Rtanj

Pratioci mog bloga su primetili jednu novost - otvorila sam poseban odsek na blogu koji sam nazvala "planinarenje" - gde planiram da ostavljam impresije sa mojih planinarskih i šetačkih pohoda.

Pre "zvaničnog" planinarenja koje sam otpočela - početkom ove godine (a nezvanično malo ranije) - lutala sam šumicama samovoljno, što se i da zaključiti po mojim pisanijama, uglavnom inspirisanim tokovima prirode. Ali, odlučila sam se da probam i organizovane varijante pohoda u prirodu, ponajviše jer mi je to dalo šanse da otkrijem predele koje sama možda ne bih nikad mogla naći. Kao bonus je došlo to što sam puno naučila i o sebi, a i o drugim ljudima, i o funkcionisanju u grupi (tog znanja mi je dakako falilo).

Ono što želim da kažem je sledeće: moji zapisi o planinarskim pohodima neće biti formalni, niti uobičajeni kao što obično izgledaju planinarski izveštaji. Iz ugla Morganinog magičnog kotla, apsolutno neće biti u žiži pređena kilometraža, istorijski značaj mesta koja su se obišla, način organizacije tura, i slično. Ti podaci imaju važnu svrhu u formalnim izveštajima, ali na Morganinom magičnom kotlu biće naglasak na nečem sasvim drugim - mom unutrašnjem doživljaju svih tih putešestvija. Time ne želim da minimalizujem značaj formalnih, planinarskih podataka, ali podsećam da je ovaj blog ipak - "virtuelni dnevnik jedne veštice" :) (slogan).

U skladu sa tim, želim da obrazložim da se može planinariti na puno različitih načina. 

Planina može biti zaštitnik od nemira, mesto gde se uznemirena duša sklanja od ovozemaljskih iskušenja/problema - mnogi odlaze u planine da bi naprosto otišli. Planina može biti mesto sportskih aktivnosti, gde je naglasak na telesnom samoprevazilaženju koje potom često uzrokuje posredno i duhovnu transformaciju (spartanski momenti!). Planina može biti i sveto mesto kontakta sa prirodom, gde u suštini stvarno nije bitno koliko je zvučno mesto gde se otišlo, i koliko je visok vrh, već kakav je dodir uspostavljen sa Majkom Zemljom. Planina može biti mesto gde se leči usamljenost. Planina može biti mesto gde se crpi inspiracija. Planina može biti mesto gde se stišava bes. Planina može biti mesto gde se duša uči slobodi. Da, biti slobodan - i to se uči...

Razloga je puno, zaista.... zapravo, koliko sam kolega-planinara do sad upoznala, toliko mogu i "planinarskih razloga" da primetim, i to su izuzetne, nijansirane razlike, koje naravno neću opisivati. Ali, svi ti razlozi su legitimni, i planina svojim zelenim zagrljajem prima u svoj zagrljaj svakoga ko poštuje njen ritam i njena pravila. 

Ovo pišem jer hoću da kažem - viđenja celog tog procesa je zaista puno, a ja sam se opredelila za onu inspirativnu varijantu, očišćenu od formalnih elemenata i podataka.

Zbog toga možda nećete na mom blogu pročitati koliko je dugačak tirkizni Banjski potok, i kakve su geografske osobine okruženja, i koliko je kilometara pređeno i slično - ali ćete možda pročitati priču o malim, tirkiznim patuljcima koji imaju podjednako prozirne oči kojima mogu pročitati dušu.

Eto, nadam se da ćete uživati u pričama sa planine isto koliko i u ostalim zamešateljstvima Morganinog magičnog kotla. 

Pozdravlja vas Ana - Morgana :)) (Ana Benčić)

Postavljeno uz saglasnost autorke.