Messer Chups po drugi put u Beogradu izazvali su veliku pažnju prilično raznolikog auditorijuma. Veliki entuzijasta Aleksandar Delibašič, čiji lejbl koji nudi "lošu muziku lošim ljudima" i čijom zaslugom smo u prilici da vidimo i čujemo najopskurnije, nekomecijalne, veoma dobre andergraund bendove, ovoga puta postigao je pun pogodak.

MESSER CHUPS su izvrstan dokaz da se, uz inventivnost, od malo može napraviti mnogo. Jedan od najatraktivnijih bendova iz Rusije predstavlja veoma privlačan proizvod na zapadom tržištu,utemeljen na instrumentalnom surf zvuku i horor, vamp i pin up estetici. Grupu je oformio rsuki gitarista Oleg Gitarkin 1998. i u početku je funkcionisao na relaciji St. Petersburg-Hamburg gde se nalazila druga polovina grupe, Anette Schneider. Bend je od starta studijski aktivan i do sada je objavio 11 albuma, a nastupi uživo su prava varijanta konzumacije njihove morbidne estetike koja uključuje pretežno instrumentalni zvuk uz video projekcije na kojima se ređaju ikone puput Borisa Karlofa, Bele Lugošija i Beti Pejdž, kao i likovi iz filmova Russa Meyera. Poseban kvalitet je nesporna atraktivnost basistkinje Zombie Girl, veoma slične Poison Ivy iz Crampsa, koja 2004 zamenjuje Anette, kojoj ljubitelji pin up dama ne bi mogli ni da pokušaju da odole.

Potpalublje, slav na ušću na kojem su nedavno nastupili jednako opskurni nemci Juke Joint Pimps sada je bio maksimalno popunjen. Najavljena kiša nije pala, a bend nije mnogo kasnio u odnosu na zakazano, za njih odgovarajuće vreme, u ponoć. Sofisticirana svirka uz mnoštvo malih monitora zagreva publiku do usijanja. Messer Chupsi promovišu novi album Herretic Channel, turneja obuhvata Novi Sad, Beograd, Zrenjanin, Zagreb i Ljubljanu. Prevelika gužva je priličan problem i splav malog kapaciteta ipak nije bio najbolje rešenje za ovu rpiliku. Prvi koncert u Beogradu Chpsi su imali u nekadašnjoj maloj Sali SKC-a i tu je bilo više prostora za publiku i veliki video bim, koji je sada izostao. Ipak, prednost manjih prostora je u blizini benda i fanova koja je sada bila oko pola metra. Minimalistički doteran zvuk ukazuje na napredak benda koji i u pogledu užih, čisto muzičkih kriterijuma ne zaslužuje kritiku. Sat i po vešto odsivarnog surfa nikaoga nije ostavio u ravnodušnom raspoloženju. Chupsi završavaju sa temom iz Twin Peaks-a, verzijom kojoj ni Anđelo Badalamenti ne bi mogao da nađe manu.