Kada su Die Krupps i Nitzer Ebb objavili zajedničku turneju za mnoge je to bilo ispunjenje snova. EBM i Industrial fanovi će napokon moći da vide ova dva benda na istoj bini. Za nekolicinu nas to je bio znak da se pripremimo i da ih dočekamo u Budimpešti. Bilo je pravo razočarenje kada se skupilo jedva četvoro za taj put, obzirom na popularnost Nitzer Ebb-a na Dark najtovima u Srbiji. Onaj stari izgovor radim ili skupo je, ovaj put ne prolazi. Koncert je prvog maja, a karta od 22 evra i isto toliko za put plus neka sića za trošenje tamo je minimum. Sa žrtvovanjem jednog vikenda da ne izlazite, mogli ste da gledate ove legende. Milioni roštiljanja su i onako bili upropašćeni kišom na taj dan. Mi odlučniji smo toga jutra oko 3 krenuli u avanturu. U startu nismo znali da li ima karata, jer su mogle da se kupe samo u Madjarskoj. Na zvaničnom sajtu nije bilo nikakvog obaveštenja, a kliktanjem na opciju engleski jezik ponovo ste dobijali informacije na Madjarskom jeziku. Čim smo stigli, prva stanica je bio klub DÜRER KERT . Sa informacijama da ima karata i da će moći da se kupe na ulazu, veseli smo otišli do grada. Sada je samo trebalo da pronadjemo menjačnicu sa najpovoljnijim kursom i da ubijemo pola dana do početka spektakla. Na svu sreću u Budimpešti ima šta da se vidi. U razgledanju nam se pridružilo još dvoje iz Beograda, ali za razliku od nas oni su već mahali kupljenim kartama.

Napokon je došao taj trenutak, vrata kluba su se otvorilia, srećni sa kartma ušli smo u prazan klub. Nije još ni šank radio. Na istom mestu pre nekoliko meseci je bio Industrijal festival koji je bio jako slabo posećen. Uplašili smo se da će biti prazno. Do početka koncerta skupilo se izmedju 500 i 700 ljudi. Posle nesreće, na nekom slicnom dogadjaju u Budimpesti pre par meseci, gde je bilo poginulih zbog prevelike gužve, počelo je ograničavanje broja ljudi u klubovima. Dobra muzika na warm-up partiju pre koncerta lepo nas je pripremila za nadolazeći spektakl.

Die Krupps

Bend se sastoji od tri stalna člana Jürgen Engler (vokal), Ralf Dörper (klavijature), Rüdiger Esch (bas), iz originalne postave. Marcel Zürcher (gitara) i Oliver Röhl (bubnjevi) koji ih prate na live nastupima. Nastao iz pank benda Male. Die Krupps su osnovali Jürgen Engler i Ralf Dörper u Dizeldorfu 1981. Njihovo prvo izdanje Stahlwerksinfonie, je eksperrimetalni album od samo dve pesme u idustrijal zvuku, pleh, bušilice. Taj način pravljenja muzike je već koristio EINSTÜRZENDE NEUBAUTEN iz Berlina. Ali posle ovoga Krupps se okrenuo više elektronskom zvuku i tako postavio jedan od kamena temeljca EBM (Elektro Body Music) pravca. Ubrzo su snimili singl Wahre Arbeit Wahrer Lohn, koji je postao klasika. 1989 su ga ponovo snimili sa Nitzer Ebb-om pod novim nazivom Machineries Of Joy (ujedno je ovo i inspiracija za naziv zajedničke turneje JOIN IN THE RHYTHM OF MACHINES TOUR) Početkom devedesetih su počeli u svoju muziku da uvode težak gitarski zvuk koji mešaju sa elektronikom. Sa svakim novim albumom su se sve više priblizavali metalu. Posle Paradise Now su imali pauzu do 2006. Na dvadestpedogodišnjicu su se ponovo okupili. Nakon nekoliko re-izadnja starih pesama prošle godine se pojavio novi mini-album.

Nastup

Pre sam og nastupa organizator je saopštio da se pevač unapred izvinjava jer ima probleme sa glasom. Taman smo se uplašili da ne otkaže koncert, ali odmah su počeli da izlaze članovi benda i zauzimaju pozicije. Muzika kreće, Engler utrčava na binu i od prve do poslednje pesme ne staje. Čak i kada stoji u mestu to je ispred instrumenta koji možemo nazvati steelophone (čelične šuplje cevi raznih veličina u nizu) i udara po njemu sa dve metalne palice. Repertoar je bio manje više isti na celoj turneji, menjan je uglavnom raspored i varira u nekoliko pesama. Pokrivene su njihove elktronske i metal godine. Sve pesme koje ste ikada hteli od njih da čujete uživo. Pored standardnih coveraDer Amboss(Vissage) na sred nastupa su izveli Blood Money od Nitzer Ebb-a. Bilo je zadovoljsto čuti uživo Metal Machine Music, Isolation. Naravno neizbežni Fatherland, je napravio najveću pometnju u publici. Engler je davao toliko energije na koncertu da su svi prisutni uzvraćali istom merom. U jednom trenutku se spustio sa bine i ušao u masu. Sve smo doživeli kako treba jer smo i sami bili u prvom redu. To što mu je tu i tamo pucao glas nadoknadio je odličnom atmosferom. Oprošteno mu je. Kasnije smo imali priliku da ga upoznamo i malo popričamo sa njim. Oduševio se što smo prešli 400 km da bi ga slušali. Najviše se iznenadio kada je čuo da ga neki od nas slušaju još od osamdesetih. Objašnjavao je da voli kada ima feedback od publike i da mu je to najbitnije. I još jednom se izvino za glas i rekao da je 12 koncerata za redom uzelo danak. Ponudjeno nam je da ostanemo sa njima, na žalost bili smo preumorni a moralo se voziti natrag tu noć.

Nitzer Ebb

Sadašnja postava benda Douglas McCarthy (vokal), Bon Harris (sint, percussion, produkcija) i Jason Payne (bubnjevi, percussion) Inspirisani pionirima Nemačke hard-edge elektronske muzike D.A.F., MALARIA i naravno Die Krupps, Bon Harris, Douglas McCarthy i David Gooday(otišao iz benda posle nekoliko godina) su osnovali Nitzer Ebb 1981 u Chelmsfordu, Essex, Engleska. Osamdesetčetvrte prvi EP Isn't It Funny How Your Body Works je najavio početak zapanjujuće karijere. Još uvek su bili tinejdžeri kada su potpisali ugovor sa Mute Label, za koji su izdali svoja prva dva albuma That Total Age (1987) i Belief (1988), koji su postli klasici elektronske muzike. Do kraja osamdesetih su postali ikone EBM pravca. Početkom devedesetih su dokazali da mogu da pruže mnogo više. Na Showtime su inkorporirali Bluz i Ragtime elemete u svoj energični Elektro zvuk ubacujući semplove sa ploča šezdesetih i sedamdesetih. Koliko god da su narednih godina radikalno menjali zvuk uvek su uspeli da ostanu Nitzer Ebb. Fanovi su bili voljni da prihvate sve ali bend se razišao. Treba će im punih jedanaest godina da se ponovo sastanu. Prošle godine su izbacili novi album nakon deceniju i po, Industrial Complex.

Nastup

Pauza izmedju bedova je bila kratka Nitzer Ebb je izašao nakon svega desetk minuta. Posle sto koncerata od ujedinjenja , nastup im je postao rutina kako za njih tako i za fanove. Često menjaju liste tako da nikada ne znate sa sigurnošću šta da očekujete. Krenuli su udarno sa Getting Closer, masa se dobro zagrejala sa nastupom Die Kruppsa terebalo je da se odži isti tempo. Douglas McCarthy je još uvek jedan od najiteresantnijih pevača ove muzike. Uvek će te ga prepoznati po nekoliko pokreta koje odbija da promeni od početka karijere(trči po bini s desna na levo i obrnuto, kada se zaustavi jenom nogom cupka dok drži podignutu stisnutu pesnicu). Nakon nekoliko hitova, pomislio sam da će biti bolji od Kruppsa. Usledio je šok, ritam je naglo usporio sa narednih pet pesama sa novog albuma. Atmosfera je zamrla, bar za mene. Iskreno prvenstveno sam došao da slušam prvi bend. Niko mi nije verovao kada sam rekao da će oni biti bolji. Većini publike to nije smetalo, ali se osetilo da je raspoloženje malo splaslo. Izostao je i jedan od njihovih najvecih hitova Join in Chant. Naravno svi su najviše čekali onaj poslednji bis kada su izasli svi zajedno Nitzer Ebb i Die Krupps da otpevaju Machineries Of Joy. Napokon ostvaren san iz dečačkih dana kada sam prvi put čuo ovu pesmu davne 1989. Samo da sam došao na kraj bilo bi dovoljno, sve ostalo je bilo bonus. Nakon doživljene ekstaze slušajući ih zajedno, svi nedostaci koncerta su zaboravljeni. Mislim da se i sva publika složila samnom.

Nakon koncerta smo bili uporni u čekanju da se neko od njih pojavi, da ih upoznamo i fotografišemo se sa njima. Na žalost samo pevač Nitzer Ebb-a nije došao da se promuva kroz šačicu upornih fanova. After-parti je bio u dvorištu kluba, na kome smo mogli da ostanemo svega pola sata. Put kući je bio napran ali su svi zadovoljni. Ovo je bio najbolji prvi maj ikada proživljen.