Andy Starr
Koliko se sećam...

Rođen sam u doba ekstremnog siromaštva u Americi , koje istorijske knjige nazivaju "velika depresija"-niko nije bio u mogućnosti da zaradi novac, posebno to nisu mogli obični ljudi, i rođen sam u porodici koja je bila izuzetno siromašna. Nismo bili jedina takva porodica. Bilo je puno drugih siromašnih porodica, ali mi smo bili najsiromašniji jer moji roditelji nisu mogli oboje da rade zbog potrebe da se brinu o celoj porodici. Moja majka i otac nisu nikada ni trebali da se venčaju. Bila je to jedna od tih stvari. Bili su zajedno 32 godine. Majka se na kraju razvela i preudala. Moj otac je neko vreme proveo u zatvoru. Ne volim da se toga prisećam, ali to je bilo deo mog detinjstva i imalo je veliki uticaj na mene.

Koliko se sećam... odrastao sam u centru Mill Creek-a (Milov potok) gde je bilo nekoliko brđanskih (hillbily) porodica koje su živele u starim sklepanim kućama. Nije bilo struje ni tekuće vode. Potok je proticao i to je bilo sve što je proticalo. Nije bilo vodovoda u kućama i niko nije čuo za struju. Kako nismo imali ništa za jelo majka je okopavala baštu i sa decom hvatala male životinje u šumi i poneku ribu iz potoka. Nije bilo automobila. Bio je tu jedan stari vagonski put koji je vodio do centra Mill Creek-a. Transportna sredstva u tim brdima bili su čelični vagoni i upregnuti konji ili mule. Sećam se da je jednom neko dolazio automobilom po moju sestru da je izvede. Niko od nas nikada nije video kola. Saznao sam da je morao da parkira milju od naše kuće i da pešači do nas. Kada je momak stigao moj stariji brat Bob i ja smo otišli da vidimo tu stvar zvanu automobil. Kretali smo se kroz šumu, preko potoka poput divljih životinja da vidimo to čudo, kao što bi danas jurili da vide svemirski brod. Zagledali smo spolja, zatim iznutra. Koja čudesna stvar!

Ne mogu da se setim da je porodica radila išta drugo sem što se broila da preživi. Sećam se da smo brat Bob i ja pravili svoje igračke od starog drveta, nešto kao ručno napravljene vagone. Siromašto je stvaralo mnogo problema. Shvatio sam da kao pojedinac imam dva puta da se oslobodim stega siromaštva. Mogao sam da budem odlučan da se izdignem iznad toga, da raskinem krug kako bi se moglo reći, kao što sam u mojoj porodici i učinio. Ili da saželjevam sebe i niko neće dovesti u pitanje pravo da uradim tako. Ali siromaštvo može da uništi čoveka sa takvim stavom. Naročito ako se okrene alkoholu i drogama. Uništiće vam dušu. Odlučio sam da naučim tešku ali vrednu lekciju iz toga i da se izdignem iznad toga i uradio sam to . Jedini sam iz tih brda, koliko znam, koji je raskinuo stege siromaštva.

Kada sam bio malo stariji druga deca su napuštala dom. Odlazila su sa 14-15 godina da nađu neki posao da bi preživela. Ceo moj život bio je igra preživljavanja. Jedan od problema u tim brdima bilo je krijumčarenje. Ljudi su spravljali viski i krijumčarili ga. Regrutovali su klince i davali im da piju, kao što dileri droge rade danas, pretpostavljam. Jednom kada date viski klincima možete im ga prodavati. Tako ste navučeni na krijumčareni viski u ranim godinama.

Moja rockabilly karijera počela je oko 1954., u isto vreme sa Bill Haley and the Comets. To je godinu dana pre Elvisa. Počelo je sa "Dig Them Squeaky Shoes", koja je snimljena u starom Dave Beck-ovom studiju u Dallas-u, Texas. To je bio isti onaj mali studijo od jednog zida koji je producirao prvi hit Lefty Frizzell-a. U to vreme radio sam sa Joe Leonard-om.

"Dig Them Squeaky Shoes" i "Dirty Bird Song" izdao je Lin records i skrenule su pažnju na mene i doveli me do Grand Ole Opry nastupa sa nekim od njihovih zvezda. Najznačajniji od njih, koliko se sećam, bili su Des Moines, Iowa with Grandpa Jones, Porter Waggoner and Jimmy C. Newman. Bože, nekih od njih ne mogu da se setim. Sećam se jednog nastupa licem u lice kada sam shvatio da se razlikujem od ostalih. Publika mi je to jasno stavila do znanja. Imao sam jednu staru ploču za Lin i kada sam se pojavio na sceni pored svih tih zvezda dobio sam veći aplauz nego svi oni zajedno. Tada sam znao da sam na dobrom putu. Znao sam da se razlikujem jer nisam izvodio stare hillbilly stvari. Radio sam nešto drugo, nešto novo, rockabilly. Otišao sam odatle u St. Paul, Minnestota gde sam nastupio u velikom gradu kao potpora Carl Perkins-u kada je bio u zenitu. Mislim da je to bilo posle objavljivanja "Blue Suede Shoes". Imao sam ugovorene nastupe u Minnesoti na radiju, nastupe u školskim dvoranama i slično.po celoj državi. Radio sam za radio stanicu dvadeset milja od St.Cloud-a, Minnestota i to je bilo zaista žestoko. Kasnije 1956/57/58 uradio sam neke stvarno dobre stvari.

Oko 1956 moja muzika je sazrela u čisti rockabilly/rock'n'roll. Uspešno sam ostavio country iza sebe. Imao sam turneju po Califoniji. Negde oko L.A. bio je popularan disc jockey koji se zvao "Squeakin' Deacon". Pozvao me je na svoj živi nastup i najavio rečima: "Čuli ste za Elvisa Pelvisa, e pa ovo je Andy Dandy". To me je držalo neko vreme. Joe Leonard, koji je ugovorao nešto malo mojih nastupa, nije mogao da se usmeri od country-ja ka rock'n'roll-u. Ugovarao mi je country nastupe i nastavljao da me nervira time. Nisam mogao da se odbranim pa sam izabrao drugu booking agenciju i počeo da radim čiste R&R nastupe. Bilo je prilično neobuzdano. Posle toga postao sam poznato ime. Bio sam mlad, pun energije i voleo sam da radim te R&R koncerte.

Imao sam karijeru u politici, ali to nije bila uobičajena karaijera kakvu političari imaju. Rekli bi da sam bio potpuni promašaj, ali većina onih koji tako misle me ne razume. Iako sam od 1978. učestvovao u izborima nikada nisam izabran na javnu funkciju. Ipak, smatram sebe veoma uspešnim. Hteli bi ste da znate zašto i kako to mislim iako nikada nisam pobedio na izborima. Neposredno pre ulaska u politiku bio sam sveštenik- propovednik. Propovedao sam gospel u propovedaonicama kao postavljeni sveštenik u različitim protestantskim crkvama, održavao religiozna predavanja, u indijanskim rezervatima i slično. Bio sam veoma uspešan sveštenik. Dobri Bog me je odatle uputio ka politici. Pohađao sam studije prava tri godine na LaSalle Exstension university u Čikagu 1972. kada sam završio taj kurs. Izučavao sam sva velika svetska filozofska učenja-sve stvari od kojih se zavrti mozak da bih uspeo da razumem kompleksnost sveta u kojem živim. Niko nikada neće razumeti moje dvadesetogodišnje učešće u politici sve dok ne shvati ovo. Nikada se nisam kandidovao samo zbog funkcije. Koristio sam moje ustavno pravo da se kandidujem da bih se zalagao za dobrobit onih koje Biblija definiše kao obične ljude. Da bi siromašni ljudi u svetu dobili veći zalogaj političke pite. To je uvek bilo ono što mi je osvetljavalo i još uvek mi osvetljava put u političkim aktivnostima. Možete da kažete "to je veliki cilj za brđanina". Ali ja nisam baš provovincijalac iz brda kako neki ljudi misle. Imam puno političkog uticaja u svetu (mislim naTreći svet i Kinu) i nameravam da ga upotrebim u korist siromašnih ljudi u svetu. Ne samo u USA već u svetu.

Linda Hone
Moj otac Andy Starr

Moj otac Andy Starr rođen je kao Franklin Delano Gulledge in 1932 u mestu Combs, Arkansas. Zainteresovao se za muziku u ranoj mladosti. Stupio je u vojsku u sedamnaestoj godini. Služio je u vreme Korejskog rata. Kada je demobilisan osnovao je bend "The Arkansas Plowboys", u kojem su bila njegova braća Bob i Clark. To je bilo negde 1952, 1953 i trajalo je kratko. Otac je snimao pesme ranih pedesetih i šesdesetih za Lin, MGM, Kapp i HOLIDAY INN.

Otac je radio u noćnom klubu na Aljaski od 1959. do 1965. i bio je uspešan. Bila sam mala devojčica u to vreme. Bili smo tamo 1965. za vreme zemljotresa. Odlučio je da napusti Aljasku i potpisao ugovor sa izdavačkom kućom International Talents, Deville Recording Company, HIT Talent. To je bilo izvan Hollywood-a, California u El Centre Ave. Imao je nastupe u mestu Santa Barbara, California. Takođe imao je ugovorene nastupe u Las Vegasu, ali nikada se nije pojavio tamo.

Zatim se nastanio u Kingston-u, Idaho i počeo da radi u pilani, trudeći se da ishrani porodicu. Nikada nije odustajao od bavljenja muzikom. Uvek bi prebirao po gitari, to je bila njegova strast. Imao je nastup na radiju u Wallace-u, Stanica se zvala KWAL. Menadžer te stanice zatražio mu je da napiše pesmu o dolini u kojoj smo živeli. Ta dolina u tom periodu bila je poznata kao "The Fabulous Valley" u kasnim šesdesetim i ranim sedamdesetim. Otac je napisao pesmu sa tim naslovom. To je veoma lepa balada. Snimljena je na singl ploči i ja ne mogu da nađem nijedan primerak. To mi je najomiljenija pesma od svih koje je moj otac napisao.

Ova dolina, ovde u Idaho-u sada je pozanata kao "The Solver Valley". Godine 1972. desila se nesreća. U Sunshine rudniku nastao je požar i devedestdvoje ljudi je poginulo. Otac je napisao pesmu "The Tragedy at the Sunshine Mine." Takođe 1972. snimio je svoj jedini gospel album, Naslov je bio "You Can't Disguise Religion" - Frank Starr with the Wilson-McKinley Jesus Rock Band sa Neil Livingstonom na steel gitari. Otac je posećivao razne crkve propovedajući i izvodeći gospel pesme.

Zatim je odlučio da se vrati i peva za publiku. Godine 1973. snimio je album "Frank Starr Live at Wanda's Club." Bubnjar (Richard Ochoa) koji je svirao na njemu i bio drug mog oca nedavno mi je dao primerak. Preslušavala sam ga i moram da kažem da zvuči kao da mu je bilo veoma zabavno dok je pevao.

Bila sam suviše mala da bih ikada videla oca na javnim nasupima. Bila sam prisutna kada je snimao gospel album u mestu Spokane, Washington u Sound recording studiju. Takođe sam od pomenutog bubnjara dobila još jedan album za koji uopšte nisam znala da postoji. To je album pod nazivom "Frank Starr Sings Patterson & Starr." To je kolekcija pesama koje je otac napisao sa njegovim prijateljem Harry Patterson-om (otac peva sve pesme).

To je sve što znam o muzičkoj karijeri mog oca, uz to da je snimio CD u Nashville-u sa dve grupe 2002. pod nazivom "Starr Struck". Gail Lloyd iz grupe Tricketsters otpevala je duet sa mojim ocem. To je jedini duet za koji znam. Bila je veoma ljubazna kada je otac umro, iako je nikada nisam lično upoznala.

vek ću se sećati oca sa gitarom u dnevnoj sobi, spremnog da prebira po njoj, kada je raspoložen. Bio je čovek velikog talenta kada se radi o sviranju gitare. Nikada nije naučio da čita note, naučio je da svira po sluhu, a za to je potreban talenat. Verujem da je moj otac učinio neke ljude srećnim svojom muzikom. Imao je pet ćerki i dva sina. Uvek će nam nedostajati. Ako neko ima uspomena na njega, molim da me kontaktira.

Linda Hone
P.O. Box 924
Rathdrum, Idaho 83858
Email: loubug@earthlink.net