| |
UMETNOST GETEANSKE KONVERZACIJE |
1. DEO
Konverzacija kako je Gete zamišlja, je umetnost umetnosti. ....
Jedinstveno mesto koje ovaj predmet zauzima u njegovim delima omogućava nam već da posmatramo koju važnost joj je davao. Nalazimo je u ključnom prizoru u njegovoj priči "Zelena zmija i prelepa ljiljana", kada su četiri kralja ustoličena u hramu Misterije pod zemljom izašla ponovo na svetlost novog doba čoveka, kada je zmija koja se ponovo osvetlila zbog zlata kojeg je progutala, prodrla svojom svetlošću u tamno sveto svetilište kraljeva i gde se odvija sledeći dijalog:
- "Odakle dolaziš?" pita kralja zlata.
- "Iz pećina u kojima živi zlato", odgovara zmija.
- "Šta je slavnije od zlata?"
- "Svetlo"
- "Šta je dinamičnije od svetlosti?"
-"Konverzacija!"
Samo ako razumemo šta je Gete mislio, možemo se složiti sa odgovorom zmije, jer nije baš ono što smo očekivali. Da li je li konverzacija, kakvu poznajemo u dvadesetom veku, slavnija od zlata, dinamičnija od svetlosti? Teško! Reč povezujemo s bilo kojom neformalnom razmenom i najpraznijim i nedoslednim ćaskanjem. U stvari, mi osećamo da je ovaj termin sigurno pretrpeo devalvaciju od Geteovih dana i da je sada umanjen.
To shvatamo kada se setimo dvorana iz prethodnih vekova gde su veliki likovi vodili smislene dijaloge. Te su prilike bile potpuno drugačije od naših društvenih događaja. Bile su disciplinovane dok su naše haotične, izdvojene oko određene teme, međusobno se obogaćujući umesto smarajući. Nezamislivo je opisati učesnike u sobi koji govore svi odjednom, razgovarajući na onoliko tema koliko ima parova. Ni blizu!. Zvezda teme se održavala nad skupom kao u jezeru kristala, a transparentni i odgovorni intelekti naizmenično su uzimali reč da bi odrazili svetlost koju je zvezda probudila.
Ali Geteova konverzacija razlikuje se toliko od onih u salonu, koliko i od onih u "koktelima". Ono što se predlaže je da se postigne punoća duhovnog života, a ne jedna egzibicija intelektualnih vatrenih kula. To nema nikakve veze sa formalnom salonskom igrom u kojoj vedre tačke osvetljavaju hladnu zvezdanu noć, već nastoje da uđu u toplo solarno kraljevstvo živih misli, gde mislilac koristi celo svoje biće kao instrument saznanja, gde tokom svog načina njegovog razmišljanja učestvuje kao stvaralački duh u stalnom stvaralačkom procesu kosmosa.
To znači, dakle, da se prava geteanska konverzacija odvija s one strane praga praga, u eterskom svetu, gde su misli intuicije (vidi Filozofiju slobode Rudolfa Stejnera) i koja se probija u svet Primarnih uzroka.
Ostale vrste komunikacije nikada ne dostižu ovaj nivo; one ostaju u mentalnoj spekulaciji, u argumentu, u objašnjenju neke crtice ili u davanju jednog mišljenja. Najviše dokle ona dolazi je do disciplinovane rasprave, a u najgorem slučaju do asocijativnog trabunjanja.
Iako većina ovih manjih oblika komunikacije može biti korisna u određene praktične svrhe, činjenica da ostaju na ovoj strani praga osuđuje ih na duhovnu neplodnost i ostavlja one koji su u njih uključeni praznima. Ne možemo prevladati usamljenost kojom se svako ljudsko biće rađa i pati od Adama.
Međutim, istinski razgovori imaju tu moć. Od trenutka kada su učesnici krenuli da zajedno uđu u svet živih misli, svaki pristupa temi svojom perceptivnom intuicijom. I to rade u posebnoj atmosferi koja je uzrokovana blizinom praga duhovnog sveta: stil pažljivog natprirodnog slušanja, najosetljivije otvorenosti prema životu misli u koju neko i njegovi drugovi počinju da prodiru. U delovanju poput ovog, svest svih koji je dele formira jedinstveni putir koji postaje posuda za ovaj život. I deleći ovu božansku ishranu, oni takođe dele zajedništvo i prijateljstvo: oni žive iskustvo Grala savremenog čoveka.
2. DEO
Otkrili smo da se Geteova konverzacija može opisati kao umetnost umetnosti. Ako je zaista tako i čemu težimo, šta moramo učiniti da to primenimo? Nije stvar u tome da li imate veliku količinu inspiracije, nego u negovanju tehnika vrlo posebnog reda.
Može biti da je prvi uslov da budemo svesni da duhovni svet s one strane praga žarko želi da ga upoznamo kao što ga i mi želimo da upoznamo. Ne može da bude zauzet na juriš. Nežno nam prilazi, baš kao što mudar i ljubazan učitelj reaguje na žarko zanimanje učenika. I niko sa stvarnom čežnjom da ovom učitelju pristupi s poštovanjem ne bi mogao prestati da sluša njegove odgovore. Svet duha nije ništa manje željan pronaći naše interesovanje. Prisetimo se Hristovih reči u vezi s tim: "Tražite i naći ćete. Kucnite i otvoriće vam se."
Stav molitelja, kao što vidite, generiše poput Mojsijevog čarobnog štapa otvorenu struju duhovnog života. To mora da se potvrdi kao stvarna činjenica, u sebi i u drugima, pošto savesnost zajednice postaje uobičajena posuda u koju duhovni svet preko praga može kada mu se to čini zgodnim prineti dar.
Ali ne može se jednostavno preći od obične misli i razgovora, na o Geteovu konverzaciju. Za to je potrebna pažljiva priprema. Misli se prvo moraju "zamišljati" kao deca, a zatim ih negovati od strane pojedinačnih duhova mislilaca. U tom cilju, tema razgovora mora biti unapred poznata. Svaki član grupe živi sa njom kao sa meditativnom temom koju treba razvijati. Kako se dan sastanka bliži, čovek se već počinje pripremati za zajedničko deljenje kao jedan festival svetlosti gde će, ako su on i njegovi drugovi to dobro uradili, delo dovesti do duhovnog prosvetljenja.
Šta tačno ovde znači reč rad? Očigledno to nije izrada gotovih koncepata ili nagomilavanje citata iz "ovlašćenih" izvora, niti izrada nacrta ili sažetka čitanja i predavanja.
Razmišljanje i proučavanje teme pre sastanka više je u svrhu buđenja duše do njene maksimalne aktivnosti tako da svu percepciju stavi u službu prisutnosti duha. Raditi u tom smislu znači davati toplinu i svetlost svesti kako bi duša mogla postati gostoljubivo prebivalište za unutrašnju viziju. Neko treba biti spreman da žrtvuje prethodnu misao, kao što je to učinjeno u drugom stepenu meditacije, kako bi se postavila pozornica za novo osvetljenje.
Princip je isti koji Rudolf Steiner spominje kada savetuje nastavnike da pažljivo pripreme razred, ali da budu spremni žrtvovati plan diktiranjem okolnosti koje mogu dovesti do potpuno novog pristupa temi. Ako ste dobro pripremljeni, rekao je, pronaći ćete potrebnu inspiraciju. Metoda je ista kao i kod bilo kojeg ezoterijskog rada: pozvati duha dok ste duhovno aktivni i ostanite otvoreni dok čekate njegovu posetu.
Oni koji dođu na sastanak, pripremljen na ovaj način, pokušaće da ne nose buku ulice sa sobom kad uđu, u obliku raspršenog razgovora. Ne bi trebalo prilaziti pragu na običan način. Kada se pripremi pristup, scena na kome se odvija sastanak postaje mesto misterije. Sve što se tamo govori moralo bi da se uskladi sa atmosferom hrama. Uobičajene ljubaznosti, komentari na vremensku prognozu ili poslovne transakcije ne postoje i svašta drugo.
Uzdržavanje od čavrljanja znači naučiti živeti bez da tišina bude uznemirujuća. Stoga je posebna kontemplacija i tolerancija šutnje neophodna za ezoterijski život kojem ova vrsta razgovora pripada. To podrazumeva promenu navika. U običnoj komunikaciji reči moraju izlaziti bez zaustavljanja, ako ne, nema govora; tišine su jednostavni propusti u komunikaciji. Ali kada neko počne da raste pri svesti o pragu, reči kao reči počinju da ometaju unutrašnji mir. Nepotreban izraz je poput uljeza koji uništava unutrašnju tišinu koja služi kao matrica za klijajući intuitivni život.
Konverzacija je, tada, poželjno usmerena na očuvanje tišine i ne toliko govora. A kad on dođe, za to se može naći najbolji vodič u drugom Geteovom delu: pesnik vidi potrebu kao kriterijum za umetnosti. ("Ovde postoji potreba; ovde postoji umetnost").
Možemo precizirati svoj osećaj potrebe do tačke kada se konverzacija odvija kao živi organizam, pri čemu je svaki deo bitan i uravnotežen, a svaki učesnik nastoji da se uzdigne i ostane iznad bezoblične disperzije.
Da bismo dostigli dobru konverzaciju, moramo da radimo sa materijom intuicije. A da bismo postigli ovaj nivo, moramo da žrtvujemo sve što je vrlo lično ili prirodno. Upravo samo tako, konverzacija može naći svoje potrebe. Kada se to dogodi, razgovor sa svetom duha odvija se istovremeno kao sa drugovima.
3. DEO
Iako se grupe veoma razlikuju jedna od druge, uvek im treba dobra sezona vežbanja da bi postali sposobni za geteovski razgovor. Mnogi pojedinci su danas toliko navikli na diskusiju da teško mogu zamisliti više nivoe komunikacije. Zemlja nas uslovljava; etersko kraljevstvo nam je postalo strano.
Postoje, međutim, načini da sami naučite eteričko mišljenje. Prvo je, naravno, meditacija, kako to antropozofija uči. Drugo je ponavljanje studije filozofije slobode Rudolfa Štajnera, ako obratimo posebnu pažnju na način na koji se razvija, počevši od uobičajenog intelektualnog filozofskog supstrata, i iznenada se napusti i podigne se u područje gde se svaka misao mobiliše i postaje slobodan stvaralački čin. Jednostavno praćenje ove metamorfoze već podrazumeva primanje infuzije eteričnih snaga gde god se misao vitalizira i gde se um ujedinjuje s intuitivnom percepcijom.
Takva transformacija se postiže i kada se oslanjamo na divnu poeziju i bajke, gde su ritmovi i slike duhovni izraz, a kada ih apsorbujemo osećamo da je naš život čarobno dinamiziran.
Potpuno je suprotno istinskoj modernoj koncepciji zajednice ovlastiti nekog lidera da vodi konverzaciju. Stvaranje svesti Grala zahteva prilično čist aktivni krug, koga čine odgovorne osobe, čiji je jedini vođa svet duha. Ako je pre dolaska svaki pojedinac pripremio temu i preneo je živu u sebe i, nakon što je sastanak započeo, odrekao se misli koje mu je nudio život a koje su se stvorile u negom duhu, duh neće propasti i doći će da se izlije jasnom vizijom na pripremljenom sastanku da bi ga primili. To se može doživeti s vremena na vreme. Sve što moramo da učinimo je biti budan i ostaviti put slobodnim, znajući da "tamo gde se u moje ime okupljaju dvoje ili više njih, tu sam i ja, u vašoj sredini".
Nada u ovu Prisutnost može se ojačati učenjem slušanja drugog s istim stavom kao što je onaj da bi se slušao duhovni svet: evokativno, s poštovanjem, suzdržavajući sve reakcije, čineći od sopstvene duše izvor za ideje koje klijaju od drugog.
Ovo ne znači da slušatelj odustaje od svega opažanja, već da preteže sve što oseća. Ali to čini na novi način, očišćavajući se od simpatije i antipatije, tako da može poslužiti kao rezonantna tabla na kojoj reči onog koji govori zvuče istinito ili lažno.
Tako govornik može da se oseti reflektovan i može da odmerava sopstvene izraze. Ispravljanje - u smislu buđenja - vrši se bez da drugi budu oni koji sude.
Nema suda. Evokativno slušanje je solarna aktivnost. Ono zrači toplinom i svetlosti interesa u životu mišljenja, dinamizirajući krug i dajući mu hrabrost za životnost.
Pitanje koje se često javlja među onima koji su zainteresirani za istraživanje konverzacije glasi: kako odabrati teme?
Kao što možemo pretpostaviti, ne na uobičajeni proizvoljni način. Ne možemo, kao što se događa u salonu, intelektualno tražiti blistavu temu, niti, kao što je to slučaj u sadašnjim grupama za diskusiju, pomerati se po spisku aktuelnih tema dok se ne iscrpe. Umesto toga, goruća pitanja koja su bila smeštena u duši učesnika tražiće svetlo. Pitanja koja su potekla iz dna srca, podstaknuta duhom i koja su sada puna života i vatre i ukorenjena u nešto što je dublje od intelekta. Po svojoj sopstvenoj životnosti, ova volja će provaliti i zahtevati pažnju skupa.
Ponekad se tema povezuje sa takvom punoćom života da prolazi kroz dugi niz metamorfoza kojima je za istraživanje potrebno nekoliko sastanaka. Teme ove vrste su posebno dragocene jer one postaju teme koje se dugoročno tiču duhovnog života svih članova, i lako je videti kako stvaraju veze među njima.
4. DEO
Da bi jedna konverzacija postala umetničko delo potrebno je da vaš život ima uokvireni oblik. U suprotnom imate opasnost od pada u izobličenje.
Zaplet koji održava konverzaciju kohezivnom sastoji se delom od vremenskih elemenata, a delom od vrlo jednostavnog rituala. Pre svega, potrebno je tačno odrediti vremena početka i završetka sastanaka, i pokušati biti tačan, i ako je moguće pokušati doći na vreme da biste pripremili atmosferu za sastanak. Ovo su nepromenljiva pravila u ezoterijskoj praksi. Ritual se sastoji od ustajanja i izgovaranja svi zajedno nekih fraza izabranih po njihovom duhovnom sadržaju - na primer "Eks Deo nascimur", "In Cristo morimur ", "Per Spiritum Sanctus reviviscimus" . Ista ili druga meditacija može se reći na kraju sastanka, ponovo u zakazano vreme.
Postoji često bojazan da vrlo strogi vremenski rokovi mogu sprečiti kreativnu slobodu razgovora. Taj strah je neosnovan. Slikarska inspiracija nije ograničena dimenzijama platna. Granice imaju funkciju buđenja, izoštravanja svesti o tome šta treba učiniti, jer se kompozicija uvek intuitivno prilagođava datom prostoru.
Da bismo napravili kompoziciju "sve u jednom komadu" onakvu kakva treba da bude ako želimo da se ona smatra umetnošću, neophodno je da konverzacioni krug preduzme posebne mere za očuvanje jedinstva. Ovde je opet velika razlika između diskusije i konverzacije. U diskusiji je retko da neko ostavi bojno polje. Obično svaki pokušava da prevlada svojim mišljenjem o one druge i umesto da slušamo sagovornika pokušavamo da prodamo našu ideju koja je, naravno, dobra. Ovo, kada se vodi konverzacija, očigledno je prava katastrofa, jer su diskusije zasnovane na intelektu, a intelektualno mišljenje ima tendenciju razdvajanja. Umesto toga, konverzacija su redosleda misli koji osvetljava srca i ovi služe kao organ inteligencije, a srce teži sjedinjenju.
Grupa za konverzaciju postala je magični krug. Najmanji prekid ove gralske čaše izbacio bi svetlucavu supstancu stvorenu na sastanku. Osetljivi učesnici primettiće da prekidi i bežanje iz konteksta ono što čine je prekid kontakta s duhovnim svetom.
Ima dosta ljudi koji misle da jedna konverzacija nikada ne može dostići inspirativni nivo visoko napredne konferencije, iz čega proizlazi da razmišljati o konverzaciji znači gubljenje vremena, a da je mnogo bolje ako neko proučava ili sluša konferencije.
Nema sumnje da konferencije imaju važnu ulogu. Ako su pažljivo pripremljene, donose koncentraciju duhovne materije slušaocima koji sede pred onim koji je za njih pripremio dobar obrok. Ali nastavljajući s analogijom, to je kao da su obožavatelji konferencija uvek išli jesti u restoran, a nisu naučili da praktikuju slatku umetnost domaćeg kuvanja.
Ima nešto bolno u jednom pravcu u ovakvom stavu. Ne samo da smanjuje odgovornost i propušta mogućnosti za kreativni rast, već znači ostati detinjast i zavisan od najvažnije faze evolucije čovečanstva kada bismo svi morali preduzeti korak od otkrivene istine do otkrivanja istine sopstvenom aktivnošću pojedinca.
Rudolf Steiner nije bio prijatelj ni na koji način zavisnosti. Retko je ljudima davao rešenje problema, i to samo u slučaju nužde. Umesto toga, težilo je da ukaže na način na koji bi ta osoba sama mogla rešiti svoj problem.
I to je ono što današnje vreme zahteva: da budemo duhovno aktivni i kreativni, da učimo da usmerimo duhovnu supstancu za obnovu Zemlje.
Geteanska konverzacija postaće idealna škola za ovaj važan zadatak.
| Back |
Prevod Mr Đorđe Savić, Pančevo, 2020 |
|
|
