U svetu ljudi, plime moći se okreću... Za mene, ljudsko doba prođe u trenutku, ali s vremena na vreme neka iskra privuče moju pažnju.
     Smrtnici kažu da se u Vilinskoj zemlji nikada ništa ne menja. Ali nije tako. Postoje mesta gde svetovi leže blizu jedan drugog, kao nabori na ćebetu. Jedan takav most je mesto koje ljudi zovu Avalon. Kada su majke čovečanstva tek došle u ovu zemlju, moj narod, koji nikada nije imao telo, načinio je obličja za nas po njihovom liku. Izgradile su kuće na motkama, kraj jezera, i lovile su po močvarama, i mi smo hodali i igrali se zajedno, jer to je bilo u osvit sveta.
     Vreme je proticalo, i gospodari drevnih znanja prešli su preko mora, bežeći od propasti Atlantide, njihovog svetog ostrva. Pokrenuli su ogromno kamenje da označe linije moći koje protiču zemljom. Oni su osigurali sveti izvor kamenom i uklesali spiralni put oko Tora, oni koji su našli u obrisima predela simbole svoje filozofije.
     Bili su veliki umetnici magije, pevali su čarolije kojima smrtnici mogu da dosegnu druge svetove. A ipak su bili smrtni, i njihova rasa je s vremenom izumrla, dok smo mi ostali.
     Za njima su došli drugi, svetle kose, nasmejana deca sa oštrim mačevima. Ali dodir hladnog gvožđa nismo mogli da izbegnemo, i od tog vremena Vilinska Zemlja počela je da se odvaja od sveta ljudi. No, drevni čarobnjaci naučili su ljude mudrosti, i njihovi mudraci, druidi, bili su privučeni moćima svetog ostrva. Kada su legije Rima marširale preko zemlje, okivajući je kamenom popločanim putevima i ubijajući one koji bi se opirali, ostrvo je postalo utočište za druide.
     To je bilo još koliko maločas, po mom računu. Primila sam u svoju postelju zlatokosog ratnika koji je zalutao u Vilinsku Zemlju. Kopnio je, pa sam ga ponovo poslala nazad, ali podario mi je dete. Naša kćer je plavokosa i zlatna kao on što je bio, i zanima je njeno ljudsko poreklo.
     A sada se plime okreću, i u svetu smrtnika jedna sveštenica želi da pređe na Tor. Osetila sam moć u njoj još koliko juče, kad sam je srela na drugoj obali. Kako to da je tako naglo ostarila? A ovog puta vodila je sa sobom muško dete čiji sam duh takođe ranije poznavala.
     Mnogo tokova sudbine sada hita da se susretnu. Ta žena i moja kćer i dečak povezani su u drevnom simbolu. U dobru ili u zlu? Osećam da dolazi vreme kada će meni zapasti da ih vežem, telom i dušom, za ovo mesto koje oni nazivaju Avalon.

.......................................

U Avalonu sada vlada žena-dete sa mojim licem. Trenutak ranije, bila je to njena majka; trenutak kasnije, možda će biti kćer Igrene, koja liči na moju kćer Sianu. Bilo je mnogo Vrhovnih sveštenica otkako je umrla Gospa Kaileja i moja kćer preuzela oznake Gospe od Avalona. Neke od njih nasleđivale su pravo po krvi, a neke zato što se u njima ponovo rodio drevni duh.
     Bila sveštenica ili kraljica, bio sveštenik ili mag, sistem se stalno smenjuje i ponavlja. Oni misle da je važna krv, i sanjaju o dinastijama, ali ja gledam razvoj duha koji prevazilazi smrtnost. U tome je razlika - iz života u život i iz doba u doba, oni rastu i menjaju se, a ja sam zauvek ista.
     Slično je i sa svetim ostrvom. Kako sveštenici one nove vere, koji poriču postojanje svih bogova sem jednog, stežu šape oko Britanije, tako Avalon sveštenica odlazi sve dalje iz svesti čovečanstva. A ipak ne mogu da se sasvim razdvoje, što smo mi iz Vilinske Zemlje već utvrdili. Duh zemlje prevazilazi sve dimenzije, i tako je i sa Duhom koji stoji iza svih njihovih bogova.
     Dolazi novo doba, kada će im se Avalon činiti dalek kao sada Vilinska Zemlja. Ova devojka što sada vlada na Toru upotrebiće svoje moći kako bi promenila svoju sudbinu, a ona koja dolazi za njom učiniće isto to. Neće uspeti - čak ni Branitelj, kada dođe, vladaće vrlo kratko. Kako bi i bilo drugačije, kada su njihovi životi samo trenutak u životu sveta?
     Preživeće njihovi snovi, jer san je besmrtan - kao i ja. A mada će se svet potpuno izmeniti, a ti događaji će imati odjeka i ovde, opstaće mesta gde će nešto malo svetlosti Drugog sveta sijati i na svet ljudi. A ta svetlost neće biti izgubljena za čovečanstvo, dok god muškarci i žene budu tražili utehu na ovom svetom tlu po imenu Avalon.

Dva poglavlja iz dela Merion Zimer Bredli