Duga je istorija nehumanog ubijanja pasa lutalica u Beogradu. Nakazna ustanova u Ovči koja predstavlja nekakav krematorijum, mesto sa tradicijom ubijanja pasa lutalica toljagama, sada primenjuje nove metode. Smrtonosne injekcije T61 su aktuelna solucija.

Upravnik ove ustanove je izvesni Đorđe Đokić, poznat kao "kasapin". U katastrofalnim uslovima tu se vrše sterilizacije, životinjama se ne daje voda i hrana a onda se izbacuju na ulicu bez davanja neophodnih lekova.

Štenci mogu biti usvojeni u periodu od nekoliko dana, a onda se ubijaju ovom injekcijom koju nekad daju nedovoljno stručni veterinari, što uzrokuje ne samo smrt, nego smrt u mukama.

Uhvaćene psi koji često imaju svoje vlasnike čeka ista sudbina, a i oni koji imaju vlasnike nemaju skoro nikakve izglede da prežive-zaposleni namerno ne proveravaju kada se neko javi da pita da li je tu zatočen njegov ljubimac.

Životinje se drže u mračnom prostoru, leže u svom izmetu, a u zimskom periodu često im je isključena električna energija.

Iako je zlostavljanje životinja i u zaostaloj zemlji Srbiji krivično delo bolesnik koji je upravnik ove ustanove nije, i pitanje da li će ikada odgovarati. Žalosna slika ovog životinjskog pakla je parametar za celu Srbiju, još je gore u Novom Sadu i u provinciji. Uz to, tragikomična je situacija sa društvima za zaštitu životinja koja su međusobno suprostavljena, neefikasna i neorganizovana. S druge strane svetske organizacije kao što je Animal Liberation Front pažljivo prate nehumano postupanje sa životinjama u Srbiji, a upoznate su i sa korupcijom, posrednom ili neposrednom, kojoj su sklona ova društva, za šta je Orka dobar primer.

Autor ovog teksta je pre pet godina napisao mejl gospođi Brižit Bardo na molbu jedne prijateljice koja je želela da pokaže da u Beogradu ima normalnih ljudi, iako je tadašnja gradonačelnica najavila "raščišćavanje situacije" sa lutalicama..... sramota od prve ličnosti grada zatim je nastavila raspravu sa Madame Bardo, koja, naravno, nije ostala nema. Uz to Bardo je finansirala sterilizaciju pasa i mačaka kod nas pokušavajući da ublaži katastrofalan položaj životinja bez vlasnika u Srbiji, po mnogo čemu necivilizovanoj zemlji u kojoj se vozi na olovni benzin, a ni ljudskom životu i integritetu se ne pridaje značaj.

Među posetiocima Duhovnog razvoja ima onih koji, znajući da svako biće ima pravo na postojanje, ne sede skrštenih ruku. Tako je Spasa, pas iz Ovče izbegao nesretnu sudbinu svoje bratije.

Spasa je najverovatnije mešanac nekog ptičara, kada je spašena sa tog užasnog mesta bila je prepuna krpelja. N akon prskanja odgovarajućim preparatom situacija se sredila i kuca je preživela, na opšte čuđenje veterinara.

Sada je dobro, dobija i na kilaži, lepo jede, vesela je i jako pametna. Već je naučila osnovne komande, jako je druželjubiva i živahna.

pasa je imala sreće, ali pitanje je kakva sudbina čeka ostale zdrave, prave i pametne kuce koje su imale tu nesreću da se zateknu na ulici krivicom nas, neodgovornih ljudi.

Predlažemo i drugima da spasu nekog Spasu....

Razvoj događaja: