Alien Sex Fiend uživo klub John Dee, Oslo, Norveška 9. februar 2008.

Kada govorimo o Oslu i mogućnostima za izlazak u ovom gradu, može se sa sigurnošću tvrditi da ovde postoji razvijena alternativna scena i da postoji potražnja za "drugačijim" bendovima. Ovaj polumilionski grad svakog vikenda žudi za novom ponudom u vidu dobrog muzičkog specijaliteta, i ljudi svih godišta hrle u centar nekadašnje Kristijanije da bi uživali u rock muzici različitog spektra. A ponuda je ovog vikenda zbilja bila dobra: stari Nick Fiend i njegova bolja polovina Mrs. Fiend su se popeli nekoliko milja severnije od svoje maglovite Engleske i predstavili nam svoje čedo, projekat Alien Sex Fiend koji već više od četvrtine decenije žilavo opstaje i neprestano evoluira. Ovaj muzičko-scensko-vizuelni hibrid je izvučen iz materice nekadašnjeg kluba Batcave 1 , i dok klub nije preživeo, već je usmena na njega ostala zapečaćena u muzičkom pravcu koji nosi njegovo ime, ASF je kao mesto prezentacije svoje ponovne metamorforze našao u klubu John Dee. Čitav događaj je bio prezentovan putem Gotham Nights, organizacije zadužene isključivo za gothic dešavanja u Oslu. GN predstavljaju pojam među alternativnijim publikom već dugih osamnaest godina i oznaka su za kvalitetniju dark zabavu. A Alien Sex Fiend su pokazali te večeri da se očekivanja nisu bila neopravdana.

Vremenska preciznost u Norveškoj ne odgovara nivou u susednoj joj Nemačkoj, tako da se vrlo lako može deseti da koncert ne počne na vreme. I to se upravo desilo. Nakon što se prođu sve peripetije na samom ulazu kluba (norveški zakon vezan za točenje alkohola je jako strogo sprovođen, tako da u klubove ne mogu da ulaze osobe ispod 21 godine - što uključuje pokazivanje legitimacije na ulazu), i čovek kroči unutar same sale, postaje jasna činjenica da čak ni predgrupa nije počela da svira, a da do glavnog benda ima još dugo. Posebno ako ste u štiklama, to ume da bude neprijatno otkriće, i ako ne želite da skakućete sa jedne na drugu nogu zbog dužine stajanja, jedino što vam preostaje je da sednete na pod. Što su i mnogi učinili. Masova apatija izazvana grupnim sednjem je bila prekinuta pojavom Kidz on Fuzz, predgrupom koja je svojim izlaskom na binu najavila početak koncerta. Ovaj bend je relativno mlad, i po pitanju dužine svoga postanka, i po pitanju godina muzičara. Njihova muzika bi mogla da se opiše kao mešavina industrial-a, gothic-a, electro i electoclash-a, a definiše kao feministički industrial (org: feminin industrial). "Feministički" bi mogao da se odnosi na boju glasa vokaliste. Devojka sa kojom sam te večeri izašla, Norvežanka, je uviđajući pomenutu činjenicu i celokupni drečavi stajling benda prokomentarisala: Oni mora da su iz Baeruma (zapadni, elitniji deo Osla) i pri tome su gay. Delovalo je da pomenuti bend nije primio odgovarajuću reakciju od strane publike, i razlog tome treba možda tražiti u konceptualnoj razlici između ova dva benda.

Potom je usledila još jedna pauza koja je bila korišćena za pripremu bine za nastup glavne atrakcije. Scenografija se sastojala iz paučine koja je obavijala celokupni prostor, lutaka, onosno delova lutaka koje su bile dodatno dekorisane drečavim bojama u stilu karakterističnim za Nikova platna, veštačkih lobanja i kostiju koje su ležale u gomilama, i dela sa elektronskom opremom na kojoj je operisala Mrs. Fiend. I konačno, na bini se pojavio Nik Fiend, glavom i bradom, ovog puta obrijane glave, sa karakterističnom crno-belom šminkom, i sa čašom vina u jednoj, a mikrofonom i cigaretom u drugoj ruci. Stare navike ne umiru lako i celokupan njegova pojava je imala neki "šmek" osamdesetih i Sohoa tog vremena. Nakon par gutljaja vina pozdravio je publiku, sa onim karakterističnim londonskim akcentom, i uveo je u svoj fluoroscentni svet počevši sa Smells like shit. Hitovi su se samo slivali u nizu: I walk the line, Ignore the machine, Zombiefied., ali činilo se da se publika digla tek sa zvucima R.I.P.-a. Gomila ljudi, dosta njih sa tipičnom krestom na glavi, su se tiskali oko bine, igrali, pevali, skakali i započinjali šutku (fenomen prilično redak za Norvešku). A Nik, pilično strastveno unoseći se u svoje izvođenje, trudio se da svojim fanovima priredi zbilja dobar show. U jednom trenutku se upustio u hamletovsku diskusiju sa jednom od pomenutih lobanja, da bi je zatim u sledećem bacio u publiku zajedno sa još par kostiju iz kompleta. Ljudi su oduševljeno kupili odbačene relikte, a Nik je zatim napravio pauzu i predstavo svoju suprugu, Mrs. Fiend, sa karakteristično natapiranom kosom i obučenom u ljubičastu plišanu haljinu. Kroz celu istoriju benda, a i ove večeri, ona je pratila Nikovo izvođenje ritam mašinom i elektronskim elementima, da bi pri kraju kocerta uzela bas u ruke i time izazvala dodatne ovacije u publici. Pored nje, na bini se mogla uočiti još jedna kreatura, gitarista koji je neodoljivo podsećao na hipike sedamdesetih godina, sudeći po proporciji njegove kose i brade. Nik je palio cigaretu za cigaretom, dok se intezietet izvođenja podudaro sa temperaturom punog kluba.

Nakon nešto više od sat i po svirke, bend se pozdravo sa pubikom u nameri da odu, ali su bili ponovno prizvani njihovim povicima. Usledila je Buggin' me, a publika, shvatajući da je ovo zbilja poslednja stvar za večeras, je pratila Nika pevajući naglas, dok su prvi redovi doživljavali usijanje. Nakon toga, Nik se nacerio, na njemu tipičan način, i držeći uvek zapaljenu cigaretu, poklonio. Batcave legende su na jedan trenutak bile donele onu londonsku atmosferu kada je ceo pokret bio u nastajanju, a njihove bore, prekrivene da jakom šminkom, su svedočile o tome koliko je prošlo od onda. Ali ceo nastup i reakcija publike govore o aktuelnost istog. Na kraju su među paučinom ostali da leže delovi lutaka, ali zelena, žuta i crvena boja, razmazmaza na njihovim prevojim, su unosile toliku živost u to prividno mrtvilo. Da, zombi nastavlja da živi, pomislih....

1) Top "Batcave" Artists: Alien Sex Fiend, Cinema Strange, Specimen, Sex Gang Children, Virgin Prunes, Bauhaus, Deadchovsky, Ausgang, Skeletal Family, Siouxsie and the Banshees, Bone Orchard, Diva Destruction, Naughty Zombies, Voodoo Church, Neva, Sexbeat, Jacquy Bitch, Christian Death, Corpus Delicti, Violet Stigmata... Back