Počelo je mejlom koji je Delibašić poslao, po običaju, više puta. I ja sam više puta poslao muzičke najave za decembar (prilično raznovrsne jer tu su i Therion i Assamblege 23) našem web masteru koji ih je postavio par dana pre koncerta.

Plakat koji je "Badmusicforbadpeople" head pripremio odigrao je, po svemu sudeći, ključnu ulogu u profilisanju publike koja se u subotu okupila u Livingroom-u SKC-a, bolje rečeno citat iz Washington Posta ("sinister swampy blues-rock"). Kao i informacije koje je Žikica Simić prezentirao u svojoj radio emisiji, što je pomalo iznenađujuće.1 Kako god bilo te subote, osmog decembra, bilo je dosta bluz veterana koji svirke posećuju u retkim prilikama. Dogovorio sam se sa Bajronom koji grupu nije ni čuo i Mićunom (takođe) da idemo, jer Delibašićeve gigove nikada ne propuštamo.2 Ispada da je on samo obezbedio komunikaciju, da je organizator Vlada Pejak koji isključivo pokriva bluz (?), a da je finansijski background, odnosno prostor, obezbedio Zlatko Jošić što je još čudnije, jer njega znamo po naglašeno komercijalnim sklonostima. Sve u svemu okupilo se oko sto pedeset ljudi, a kako bi bilo da nije bilo ovih koji su došli zbog pomenutih dezinformacija bolje da ne pomišljamo.

Gitaristkinja Melissa Swingle počinje napomenom da su iz USA i da to ne treba da bude razlog za predrasude, izgleda da im je neko od lokalnih mentola sročio priču o nepravednom bombardovanju i slično...Zvuk je solidan, ali samo u blizini bine, Livingroom nije baš akustičan prostor, veliki stubovi zaustavljaju dosta decibela i deo zvučne palete se gubi. Ugodno je gledati i slušati dve devojke, sa udaljenosti od metar i po, jednu sa gitarom i povremeno usnom harmonikom i drugu koja žestoko udara bubnjeve (Laura King), zvuče moćnije od gomile domaćih traljavih a pretencioznih "zvezda" sa gomilom instrumenata, ili kako ja i Bajron imamo običaj da kažemo "nije ovo Amerika". Puno je profesionalnih i privatnih kamera, izgleda da su i drugi svesni da se ovako nešto ne viđa svaki dan.

Female combo nastavlja istim žarom, prelistavajući materijal sa dva albuma, drugi Blackwing Yalobusha sa upadljivom početnom numerom "Yankee on my Shoulder" neobičnog teksta: "Got a'Yankee on my shoulder, Angel on my sleeve Yankee says "Have another" Angel says "You better leave", I'm ridin home to Mississippi, You know I had to leave, Yalobusha the caps are bored, Yalobusha, the caps are mean, just watch out, keep that Angel on your sleeve." Yankee bi trebalo da bude đavo koji nudi piće, za Melissu koja je iz Mississippi-ja ne iznenađuje da đavola naziva Yankee, Anđeo je glas razuma....tako nekako.

Yalobusha County je oblast u državi Mississippi. koja je pripadala Indijanskom plemenu.. Pesme nekako prolaze, uživo kada se čuju prvi put tekstovi uglavnom ne mogu da se prate. Potpuni utisak imao sam tek posle preslušavanja albuma.5 Više je upadala u uši i oči besprekorna svirka, tenzija nije popuštala, nema obrada, sve pesme su autorske, zasnovane na čvrstom ritmu, reskoj gitari, nepretencioznom vokalu i čvrstoj drumming podlozi.I skoro dva sata prošlo je sa odjavom u kojoj se Melissa zahvaljuje ljudima koji su ih vozili od N.Sada, još nekim ljudima, Delibašiću kaže Alex-Crazy gay. uz (samo) nekoliko piva za nas.Livingroom se ubrzano prazni i mi smo na šanku, Mićun se pozdravlja uz komentar da je bilo odlično, a on ne daje komplimente tek tako, dok grabim pivo primećujem Bajrona u ćošku sa Melissom. Prilazim i razgovor se odvija u (za nas) uobičajenom stilu. Pošto sam u majici sa Confederate States of America zastavom, a Bajron sa poznatim kaišem tema se nameće sama po sebi, ona ističe da je iz Mississippi-ja, objašnjavam da smo vezani za CSA iz karmičkih razloga duga je to priča.

Melissa spremno odgovara, u stvari pita, da li poštujemo legendarnog generala R.E. Lee-ja, naravno da ali ističemo da je za nas najveći general Konfederacije Stonewall Jackson.zatim objašnjavamo da smo ljudi Memphis Mafie. 6

Bajron prelazi na drugu/treću omiljenu temu Cajun/Zydeco, Louisiana, New Orleans.ona iz topa navodi poznatu stvar Bon Ton Roulet Clifton Chenier-a, ali ne zna za sajt sjajnog entuzijaste iz Maryland-a Neal-a Pomea (Pommier-a) sa najvećim izborom Cajun muzike http://npmusic.org/artists.html

Bajron joj daje ovu web adresu, a ja adresu Duhovnog razvoja objašnjavajući da je sajt delom posvećen promociji underground muzičke scene sa najavom i za ovaj njihov nastup.

Bajron se nervira (još je kod Cajun tema) jer nije čula za Don Cavalli-ja.ali mlada je i treba to razumeti, kaže da su pet dana u Evropi, sad gde su baš bile to je preterano pitanje, Evropa je dovoljno precizan pojam za američke devojke i putuju kući.Bajron je, naravno, već dobio posvetu na ploči, ja užurbano kupujem i donosim CD, uspeo sam da slomim plastičnu kutiju, što je prokomentarisala, dobijam posvetu i pozdravljamo se. Izgleda da smo mi jedini pazarili albume.Nekako stižemo do garderobe gde sa Laurom nastavljamo priču, dobijamo i njene xxx posvete.to je to. Za razliku od Muffy iz Sirens, koja je posle koncerta u SKC-u insistirala da nastavimo da pijemo u back-stage-u (Bajron je nagovorio da otpeva Rolly Polly) ovo je bilo kratko i efektno. Delibašić ih odvodi u beogradsku noć.verovatno u Šipražje ili tako neki klub.biće to OK.njima je sve to manje, više egzotična Evropa.

Ovo je kraj priče o koncertu, ali ne i o grupi. Preslušavanje Blackwing Yalobusha albuma bilo mi je jedna od najprijatnijih aktivnosti narednih dana, i nedelja.Dobar je i video story o snimanju albuma u poznatom Money Shot studiju- zapravo kući u kojoj su radile mnoge legende Fat Possum label-a (R.L. Burnside, Jim Kimbrough, Paul "Wine" Jones, T-Model Ford...). Duhovi ovih bluzera, po svemu sudeći, nisu otišli, pa ovo pomalo liči na saradnju živih i mrtvih muzičara koja je tema jedne druge priče.

Sve je manje više hand-made kao što i priliči pravom rok bendu. U video priči Melissa otkriva da je odlučila da se bavi muzikom zahvaljujući Dilanu, velikom stvaraocu koji, kao i ona, nema neke naročite glasovne mogućnosti-važne su pesme a ne.Objašnjava iskustva iz jedne od dve najortodosnije južnjačke države, sa nikada potpuno prevaziđenim rasizmom. Pored muzičke važna je "story telling" tradicija koja se prenosi u tekstove, to su priče sa juga, iskrene lične ispovesti, jednostavnost, nepretencioznost i sviračko umeće su odlike ploče. Tako.treba upamtiti priču o Foxy Brown:

"1974 MISS FOXY BROWN'S WALKIN IN THE DOOR, ALL HER BROKE LOOSE WHEN THEY KILLED HER MAN, SHE HAD TO FIND A WAY TO MAKE THE BROTHAS UNDERSTAND.MISS FOXY BROWN YOU CAN'T KEEP HER DOWN-SHE WON'T BE NO WHITE MAN'S FOOL-WELL THEY CAUGHT HER AND SENT TO THE RANCH, MADE HER DO THE HILLBILLY DANCE, BUT SHE BROKE LOOSE, FAUND SOME GASOLINE-SHE BURNED THEM.FOXY BROWN-YOU CAN'T KEEP HER DOWN-SHE WON'T BE NO WHITE MAN'S FOOL-SHE'LL CUT YOU WITH A BROKEN BEER BOTTLE, CHOP YOU UP IN A PROPELLER, PUL A REVOLVER OUT HER AFRO-CUT YOU WITH THOSE RAZOR BLADES.FOXY BROWN!"

Ili ličnu ispovest "Brainwasash: "WHAT DOES IT TAKE TO GET A LITTLE RESPECT? WHEN MONEY MATTERS ITS NOT WHAT WE GET. I'M NOT A LOSER-THAT'S WHAT I TELL MYSELF JUST PLACE UPON AN EMPTY SHELF. NO MORE GIGS IN BIKER BARS-WE DON'T RIDE BITCH WE DRIVE A CAR. HAD TO CALL A "FAKE BOYFRIEND" TO GET SOME HELP. I'M TRYIN HARD TO RESPECT MYSELF."

.Ovde završavam sa pričom.za sada.do novog albuma ili sledećeg dolaska The Moaners u Evropu.u kojoj ima možda ne baš mnogo, ali ipak dovoljno, ljudi privrženih njihovoj muzici.Nadamo se i verujemo da vulgarna muzička industrija, koja nudi samo kič, neće odneti ubedljivu pobedu nad autentičnim stvaraocima i da će za ovakve skromno plaćene entuzijaste, poput Melisse i Laure uvek biti mesta na muzičkoj sceni, pa neka bude po onoj Young-ovoj "Rock'n' roll can never die!"

"We wanted to capture the atmosphere of the blues and the feeling of the south, Faulkner's south, O'Connor's south, but play with the form and take it somewhere new. Being in that studio, smelling its smells and walking among its ghosts, made the music just come out. It was almost as if it was coming from somewhere else, practically jumping out onto the tape. Three days and 300 drinks later we had our album.

Blackwing Yalobusha is a testament. It's an offering made at the altar of our heroes but with the understanding that we will take what they built, tear it all down, and build it again - harder, stronger and all our own."

- MELISSA SWINGLE & LAURA KING
Chapel Hill, NC, December 2006

1) Koji je više sklon adult contemporary country-ju, kao i slušaoci njegove emisije. O ovom honorarnom novinaru dovoljno je ono što je napisao naš prijatelj Uroš u okviru prikaza nastupa Ventolin u zatvoru. Nazad

2) U stvari ne bi smeli da propuštamo, ali par puta se i to desilo, što je nenadoknadivo. Nazad

3) Kasnije mi je Pejak ispričao da je održavanje koncerta predložilo Udruženje ljubitelja bluza iz Novog Sada, a on je, kada je video o čemu se radi, pozvao Delibašića... Nazad

4) Blues is more feeling than a style! Nazad

5) Tako da je drugačije nego svojevremeno na Basseholes-ima na Akademiji kada je koncert ostavio neuporedivo jači i potpuniji utisak nego naknadno preslušavanje albuma. Nazad

6) MM je organizacija prijatelja, saradnika i poštovalaca kralja Rock'nroll-a E.Pristlija . Glavni cilj osnivanja MM bio je sprečavanje kaljanja Kraljevog imena koje je u jednom periodu uzelo maha objavljivanjem brojnih pseudo-biografija http://www.blacksheep.com/portfolio/memphismafia/ Nazad

More Info: