Prijatelju moj, vi ste srce Evrope, uzdrmane Evrope posle sistematskog bacanja u đubre svih inicijativa za izgradnju kontinenta, koji je u stanju da transformiše polaritet, sukobljavanje Istoka i Zapada. Mesto ravnoteže koje bi bilo srčani centar gde suprotnosti dišu i gde materija i duh, sastajući se daju impuls i snagu za stvaranje polazeći od svesti. Od benediktinskog "Ora et labora", prolazeći kroz impuls templara koji je izvukao van zidina manastira parolu sloboda, jednakost i bratstvo, do rušenja tih premisa, i ne zaboravite da je ovaj impuls bio promovisan od tajnih društava - zbog nečega je Frigijska kapa alhemičara bila revolucionarni simbol -. Rastavljen i maltretiran i od strane sila i veštačkih vlasti i zastupnika, njihove snage svetlosti, zbog monarhističkih apsolutizma, fašizma, nacional-socijalizma, trijumfa ekonomskog liberalizma, kapitalističkog materijalizma i nadolaska svih "izama", krećemo se od onda - zbog nedostatka sila za izgradnju tročlanih zajednica - u smrtnom propadanju i raspadanju u kom je sve moguće. Sve razlike muškarc - žena, kapitalista-radnik, bogati- siromašni. . . su tereti koji se akumuliraju u ovom zlostavljenom društvu. Štajnerova maksima, o Hristu, izražena je u rečima Učitelja: ".da svi budu jedno kao što smo ti i ja". Moramo da prevladamo diferencijaciju, da napustimo dvojstvo da bi stigli do trojstva, u trojstvo gde se razlike rastvaraju u ljubavi. . . jedinstvo rasa i ljudi. . .

Prijatelju, nemoj da te čudi što mesta koja su sklona tome, da procvetaju te namere, budu smrvljena. . . još više moramo pretvoriti patnju u predaju i nikad da ne ubijemo želju, već da je pretvorimo u ljubav, to je ono što Hrist donosi na Zemlju. . . to je ono što Biće Antropozofije očekuje od nas. Zbog toga moramo biti svesni, sticati svest, da bi iz nje postali glasnici novog. . . onoga što će doći. . .

Veliki zagrljaj, moraš da znaš da razumem i delim tvoj bol, onaj koji se rađa iz čuđenja nad neumerenosti . . . nad onim što nema objašnjenja. . . onoga što je samo osveta..

Tako govoriti o ljubavi, možda izgleda kao ideal.

Prijatelju, ti si to rekao "ideal", došao je momenat - makar mi antropozofi - da se pokrenemo zbog njega i da zaboravimo na idealizme, još neki drugi - izam u neizmernoj fauni koja čini mogućim svu zbrku koju nam ti prikazuješ. Ideal pretvoren u akciju, u moralnu vrednost, to je ono što treba da sledimo, ponajmanje makar da budemo svesni da je to naš jedini cilj i da smo zbog njega mi ovde i zbog koga trebamo da radimo. I istina je treba da to prihvatimo - , nije isto stići nego biti na putu, biti nego postojati, ali ponajmanje treba da postojimo - i sa svim našim slabostima - na njemu - PUTU - tražeći "biće". To je ono šta ja mislim i pokušavam da činim, druga stvar je da li ću to postići, ali "u pokušaju - fraza Don Kihota - jeste vrednost".

Još jedan veliki zagrljaj, bolni prijatelju.

Autor je antorpozof iz Španije
Valencia, 2018.