Milioni Amerikanaca pate od oboljenja, koja se uporno opiru lečenju. Mnogi svakodnevno žive sa nesnosnim bolom. Drugi su onesposobljeni i/ili na pravdi Boga umiru od bolesti, za koje ne postoje efikasna medicinska terapija. Hronični umor i opaka gojaznost predstavljaju oboljenja, na koja se najčešće žale pripadnici generacije, koja je izgubila dodir sa isceljujućom dimenzijom svog tela.

Procenjeno je da 40 milionaAmerikanaca pati od alergijskih poremećaja. Mnogi uviđaju da su postali hipersenzitivni ili alergični na supstance, koje ih u prošlosti nisu mučile. Drugi se tuže kako im se alergije menjaju ili pogoršavaju. Žale se da im stalno curi nos, da ih oči svrbe i suze, da kijaju, imaju kožne osipe i teškoće s disanjem koje nadolaze sa određenim godišnjim dobima. Kako svako godišnje doba donosi svoje karakteristične ''okidače'', nije lako izbeći alergijske reakcije, jer se alergeni nalaze u vazduhu i našoj okolini preko cele godine, pa ih je nemoguće ozbeći.

S jedne strane, alergijska reakcija nastaje kao posledica udruženog dejstva raznih faktora- genetike pojedinca, njegove životne dobi, okruženja i ukupnog slabog zdravlja. S druge strane, sve intenzivnije zagađenje na svetskom nivou- zajedno sa prenaseljenošću, zagađenom vodom i vazduhom, kao i vazdušnim kontaminantima u zatvorenom prostoru domaćinstva, preopterećuju imuno-sistem i intenziviraju alergijske simptome. Alarmantne količine polutanata se talože u telu, tolike da premašuju i onesposobljavaju prirodne detoksifikacione kapacitete tela. Kada se to desi, najčešći vazdušni kontaminanti koji se nalaze u domaćinstvu, u sinetetičkim agensima za čišćenje i sinetetičkim mirisima, parfemima, proizvodima za negu tela i osveživačima vazduha, dodatno se infiltriraju i oštećuju delikatne imuno-puteve. Mehanizmi detoksifikacije postaju bezuspešni, jer su osiromašene rezerve nutrijenata, potrebene jetri, kako bi održala zdravlje limfatičnog i imuno-sistema. U pokušaju da zaštiti telo od toksičnih naslaga, imuno-sistem stimuliše oslobađanje jednog broja inflamatornih hemijskih supstanci, uključujući histamin. Kada počnemo da se žalimo lekaru na sve ovo, on ili ona reaguju na način kako su edukovani- prepisujući nam farmaceutske preparate. Eto zašto suštinski razlozi bolesti ostaju nepoznati, maskirani antihistaminima, dekongestantima, kortizonom i anti-inflamatornim lekovima.

Između 15 i 37 posto američke populacije misli da je senzitivno ili alergično na hemijske supstance, izduvne gasove, dim cigarete, osveživače vazduha i mirise mnogih uobičajenih sredstava za čišćenje doma i proizvoda za negu tela. Nekim pojedincima, koji su alergični, nema druge već da se pomire sa glavoboljama, grčevima, onesvešćivanjem, nesvesticom, ekstremnim umorom, bolovima u mišićima i zglobovima, astmom, sinuzitisom, nesanicom, srčanim aritmijama, lošom probavom, depresijom, anksioznošću i napadima panike- koji ih mogu snaći, kada su izloženi potencijalnom alergenu.

Svake godine sve je više kompleksnih, multi-sistemskih poremećaja. Većinu njih lekari odbacuju kao psihosomatske.

Svake godine, od influence umire 20 000 ljudi u Sjedinjenim Državama, a milioni ljudi širom sveta se inficiraju virusom koji, konačno, dovede do njihove smrti. Virusna bolest može preuzeti primat nad pacijentom, kojem je već oslabljen imuno-sistem. Kod takvih osoba, virus se replicira brzinom svetlosti i napada svaku ćeliju tela, uzrokujući širok spektar po život opasnih poremećaja.

Milioni koji pate od sindroma, koji se nikako ne daju izlečiti, takođe doživljavaju povećani nivo anksioznosti, depresije i ostalih ugrožavajućih mentalnih stanja. U opšteprihvaćenoj medicini, odnosi uzroka i posledice između sindroma, uključenog u psihijatrijski poremećaj se veoma dovode u pitanje, jer je često teško determinisati koje je stanje antecedent, a koje konsekvent. Bilo kako bilo, prevalencija mentalnih simptoma je očigledno veća kod pacijenata sa sindromima, rezistentnim na pokušaje lečenja, nego kod najšireg stanovništva ili u sličnim grupama organski bolesnih pacijenata. Na primer, prevalencija psihijatrijskih simptoma značajno je veća kod pacijenata sa fibromijalgijom ili simptomom iritabilnog creva, kod pacijenata sa multiplom hemijskom senzitivnošću i kod pacijenata sa sindromom hroničnog umora nego, na primer, kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom ili kod zdravih osoba.

Prirodne cikluse izlečenja organizma ometaju sledeći faktori:

. Suvišna kiselost. Suviše velika vrednost kiselosti u telu je štetna. Zbog nje nastupa redukcija isceljujuće energije i smanjenje količine ključnih minerala, potrebnih da se održi zdravlje. U petom poglavlju ćete saznati kako da brzo povratite pravu kiselo/baznu ravnotežu ili pH;

. Nagomilavanje toksina. Nemogućnost tela da efektivno neutrališe i eliminiše environmetalne toksine. Udruženi sa štetnim elektromagnetskim polutantima, nagomilani toksini ugrožavaju i dezorganizuju kvanto-energetsko polje i hormonske poruke;

. DNK nestabilnost. Izmenjena genska ekspresija može ''sabotirati'' fertilitet, oslabiti imuno-sistem, ubrzati starenje, erodirati inteligenciju i aktivirati moćene inflamatorne procese, što dovodi do nastanka mnogih poznatih bolesti. Istraživanja širom sveta potvrđuju da je DNK nestabilnost glavni uzročnik kancera i svih degenarativnih bolesti, kao i da je odgovorna za redukciju kvantno-energetskog polja;

. Hronične infekcije. Centri za kontrolu bolesti izvestili su o porastu od 139 posto učestalosti pojava slučajeva infekcije u poslednjih deset godina.

Kvantno-energetsko polje tela

Kvantna medicina polazi od pretpostavke da je najbolji način da izlečimo telo u tome da pomoć i savet zatražimo od samog tela. Medicina je najdelotvrnija kada radi u saradnji s sa telom. Ako počnemo da proširujemo i eksploatišemo brojne resurse tela, da koristimo njegovu precizno dizajniranu fiziologiju, sebe možemo učiniti jačima i zdravijima. Ako, pak, želimo da ostvarimo svoje pune potencijale, potrebno je da razumemo načine kako telo sebe drži u ekvilibrijumu i kako ponovo uspostvalja sopstvenu ravnotežu, kada mu je ekvilibrujum narušen.

Naša tela već dolaze na ovaj svet, opremljena svim neophodnih biološkim komponentama za isceljivanje. Tajna leži u višeslojnim komunikacionim mrežama unutar tela, koje se sastoje od svetlosnih energija (poznatih kao biofotoni), hormona i elektrohemijskih informacija, kao i u razumevanju zašto i kako one loše funkcionišu.

Tokom prošlog veka, a naročito u najskorijoj deceniji, naučnici iz različitih disciplina, kao što su molekularna biologija, kvantna fizika i medicinska fiziologija, radili su vredno kako bi dostavili čvrste naučne dokaze da ljudsko telo kontroliše i njime upravlja kvantno-energetsko polje- mreža bezbrojnih biofotona, koja funkcioniše kao ekstremno brz super-kompjuter. I kineska i ajurvedska medicina priznaju telo kao sistem meridijana, korz koje protiče jedna energetska ''supstanca'' puna informacija. Ta prilično neuhvatljiva supstanca poznata je u kineskoj medicini kao či ili ki, dok je ajurvedska medicina poznaje kao pranu.

Sami meridijani sačinjeni su od klastera električno polarizovanih molekula, i mada istraživanja to tek treba da potvrde, ti klasteri su najverovatnije sačinjeni od vodenih molekula. Ti vodeni klasteri imaju ''permanentni dipolni momenat'', što znači da poseduju suvišak pozitivnog naboja na jednom polu i negativnog naboja na drugom. U terminina kineske medicine, pozitivni i negativni naboj poznati su kao ''jin'' i ''jang'', a puno zdravlje postiže se balansiranjem ovih suprotnih vrednosti. Bez ovog balansa nema ni optimalnog protoka energije kroz meridjanski sitem u telu ili kvantno-energetsko polje.

Jako, koherentno kvantno-energetsko polje čini da se osećamo potpuno živo, budno i otporno na stresore iz okruženja, dok slabo, haotično kvantno-energetsko polje rezultuje u osećanju tromosti, umora i bolesti. Slaba kvantno-energetska polja se mogu uporediti sa električnim sistemima sa loše izolovanim žicama, zbog čega se u sistemu često nastaju kratki spojevi ili kvarovi.

Iako se možda divimo ingenioznosti aktuelnih naučnih istraživanja, mnoga od tih otkrića jednostavno potvrđuju ono, čemu nas oni koji praktikuju ajurvedsku ili kinesku medicinu uče hiljadama godina: kvanto-energetsko polje predstavlja životnu snagu koja vodi i reguliše sve cikluse prirodnog isceljenja u telu.

Biofotoni: zanemarena dimenzija izlečenja

Svi živi organizmi poseduju kvantno-energetsko polje, zbog čega emituju svetlosne radijacije zvane biofotoni, a oni su najodgovorniji za to kako telesni super-komjuter kontroliše i reguliše biološke procese. Svaka ljudska misao i akcija praćena je elekričnom aktivnošću u nervnom sistemu, kao i biofotonskom komunikacijom između ćelija. Zaista, život ne bi ni postojao bez protoka meridijanskih energija. Kod zdavih osoba, biofotoni su besprekorno organizovani, mali paketi svetlosne energije, jaki su i ima ih u izobilju. U obolelim organizmima, međutim, biofotonske svetlosne emisije su slabe i haotične. Telesni akupunkturni sistem meridijana usmerava svetlosnu energiju prema određenim oblastima tela, iznova energizujući njihovu funkciju i vitalnost. Nova otkrića u vezi s biofotonima i kvanto-energetskim poljem pomažu kako bi se definisala naučna objašnjenja za sledeće:

. Ćelijsko obnavljanje. Ćelije se obnavljaju zapanjujućom brzinom od 7-10 miliona puta u sekundi. Pre mnogo vremena, naučnici su zaključili da se tako velika brzina ćelijskog obnavljanja jednostavno ne može objasniti na fizičkom nivou;

. Brzina hemijskih reakcija. Više od 100 000 hemijskih reakcija dešava se u sekundi, u svakoj ćeliji tela.

. Brzina biološke transmisije. Kada bi informacije, koje telo transmituje, trebalo odštampati, bilo bi potrebno 100 godina da se sve one pročitaju;

. Ljudski genom. Uz pomoć biofotona, DNK čuva čitave biblioteke informacija, u sub-mikroskopskom formatu;

. Homeopatska medicina. Kako homeopatija pomaže (i zašto to nije u stanju da učini u nekim slučajevima);

. Starenje. I drevna mudrost i naučne činjenice usgalašeno tvrde da pospešivanje i uravnoteženje telsnog sistema meridijana omogućava produženje života i kvalitetniji život u poznim godinama;

. Urođena inteligencija živih organizama. Koherencija ili visoki stepen poretka i inteligencije u svim živim organizmima, osnovni je preduslov da telo može da, u isto vreme, izvede mnoge multiple zadatke.

Biofotoni nam pomažu da shvatimo tajanstveni način kako sebe isceljujemo i kako ribe, insekti i ptice stvaraju perfektnu i neposrednu koordinaciju. Na primer, iako izgleda da svaki pojedinačni insekt u koloniji ima samo svoj zadatak, koji obavlja nemo i pokorno, dešava se zapravo besprekorna integracija svih aktivnosti i to uz pomoć biofotonskih signala, koji, u zavisnosti od nivoa koherencije, doprinose kooperaciji i organizaciji unutar celokupne kolonije. Primena te urođene funkcionalne koherencije, koju biolozi nazivaju ''inteligencijom jata'', kao modela ljudskog sistema samo-isceljenja, u najtešnjoj je vezi s osnovnim postulatima kvantne medicine.

Nažalost, međutim, implicitna pretpostavka moderne medicine je da ćelije predstavljaju samo zbirke nezavisnih biohemijskih puteva, što je, međutim, daleko od realnosti. Ćelije ne možemo razumeti, ako ih rastavimo deo po deo, jer one funkcionišu unutar međusobno izukrštanih biohemijskih puteva, granajući se i međusobno stapajući sa biofotonima, kako bi formirale komleksne komunikacione mreže. Tek kada delovi ljudske anatomije rade zajedno, u harmoniji, vođeni i kontrolisani kvanto-energetskim poljem, telo postaje spremno i sposobno da pronađe efikasnije načine da se isceli i odbrani od bolesti.

Biofotoni su pokretačka sila života. Na primer, molekularnom koherencijom- načinom kako se jednostavni molekuli sakupljaju u kompleksne strukture- upravljaju varijeteti frekvencija. Biofotoni se ponašaju kao vrhunski regulatori telesnih funkcija, odašiljući različite frekvencije u određeno vreme, kako bi ''uključili'' određene biološke procese i ujedinili celokupno telo, prema njegovim potrebama. (pogledajte prikaz 1.1) Međutim, baš kao što signali ne mogu dopreti do vašeg mobilnog telefona, ako se nalazite u udaljenoj planinskoj oblasti, biofotonski signali mogu biti blokirani ili oslabljeni dejstvom stersora u telu. Zbog toga telo ne uspeva da efikasno transmituje, primi, dekodira, skladišti, tumači i odgovori na biološke signale u određenim sistemima tela, gubeći sposobnost da ujedini i kontroliše svoje mehanizme odbrane i isceljenja. Kada se ti mehanizmi nalaze u stanju ravnoteže, kažemo da nam je ''dobro''. Eto zašto biofotonska nekoherentnost predstavlja gubitak stabilnosti i uzrokuje izmene u harmoničnom stepenu oscilacije ćelije, što se može proširiti celim sistemom i ishodovati u disfunkcionalnosti i disbalansu tela.

Uzevši u obzir komleksnost transmisije biofotonskih signala, dalo bi se očekivati da su istraživanja u toj oblasti ograničena i teško primenljiva na zdravstvene probleme. Stvari, međutim, uošte nisu takve. Istraživanja sprovedena na Internacionalnom institutu za biofiziku (International Institute of Biophysics) pokazuju da kvantno-energetsko polje tela (a ne mikrobi i geni) određuje da li smo zdravi ili ne.

Zato, jasno je da najbolji način lečenja bolesti i procesa starenja leži u ispravljanju smetnji i disbalansa u kvantno-energetskom polju tela. Procenjivanje ovog visoko informativnog sistema, daće nam naznake o tome koje uzročni faktori (stresori) treba okriviti za određenu bolest, na koju se pacijent žali. To mogu biti hemijski toksini, nutricionističke deficijencije ili disbalansi, neotkriveni ''džepovi'' infekcije, dentalni problemi, elektromagnetska zagađenja, alergeni ili izvesne namirnice. Dijagnostikovanje tih uzroka enrgetske blokade ili smetnje ili distorzije u kvantno-energetskom polju tela, može pomoći da se pokrenu moćni isceljujući mehanizmi.

Poglavlje iz knjige:

Kvantna medicina, vodič za novu medicinu 21. veka

Pol Janik, dr med.