Kada kreneš na put za Itaku
Zaželi da dug to bude
Poduhvata pun, opasnosti i saznanja.
Lestrigonaca, Kiklopa
I srditog Posejdona ne plaši se,
Na takve nikada naići nećeš,
Sve dok je misao tvoja uzvišena
I dok su birana osećanja tvog duha i tela

Ni Lestrigonce, ni Kiklopa
Ni divljeg Posejdona sresti nećeš,
Ako ih ne nosiš u sebi
I ako ih tvoja duša ne iznese pred tebe.

Zaželi da dug to bude put,
Svitanja letnjih pun,
U kojima ćeš - s' kolikom radosti -
Ulaziti u luke prvi put viđene.
Pred Feničanskim zastani tezgama
Da snabdeš se prekrasnim stvarima:
Sedefom, koralom, ćilibarom i slonovačom.
Uzmi razbludne mirise svih vrsta,
Što više baš raskošnih mirisa.
Pođi u Egipatske gradove
Da učiš od njihovih mudraca
A na umu neka ti uvek Itaka bude,
Da na nju stigneš tvoja je sudbina.
Al' nikada ne žuri na tom putu.
Bolje nek mnogo godina protekne,
Da na ostrvo stigneš kao starac,
Ne očekujući da ti Itaka bogatstvo da.

Itaka ti je dala divno putovanje,
Da nje nema ne bi ni pošao na put,
Ali ništa više nema da ti pruži.
I ako je siromašnom nađeš, znaj da te prevarila nije,
Mudar kakav si postao, s' tolikim iskustvima,
Shvatićeš šta Itake znače.