Prizivam gotski suton tvojim prstima

koji, u stvari, postoji samo u tvojoj glavi

tvoji nokti obojeni su u crno

Ili krvavo crveno

Zaboravio sam

I tvoji spisi u lažnoj koži

koji brbljaju o paklu

i dekadenciji koju bi htela da odražavaš

tvoje oči očajnički pokušavaju da sjaje

Zvezda ušmrkuje crnilo

te si otvorila svoje knjige

i raširila noge

pa si otvorila tvoje srce

i pustila unutra nevolju

koju si prizvala

kao drugara

sa ne-anđelima koji lebde

poput muva oko orhideje

koja prekriva tvoju dušu

njihovo kraljevstvo se uvećava

a tvoja zemlja biva

napuštena od tebe same

Zvona Svete Meri zovu da nas podsete

da život ima kraj

i da nas postupci mogu ubiti

štaviše uništiti

i da je sud samo jedan

Tvoja pisma stižu svakog dana

na francuskom ili nemačkom

ali ne znače mi ništa

Hvatam spore akorde

i suvi led koji bledi tvoje misli

Sada vidim jasno

zašto moraš biti odbačena

i pomišljah mogao bih da se molim za tebe

pre da ne bih

sa čašom ispunjenom

tvojim lažima

i tvojom šminkom

bila si niko

verujući da si neko

Ipak još uvek pišem ovu gotsku ljubavnu pesmu

posvetu meni

i sećanju na moju prošlost

Još uvek pišem ovu gotsku ljubavnu pesmu

koja je sećanje na moju prošlost