Isak Njutn nije bio prijatan čovek. Njegov odnos sa ostalim akademcima bio je na zlom glasu, a pozne godine života proveo je u žučnim raspravama. Posle objavljivanja Principiae Mathematicae, neosporno najznačajnije knjige koja je ikada bila napisana u fizici, Njutnov ugled u javnosti počeo je brzo da raste. Bio je naimenovan za predsednika Kraljevskog društva i postao je prvi naučnik u istoriji koji je dobio titulu viteza.
     Njutn je uskoro došao u sukob sa kraljevskim astronomom Džonom Flemstidom, koji ga je prethodno opskrbljivao neophodnim podacima za Principiu, ali je sada zadržavao informacije koje su Njutnu bile potrebne. Njutn nije mogao da se pomiri sa ovim odbijanjem; samoga sebe je naimenovao za upravno telo Kraljevske opservatorije, a onda je pokušao da izdejstvuje da podaci smesta budu objavljeni. Konačno je tako sredio stvari da se Flemstidovog dela dočepa i da ga pripremi za objavljivanje njegov smrtni neprijatelj Edmond Halej. Ali Flemstid je poveo parnicu i ubrzo dobio presudu kojom se zabranjivalo rasturanje ukradenog dela. Ovo je silno razjarilo Njutna koji je stao da se sveti na taj način što je sistematično brisao svaki pomen o Flemstidu u potonjim izdanjima Principiae.

     Znatno ozbiljnija rasprava zapodenula se sa nemačkim filozofom Gotfridom Lajbnicom. I Lajbnic i Njutn su, nezavisno jedan od drugoga, postavili temelje jednoj grani matematike koja se naziva diferencijalni i integralni račun. Ovaj račun čini temelj najvećeg dela moderne fizike. Iako danas znamo da je Njutn otkrio ovaj račun godinama pre Lajbnica, on je svoje delo objavio znatno kasnije. Došlo je do silne prepirke oko toga kome pripada prvenstvo, pri čemu su naučnici strastveno stajali na strani jednog ili drugog takmaca. Zanimljivo je međutim, da je većina članaka koja se pojavila u odbranu Njutna potekla, zapravo, iz njegovog pera, pri čemu su ih njegovi prijatelji samo potpisali! Kada se rasprava rasplamsala, Lajbnic je načinio grešku, predloživši Kraljevskom društvu da reši spor. Kao predsednik, Njutn je naimenovao jedan 'napristrasan' odbor da izvrši istragu; odbor se slučajno sastojao isključivo od njegovih prijatelja! Ali to nije bilo sve: Njutn je potom lično napisao izveštaj odbora i naložio Kraljevskom društvu da ga objavi, optuživši Lajbnica za plagijat. I dalje nezadovoljan, potom je napisao anonimni prikaz izveštaja i objavio ga u periodičniku Kraljevskog društva. Po Lajbnicovoj smrti Njutn je navodno izjavio da mu je bilo silno milo što je doskočio svom takmacu.
     U vreme ove dve rasprave Njutn je već napustio Kembridž i akademiju. Bio je aktivno uzeo udela u antikatoličkoj politici Kembridža, a kasnije i u parlamentu, što mu je na kraju donelo unosno mesto čuvara kraljevske kovnice. Tu je iskoristio svoje nadarenosti za spletkarenje i podmetanje na društveno prihvatljiviji način, uspešno vodeći veliku kampanju protiv krivotvorenja, pa čak i poslavši nekoliko ljudi na vešala.

Poglavlje iz knjige "Kratka istorija vremena" Stivena Hokinga,