| |
Zbog čega se većina životinja vezuje za veštice? Ako bi se gavran zatekao, ili često bivao na krovu nečije kuće, v erovalo se da tu živi veštica. U pričama o vešticama se, kao po pravilu, spominju njeni ljubimci koji su, po istim pričama, ispunjavali zadatke koje bi im ona naredila, a lovci na veštice su smatrali da su ih veštice dobile na poklon od đavola. Posebno su verovali da su đavolje životinje crna mačka i gavran. Prava je istina je da su veštičji familijari u ustvari bile prugaste mačke a ne crne, koje su one pripitomljavale. Magijske sposobnosti nisu dugovale đavolu već dugim i upornim treninzima. Obično su za tu namenu uzimale mladunče kako bi ga što ranije i uspešnije istrenirale. Izbor životinje je zavisio od mnogo faktora. Značajan činilac u izboru životinje koja će veštici postati familijar i pomoćnik u magijskom radu, imalo je božanstvo sa kojim veštica radi. Današnju priču posvećujemo gavranu.
Mit o gavranu potiče od Haida Indijanaca koji su pretežno živeli od ribolova, gavran je ukrao korpu sa vodom koja mu se prosula dok je nadletao otoke, i od nje su nastala su sva jezera i reke. Kod Tilingit Indijanaca, centralni božanski lik je Gavran, praiskonski junak koji stvara svet ili ga uređuje, širi svuda civilizaciju i kulturu, stvara i oslobađa Sunce, itd . U Severnoj Americi Vrhovno nebesko biće najčešće teži da se stopi sa mitskom personifikacijom groma i vetra, koje predstavlja velika ptica (gavran, i tako dalje) koja udarcem krila pokreće vetar, jezik mu je munja ( gavran se kao vesnik boga groma i munje susreće i kod Maja, Popol-Vuh).
U nordijskoj mitologiji gavran simbolizuje mudrost. Nordijski vrhovni bog Odin je u pratnji imao četiri životinje, dva vuka i dva gavrana, koji su mu stajali na ramenima. L egenda kaže da je slao svako jutro dva gavrana, Hugina (razmišljanje) i Munina (pamćenje) da lete po svetu i obaveštavaju ga o svemu što se dešavalo. Grci su gavrana smatrali proročkom pticom, posvećenom bogu Apolonu, svetom pticom i njegovim glasnikom. U cilju proroštva, u omfalosu u Delfima, prema Strabonu, dato je mesto gavranovima; prema Pindaru orlovima; prema Plutarhu labudovima. Zajedničko im je bila uloga poslanika bogova i obavljanje proročkih funkcija, kao i da odvrate od uroka. Takođe su ga povezivali i sa boginjom mudrosti Atinom. Prema jednoj legendi boginja Atina je za mudrog savetnika imala gavrana, ali ga je zbog njegove brbljivosti zamenila sa sovom. Postoje i kazivanja da je vrana u stvari bila miljenica Atine, a ne gavran. Postoje i neke grčke i rimske legende o tome, da je gavran bio nekad srebrne boje. O tome Ovidije piše: "Ptica je nekada bila srebrne boje, sa tako snežnim perjem da bi bila jednako lepa kao bilo koji golub." Po tom mitu, gavranu su vrane savetovale da ne prenosi svom gospodaru Apolonu loše vesti, ali nije poslušao savet i Apolon ga je kaznio pretvorivši njegovo perje u crnu boju. Gavranovi su bili, takođe i obeležje boginje Mitre.
Arapi su gavrana zvali Abu Aajir - otac predskazanja. Za Tibetance je gavran bio glasnik najvišeg bića. Na Srednjem istoku gavran se smatrao prljavom životinjom, zato što se hrani strvinama. U alhemiji gavran je imao nadimak "Kralj Gavran" kao jedna od tabu-ptica u alhemičarskoj tradiciji. Gavran je izuzetno cenjen kao ptica koja poseduje sposobnost da razloži sve što joj se nađe na putu. Otuda i njena veza sa trulenjem koje je neizostavan proces na putu sjedinjenja tela i duše. Iako je, tradicionalno gledano, reč o simbolu smrti, gavran je istovremeno i simbol eteričnog, mističnog, kao i svih onih zlih sila koje se moraju dozvati i probuditi kako bi neki komplikovan i težak proces morao da se privede kraju.
U keltskim legendama gavran je imao proročku ulogu takođe. Za Kelte su gavranovi bili simboli bitke i uništavanja, ali takođe i teških promena. Za gavrana su vezivali neka svoja božanstva. Morigan, boginja rata i smrti je na primer, u obliku gavrana letela iznad bojišta i pomagala svojim miljenicima, tako što je njihove suparnike udarala krilima. Cailleach, zastrašujuća starica, takođe se pojavljivala u obliku gavrana. Keltski bog Bran je isto tako bio povezan sa gavranom. Pseudo-Plutarh, koji se oslanja na galska predanja, tumači ime Liona, Lugdunum, kao brežuljak gavranova, a ne više kao Lugov brežuljak; let gavranova pokazao je osnivačima gde treba podići grad. U Irskoj, boginja rata Bodb nosi ime vrane. Gavran takođe igra temeljnu ulogu u velškoj priči Ronabvijev san: pošto su Arturovi vojnici poklali Ovejnove gavranove, ovi žestoko odvrate i iseku vojnike na komade. Gavrana još uvek nalazimo u irskom folkloru. Kod Gala je bio sveta životinja. U germanskoj mitologiji gavranovi su ptice i pratioci Votana.
Stari Sloveni su poštovali boginju Moranu koja se smatrala i boginjom smrti. Ona je takođe dovođena u vezu sa gavranom, kao simbolom smrti.
Gavran je u hrišćanstvu uglavnom vezivan za lošu simboliku i greh. Po legendi, gavran je bio jedna od ptica koja je poletela iz Nojeve barke u potrazi za zemljom, ali je zbog toga što se nije vratio da donese vest o kopnu koje je pronašao, proklet da bude crn i da jede crkotine. Pozitivna činjenica za gavrana u Bibliji je, da je hranio proroka Iliju koji se sakrivao od kralja Ahaba. U simbolici Adamovog pada u greh, gavran se često javlja na drvetu znanja sa kojeg Eva bere jabuku, voćku greha, a zmija je smatrana neprijateljem i uzročnikom čovekovog pada u greh. Zbog boje, tužnog krika i zbog toga što se hrani mrtvim životinjama, gavran je ptica lošeg predznaka. U Japanu gavran je simbol sinovljeve nazahvalnosti. Istovremeno je smatran i božanskim poslanikom, a za Čeue je ptica dobrog predznaka, vesnik njihovih pobeda i znak njihovih vrlina. Taj gavran je bio crven, boje Sunca. Deset gavranova je poletelo sa Istoka da bi doneli svetu svetlost, simbol koji je, kako se čini prešao u Šinto. Ji - Dobri Strelac ubio je strelama njih devet inače bi spalili svet. Na kamenim skulpturama iz epohe Han, u krilu Sunca nalazi se gavran sa tri noge, što je predstavljalo pokretački princip Sunca. U Kini je gavran solarna ptica, i u mitu o gavranu predstavlja Sunce i njegove krugove. Tri njegove noge su amblem kineskih careva, koji kao i tronožac, odgovara solarnom simbolizmu: svitanje, zenit i sumrak. U Indiji Mahabharata poslanike smrti poredi sa gavranima. Njihov zlokobni aspekt potvrđuje i podatak da je u Laosu voda koju gavrani zaprljaju, nečista za obredna prskanja: vodu treba uzeti pre nego što gavrani dođu da piju. U Africi gavran ima ulogu vodiča i zaštitnika duha. Kongoanski Likube i Likuale smatraju ga pticom koja upozorava ljude na opasnosti koje im prete.
Gavrani su u narodnim epskim pesmama vesnici smrti, očevici dalekih krvavih događaja o kojima ljudima saopštavaju. Crna boja koju ima gavran, i jedenje lešina, učinili su da ova ptica dobije ulogu posrednika između sveta živih i sveta mrtvih. To je jedna od "graničnih" životinja koja može da vidi oba sveta. Otuda joj se u jednoj basmi o bolesti očiju, pridaje uloga da odnese bolesno oko, a da donese zdravo, to jest da skine bolest s oka i da je ostavi "iza granice": "Otud lete dva arvana gavrana, pa odneše oko mutno i krvavo i doneše lako kao pero, blago kao mleko". U Bosni je na htonskom obeležju koje ima gavran, zasnovan postupak davanja soli stoci radi zdravlja kroz njegovu osušenu glavu, što se može tumačiti kao oblik komunikacije s bogom stoke. U Šumadiji se smatralo da gavran štiti selo od gradonosnih oblaka i on nije ubijan. Kroz šupljine za oči, na osušenoj glavi gavrana, devojka "pogledava" momka da bi ga opčinila. U jednom rukopisu XIV.-XV. veka iz manastira Hodoš, preporučuje se onima koji žele sreću na kocki da drže kod sebe gavranovo srce, a za uspešnu trgovinu vinom treba držati gavranovu glavu.
Gavran se smatra za misterioznu, magičnu pticu, i za njega se vezuju i dobra i loša predskazanja. Simbolizam gavrana je veoma bogat i raznovrstan. U simbolici ove tajanstvene i inteligentne ptice postoji još mnogo više nego što je smrt, mrak i razaranje. Gavran je i zaštitnik, učitelj, mudrac i tvorac. Simbolizam gavrana je pun protivrečnosti. On je demijurg i junak koji prenosi civilizaciju, vidovit je i prorok, ptica Sunca i tame, najavljuje nesreću i smrt, a ponekad i štiti. To dvojstvo je poteklo od njegovih raznolikih fizičkih svojstava, a svakako je poslužilo kao oslonac jednom simboličkom tumačenju: Racionalno (sociološko) objašnjenje bi bilo: ratarski narodi su tokom setve privlačili ptice, i njihova prisutnost je bila znak civilizacije i napretka. Kasnije je, međutim, jer bi gavran pojeo seme (i požnjeveno zrno), seljak počeo prema toj ptici da oseća odbojnost i strah. Očigledno je da je taj osećaj prevagnuo i zadržao se do naših dana. Još jedno objašnjenje se temelji na istoj simbolici: pošto je crno boja početka (crna boja alhemičarskih mena, noć majčinskog krila, skrivene zemljine brazde, i tako dalje), crna boja je povezala gavrana sa operacijama klijanja i oplodnje; pošto živi u vazduhu, u vezi je sa demijurškim radnjama i sa duhovnom moći neba; pošto leti, prirodno je vesnik neba i obdaren je proročkom magijom; krila mu daju vrednost uspinjanja.
Najveći broj današnjih veštica inspiraciju i duhovno ispunjenje nalazi u grčkom, keltskom ili nordijskom panteonu. Gavrani se sreću i u motivima divljeg lova, gde lete ispred Velikog rogatog lovca. Veštice smatraju da ih gavran vodi ka neponovljivoj avanturi prepunoj neočekivanog i opasnog. One kažu da magija često podrazumeva, u cilju sticanja duhovnih znanja, preuzimanje velikih rizika i izlaganje mogućoj propasti, a da je baš gavran taj koji ih vodi duž toga puta. Gavrana za svog magijskog životinjskog pomagača biraju pogotovo veštice posvećene boginji Morigan pošto je gavran simbol njenog aspekta ratnice, proročice, čarobnice i isceliteljke. Veštice koriste gavrana i kao duhovnog vodiča, ali i kao pomagača u ritualima zaštite, divinacije, isceljenja i aktiviranja psihičke energije.
Kada je reč o inteligenciji ove ptice, gavran je na istom nivou kao delfini i šimpanze. Bezbroj naučnih istraživanja potvdilo je da su dobri u rešavanju logičkih zadataka i prepoznavanju oblika. U prirodi je poznato da gavrani gađaju kamenjem ljude, ne bi li ih sprečili da se približe njihovim gnezdima. Osim toga oni kradu ribu iz kanti ribolovaca, prave se mrtvi ležeći pored plena ne bi li oterali druge gavranove, i odlično se uklapaju u različite sredine. Osim što tečno pričaju jezik svojih ljudskih vlasnika, oni vrlo lako nauče da imitiraju i zvuke. U prirodi imitiraju vukove i lisice, ukoliko žele da ih namame do lešine koju nisu u mogućnosti da "otvore". Kada krupni sisari završe, gavranovi nastave sa gozbom jer je telo već pripremljeno za njih, zbog čega su starosedeoci Amerike tvrdili da su gavranovi lukavi. Oni su jedna od retkih životinja koje pokazuju želju za igranjem u prirodi. Posmatrani su na više lokacija u Kanadi i Americi, tom prilikom je zabeleženo da se oni spuštaju niz snežne bregove, gađaju malim komadima drveta i prave igračke.
Literatura: Čajkanović, "Iz srpske religije i mitologije" ; Radomir Ristić " Tradicionalno Balkansko veštičarstvo"; Sreten Petrović, "Srpska mitologija"; "Rečnik simbola", izdanje Narodno delo; Wikipedia.
|
|
