suštinsko i najkarakterističnije što se ispoljavalo kod svakog od njih, kada je u pitanju put duhovne spoznaje.

Magijska imena (mota) trojice vođa Zlatne Zore i njihova značenja, redom, bila su:

Vestkot: Quod Scis Nescis ("Ti ne znaš šta znaš"); S.A. ili Sapere Aude, ("Usudi se da budeš mudar") i Non Omnis Moriar: ("Ja neću biti potpuno mrtav".); Meters: S.R.M.D.ili S' Rioghail Mo Dhrem ("Moja rasa je kraljevska") i D.D.C.F. iliDeo Duce Comite Ferro ("Bog mi je vodič, a mač mi je pratilac") i Vudmen: Magna Est Veritas Et Praelavebit ("Velika je Istina i ona će preovladati"i Vincit Omnia Veritas : "Istina pobeđuje sve".

Sistem Zlatne Zore zasnivao se na inicijatičkom napredovanju učenika po stepenovima koji su bili hijerarhijski postavljeni, počev od najnižeg stepena, označenog kao stepen Neofit (0=0) do najvišeg, nazvanog stepen Ipssissimus (10=1). To je bilo zamišljeno kao svojevrsna hermetička i okultna škola, u kojoj se učenik postepeno, putem grupno organizovanih inicijacija, uvodio u okultno i mistično znanje, i tako napredovao putem samospoznaje, sve do krajnjeg stepena, koji je označavao mistično jedinstvo sa Bogom. Glavni arhitekta strukture reda, uputstava i konkretnih praksi koje su se davale članovima bio je Meters. On je osmislio originalne i dokazano delotvorne duhovne prakse, u kojima su se studenti Zlatne Zore obučavali.

Red poznat pod imenom Zlatna Zora zapravo nije bio jedinstven, već je bio podeljen na tri posebna reda, međusobno strogo odvojena. Struktura reda je organizovana prema kabalističkom dijagramu Drveta Života. Tako je čitava šema stepenova i napredovanje inicijanta usaglašena sa odgovarajućim sefirotima i stazama na Drvetu Života. Svaka sledeća inicijacija je ujedno označavala osvajanje sve više i više sefire na lestvici povezanih sefirota i staza Drveta Života, što se može predstaviti kao psihomentalno i energetsko usaglašavanje inicijanta sa odgovarajućom sefirom. S obzirom da je kabalistički dijagram korišćen i kao univerzalna mapa znanja, postizanje nekog stepena značilo je i usvajanje odgovarajućeg sklopa znanja, u vidu propisanih lekcija, uputstava i praksi. Ukupno je bilo 12 stepenova u hijerarhiji reda, ali od toga se dva stepena nisu uklapala u postojeću šemu (Neofit i stepen Portala), a svi ostali su odgovarali sefirotima, od Malkuta (Zelator) do Ketera (Ipssissimus).

Svakom stepenu pridodat je određeni par brojeva, koji je označavao položaj na Drvetu Života. Prvi broj u paru predstavljao je broj koraka koje je učenik osvojio, počev od najniže sefire (Malkut), a drugi broj - broj koraka koji ostaje da se pređe do najviše sefire - Ketera.

Celokupna struktura i hijerarhija Reda Zlatne Zore izgledala je ovako:

Prvi Red: Golden Dawn (G.D.)

• Uvođenje-Neofit (0°=0°)
• Zelator (1°=10°)
• Theoricus (2°=9°)
• Practicus (3°=8°)
• Philosophus (4°=7°)

Drugi Red:R.R. et A.C.

Prelazni stepen-stepen Portala

• Adeptus Minor (5°=6°)
• Adeptus Major (6°=5°)
• Adeptus Exemptus (7°=4°)

Treći Red:

• Magister Templi (8°=3°)
• Magus (9°=2°)
• Ipsissimus (10°=1°)

Neofit (ili Novak) je faktički bio pripremni i iskušenički stepen, te stoga nije smatran za "pravi" stepen i nije bio uključen u strukturu reda. Otuda je njegova oznaka 0=0. "Pravi" stepenovi Prvog Reda odnosili su se na četiri klasična elementa, redom: Zelator (Zemlja), Theoricus (Vazduh), Practicus (Voda) i Philosophus (Vatra). Aspirant za određeni stepen dobijao bi uputstvo o metafizičkom značenju svakog pojedinog elementa, i morao bi da prođe pismeni ispit i pokaže određene sposobnosti, kako bi mogao da dobije saglasnost za prijem u taj stepen od strane svojih nadređenih.

Drugi Red je bio potpuno odvojen od Prvog. Ovo je bio red adepata posvećenih Velikom Delu, koji su kreirali i organizovali učenja za članove Prvog Reda. Članovi Prvog Reda nisu poznavali članove Drugog Reda. Između Prvog i Drugog Reda postojao je stepen Portala, koji je predstavljao prelazni stepen. On je podrazumevao posebnu inicijaciju neophodnu za prijem u članstvo Drugog Reda. Drugi Red je ustanovljen tek 1891. godine, kada je dr Vudmen već bio pokojni.

Iznad Drugog Reda, kao kruna čitave strukture, bila su tri stepena Trećeg Reda, korespondentna trima najvišim sefirama na Drvetu - Binah, Čokmah i Keter. Članovi tog najvišeg reda nisu bili poznati nikome, pa čak ni članovima Drugog Reda. To su bili tajni poglavari reda, više inteligencije ili neinkarnirane duše koje su upravljale redom i posredno, čovečanstvom u celini.

Celokupno teorijsko i praktično znanje koje je članovima bilo predavano u toku njihovog okultnog i mističnog školovanja u Zlatnoj Zori kasnije je sabrano i objavljeno u nekoliko ozbiljnih izdavačkih poduhvata. Prvi koji je javno pominjao organizaciju, ključne ličnosti i učenje Reda Zlatne Zore bio je niko drugi do sam Krouli. U svojoj Autobiografiji (Autobiographies) V.B. Jejts je takođe pisao o hermetičkom redu Zlatne Zore.

Ipak, prvi čovek koji se usudio da to tajno znanje sakupi na jedno mesto i obelodani u celini bio je Izrael Rigardi, objavivši knjigu Zlatna Zora (The Golden Dawn) u 4 debela toma, 1937. godine, u SAD. To je knjiga koja je po prvi put dala na uvid najveći deo dokumentacije i uputstava što su kružila u redu. I u ostalim svojim delima Rigardi se bavio proučavanjem i objašnjavanjem teorijskih i praktičnih aspekata Zlatne Zore.5)

Pored Rigardija, upoznavanju magijske tradicije Zlatne Zore naročito su doprineli Kolin Vilson, A.E. Vejt, Dion Forčn, Frensis King i R.A. Džilbert.

Prvo poglavlje iz knjige " Velika Zver 666, Prorok novog eona - život, opus i zavetanje Alistera Kroulija", Kroulijeve biografije koju je napisao Alteon, autor iz Novog Sada.

Prema mišljenjima eminentnih poznavalaca Kroulijevog dela i života, ovo je jedna od najuspelijih i najkompletnijih Kroulijevih biografija.

Ova knjiga nadmašuje domet standardnog biografskog dela, i predstavlja u pravom smislu reči enciklopediju o Krouliju, njegovom životu i delu. Posebna pažnja je posvećena njegovoj duhovnoj filosofiji, čiji su izdanci Telema i Magika.

1) Regardije, Izrael: Oko u trouglu, Babun, Beograd, 2010., str. 59. Back

2) Za šire istorijske podatke o Zlatnoj Zori, u obilju literature, najbolje je konsultovati neke od sledećih knjiga: Ritual Magic in England - Francis King; The Magicians of the Golden Dawn - Ellic Howe; The Golden Dawn Companion - R. A. Gilbert; The Sword of Wisdom - Ithell Colquhoun; The Golden Dawn - I. Regardie. (Nap. aut.). Back

3) Za biografije vođa Reda vidi sajt: The Hermetic Order of the Golden Dawn, http://www.hermeticgoldendawn.org/Documents/Bios Back

4) Videti: Soror S.J.: Dr William Wynn Westcott, internet sajt:
http://www.hermeticgoldendawn.org/Documents/Bios/Westcott.htm Back

5) Među njima se posebno izdvajaju Drvo Života (The Tree of Life), Moja Rozenkrojcerska avantura (My Rosicrucian Adventure) i Oko u trouglu (The Eye in the Triangle) - Nap. aut. Back