Da li je rok muzika samo prolazna moda ili novi oblik kulture pitanje je oko koga su se do sada lomila i polomila mnoga polemička koplja. Međutim, tek pokoji naučnik se ozbiljnije pozabavio dubljim korenima ove masovne pojave. Odgovor na to u čemu je magnetična privlačnost rok muzike za nekoga se verovatno krije u Jungovoj teoriji arhetipa.

Sam Jung, kao iskusni istraživač praslojeva, uvek otvoren na nove pojave, nije ostao bez komentara na savremenu muziku. Štaviše, za Junga ova muzika i nije predstavljala novu pojavu. U modernim plesovima on je video prosjaje starodrevnih plemen­ skih plesova, tako da bi rok-pevač, koji svojim nadahnutim plesom i pokretima publiku dovodi u trans, za njega predstavljao samo arhetipsku figuru žreca-čarobnjaka u novom modernizovanom ruhu. Imajući u vidu kolike količine energije se kriju u nesvesnim slojevima čovečanstva, a za koje vreme je rok muzika u potpunosti osvojila svet teško je oteti se utisku o nepogrešivosti Jungovih pogleda.

Međutim, ni sami rok-muzičari nisu ostali imuni na svoje korene. Senzitivni kakvi jesu, mnogi od njih su osetili o čemu je reč, pa su se neki i ozbiljnije latili izučavanja hermetičkih i gnostičkih filozofija. Pit Tausend (grupa Hu) sledbenik Meher Ba be, Džimi Pejdž (Led Cepelin) obožavatelj Alistera Kroulija, Džon Meklaflin i Karlos Santana poklonici ŠriČinmoja. i da ne nabrajamo dalje, neodoljivo ukazuju na to da je pojava rok-muzike neodvojiva od du hovnog razvoja novog, Akvarijanskog Doba.

Istoričar Teodor Rožakopisao je procvat okultnih i metafizičkih verovanja u sa- vremenom društvu sledećim recima:

"Neki ljudi tvrde da se razvoj naše kulture kreće od subjektivnog ka objektivnom - od fantazije prema opipljivosti - i da je to jedini i pravi pravac razvoja. Ali ja na stvari gledam drugačije. Mislim da je prelaskom u novo tehnološko doba kultura posve osiromašila, i da zato ljudi, na pragu Akvarijanske ere, nastoje da taj prazan pro­stor nadomeste zaboravljenim drevnim mit­ skim, magijskim i sličnim tajanstvenim sadržajima."

U početku je rok-muzika bila sirova i gruba kao da je neka tajanstvena kosmička energija tek počela da se probija kroz niže, grublje sfere kolektivne svesti. Sve što se prilikom slušanja muzike tada dešavalo bilo je usmereno samo na euforično pražnjenje ogromnih rezervoara potisnutih energija. Tek sa pojavom psihodeličnog perioda krajem 60-tih godina došlo je do prvih ozbiljnijih pokušaja da se rok muzika artikuliše, i sa nastankom mega grupa kao što su bili Led Cepelin, Pink Flojd, Jes i drugih manje poznatih, došlo je do prvih pokušaja da se rok-muzikom eksperimentalno menja svest.

Inače, taj period pratili su veliki nemiri. Omladina sa Zapada iskazivala je tvrdi, prevratnički bunt kako na političkom tako i na duhovnom planu. U borbi sa rastućim kultom naučnog pozilivizma i instritucionalizovanom religijom, mladi su bili spremni da prihvate svaku, pa i najmanju mrvu sa stola Istočnog i Zapadnog misticizma. Tako su se zen, joga, budizam, meditacija, magija i Tarot mešali zajedno sa drogama i hipi cvećem u godinama koje su prethodile današnjem, trezvenijem i manje spektakularnom "pokretu za novu i višu svesnost".

Psihodelična muzika predstavljala je osnovu i odraz tog ranog preokreta u svesti mladog čoveka. Jedna od uticajnijih američkih grupa sa Zapadne obale na "esid sceni" bila je u to vreme grupa Countrv Joe and the Fish. Njihov album " Osećam se predodređenim da umrem" (I Fee) Like I'm Fixin to Die) predstavlja parodiju na američku politiku tog vremena povodom Vijetnamskog rata, ali takođe označava i početak potrage za iz­ gubljenim identitetom:

"Ko sam ja . . . Stojim, čudim se i čekam, Dok Žrvanj Sudbine lagano melje moj život, pretvarajući ga u prašinu" . . .

Grupa Stepenvulf, nazvana po čuvenom Heseovom romanu "Stepski vuk", u stihovima svojih pesama izražava neku vrstu teozofskog eklekticizma. Po njima, društvo bi moglo da bude spašeno posredstvom duhovnih učitelja koji bi delovali iza vidljive egzistencije kroz Jedinstvenost Kreacije:

"Čovečanstvo se umorilo od ovakvog stanja
svesti, Pa je pozvalo njih da dođu izdaleka i pridruže
mu se, Te svete mudrace da mu otvore oči za istinu, Izleče rane i učine celovitim, I povedu ga u prapostojbinu duše . . .
. . . tako se drevni mudraci okupiše I zaključiše da sva učenja vode istom".

Hipi bend iz Škotske, The Incredible Strinu Band, čija je muzika predstavljala nadahnutu i duhovitu mešavinu raznorodnih ideja, bavila se pitanjima koja su se ticala prirode stvarnosti i reinkarnacije.

"Veliki Ted"(Big Ted), pesma o reinkarniranom prascu, bavi se pitanjem reinkarnacije na humorističan način:

" Ted će možda postati vo ili krava u sledećoj
rundi. . . Uostalom, postaće šta god mu je milo,
U vazduhu, moru ili na zemlji".

Stihovi jedne druge pesme govore o čovekovom iluzornom postojanju, u kome duša, poput pozorišnog glumca, preuzima različite ličnosti i zaklanja se iza različitih maski:

"Maja, Maja . . . ovaj svet nije ništa drugo do igra . . . Budi, stoga, radostan igrač" . . .

Velški folk pevač Donovan se negde u to vreme bavio čovekovim poreklom pa je, u svom mega-hitu "Atlantis", preplićući mit i fantaziju, predstavio pradrevne kralje ve Atlantide kao prve kolonizatore planete zemlje:

"Svi bogovi koji danas igraju svoje uloge u mitskim dramama i legendama svih naroda, stigoše sa Atlantide" . . .

Mada se u ovakvim i sličnim pesmama odslikava sveopšti interes šezdesetih za mitološke i duhovne teme, u njima još nema nagoveštaja budućeg shvatanja da se muzikom doslovno može menjati svest publike. Do ovakve ideje će se doći kasnije, odbacivanjem tekstova i usvajanjem muzičkih mantri, koje će predstavljati okosnicu elektronski pulsirajućih melodija izvedenih na sintisajzeru.

Međutim, fantastični okultni motivi i praslike nastaviće da se pojavljuju u tekstovima različitih rok grupa i kompozitora. Tako će se Mik Džeger odvažiti da na rok sceni nastupi u ulozi dionizijskog đavola i opiše večito đavolovo prisustvo u istoriji čovečanstva pesmom "Saosecati sa đavolom" (Sympathy with the Devil). Dejvid Bouvi će, pak, u svojoj pesmi "Živi pesak" (Quicksand) dati nagoveštaje o svojoj duhovnoj povezanosti sa okultnom organizacijom "Zlatna Zora":

Blizak Zlatnoj Zori,
Odeven u Kroulijevu uniformu imaginacije, Ja stojim razapet između svetlosti i tame,
Tamo gde drugi vide svoj cilj, božansku simetriju.

Još neke grupe nadahnuće za svoje tekstove nalaze u okrilju bele magije. Britanska rok grupa predvođena pokojnim Grejem Bondom . nazvala je svoj prvi album "Sveta Magika" (Holy Magick) - onako kako je običnu, "pučku" magiju (magic) od prave magije (kao nauke i veštine) odvojio dodatkom slova k (magick) Alister Krouli Na albumu možemo naći opise rada sa Ka- balističkim Krstom, vežbe čiji je cilj uzdizanje duhovne energije u čovekove više energetske centre. Njihova sledeća ploča, "Začaracemo vas svojom Magikom" (We Put Our Magick On You) sadrži naslove kao što su "Krećući se ka Svetlosti" (Moving Towards The Light), "Druid" i "Pozdrav Ra Hor Khuitu" (Hail Ra Herakhte), gde Ra Hoor Khuit predstavlja jedno od obličja egipatskog boga Horusa sa kojim se Alister Krouli naročito često poistovećivao.

Engleska avangardna rok grupa Pink Flojd vaspostavila je temelje novog, ekspe rimentalnog zvuka koji je izrastao iz esidroka i koji nije predstavljao samo elektronsku, već i kosmičku muziku. Kao takav, njihov zvuk bio je preteča muzike budućnosti - muzike preobražaja, ili kako je danas nazivamo - muzike Novog Doba, ili Nju Ejdž muzike.

Muzika grupe Pink Flojd javila se paralelno sa jednom novom filozofskom preokupacijom: vezom između čovekove unutrašnje galaksije i velike galaksije spolja. U svom filmu Godina 2001 Stenli Kjubrik naglasio je tu vezu baveći se mističnim, astrološkim i reinkarnacijskim temama služeći se metaforom astronautskog putovanja. Rani radovi grupe Pink Flojd bave se sličnim stvarima u kompozicijama kao što su "Gospodar Astronomije" (Astronomy Domine) i "Podesi kontrolnu tablu pravo u Srce Sunca" (Set the Controls for the Hean of the Sun). Grupa je, doduše, na počektu svog delovanja još uvek bila ponesena novi­ nom psihodeličnog pokreta i njegovim eksperimentalnim mogućnostima - što posta je jasno kada čujemo zvučni metež životinjskih krikova i slične efekte u "Nekoliko vrsta malih čupavih životinja" (Several species of Small Furry Animals) - ali je njihova kosmička, elektronska muzika već odzvanjala tonovima sablasne vaseljenske usamljenosti - zalazeći u nove i neistražene oblasti proširene svesnosti. Međutim, na početku grupa još uvek nije dopuštala sebi da se previše udalji od stvarnosti. Humor i doza "otkačenosti" bili su još uvek prisutni u vreme kada je Rodžer Voters ušao u zajednički projekat sa režiserom Ron Gisinom (Ron Geesin), napisavši muziku za film čija je glavna tema bila putovanje kroz čovekov probavni kanal - što je gruba metafora mitske potrage za "unutrašnjim čovekom". Svojim numerama iz filma Rodžer Voters je dao bizarne i duhovite nazive, kao što su "Ples crvenih krvnih zrnaca" (Dance of the Red Corpuscles), "Embrionska šetnja matericom" (Embryonic Womb-Walk), itd. Tek na albumu Meddle njihova muzika se rascvetala u punoj raskoši prepoznatljivog flojdovskog zvuka. U izvrsnoj instrumentalnoj numeri "Odjeci" (Echoes) čini se kao da zvuk vibrira kroz kristalne predele i sudara sa bisernim kapima vode, da bi se u završnici vinuo negde u više svetove - poput odvažnog astralnog putnika koji prelazi u drugu dimenziju postojanja.

Njihov krunski album The Dark Side of the Moon snimljen u ranim 70-im godinama, predstavlja neverovatnu kombinaciju zvučne i tekstualne raskoši. "Povreda mozga" (Brain Damage) - neobična pesma o ludilu, koja budi asocijacije na knjige rodonačelnika anti-psihijatrije, R. D. Lenga, možda ukazuje na opasnosti koje vrebaju onog koji nepripremljen zađe u dimenzije onostranog:

"Ako se tvoja brana poruši prerano,
Ako za tebe više ne bude mesta na brdu,
Ako tvoja ruka istražuje dok ti se u glavi roje crne slutnje,
Onda ćemo se videti na tamnoj strani meseca

Naravno da grupa Pink Flojd nije bila jedina u Velikoj Britaniji koja je tih godina komponovala elektronsku muziku na mistične teme. Grupa po imenu Hokvind radila je sa Majklom Morkokom, piscem naučne fantastike, na zajedničkom projektu zvanom "Kosmički ritual" (Space Ritual), dok je grupa Jes izdala nekoliko albuma sa elektronskom muzikom. Međutim, u Čitavoj toj produkciji nije lako izdvojiti doista kvalitetne numere i ploče.

Jedan od originalnijih pokušaja predstavljao je album Štiva Heketa - "Put poklonika" (Voyage of the Acolyte) iz 1975. To je bio prvi pokušaj fuzije likova i simbola sa Tarot karata i elektronske muzike. Odabrane su samo određene karte iz špila A. E. Vajta: Jedinica Štapova, Prvosveštenica, Kula, Ljubavnici, Pustinjak i Prvosvešteca

Karta Pustinjak predstavlja stanje svesti koje se naziva Tamna Noć Duše - u kome mistik uranja u duboku izolovanost koja se graniči sa ništavilom: "Neprobojnom tamom skriven, Jedva se naziru njegovi obrisi, U dugim godinama progonstva Nijedno sklonište od oluje Ne pronalazi ovog raba samoće Prepoznaiete ga po njegovoj zvezdi vodilji" . . .

U međuvremenu, čuvena grupa King Krimson proglašava pred svojom koncertnom publikom da njena muzika predstavlja vrstu "bele magije". Vođa grupe, Ro bert Frip , crpi inspiraciju iz raznorodnih izvora: Kabale, Vike, Bhagovat Gite i Para- celzusa. U početnim stadijumima muzika grupe King Krimson predstavljala je ortodoksnu ali evokativnu "punokrvnu" rok muziku. Vremenom je njihova muzika postajala sve složenija, tako da su, u svom kasnijem albumu "Ostrva" (Islands), uveli elektronske inovacije sa primesama klasične muzike, u deonicama koje podsećaju na Vivaldija. U jednom intervjuu Frip je izjavio da zvuk može iseljujuće da deluje na publiku. "Koncert je veoma moćno oruđe preobražaja, jer publika prima jedinstvenu vibraciju koja zbližava ljude, čime se oslobađa velika količina energije. Koncert je, zapravo, magijski ritual." Frip je to nazivao "jedinstvo uma i duše u radosnom otkrovenju, spuštanje božanske Svesti u dualitet materijalnog sveta".

Frip je bio jedan od prvih rok-muzičara koji je otvoreno izrazio želju da preobrazi svest svojih slušalaca - što je upravo jedna od najvažnijih karakteristika kosmičke, meditativne muzike, muzike "unutrašnjeg prostora", u kojoj danas uživamo slušajući jednog Oldfilda. Volenvajdera, Mikusa, Kitara. Dojtera. Akermana i druge.

Iako je muzika ove nove generacije muzičara, potpomognuta arsenalima čudesnih muzičkih pomagala, začelo daleko sublimnija i meditativnija od pionira psihodelične muzike, autentični i nezabroavni tonovi starih asova i danas itekako umeju da zapale duše i razgale srca i novih i starih poklonika ove magične umetnosti.