Šta je to bioetika?

Sama etimologija naziva bioetika (starogr. bios - život) upućuje nas na shvatanje bioetike kao etike života, pri čemu se bios, odnosno život odnosi na celokupan svet života, na sve nivoe svetaživota (na primer, nivo nerođenog života, nivo svakodnevnog života običnog čoveka, žene. svakog pojednica, život životinja, život biljaka, život budućih generacija, ali i prošli život(i), budući život(i).), na život kao takav, tačnije, na život kao vrednost po sebi.

Kako i kada je nastala bioetika?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su i pokušavaju još uvek da daju svi oni koje bioetikom bave. Evo jednog shvatanja. Bioetika je nastala kao društveni pokret početkom 60-ih godina XX veka u SAD kada je naučno-tehnološki napredak u biologiji i medicini dostigao takav nivo da su se lekarima i medicinarima svih profila otvorile sasvim nove mogućnosti prevencije i lečenja dotad neizlečivih bolesti, a i produženja ljudskog života. Istovremeno, suočeni sa sasvim novim medicinskim situacijama, lekari su naišli i na brojne medicinsko-etičke dileme koje su zahtevale dublje propitivanje. Tako je započeo talas osnivanja etičkih komiteta kao posebnih savetodavnih i operativnih tela, dok je istovremeno, ovaj trend u medicinskoj etici bio praćen intenziviranjem zahteva različitih američkih grupa i pokreta građana koji su zahtevali povećanje uticaja pojedinaca u sferi lečenja u samom odnosu lekar-pacijent, kao i u raspravama o medicinskoetičkoj, medicinskopravnoj i medicinskopolitičkoj problematici (pitanja abortusa, eutanazije, biomedicinskih istraživanja itd.). Tako je osnivanje etičkih komiteta istovremeno sa pomenutim građanskim zahtevima, pokrenulo nastanak bioetike, najpre kao društvenog pokreta, a potom kao naučne discipline. Nešto kasnije, kao predmet, bioetika je ušla u akademske programe, a danas postoje mnogobrojni bioetički instituti, udruženja i ustanove, kao i bioetički komiteti u oblasti biomedicine ili poljoprivrede, održavaju se mnogi bioetički skupovi, brojne su specijalizovane izdavačke biblioteke, časopisi, internet stranice posvećene gorućim bioetičkim pitanjima.

Koji su to najznačajniji događaji u (novijoj) istoriji bioetike?

Na ovo pitanje različiti bioetičari daju sasvim različite odgovore, ali evo najčešćeg objašnjenja. Dva najznačajnija događaja u istoriji bioetike jesu tvorba same reči, kovanice bioetika (od starogrčkih reči bios - život, i éthiké - etika), te stavljanje ove reči u naziv jednog značajnog američkog instituta za ljudsku reprodukciju. Smatra se da je 1970. godine američki onkolog i biohemičar Van Rensselaer Potter skovao termin bioetika koristeći ga prvi put u dva svoja članka, a naredne godine, u svom delu Bioethics - Bridgeto the Future. Ubrzo zatim, 1971. godine, fetalni fiziolog i demograf D. C. André Hellegers stavio je ovu kovanicu u naziv (svog) novoosnovanog instituta Rose and Joseph Kennedy Institute for the Study ofHuman Reproduction and Bioethics.

Dok je za neke autore bioetika bila sinonim za medicinsku etiku, za neke je ona medicinska etika novog doba, odnosno nova medicinska etika(new medical ethics). Česta su i shvatanja bioetike kao oblasti koja jeste nešto više od medicine i medicinske nauke, tačnije, kao oblasti koja se bavi proučavanjem etičkih problema koji se javljaju kada ljudi i ono biološko u njima i njihovoj okolini deluje jedno na drugo. Postoji i shvatanje prema kojoj je bioetiku zapravo etika biomedicine, odnosno biomedicinska etika (biomedical ethics). Najzad, ubrzo posle pojave takozvane ekoetike i ekspanzije ekoloških problema, u shvatanje bioetike i bioetičkih problema počela je da se uključuje i ekologija, te demografija, pa je bioetika nedugo zatim postala sintetički pojam za etička pitanja biomedicine, javnog zdravstva, zdravstvene ekologije, populacione politike, te zaštite životinja.

Ne zaboravimo antičku Grčku!

Klice nekih bioetičkih ideja zasigurno možemo uočiti još u antičkoj filozofiji, recimo u Sokratovim razmatranjima vrline, u Aristotelovom shvatanju vrline, zatim, sreće, odnosno blaženstva (eudamonia) i slobodne volje, kao i u Hipokratovom učenju, ili na primer, u Galenovom shvatanju da dobar lekar ne mora nužno biti i dobar čovek...

Bioetika i bioetike.

Bioetika je prevashodno etičko vrednovanje rezultata bioloških i biotehnoloških istraživanja i postupaka prema životu u filozofiji i različitim naučnim disciplinama, a koje pretpostavlja etičku odgovornostčoveka za život. Kako se etička odgovornost kasnije širi i na ekosisteme, te celu biosferu, (odnosno, kako fokus bioetičkih problema pomera od antropocentrične ka biocentričnoj orijentaciji), i pojam bioetike se proširuje na ekosisteme (ecological bioethics) i biosferu (global bioethics). Bioetici doprinose i teolozi koji promišljaju takozvanu katoličku bioetiku. Tako katolička bioetika polazi od svetosti života, a laička bioetika od kvaliteta života, odnosno, dok su za katoličku bioetiku bitni stavovi: život je Božji dar, čovek je stvoren prema slici Boga, (...), dostojanstvo ljudske osobe i dostojanstvo bračnog para pri začeću, laička bioetika se orijeniše prema jednakosti svih ljudi, zaštiti ljudskih prava, ljudskom dostojanstvu itd. Suprotstavljanje ovih dveju etika ukazuje na konzervativnost katoličke bioetike. U kontekstu ekološke etike, bioetika je jedan od etičkih pristupa koji svaki život smatra moralnim objektom i tako proširuje čovekovu moralnu obavezu na sve nivoe sveta života, dok ekološka etika u moralni vidokrug uključuje i uslove u kojima život opstaje. Bioetika implicira čovekovu odgovornost, ali i dostojanstvo svih stvorenja, jer nema nevrednog života!

Klinička bioetika pledira za etiku u kliničkom radu i za etičke probleme koji se javljaju u okviru nege i brige za pacijente, te za teorijske rasprave o različitim modelima etičkog odlučivanja u praksi. Klinička bioetika odnosi se na moralno odlučivanje tokom svakodnevne brige za pacijenta, kao i određivanje šta sve treba učiniti za pacijenta u određenom trenutku. Klinička bioetika u savremenom svetu rešava različite zadatke: od tehničke pomoći u organizaciji zdravstvene nege (istraživanja na ispitanicima, briga za pacijente, istraživanja na životinjama), preko pitanja ulaganja daljnjih snaga u zdravstvenoj nezi u radu na etičkim programima i podučavanju, do brige za etička savetovanja, doprinosa u naučnim ispitivanjima i ponovnog vrednovanja etike.

Integrativna bioetika : bioetika je kao problemsko područje otvorena i za nenaučne pristupe i perspektive (recimo, religijske, umetničke i različite kulturne perspektive), njeno metodološko ustrojstvo je označeno kao pluriperspektivizam. Otuda bioetiku možemo definisati kao pluriperspektivno područje u kojem se u interakciji raznorodnih perspektiva stvaraju uporišta i merila za orijentisanje u pitanjima koja se odnose na život ili na uslove i okolnosti njegovog očuvanja. ili slično: bioetika je interdisciplinarni projekat koji se bavi onim vrednostima i normama koje se tiču dobra i zla, odnosno ispravnog i neispravnog/pogrešnog u kontekstu života uopšte i njegovih brojnih varijeteta.

Bioetika danas i bioetika sutra?

Bioetika je kritička svest,

bioetika je potreba,

bioetika je nada.