Predistorija: ovo pismo sam napisao kao odgovor XX zeni iz Srbije koja je preko Treceg oka trazila nekoga ko bi joj pomogao u procesu upoznavanja sebe. Odvojio sam dva sata da ispisem jedno precizno i koliko moze biti koncizno pismo, i ispalo je na osam stranica. Primeticete da sam spomenuo san koji sam spomenuo u postu tumacenja snova, i sa nedopunjenim tumacenjem. Naravno, to je tako sto sam pisao pismo pre teksta o tumacenju snovima. Ovde se ukratko nalazi ono sto prvi teks 2bit-nog karaktera nije ni imao nameru da pokrije... Pismo ja samo malo izmenjeno na par mesta, radi dobijanja cele slike sta hocu da kazem, dodat je jedan citat, i moje ime je izmenjeno u Vektor :)

Imajmo na umu "Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači sebe samog." rekao je Herman Hese. Valjda sam sada uspeo da docaram ono sto Anonimna nije bas razumela...

Poštovana XX ,

Za početak je učtivo da se predstavim, zovem se Vektor. Pročitao sam vaše pismo, i zamislio sam se. Istog trenutka sam video odgovor na vaše pismo pred mojim očima ali nisam imao vremena odmah da se posvetim pisanju.

I sam kratak osvrt na vaša iskustva izgleda čudesno, i mora da su ona nešto i više nego nepocenjivo. Ja, međutim, nisam imao takva iskustva, niti sam ima prilike da slušam o njima, ali me je u vašem pismu privukla vaša želja za, kako ste vi to napisali, upoznavanjem sebe. Ne želim da počnem pismo kritikama, ali smatram da vam učitelj za to nije neophodan. Svoj porces samospoznaje sam počeo pre samo pola godine, i osećam već kako se bližim kraju, kako znam ko sam, i kako sam izmirio mnogo svojih osećanja. Svakim danom sam smireniji i stremim ka idealu kojeg sam imao u mojim vizijama i snovima. Zato ne želim da vam preporučim potražnju za bilo kakvim "učiteljima", guruima, ili kako god da ti ljudi nazivaju sebe. Bojim se da je to mogući put u sektu i da neka učenja samo mogu da vam naškode, i da vas nepotrebno odvedu na stranu. Ne bih znao za sigurno da je svako takav, a ni vama ništa ne garantuje da sklonite sumnju sa toga da sam možda i ja u tom skupu... Tu vas ne mogu razuveriti u prvom pasusu, a možda čak ni ako pošaljem desetine pisama, vas jedino može razuveriti vaša intuicija i bistrina moći rasuđivanja. Dakle, preći ću konkretno na ono što vas zanima, i pri tome vam napominjem da imam iskustva u procesu pronalaženja sebe jer sam se tome svom snagom posvetio, zato sam i odabrao da vam pošaljem ovo pismo kao nekakvu smernicu na vašem putu, i podršku vašoj želji.

Put samospoznaje nije mučan, niti težak... ne moramo odvojiti sebe od čovečanstva i meditirati na nekakvoj planini, ne moramo se posvetiti asketizmu niti se odreći naše vere i religije. Put samospoznaje je lak i zabavan, ali samo ako ga vi doživite tako, u šta ne sumnjam da će vama i biti takav, jer će svaka osoba izabrati pre život u kome postoji sreća ovde i sada, i saznanje da to postoji, i dalje, u sledećem životu. Ne moramo se odreći zemaljskog niti prepuštati svoju sudbinu "verskim vođama"... ne postoji ljudi koji zapravo mogu voditi veru drugih. Svaki čovek ima svoju veru, i svaki čovek je sebi vođ. Ali nemojte misliti pogrešno, ja ne podrivam značaj verskih institucija! Naprotiv, religije, pogotovu blaženo pravoslavlje, mogu nam pomoći u ovom procesu, jer posvega, oni nisu verske vođe, oni i ne trebaju da budu neprikosnoveni autoritet, oni su zaprvo SAVETNICI U VERI, a to je pomoć nad pomoćima. Ipak ljudi su društvena bića i razgovori nam pomažu u velikoj meri, koliko i valjana pisana reč. Zato kada ste napisali u pismu:

"Slična iskustva nalazila sam i u knjigama, tako da sam se uverila da nisam sama , ali da mi treba učitelj - vodič kroz moj svet i život."

bilo mi je jasno da moram što pre da vam napišem ovo pismo. Jedini vodič (vođ) u vašem životu ste vi. Ne treba da tražite spolja ikakve ljude koji će glumatati da znaju šta VI volite i osećate. Vaš svet i vaš život su upravo to... Oni su vaši i ničiji drugi. Ako drugi ljudi doživljavaju slična, ili čak ista, iskustva, to ipak nisu vaša iskustva to su njihova. Zato morate prihvatiti da sve što doživljavate, lepo je deliti sa drugima, ali jedini ko može istinski razumeti njihovo značenje ste vi. Bog je odlučio da deluje kroz vas, i zato ne tražite spoljašnje forme i gurue kada se vama lično svedržilac obratio!

Nemojte se samo sada zaneti u taštini i pomisliti da sam rekao da ste prorok. Nemojte se, molim vas, ni uvrediti zbog prethodne rečenice. Ono što hoću da kažem jeste da ste vi jedan kanal univerzuma, kao što je i svako biće, i da vi imate sopstvenu unikatnu sudbinu i svrhu, kao što svako od nas ima, i vama se obraća univerzum kao i svim ljudima, ali nažalost većina nas je gluva za tu poruku. Prolazimo kroz život, oholo psujemo Boga i postojanje kriveći ga da nas ne gleda i da ne obraća pažnju na nas, ali istina je drugačija! MI NE OBRAĆAMO PAŽNjU NA NjEGA! NA SEBE! On nam stalno šalje poruke i usmerenja, i onaj koji postane dovoljno osetljiv taj će i znati zašto je ovde. Slažete li se sa mnom? Slažete li se da Bog prepun ljubavi prosto, da prostije ne može biti, nama nikada ne okreće leđa?

Nažalost, zemaljski duh zablude je jak i tera nas da umislimo svašta. Zato i ljudi vezani čvrsto za materijalnu formu veruju u ono što vide. Zato su i "veliki i pompezni" akademici tvrdili da ništa teže od vazduha ne može da leti, a ipak smo pustili avione u nebo, a ptice su pre toga vekovima klizile nebom slobodno prkoseći tvrdnjama "ništa od vazduha teže ne može da leti". I uvek će postojati oni što sumnjaju... zvaćemo ih u zabludi nevernici, ali oni nisu to... oni su samo vernici u nešto drugo, i to se mora poštovati. Neko može otići na pravu stranu samo ako mu pružimo razumevanje, a  ne ukoliko ga silom tučemo da se pokrsti...

Shvatate li sada? Vama učitelj ne treba ni jedan, sve je to spoljna forma, duh zablude... Jedino što vam treba ste vi sami, i jedino vi sami možete sebi biti učitelj.           Ali ova moja priča mi ne vredi mnogo ako vam ne dam još neke savete, neke smernice kako se možete približiti sebi. Imajte na umu da su ovo tehnike koje sam ja primenjivao, i da one možda vama ne odgovaraju u potpunosti, zato budite kreativni i smislite sopstvene, uvideđete ubrzo, ako se posvetite valjano, da je samospoznaja jedna vesela igra, katkad može biti mučna i gorka, ali to su samo trenuci neuporedivi sa onom istinskom srećom koja počinje da isijava iz vas. 

1. Buđenje iskre

Skoro sam rekao jednom prijatelju: "Što se tiče promena, verujem da je neophodno minimalno vreme, a ne strahovite godine, zato što u svakom od nas čuči spremnost za samospoznajom i pomirenošću sa sobom." To je bilo tačno nedelju dana pre nego što je izašao broj Trećeg oka sa vašim pismom.

Zaista, ko još želi da bude u ratu sa sobom, kada svako od nas zna da je to bitka koja se gubi. Pomirenje sa sobom i sudbinom je neprocenjiva vrednost i jedno blaženo osećanje. Zato je neophodno dotaći taj potencijal i napraviti iskorak ka samospoznaji. Bitno je probuditi tu iskru koja čuči u svakom od nas, i zapaliti jedan požar u nama, jedan požar koji nije od ovoga sveta i nema rušilačku prirodu. Vi ste vašim pismom već pokazali da vaša iskra vrišti da bude oslobođena, već ste osetili da želite da upoznate sebe. Ali ste mislili da vam neka forma iz spoljanjeg sveta može pomoći... nažalost, okolina vas može samo podstaći (često nažalost je obrnuto), ali istinska spoznaja dolazi iz unutra, jer kao što ste već napisali ko je doživljavao sve te trenutke putovanja na nebo, kome je Bogorodica odredila koju će slavu da slavi, i na kraju krajeva, pa ko sanja vaše snove, ko živi VAŠ život?

Sada kada znate, i kada ste osetili žar univerzuma u vama vreme je da počnete da ga negujete i vodite u pravom smeru i na pravom putu. Kada spoznamo žar, bitno je da krenemo da delamo i da se krećemo ka njemu, jer bez toga onaj osećaj nam ničemu ne vredi, nikada nećemo spoznati sebe ako ne spojimo praksu i razmišljanje u jedno.

2. Prvi koraci

Kada se odlučimo da krenemo tim putem mi smo sada novo biće. Mi smo prosvetljeni ljudi na putu ka VIŠOJ (većoj) SVESTI. Ponovo smo se rodili i zato su nam i bitni prvi koraci, jer smo mi sada poput beba, učimo da hodamo u novom svetu, u novom unutrašnjem svetu, i ranjivi smo, i padamo, ali ako nastavljamo da se trudimo svi eventualno prohodamo. Svako je od nekuda morao početi, niko se nije rodio savršen.

Istinske samospoznaje nemamo bez proširenja naše svesti. Moramo pristupiti razmišljanju i temeljno proučiti šta je to što volimo, šta je to što ne volimo, da li smo ispunili našu svrhu... Moramo početi sa razmišljanjem i to na sasvim novi način. Sva vaša stara razmišljanja su šablon i ti šabloni vas samo čine nemoćnim i pretvaraju vas u ništa više od mašine koja sledi program. Ne poznajem vas, i izvinjavam se ako sam pogrešio, ali smatram da valjda neće škoditi ovo upustvo o prvim koracima. Koji su to šabloni o kojima pričam? Pa to je lako, na primer ako svaki put kada neko određen uđe u prostoriju ili se setite te osobe, a odjednom možda naizgled i bez razloga planete od besa ili potonete u tugu a nije vam jasno zašto, i to se stalno dešava... Zapitajte se duboko šta je to što vas muči. Ispitujte sebe čak i kada mislite da nema više pitanja, nastavite da tražite odgovor i postavljate pitanja. Videćete da saznanje ne boli. Mnogi se plaše da pođu putem samospoznaje, mnogi se plaše da zavire u sebe i svoje nesvesno jer misle da se tamo krije mnogo tuge i bola, ili neko besno i nezasito biće. Moramo se okrenuti i suočiti sa tim unutrašnjim bićem. Ne možemo se plašiti sebe i bežati od tog istraživanja. Možda u nama i zaista leži toliko tuge, ali mi ne moramo da je negujemo. Naprotiv! Moramo da je upoznamo, da je pitamo zašto je tu i da se oprostimo od nje. Sada možeš ići, više mi nisi neophodna! I zaita se osetite tako. Zaista vam tvrdim da nema razloga da strahujemo od bilo čega, jer sva priroda je od Boga a zašto bismo se plašili večite ljubavi ili duha zablude (kada je on samo zabluda)???

Šta je svest i kako je proširiti? Svest je umnogo nedokučiva za ljude, zato je moramo širiti. Celokupna realnost je samo predstava slika u našem mozgu koje dolaze iz naše percepcije spoljašnjeg i unutrašnjeg (mentalnog) bića. Svesnost je upravo taj aktivan sadržaj koji možemo da percipiramo, osećamo, menjamo...

I zato moramo širiti našu svest. Bez svesti smo samo jedan žuti list koga jesenji vetar nemilosrdno kovitla u svom viru i baca gde stigne. A tako se mnogi ljudi koje sam sreo upravo i osećaju. Govore da su nesposobni da promene svoje živote i misle da je svet isuviše teško mesto. Realnost je opet jednostavna: Svet nije takav, MI GA DOŽIVLjAVAMO TAKO.

Zato je možda i prvi najvažniji korak ka samospoznaji sticanje svesti o sopstvenim moćima! Uzimamo uzde u svoje ruke (a ne "use u svoje kljuse")! Naš um je beskrajno moćan.

3. Moć uma

Moć uma nije nešto što treba da se koristi za magijašenje i sticanje zemaljske moći, mada se nažalost može i na taj način zloupotrebljavati. Možda ste upoznati sa konceptom da se u našem nervnom sistemu odigravaju stalno elektrohemisjke reakcije i da usled kretanja čestica u nama (i upošte u svetu) postoji energija. Tako mi posedujemo svoje bioelektromagnetno polje i njime možemo uticati na svet oko nas. Zato nam i ne treba neko ko  će nam usađivati, Bog zna kakve, misli i tako zlostavljari naše biološko polje. Svet u kome živite nije odvojen od vas, naprotiv on je živ u vama, a tu moć možete steći ako postanete svesni da slika koju mi percipiramo nije realna stvarnost već je samo slika u našem mozgu. Mi zaista ne percipiramo ništa dok ne dotaknemo, zato je forma samo forma. Mozak bez očiju percipira i dalje, možda samo na drugačiji način (budite svesni za slepe ljude koji akustičnim talasima formiraju sliku okoline!), ali oči bez mozga su beskorisne. Zato je forma spoljašnjeg sveta podložna toliko drastičnim promenama jer je slika baš u nama samima!

Transformacija ka ličnosti koja se poznaje počinje kada preobratimo naše misli. One su obično negativne i pune šablone. Pretrpane su razmišljanjima o odgovornosti, i raznim ljudima i naša energija se rasipa ne ostavljajući nama ništa da osetimo onu iskru u nama koja nas stalno doziva. Potrebno je da uvedemo novo konstruktivno razmišljanje s puno razumevanja ("u redu pogrešila sam, ali ovako mogu ispraviti/opraštam sebi u potpunosti", "ovo ne mogu da savladam, ali se mogu upoznati sa tim i pokušati", "osećam se loše? Zašto? Da li je zbog toga neophodno osećati se loše? Ne, jer se sve može rešiti.", "Imam moć nad sobom i mogu promeniti ono čime nisam zadovoljna."). Jedino tako razmišljanje, koje nas oslobađa od predrasuda, tradicija i materijalne forme, može nas istinski promeniti. Moramo se truditi da spoznamo simbole koji nas okružuju, a isto tako i one koji su u nama.

4. Simboli i projekcija

Više nije nikakva tajna da čovek funkcioniše na jedan način koji zovemo projekcija. Znamo i sami primere iz ličnog života. Na primer kada muškarac prevari ženu, on počinje da sumnja da ga je ona prevarila, ili kada se čudesno zaljubimo u nekoga, vidimo sve kvalitete te osobe, govorimo kako smo slični. Upravo tu sličnost koju vidimo u partneru, ta sličnost je samo neka uporedba koju smo mi napravili, to je samo naše osećanje preslikano u formu spoljašnjeg materijalnog sveta. Sećate li se neke nesrećne ljubavi? Nadam se da ne žalite nad njima, niti da ih je bilo, ali razmislite ako ih je bilo... zašto ste se razočarali? Jel su vaša očekivanja bila previsoka? Zašto ste videli svoje kvalitete u osobi kojoj ste želeli? To je u redu, to svi radimo, ali u jednom trenutku moramo raskrstiti, da li je ono što vidimo prava ljubav ili iluzija? Pišete poeziju? Tako ste napisali u pismu. Ja sam volim da pišem priče... to je jedna od najvećih darova u životu koji možete imati! Dar kreativnog izražavanja!

To što pišete je moćan simbol. Prateći svoje tekstove ja sam sposoban da vidim osećanja koja su mi promakla, sposoban sam da vidim kuda sam krenuo ili ka čemu težim, sposoban sam da ispitujem to delo i da razmišljam zašto sam baš napisao "leptir" a ne "leptirak"... Delo koje izlazi iz vas, ono što stvarate u svakodnevnom životu,  bilo to pisanje, kuvanje ili dela u kojima uživate, knjige, tv serije, sve je to izražaj vas same. Ljudi su kao bioskop. Gledamo film na platnu (svet spoljašnje materijalne forme) a zapravo čitav taj svet koji pratimo na platnu potiče sa filmske trake. Prođemo čitav život i nikada ne obratimo pažnju na filmsku traku u nama. Pisano izražavanje (kao i likovno i bilo koje drugo) je upravo naše platno u svetu formi koje možemo da pratimo. Odatle možemo da naučimo šta se zbiva s nama, da li je pesma koju sam napisala setna ili puna radosti? I zašto je takva? Stvaranje dela bez njegovog promišljanja je prazno. Promišljanjem o stvorenom mi stalno otkrivamo značenje našeg dela, nas samih. Upoznajući ono što stvaramo mi upoznajemo sebe. Upravo to je svrha sticanja svesti o projekcijama. Kada uvidimo da delamo zapravo kao mi sami, da se zaljubljujemo u nas kroz druge, i da dok volimo tuđe kvalitete mi zapravo volimo te iste kvalitete kod nas, mi smo prešli veliki put.

Neki ljudi mrze druge, zato što su druge boje. Kada posmatramo to drugačije, može biti da jedan belac mrzi crnca, ne zbog boje, već zbog straha da ispita svoje nesvesno (simbol crno). Beli čovek neće da upozna ono drugo ja, "crnog čoveka", i to projektuje u spoljašnji svet. Brdo je ovakvih primera! Upoznao sam ljude koji su iz dna duše prezirali homoseksualce i bili toliko vatreni u toj mržnji. Ispostavilo se da su oni mrzeli sami sebe jer su bili ljubomorni ili na to što su bili slobodniji ili su oni sami u sebi imali takva kolebanja pa su projektovali u spoljašnji svet. Pogledajte samo koliko je neprirodno kada neko iskazuje toliki bes prema nekome? Zašto ispoljavamo toliki bes prema nekome? Pogledajmo u sebe, da li sam ja takav? Da li je to što mrzim ono što zapravo smeta meni? Herman Hese je napisao u "Demijanu": "Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje."

Vi imate veliku priliku u svetu simbola, samo ako ga shvatite da je to projekcija nečega u vama. Ispitujte svoju poeziju, pitajte je šta vam kaže? Zašto se vraćate nekim stihovima s većim žarom nego ostalima? Vizije koje doživljavate, zašto vas vode na nebesa? Zašto vam poručuju sve ono što vam poručuju?

Savremeni čovek se odvojio od svojih "primitivnih" pretka (ne verujem u evoluciju). Slušali ste urbanog čoveka kako govori da su ljudi stvorili bogove da bi objasnili prirodne pojave i da sada im ne treba Bog jer imaju nauku?! Zato je i savremen čovek tako pocepana ličnost, za razliku od tih "primitivnijih" ljudi. Istina je da su primitivni ljudi više bili sa samim sobom u kontaktu. Njih nije zastrašivalo imati vizije i sanjati snove, jer su ti snovi i te vizije za njih bile jake poruke, čitave rečenice pa i tekstovi! Oni su mogli da pogledaju sliku, bilo koji simbol i da u njemu vide mnogo više nego mi. Nama sada ti simboli skoro da ne znače ništa... mislimo da nam vrač ne treba ali zato ćemo tražiti od prijatelja ili psihologa da nam protumači san?! Vrač je bio psiholog primitivnih ljudi. Izmenila se samo forma, ali je duh ostao isti.

Zato je za samospoznaju neophodno komunicirati sa sobom. Vama je neophodno da stupite u jasan i konkretan razgovor sa sobom. Imate velike prednosti u odnosu na većinu ljudi. Sve ono što pišete i sve vaše vizije su poruke vama samima, posmatrajte ih tako. Ja sebe nikada ne želim da nazovem umetnikom. Smatram da je umetnost samo sposobnost izražavanja sebe. Najbliže i najače poruke od našeg "višeg bića" - jastva, dobijamo kroz naše snove.

Pošto smo kao savremeno biće navikli da se vodimo Frojdovskom psihologijom da su snovi zapravo nebuloze ili samo potisnuta seksualnost, nismo im pridavali značaj. Mene je začudilo kada sam krenuo da ispitujem bliske ljude o njihovim snovima i doznao da ih oni smatraju kao opšte gluposti bez značaja. Istina je totalno naopaka! Naši snovi su jasne poruke, jasne rečenice koje dobijamo! Međutim više nismo kao nekadašnji ljudi u dodiru sa sobom da bismo mogli da razumemo te simbolične poruke koje zovemo snovima! Ne kupujte i nečitajte sanovnike, ne tražite od neznanaca da vam tumače snove, pa čak ni od bliskih ljudi. Jedino vi možete razumeti svoje snove, jedino vi možete razumeti svoje vizije.

Na primer, ukratko ću opisati svoj san, silazim stepeništem helikoidnog oblika i silazim u sve mračnije delove. Tu pronalazim knjigu koja se naziva krv. Penjem se nazad, ali avaj, stepenište je ukleto i ne uspeva mi najbolje, nekako se izvlačim ipak iz kletve i vidim na vrhu stepeništa vrata iz kojih dopire svetlost sijalice.

Deluje kao nebuloza? Mnogi ljudi bi ustali i ne bi ni pokušali da vide šta nam je naše jastvo, naš viši čovek, poručio. Za mene je ovaj san bio jednostavan. Spiralno stepenište je predstavljalo DNK pletenicu na čijem sam dnu pronašao knjigu "Krv". Ona je očigledno bila poruka o mojoj nesvesnoj potrazi za sopstvenim potencijalima u mom biološkom nasleđu. Pronalazim svoje nasleđe (oslobađam svoju kreativnost) ali stepenište postaje ukleto (to je trenutak u kome se kolebam). Ipak se izbavljujem i vidim izlaz na visokom mestu, to je trenutak kada dolazim do visokog stepena samospoznaje. I tako sam se izjutra nasmešio radnostno, jer sam znao da sam blizu da postanem jači, kreativniji i čovečniji, jer neko ko nije krenuo putem samospoznaje ne razlikuje se ništa od onih vrednih pčelica... ljudi žive svoj pčelinji život (kako bi to Hese rekao) i ni ne shvataju da imaju slobodnu volju. Oni nju mešaju i blate sa nekim stvarim... oni misle da je sloboda u grehu, a ne traže slobodu od greha.

Sada otvorite oči i posmatrajte svet kao da je vaš simbol, kao da je potekao iz vas samih, a ne kao da je spolja. Kada pogledate neki događaj i osetite divljenje ili gađenje zapitajte se na koji je način to deo vas, i zašto gajite takva osećanja prema tome.

Napisali ste u pismu da imate dobrih prijatelja ali da do sada niste upoznali nikog sličnog sebi, pri tome ste u pismu napisali da želite da upoznate sebe? Vidite li šta hoću da vam kažem? Vaše jastvo je kroz to pismo vama reklo: nisam upoznala nikog sličnog sebi, zato što nisam spoznala sebe. Zapravo, JA sam ta osoba koju želim da upoznam. Kada spoznate sebe i svoju unikatnost, nećete se osećati usamljenim, naprotiv, što više spoznajete sebe to će vam sve više dolaziti ljudi koji će biti izražaj vas samih. Slično sličnog privlači. Zakon je toliko jednostavan i mnogo puta izrečen: Što seješ to i žanješ!

Ne budite tužni što niste upoznali nikog sličnog sebi, i da jeste to bi bila samo puka forma i iluzija, radujte se što želite da upoznate sebe! Nema veće radosti nego da znamo ko smo, šta volimo, i gde smo krenuli. Nikad nije kasno za novo rođenje.

Sve oko vas je jedan veliki simbol, zapamtite to! I tumačite to. Kao što neko oblači tamnu odeću kada je tužan, a možda nije ni svestan da samo kroz tu odeću, taj materijalni simbol na telu, predstavlja upravo njegova osećanja.

Svemu prethodi misao, svakoj akciji... zato svaku akciju i možemo tumačiti mislima.

5. Ogledalce, ogledalce...

"Ko je najlepši na svetu?" i tako se naša veštica razočarala u odgovor. To je deo kada ona od ogledala traži da čuje ono što želi, a zapravo ogledalo je lomi i pokazuje joj istinu. Isto tako mi ustajemo i posmatramo svet koji nas izražava. Okolina koju posmatramo je samo naš odraz. Ne uviđamo to i uplićemo se bespomoćno u zablude kojima nigde nema kraja.

Ustanite jedan dan i pokušajte ceo dan da posmatrate svet kao svoj odraz. Kada se radujete pojanju ptica, kada vidite prosjaka na ulici... šta to osećate? Na koji je način to vaš odraz? Ako osećate sažaljenje prema tom prosjaku nekom neuobičajenom snagom i date mu pomoć, da li je to simbol da se vi osećate besmopoćno i da vama treba pomoć? Zapamtite, istinsku pomoć dobijate samo od sebe. Ja vama ne govorim da vam ljudi ne trebaju, daleko od toga, niti govorim da su ljudi samo vaš odraz ništa drugo, ne. Oni imaju svoje živote i neke stvari nisu vaš odraz, ali morate razviti vašu intuiciju do te mere da prepoznate gde ste vi a gde oni. Posmatrajte svet oko vas i razmišljajte o sebi.

Ivo Andrić je rekao: Upoznajući druge mi upoznajemo sami sebe.

6. Korenite promene

Budite spremni na svom putu za neke promene. Kod nekih ljudi to zaista jesu korenite promene. Osluškujte svoje više biće. Pogledajte koje vam poruke daje ono i vaša okoline. Oslonite se na intuiciju i počnite vaš proces. Vi ste vođa sopstvenog života, vi ste sebi učitelj (ali to vas ne čini učiteljem drugima!!!) i vi ste sebi najbolji prijatelj. Kakve god promene da se dešavaju ne prestajte da osluškujete sebe, ako osetite snagu da prekinete neki posao, a pri tome vam racionalni um govori da ne bi trebalo, ipak uradite to. Verujte svojoj intuiciji jer je ona jaka vodilja kroz proces samospoznaje. Zapamtite kada tumačite simbole da ne postoji univerzalni rečnik simbola, već je svaki simbol individualna koliko i sveopšt (ali o simbolima ima previše da se piše, tako da se o  njima neću posvetiti više nego što treba u ovom pismu).

Vaše promene moraju postati praktične. Morate živeti svoja nova ubeđenja, stalno vežbati da hodamo, i da dok hodamo po vodi nikada ne posumnjamo! Čak iako padnemo, moramo imati razumevanja, moramo oprostiti sebi. Naš duh često ide brže od tela, moramo se učiti da ih mirimo.

Za kraj bih voleo da se osvrnem na svesnost. Postoji mnogo vrsta svesti ali dve osnovne tehnike su svest po dubini i svest po širini. Takozvana horizontalna svest je takva da nas samo upoznaje sa saznanjem da "takvo nešto" (šta god to bilo) postoji, a vertikalna svest nas obaveštava da "to nešto" tako funkcioniše.

Nadam se da vam je ovo pismo bilo od neke pomoći, i da vam je pričinilo makar procenat zadovoljstva koliko je meni bilo zadovoljstvo da ga pišem. Voleo bih da dobijem kakav odgovor, i nadaću mu se, naravno to vas ne obavezuje ni na šta. Ako osetite, možete zgužvati i spaliti ovo pismo, i to će biti dobro, ako je to vaša intuicija rekla da učinite.

Ako budete imali kakvih pitanja, trebaju vam konkretne tehnike koje da primenite kako biste se rešili nečega što smatrate za problem, ili biste prosto da pričate o vašem životu, vizijama, poeziji... slobodno pišite. Znajte da će meni biti najdraže ako krenete putem samospoznaje i to iskustvo podelite sa mnom.

Postoje jednostavne tehnike otklanjanja problema poput afirmacija, vođenja dnevnika, opisivanja idealne ličnost... a najbolje bi bilo biti kreativan i stvarati svoje. Ali ni to ne treba forsirati, ako nemate ideju primenjujte ono što vam odgovara. Ni jedna od ovih tehnika ne zahteva da koristite ikakve supstance ili prisustvujete nekim seansama, ili da magijašite... To su proste tehnike koje se koriste u psihoterapijama, jer su delotvorne a za razliku od njihove jednostavnosti imaju dalekosežne i jake pozitivne posledice.

Još jednom da ponovim, zovem se Vektor. Volim da pišem, razmišljam, i da se bavim samospoznajom. Recite konkretno šta vam je na umu i sve probleme o samospoznaji možemo kroz pisma rešavati.

S poštovanjem,

David Vektor