Sećam se dana kada sam hodao preko otvorene prerije visoko podignute glave dok je moje perje lepršalo na vetru. Vojnici su videli samo moju siluetu naspram neba. Polako sam koračao prema njima, ruku udaljenih od bokova, dok su mi šake bile okrenute prema njima u znak mira. Posmatrao sam talase ljubavi koji su zračili iz mojih šaka, tako moćne kao što je to bila ljubav koju sam izražavao pre i posle Golgote.

Vojnici su pucali u mene i ubili me.

Znao sam da će to da urade.

Ali njihova deca su odgojena na mojim učenjima, volela su moj duh i dovoljno su shvatala moje stvaralačke principe tako da su mogla da zaplove prema mesecu. Da li sam ih mogao usmeriti na drugi način, dok su njihovi meci leteli, a moje perje lepršalo na povetarcu toga dana? Da li sam mogao da govorim jednostavnije nego što su to činila moja dela?

Umirao sam milionima smrti i živeo isto toliko života, da bih naučio ratnička plemena onome što nisu mogla da nauče ni na jedan drugi način. Konačno, ja sam pobednik, jer se ratnička plemena menjaju iz osnova, dok se ja ponovo i ponovo podižem, vodeći njih i njihovu vrstu uvek napred prema njihovoj sudbini među ponoćnim zvezdama.

Živim svugde, po celoj zemlji. Mogu da prizovem u sećanje uspomene na sva ona mesta gde su živeli ljudi blage prirode kroz čije sam živote upoznao zemlju. Ako pokušam, mogu da se setim imena mesta u kojima su živeli, njihovih lica, ulica u njihovim selima, njihove igre oko logorske vatre u jesen kada je šumsko tle mirisalo na suvo lišće, a mesečina pružala senke kroz ogolelo drveće. Ali drugih stvari ne moram da pokušavam da se setim, jer njih nikada ne mogu da zaboravim. Ja sam te stvari.

Često sam u obliku planinskih jezera, jer ona su poslednja mesta na kojima je moj narod živeo pre nego što je odleteo, pre nego što je napustio svoj ljudski oblik i otišao u svet duha ili carstva prirode, da bi čekao na cikluse i smene godišnjih doba dok ponovo ne dođe doba za njihov povratak na svet.

Mogu da vam pokažem mesto na obali jednog takvog jezera na kome je živelo pet stotina ljudi. Ipak, tamo retko možete da ugledate čoveka. Kao što možete da vidite vidru, dabra ili rakuna, tako su izmešani bili njihovi putevi i u takvom skladu sa suncem i zemljom na kojoj su živeli. Ali vreme o kome govorim bilo je mnogo, mnogo pre skorašnjeg doseljavanja Evropljana, čak i mnogo pre nego što je uticaj civilizacije dotakao srce Maje ili Olmeka.

Naše kulture su u ovom, neotkrivenom svetu, tada bile miroljubive, u svetu koji se nalazio između uskomešanih azijskih i ratničkih evropskih plemena. Vaši zapisi malo govore o Amerikancima, jer do nedavno naše kulture koje su postojale ovde nisu učestvovale u stvaranju istorije. Naši putevi su bili jednostavni. Naših nevolja do pre otprilike dve i po hiljade godina bilo je samo nekoliko.

Samo nekolicina naših svesti je tokom tih, sada prošlih, dvadeset i pet vekova odenula ljudski oblik. A kada smo to činili, niste mogli da nas razlikujete od drugih. Mi se nismo borili. Kada sam stavljao perjanicu na glavu i jahao na konju preko prerija ja sam podučavao. Nisam se borio. Podučavao sam ih strelama u obliku pera i predelima koji su uljuljkivali sunce u hiljadu tajanstvenih značenja. Doveo sam konjicu u najlepše doline da bi pili vodu sa potoka koji su najpre mogli da ih nauče istini, tako da bi njihova deca mogla da rastu u brdima u blizini ovih potoka i da se hrane kukuruzom i letnjim tikvama koji bi ih naučili mudrosti koju je njihovo pleme zaboravilo.

Zato ne marim za vreme kada su moje ruke bile raširene u stranu, konjanici pucali i telo umrlo. Ležeći tamo ispod otvorenog neba, u visokoj prerijskoj travi koja se talasala oko mene dok su oni na konjima odlazili u prašinu i zbrku, uvukao sam te metke u nešto dublje od tela zemlje i potoka. Povukao sam ih u moju dušu. Moj duh je odleteo prema njihovom izvoru. Tada sam shvatio kakve vrste fabrika proizvode ove metke. Kakva vrsta žena i dece radi u tim fabrikama. Shvatio sam šta osećaju prema svojoj porodici dok sipaju olovo. Koliko poštuju svoju zemlju. Šta misle o svojim očevima. Majkama. Svojim bakama. Izmešao sam se i talasao, valjao sa njima u njihovoj zbrkanoj plemenskoj svesti kao što to čine munje visoko na nebu dok se sakupljaju iznad prerije. Sanjao sam njihove snove, pronalazio u njima ono što je istina i učinio je svojom.

Vareći njihove metalne reči, naučio sam još više o lekcijama koje će razumeti njihovo ratničko srce. Podučio sam ih elektronici radio talasima koji šapuću čuda kroz vetar, o metalnim krilima i materijalnim stvarima koje će ih dovesti laganim, ali sigurnim, putem do mudrosti. I ponovo, kao bezbroj puta ranije, pojačao sam uticaj obrazovanja koje sam utkao u i oko njihovih društava, dok sam ih nežno, uvek napred, vodio prema njihovoj sudbini.

Mislite da ćete pucajući na stanovnike prerija i šuma učiniti da oni na neki način iščeznu, kao što je to slučaj sa ružnim snom. Niste shvatili da su oni moji, upravo kao i vi, da će se oni ponovo pojaviti u vašoj deci, u deci vaše dece i da će, kao i vaš vlastiti narod, ponovo živeli. Kao i vi, američki domoroci iz skorašnjih vekova su takođe bili ratničkog porekla. Lekcija koju je trebalo da nauče nije se mnogo razlikovala od vaše.

Ali to nije oduvek bilo tako.

Jednom davno, mi smo se izrazili kroz narode Amerika čija društva su videla naše stvaranje cveća i potoka, kao žive pokrete četkice preko rečnih dolina, jezera i pošumljenih planina dva kontinenta.

Slušajte i reći ću vam o mojoj vrsti, o nekolicini koji su ostali da vas podučavaju i usmeravaju kroz vaše mračno doba sumraka. Reći ću vam o našem strpljivom radu, kako smo iz veka u vek, privodili uplašene sve bliže i bliže vremenu njihovog oslobođenja i dobu spasenja zemlje.

Ispričaću vam, takođe, i o plemenima blage naravi iz kojih potičemo, plemenima koja neki sada nazivaju anđelima, ali koja su ranije bila poznata pod drugim imenima. Hiljadama laganih obilazaka ove zemlje oko njene zvezde, ljudi obe Amerike, gorštaci Azije, domoroci centralne Afrike i ljudi širom sveta su nas poznavali kao Ptičija plemena.

Izuzev nas nekoliko, koji smo ostali ovde da vas usmeravamo i utičemo na tok vaše istorije, veći deo Ptičijih plemena nije se inkarnirao u ljudski oblik tokom istorijskog perioda, mada smo uvek bili prisutni u prirodi i duhovnom svetu oko vas. Pre otprilike dvadeset i pet vekova, većina od nas se upokojila, da bi sačekala povratak vaše inteligencije i polagano okretanje svetih ciklusa koji će pogodovati našem buđenju. Mi se sada vraćamo, javljajući se kao prve zvezde u praskozorje nakon noćne oluje. Dolazimo u vaš svet, u početku se javljamo tiho, u vidu šaputanja u vašim snovima. Ali naše prisustvo se stalno pojačava, da bi uskoro zasijalo kao jutarnje sunce. Dolazimo vam sa porukom koja će biti od životnog značaja za vas u ovim poslednjim godinama istorijskog mraka.

Pozivamo vas, ljudska stvorenja, bića svetlosti. Ustanite iz svoje, tradicijom vezane, prošlosti i postanite naši stvaralački partneri u neprekidnom odvijanju čudesa. Uzdignite se iz svojih kultura da bi se setili svoga porekla i svoje prirode: svetlosnih tela, kao zvezde, spremnih da ostanu na određenim rasponima temperatura tokom izvesnih vremenskih perioda, stvarajući vreme i prostor, rastojanja medu vama, slikajući svemirske prostore na platnu vremena, noseći zvezdanu prašinu po plesnim poljima vaše svetlosti. Danas se izražavate govorom, cisternama i projektima navodnjavanja pustinja, gradskim parkovima i kulama od stakla i metala, idejama koje ljudi imaju i načinom života kojim ljudi žive. Pa ipak vaša prošlost nije pokazatelj vaših mogućnosti. U poređenju sa umetnicom na vrhuncu njene slave, istorijska dostignuća predstavljaju samo onu decu koja su se zaslepljena blještavilom reflektora šćućurila u mračnoj loži.

Kada ti, inkarnirani čovek, spoznaš da u tvojoj pozadini leži isti sjaj, svetlost i toplina koja se tako strastveno izražavaju u nuklearnom oslobađanju zvezda; i kada ti, inkarnirana žena, shvatiš da je u tvojoj pozadini moć stvaranja, moć novoga, ravnoteže, sinteze, moć istine, tada ćete shvatiti da ne postoji opasnost za vaše živote, vaše postojanje. Znaćete da nema nikakvog razloga za strah, jer neizmerna moć majčinskog i očinskog aspekta Boga su se sjedinili u stvaranju materijalnog univerzuma načinjenog za vaše bitisanje i procvat.

U toku tri i po milijarde godina na ovoj planeti, mi, anđeoska stvorenja, suptilno smo na ovoj planeti podešavali i održavali temperature koje su najpodesnije za vaš rast i razvoj. Nema razloga da se plašite prelaska u ovaj krug saradnje sa nama i vašim Tvorcem. Nalazite se u dobrim rukama i veoma ste voljeni.

Sve do skora, niste bili u stanju da shvatite ove stvari. Sve dok su vaša srca bila otvorena prema frekvencijama straha, vi ste koristili svoju moć da bi dali verodostojnost iluziji straha. Sada ćemo vam pomoći da se podesite na frekvencije koje će izlečiti vaš svet i povesti vas prema vašoj budućnosti medu zvezdama. Čujte i osetite frekvencije ljubavi u ovim recima, frekvencije na kojima se projekti večitog Tvorca neprestano odvijaju u vremenu.

Mi smo Krilati sa neba, vaši odrazi u savršenoj ljubavi, nedostajućoj dimenziji koja vam je potrebna da bi bili potpuni. Mi smo duhovni čuvari zemlje. Primite nas sa dobrodošlicom u vašu svest. Pomešajte se sa nama. Setite se. Spoznajte sebe kao potpuno, istinsko ljudsko biće.

Istinski čovek može da čuje glas reke i da ga izrazi. Istinski čovek može da čuje glas vetra i da izgovori reci koje vetar ne može da kaže bez ljudskog govora. Istinski čovek može da se izmeša sa suštinom šume, duhovima kiše, duhovima svakog gmižućeg, puzećeg živog stvora i može ih verno zastupati i prizvati ono što je najbolje u njima.

Svaki oblik stvorenog života predstavlja energiju ispoljenu u materiji, koja se neprestano menja, koja neprestano teče u nešto uvek sposobno da se još više izrazi, još više razmota, još više oslobodi potencijal duhovnog sveta. Istinski čovek je konstruisan tako daje u stanju da doprinese razvoju svakog životnog oblika, pomažući njihovim neprestano uvećavajućim sposobnostima da se izraze, kako bi se obezbedilo potpunije oslobađanje onih koji leže u srcu Boga.

Istinsko ljudsko biće uvek daje svoj glas suštini svih stvorenih stvari, ali prvi i najvažniji glas istinskog čoveka je glas Velikog Duha, glas koji kaže:

Javljam se u moru, u vetru, u zemlji u svetlosti zvezda. Javljam se u suncu. Javljam se u planinama i pustinjskoj kiši. Ja sam zvezda i ja sam kamen. Ja sam ptica i riba, nebo i more. Jedan i celina večno, dolazim, razdeljujem, umnožavam, prelamam kao što se zrak svetlosti prelama kroz hiljadu bisernih prizmi kapljica vode u najvišoj sferi zemlje. Sijajući dolazim da dodirnem površinu ovog sveta materije u raspršujućem, mnogobrojnom horu muškaraca svetlosti i svetlosnih žena, stvorenih da donesu lepotu, ljubav, red i miloštu u ovaj sveti ples atomskog oblika.

Zvezdana prašina. Zamrznuta svetlost zvezda.

Nazivate je materijom. To je umetnička forma na kojoj smo radili dvadeset milijardi godina. Mi smo je izvajali u zvezdanim sistemima, galaksijama i univerzumu svetova duginog spektra. Mi smo deca svetlosti. Nama je dato u zadatak da stvorimo dimenzionu stvarnost. Mi smo izvukli poredak, strukturu i lepotu iz vibrirajuće muzike zvezdane svetlosti. Od kedrovih šuma do mikroba, od najnežnijih pernatih priča do najkrupnijih kitova u okeanu, naši duhovi otelotvoruju zamisli Tvorca u celokupnom biološkom životu na ovoj planeti. Ipak, ljudsko kolo je ono koje jedino ima sposobnost da shvati u potpunosti stvarnost onoga šta smo mi, ko je taj Tvorac - ko ste, zaista, vi.

Dođite, ljudska deco, istina je oduvek bila ovde. Vaši proroci su vam je uvek razjašnjavali. Gde god nam dozvolite da se spustimo, gde god dozvolite našoj svesti da se spusti iznad voda vaše svesnosti, otvorenih voda vaših ljudskih srca, uvek dolazimo da nastanimo vaše obale.

Mi smo ona viša inteligencija koju tražite u galaksijama. Mi smo bili u vašim parkovima, u krošnjama vašeg drveća, u važim baštama, u kavezima vaših dnevnih soba. Mi smo Plemena Ptica. I sada se vraćamo. Ovde smo da bi vas naučili kako da letite. Pustite nas iz kaveza vaših predstava i arhaičnih definicija. Dođite, pridružite nam se u živim krošnjama drveća, gde vetrovi duha pomamno i slobodno duvaju.

Mi smo Ptičija plemena. Mi volimo tekuće, fluidne, nežne vode večnih istina naše Majke, kao što volimo zvezde koje hrane i održavaju ova biološka ruha igrajuće svetlosti. Nikada nećemo biti daleko od vode ili zemlje, od svetlosti ili zvuka, od Očeve vatre ili Majčine nežne mudrosti.

Jer mi smo Plemena Ptica, koja dolaze na ovu zemlju da bi plivala ispod površine njenih voda kao ribe u moru, da bi hodala po njenim kontinentima kao sisari i kao ljudi sadašnjeg doba i da bi letela po njenom nebu na krilima Ljubavi koja nas je stvorila i koja nas u svakom trenutku iznova stvara. Zato volimo ove okeane. Zato volimo ova zemljišna prostranstva.

Volimo ovu planetu sa večnim plamenom koji obuhvata sve bezbrojne zvezde kako bi se otkrile u potpunosti vremena, ali smo jedna zvezda može da kaže jednom svetu: Volim te toliko da ću ti dati sve što sam ja; moj plamen, čak i tvom ledenom dobu; sve što sam ja, sve dok ne odgajimo decu, dok ne zametnemo potomka koji će da bude podjednako i dete vatrene ljubavi svetlosti zvezda i nežne istine sveta okeana.

Probudi se ljudski rode. Učitelji ljubavi kruže oko jutarnje zvezde. Spiralno se spuštaju na dole. Dolaze da se odmore. Oni sleću. Na ivici su vaše istorijske obale.

Lepršaju u svesti. Plemena Ptica se vraćaju.

Poglavlje I iz knjige Kena Kerija POVRATAK PLEMENA PTICA

Tema knjige su mitovi američkih Indijanaca i njihova spona sa prirodom, biljnim i životinjskim carstvima. Keri je dočarao potpuno novu poetičnost i opčinjavajuću lepotu, koja se ovaj put ne krije samo među zvezdama, već i u prirodi, vazduhu, vatri vodi i zemlji. Svoju intuitivnu spoznaju o dolasku Novog Doba u ovoj knjizi zasniva na spiritualnosti američkih Indijanaca koji u svom neverovatnom osećaju i spoju sa prirodom, šumama, potocima, biljnim i životinjskim carstvom kriju osećajnost Novog Doba i vezu sa zvezdama.

http://www.esotheria.com/