"Stvarno si retard", rekoh joj dok sam odmahivala glavom,"Ne shvatam te".

"I ne moraš. Niko to ne traži od tebe", hladno je odgovorila.

Da mi je samo znati sta se mota toj devojci po glavi..

"Čekaj, da tebi sad tvoj dečko kaze, e, sutra skačemo s Brankovog čisto da bismo videli kako to izgleda, ti bi upitala a zašto ne odmah?!"

Pogledala me je ljutito:"Naravno da ne bih!"

"Naravno", rekoh, "zaboravila sam da ti ne bi to uradila".

"E stvarno mi je dosta. Odoh. Ćao".

"Čujemo se. Javi se kada se okupaš", dobacila sam za njom.

Zaljubila se. Pa šta? Nije to izgovor da pravi budalu od sebe!

Ona je idiot. Kreten. Naprosto previše slepo zaljubljena u svakog tipa.

Ono, ne mogu reći da ja nisam probala. Kako nisam. Išla sam na sve one silne sastanke i upoznala sam sve Mirine drugare, ali naprosto nijedan nije bio dovoljno dobar.

Eto, sad baš idem da upoznam tog Milana. Ovaj dođe Miri neki rođak ili tako nešto. Verovatno nije ni za.. ali svejedno idem da ga upoznam.

 Naravno, seljober koji sedi u ćošku, loče pivo i puši marlboro lajt predstavlja moj današnji promašaj. A kako to znam? Tako što na sav glas peva: "Oj, Miki, Miki, Milane, gaće su ti svilene. Sve si ih jeb'o. Oj Miki, Miki, Milane, tako si i treb'o".

Poželela sam da nisam obukla majcu s dekolteom i time dodatno naznačila da sam na sastanku sa njim.

"Gde si lepoto, moj ti ga smot'o", bilo je sve što sam trebala čuti, a možda i previše.

Ipak sam kulturno sačekala da mi nekoliko puta ponudi da vidim koliki i kakav on to BMW ima, i da ga na finjaka odjebem. Miro, ako sama ne skočiš s onog mosta, lično ću te gurnuti!

Čim me je videla bacila mi se na rame:"Ostavio me je. Tek tako. Umreću bez njega!!", ništa više i nije bilo potrebno reći.

"Zaljubićeš se ti još tri puta večeras".

"Neću se zaljubiti više nikada! Kako ne shvataš-samo jednom se voli?!"

Jednom? Moguće da sam pogrešila negde u računici.

 "Bila si u pravu", nadjačavala je muziku, "Zaljubila sam se!"

Naravno da jesi. Nakezila sam se Bojanu-tipu s jarećom bradicom (navodno nekog Mirinog poznanika) koji mi je celo veče merkao sise, a par puta je verovatno išao i u vece da izdrka na njih. Od kako sam u jednom trenutku ustala da igram s njim i zamalo ga nisam dobila na sred diskoteke, ostala sam da sedim. Jebeni, bradati perverznjak!

Dok sam ja otišla ranije, i spasila svoje sise i sebe, Mira je ostala sa onim likom da se ljubi, polako se njišući iako se ritam pesme ubrzao. Sela sam u kola i upalila ih. Samo što sam krenula da isparkiravam kola neki majmun nad majmunima je proleteo i zakačio mi zadnji deo kola.

Besno sam izašla, spremna da mu nanu naninu, kada iz kola izlazi visoki, napucani plavušan.

"Jesi ti ćorava ili šta?!", besno je upitao.

"Ja?! A da se nisi ti malo zaleteo kao majmun! A zalizani?", tačno sam videla kako sam mu pogodila živac.

Iz kola je izašla niska devojka, iako na štiklama kojima može oči da iskopa, i nameštala je svoju ispeglanu, dugu kosu.

"Milism ono, jer ti kao gledaš kuda kao voziš?", nadmeno me je pogledala.

Broji do deset... Broji do deset...

"I šta ćemo sada?", iskulirala sam je i obratila se baji.

"Matori, aj ono razmenićemo brojeve, pa ćemo se dogovoriti za štetu i otplatu sutra. Može?"

Da razmenim broj sa seksi plavušanom koji izgleda kao magnet za kresanje? Hm, što da ne?

"I ono kao to je samo zbog ono, štete", obratila mi se palčica dok sam je gledala s visine.

Kao da ti sama nisi dovoljna šteta?

Plavušan ju je pogledao u fazonu 'ne zanosi se mala' i ušao u kola. Jebeš ti štetu, i kola i idiota zbog koga sam inače pobegla iz kluba-JEBEŠ TI PLAVUŠANA!!!

"Tri dana. Mirjana, tri prokleta dana! Kola se neće sama od sebe popraviti, a ja ga sigurno neću zvati prva", ušetala sam se po Mirinoj sobi.

"Ma daaaj. Čak ga i ne znaš. Nisi se valjda zaljubila? Osim toga, znaš da je tri zlatan broj. Tri dana čekaš pre nego što se javiš momku. Tri sastanka pre nego što mu ZVANIČNO daš. U, to me potseti. Gde mi je onaj seksi veš?", reče bacivši se na fioku sa municijom.

Ah da, Mira večeras daje zvanično. Što se mene tiče samo nek se javi, dajem i zvanično i ne zvanično.

"Šta misliš?", upitala me je za čipkasti, crveni veš koji je naprosto vrištao-kresni me!

"Da, mislim da je to ono što govori željna sam seksa. Prolazi", rekoh uzdržavajući se od dodatne ironije.

Naravno, kresali su se još prve večeri, ali o tome se ne priča. Tek posle magičnog trećeg sastanka.

Jedem sladoled i gledam one proklete ljubavne filmove od kojih mi se kenja, ali iovako nemam ništa bolje u planu. Telefon zvoni. Nepoznat broj. Opa, možda je to...

"Da! Udri. Jače. Ajde. BO-JA-NE-E-E!", i to je bilo dovoljno da spustim slušalicu i nastavim da gledam šugavi film kao da se ništa nije dogodilo.

A onda opet zvonjava. Ko od njih dvoje sedi na telefonu?! Moraću o ovome da popričam s njom. Ipak se javljam, možda ovaj put čujem nešto zanimljivije.

"Halo?", čujem.

"Da? Ko je to?", odgovaram.

"Da, da", ishitreno odgovaram, "Sve je u redu. Sem kola. I ona će biti nadam se".

"Upravo zbog toga sam te i okrenuo. Ne zovem previše kasno?", nabacio je foru.

"Pa, mogu da ti učinim ovaj razgovor".

"A piće?", osetila sam osmeh na njegovom licu iako ga nisam videla.

 Seks kao nikada do sada. Divlje se ljubimo. Grebem ga preko celih leđa i zapravo gde stignem time mu iskazujući svoje zadovoljstvo. One se onako muški upinje i pruža mi ono što nijedan nije do sada. I onda sv...

"Si tu? Nisi me slušala? Je l' sve u redu, čudno me gledaš", na neki način sam mu bila zahvalna što me je prekinuo s obzirom na mogućnost da ga zaskočim ovde. Mada nisam imala ništa protiv ovog stola.

"Da. Nastavi ti, slušam te", nisam imala pojma o čemu je pričao, ali nije mi smetalo sve dokle je imao taj osmeh i tu tesnu majcu koju bih rado pokidala.

"Smatram da bi bilo fer od mene da platim štetu na tvojim kolima. S obzirom da je to bila moja greška", nisam želela da mu protivrečim, slušala sam ga kao opijena.

"Da, da. Mislim da si.. mislim to bi bilo sjajno. Stvarno sjajno", kezila sam se kao da su mi upravo zaboli poveću iglu punu seratonina u vrat. Ne znam da li mi je nešto stavio u piće dok nisam gledala, ali bila sam spremna da mu se predam baš ovde u ovom separeu. Pa zar smo za džabe bili odvojeni od svih?

"Jovane?", čuh pored nas. A Jovan i ja se okrenusmo. "De si burazeru, nisam te video od prošle nedelje!"

On se onako bratksi pozdravi sa dva tipa koja nisu bila toliko loša, ali ipak, ni prineti ovoj plavoj glavi. A onda su nam se pridružili. Znam, izgledalo je kao da je svaka šansa s ovim tipom upravo otišla u nepovrat, ali naprotiv. Da li je hteo da se napravi važan ili su mu drugovi samo podstakli želju da se pripije uz mene, nije bilo važno. Upoznao nas je, mene kao svoju 'prijateljicu', i onda seo pored mene i prebacio ruku preko mojih ramena. Cvetala sam. Ostali smo tu do nekih dva. A onda sam zaključila da mi je dosta sedenja s trojicom tipova koji me ne uključuju u razgovor dovoljno da bih ostala, ali sam uživala u zagrljaju i povremenim blagim ugrizima ili poljubcima u vrat.

"Ispratiću te", reče mi moj božanstveni 'drugar'.

"Naravno. Pozdrav momci", mahnula sam dvojici tipova koji su mi uzvratili mahanje i dali se u priču.

 "Hvala ti na ovoj divnoj večeri", reče mi dok smo lagano šetali po parkingu do mojih kola. "Sada sam definitvno spreman da ti otplatim štetu kolika god bila, sjajna si devojka".

Letela sam. Dizala se do sedmog neba. Osećala sam da će mi i koja bubuljica iskočiti koliko sam se osećala kao tinejdžerka.

"Nadam se još nekoj ovakvoj večeri", nasmeših mu se željna njegovog poljubca baš tu na parkingu uz rizik da me nešto zvekne i odem srećna.

"Siguran sam da će biti", zagleda se u mene i približi mi se, ili mi se to samo učinilo. A onda me upita koliko sam daleko parkirala kola. Hm, možda jedan poljubac ispred kola? Možda?!

Stojimo ispred kola. Poljubac. Čekam poljubac. Gledamo se i smeškamo jedno drugom kao dva debila. Ili previše stidljiva tinejdžera. TO JE TO! Približava mi se! Iii, neee. Kreće ka obrazu. Okrećem glavu i prislanjam svoje usne uz njegove. Mmm, tako su mekane, skoro kao šećerna pena ili moja sijamska mačka. I tako topao jezik. Ne, to sam ipak ja koja je vrela. Gorim. Osećam njegov jezik koji savšenim pokretima kruži i dodiruje moj.

"Izvini",naglo prekida poljubac.

A?!

"Nešto nije u redu? Ako ti se ne sviđam neću se ljutiti", nervozno se nasmejah.

"Ne. Nije to. Zaista mi se sviđaš. Samo", zastade, kolebavši se da li da mi kaže.

"Imaš devojku? Ženu? Reci", smešila sam se još nervoznije.

"Ne, ne, ja.."

"Reci", više mi ništa nije bilo smešno.

"Sam gej".

Pala sam. Pala sam pravo na dupe. Nemoguće! ON?! Ne. Zar meni?! MENI! GDE JE OVAJ SVET JEBENO OTIŠAO! KOJI ME JE ĐAVO ONDA I LJUBIO! Ne, ja idem da se zamonašim.. Ono pred drugovima je bila samo farsa kako bi to posle iskoristio kao paravan i pričao kako me je jebao. Šta li je samo rekao onoj palčici? Zar ide i muva tako sve devojke i onda im govori da je gej kada ostanu sami!! Puna besa i neverice osvrćem se oko sebe. Ah, naleteo si da zajebavaš pogrešnu devojku.

Prepoznala sam njegova kola parkirana samo malo podalje od mojih. Otvorila sam zadnja leva vrata i ispod vozačevog sedišta izvukla pajser. Odmakao se korak unazad u strahu da ne tresnem njega. Ne, došla sam do njegovih skupih, usput i neoštećenih, srebrnih kola i besno počela da udaram po gepeku i zadnjim svetlima, a posle i po zadnjem staklu. Gledao me je u neverici, širom otvorenim usta.