Dobro je poznata Ajnštajnova veza sa politikom nuklearne bombe; on je potpisao znamenito pismo predsedniku Frenklinu Ruzveltu, koje je nagnalo Sjedinjene Države da zamisao shvate ozbiljno, a potom se u posleratnom razdoblju pridružio naporima da se spreči izbijanje nuklearnog rata. No, ovo nisu bili samo izdvojeni postupci jednog naučnika uvučenog u svet politike. Ajnštajnov život je, zapravo, bio, prema njegovim vlastitim rečima, 'podeljen između politike i jednačina'.

     Ajnštajnova najranija politička aktivnost potiče iz vremena Prvog svetskog rata, kada je bio profesor u Berlinu. Razgnevljen onim što je smatrao za traćenje ljudskih života, uzeo je udela u antiratnim demonstracijama. Njegovo zagovaranje civilnog neposlušništva i javno podsticanje ljudi da ne pristanu na regrutaciju nisu mu, međutim, doneli uvažavanje među kolegama. A onda, posle rata, upravio je napore ka izmirenju sukobljenih naroda i poboljšanju međunarodnih odnosa. Ni to mu, međutim, nije donelo popularnost; štaviše, politička delatnost uskoro je počela da mu otežava pristup u Sjedinjene Države, čak i radi držanja predavanja.

     Naredna stvar za koju se Ajnštajn zalagao bio je cionizam. Iako je poreklom bio Jevrejin, Ajnštajn nije prihvatao biblijsku ideju o Bogu. Rastuće antisemitsko raspoloženje, kako pre tako i za vreme Drugog svetskog rata, postepeno ga je navelo na to da se poistoveti sa jevrejskom zajednicom, kao i da kasnije postane otvoreni pristalica cionizma. Nepopularnost koju mu je ovaj stav doneo ponovo ga nije odvratila od toga da javno izlaže svoje poglede. Na udaru su se našle i njegove teorije, pa je čak bila upriličena jedna antiajnštajnovska organizacija. Jedan čovek je bio osuđen zbog toga što je podsticao druge da ubiju Ajnštajna (kazna je iznosila pukih šest dolara). Ali Ajnštajn je sve to primio flegmatično. Kada se pojavila knjiga pod naslovom Sto autora protiv Ajnštajna, on je uzvratio: 'Da nisam bio u pravu, bio bi dovoljan i samo jedan!'

     Godine 1933, na vlast je došao Hitler. Ajnštajn se nalazio u Americi i izjavio je da ne želi da se vrati u Nemačku. A onda, pošto je nacistička milicija izvršila pretres njegove kuće i konfiskovala mu račun u banci, u jednim berlinskim novinama pojavio se sledeći naslov: 'Dobre vesti od Ajnštajna - odlučio je da se ne vrati!' Suočen sa nacističkom pretnjom, Ajnštajn je odustao od pacifističkih uverenja i konačno, bojeći se mogućnosti da nemački naučnici naprave nuklearnu bombu, predložio je da to učine i Sjedinjene Države. Ali još pre no što je eksplodirala prva atomska bomba, on je počeo da javno upozorava na opasnost od nuklearnog rata, predlažući međunarodnu kontrolu nuklearnog naoružanja.

     Napori koje je Ajnštajn ulagao tokom celog života u postizanje mira nisu bili odveć plodotvorni niti su mu doneli mnogo prijatelja. Njegova verbalna podrška cionističkoj stvari bila je, međutim, nagrađena 1952, kada mu je bilo ponuđeno mesto predsednika Izraela. On ga nije prihvatio, uzvrativši da sebe smatra odveć naivnim za politiku. Ali možda je stvarni razlog bio drugačiji. Evo ponovo njegovih reči: 'Jednačine su mi važnije, jer politika se odnosi na sadašnjost, dok jednačine pripadaju večnosti.'

Poglavlje iz knjige "Kratka istorija vremena" Stivena Hokinga,