Paolo Koeljo nije najaktivniji poklonik Interneta u književničkom miljeu, ali je sigurno najistaknutiji. Brazilski autor je prodao više od 100 miliona knjiga, uključujući 14 zbirki kratkih priča u koje je uključena njegova novela "Alhemičar". Fan je Interneta od 1990.-te. Provodi na njemu najmanje tri sata, pišući odgovore na elektornske poruke svojim čitaocima i postavljajući fotografije na Flickr, MySpace i njegov blog sajt.

Njegove on lajn aktivnosti uključuju i neke ne baš pohvalne, naime on voli da promoviše piratske kopije njegovih knjiga. Na poslednjoj konferenciji o digitalnom životu i dizajnu u Minhenu objasnio je učesnicima, menadžerima visoko-tehnoloških kompanija, umetnicima i dizajnerima da od 2005.-te usmerava svoje čitaoce ka sajtovima na kojima mogu da preuzmu njegove knjige na brojnim jezicima, od nemačkog do japanskog, za džabe. "Oduvek sam bio uveren da, ako na početku karijere žudite da budete čitani, nemate pravo da kasnije promenite stav i postanete pohlepni u svemu tome"-objasnio je.

Recite to njegovoj izdavačkoj kući HarperCollins. Njihov portparol Patricia Rose objasnila je u Newsweek-u da nisu upoznati sa njegovim on lajn aktivnostima.

Svojim nastupom Koeljo je zagrejao javnost za temu koja je godinama predmet pažnje izdavačke industrije. U okvirima dopunskih promotivnih strategija, kao što je potpisivanje primeraka, pisanje recenzija i slobodno preuzimanje knjiga, Koeljo je predvodnik modela koji daje impuls njegovim, manje poznatim, kolegama Pisci tehničkih priručnika, akademskih udžbenika i autori fikcija, kao što je SF auotor Cory Doctorow, postavljaju kompletne sadržaje svojih knjiga na Internet, bez naknade, uz saglasnost svojih izdavača. Neki autori tvrde da on lajn objavljivanje povećava prodaju knjiga, stimulišući izovorenu reč. Izdavači, uglavnom, nerado odobravaju takvu praksu, u strahu da njom umanjuje prodaja knjiga i mogućnosti u pogledu sklapanja ugovora o inostranim izdanjima i distribuciji. Problem je da niko ne zna kakav je stvarni efekat postavljanja knjiga na Internetu, jer ne postoje skoro nikakvi podaci o tome. "Mislim da je Internet prilično strana reč za izdavače", izjavila je Monica Antunes, Koeljov agent iz svoje kancelarije u Barseloni. "Oni nisu u stanju da razluče da li je njeno značenje dobro, ili loše".

Dok mnogi autori otvoreno prihvataju on lajn objavljivanje, Koeljo se postarao da ostane anoniman u digitalnom svetu. Njegov sajt Piratecoelho prikuplja piratske verzije njegovih knjiga i postavlja na sajtove za preuzimanje, kao što su BitTorrent i eMule. On finansira desetak fanova u Francuskoj, Španiji, Brazilu i Turskoj da pronalaze linkove i prikupljaju verzije njegovih knjiga za taj sajt. Posetioci njegov bloga mogu da kliknu na njegovu fotografiju, sa sjajnom belom bradom, šalom i povezom na oku (on i u stvarnosti izgleda kao predusretljivi pirat) i da da se uloguju.

Koeljo veruje da njegove on lajn aktivnosti samo povećavaju ionako dobru prodaju njegovih knjiga. Kada je 1999.-te prvi put postavio na Internet piratska izdanja njegovih knjiga na ruskom, postavivši link ka njegovom sajtu, efekat je bio trenutan. Knjižare u Rusiji, tržištu na kojem je imao problema u distribuciji i prodao samo hiljadu knjiga, dostiglo je 10 000 prodatih kopija u 2001.-voj. Od tada je prodao 10 miliona primeraka, kako navodi njegov agent. Njegovi fanovi su preuzeli više od 20 miliona primeraka u poslednjih sedam godina. Objavljujući knjige na Internetu, kaže, "dajete čitaocu mogućnost da pročita knjige i da odluči da li da ih kupi ili ne".

Autor teksta je jedan od rukovodilaca Telemitskog reda Velike Britanije i lider grupe Casandra Complex.

Zalaže se za afirmaciju slobodnog softvera i promoviše fondaciju koja radi na njegovom širenju.

U novije vreme Koeljo je, izgleda, ograničio svoje auto-piratske aktivnosti. Ova činjenica ne umanjuje poentu teksta, a i podložna je proveri.