Home
 
 
Poezija
Filozofija
Drevne
civilizacije
 
 
Muzika
Film
Umetnist
Ekologija
 
 
 
Urednik
 
 
 
 
 
Kabala
Tarot
Ji Đing
Feng Šui
 
 
Telema
Vika
Nju Ejdž
Reiki
 
 
 
Web master
 
Willow
 
   
 

AVALONIJA
 

 

Pošao je ka reci, krivudavim putem kroz šumu. Kao pripadnik elitne jedinice rimske kohorte znao je da je smrtna kazna jedina sankcija za dezertere. Ipak, nije mogao da odoli povratku u rodni kraj gde je šetao sa majkom, prvosveštenicom Šumske kuće, Svetog gaja koji je nestao u plamenu i od tada se vikanski red preselio na ostrvo koje je egzistiralo između svetova. Poznavao je sve puteljke i neprohodne staze na obroncima brežuljaka u ovom području Britanije. Prisetio se druidskih priča da je zemlja sveta na svakom koraku, ali da postoje posebno sveta mesta koja mogu da prepoznaju samo posvećeni.

Njegova majka volela je njegovog oca, rimskog vojnika, pričala mu je o redu visokih sveštenica, mudrim druidima koji su im prenosili poruke njihovih Božanstava, Svetoj zemlji gde su rituali uspevali da uzburkaju energije prirode uz podršku vernih pomagača, duhova prirode, elementala. O vilinskom narodu koji je živeo na obroncima Svetog gaja i oduvek im pružao pomoć, pravovremenu, magijsku i nesebičnu.

Znao je da nasleđe Starog koda sprovode sveštenice sa maglovitog ostrva. Voleo je rodni kraj, poznavao je stabla u čijem podnožju su cvetali beli cvetovi kakve nikada nigde nije video, iako je sa svojom jedinicom prošao brojne predele britanskog dela carstva.

Sećao se vatri Beltena i noći Samena, te ceremonije je predvodila njegova majka, a sveštenice reda su mu dopuštale da vidi i rituale zabranjene za decu njegovog uzrasta.

Znao je da su energije koje dominiraju krajolikom osvežavajuće, moćne i da bi, kad god bi zadremao ispod nekog drveta, imao vizije koje su bile uputstvo za odluke koje su u tim trenucima bile važne, a one su bile i uvidi u ambijente koji su ličili na budućnost. Nekada su vizije bile nejasne, ali ipak, u suštini razumljive. Bilo je trenutaka kada je video predele kakvi ne postoje na Zemlji, kompozitne mentalno-artificijelne svetove sa stotinama blistavih planeta koje su bile u pozadini nestvarnih prostora po kojima je hodao sa ljudima koji su bili bez kose i imali odeću od bleštavih tkanina protkanih svetlećom, energizovanom materijom.

Pošao je dalje. Ubrzo je primetio troje ljudi koji su vukli devojku crvene kose grubo vezanu debelim konopcem, činilo se da je bila bez svesti. Trojka je ličila na grupu drvoseča, grubih stanovnika ovog kraja, mlada žena koju su zarobili delovala je sablasno neljudski; bespomoćno, nežno biće koje očigledno nije trebalo da se nađe na ovom mestu.

A opet, osećao je neku posebnu energiju koja je obuzimala prostor. Krenuo je prema njima, obratio im se oštro. Šta to radite, kuda je vodite? Umesto odgovora poletelo je koplje koje je uspeo da izbegne, iskustvo u borbama za Imperiju bilo je od pomoći, na vreme se izmakao. Dva zamaha mačem bila su dovoljna da jednog likvidira, a druga dvojica su izbegla njegovu sudbinu, jer su pobegli takvim trkom da bi ih teško stigao i da je pokušao.

Prišao je ženskom biću koje je bilo bez svesti. Uzeo je u naručje i odjednom primetio da su ga okružila stvorenja niskog rasta. Bilo je jasno da ne mogu da govore, ipak nekako je razumeo njihove misli, da treba da pođe za njima. Pratio ih je sa crvenokosom devojkom u naručju. Ubrzo su se spustili ka maglovitom podnožju brda, patuljci koji su ga vodili pokazali su mu čamac koji ih je čekao. U njemu je sedeo sablasni lik duge brade koji mu je mahnuo da priđe. Veslao je i vodio ih negde, nije bilo sumnje da starac poznaje pravac kojim je trebalo da idu. Magla ga je onemogućavala da uoči detalje, zatim je ugledao obise obale, a kada su kročili na nju magla je nestala. Veslač je mahnuo u znak pozdrava i potom se izgubio; ubrzo je opazio kuću iz koje se širila svetlost.

Kada je prišao vratima ona su se otvorila, devojka duge smeđe kose mu je rekla zapovednim tonom da je smesti na krevet.

Prišle su još dve veoma mlade devojke a njemu se obratila ona koja je otvorila vrata. "Vi treba da se odmorite, odvešćemo vas u kuću u kojoj su odaje gospe Kaileje, prvosveštenice koja je zauzela tron Avalona posle smrti vaše majke. Očekivale smo vas, ali nijedna vizija nije uključivala saputnicu, posebno ne ovakvo biće koje ste nam doveli. Negovaćemo je, sve ukazuje da je to od posebnog značaja. Potrebno je da se odmorite jer vas čekaju druga iskušenja."

Posle dvadesetak koraka ušli su u kuću gde su ga čekale dve devojke. "Maitri i Maja će se pobrinuti za vas." Odjednom je nestala. Namešten krevet ga je privukao kao magnet, zaspao je i utonuo u ambijente kakve je viđao pod omiljenim drvećem, boje su bile nestvarne, a opet nekako prepoznatljive.

Jutro je odnelo skoro svu maglu i sunce iznad ostrva sijalo je jako. Povetarac ga je podsetio na travu rodnog kraja. Prišla mu je devojka koju je prvu video na ostrvu. "Biće koje si nam doveo je dobro i oporavlja se". Postavio je samo jedno pitanje: "Vi poznajete mene i moju majku?"

"Da, tvoja majka je u Šumskoj kući, našem Svetom gaju, predvodila sveštenice koje su obnovile drevni kod i sa našim druidskim vođama čuvale britanski narod od okupatora. Kao što znaš, tvoja majka je volela Rimljanina i to je dovelo do tragedije. 'Vernemeton', Sveti gaj je spaljen. Nekada naši ljudi kažu 'Vermenton' jer im je latinski jezik nepoznat. Sećanja na te strašne događaje još su živa. Ali ti si bio i u nekim drugim vremenima sa nama i štitio svete predele od napasnika, na isti način na koji si nam doveo sveto biće koje si odbranio od razbojnika.

Ti si Gaven, onaj koji je uvek branio uljezima da nas ugroze. Čekali smo tvoj povratak."

Krenuli su dalje, ubzo staza je vodila ka obali. Na njoj je odjednom ugledao stotine malih ljudi, ličili su na patuljke, koji su podigli ruke i gledali prema njima. Čuo se huk koji je bio sve glasniji. Upitao je: "Ko su oni?"

"To su gnomi i undini, salamanderi i silfi, duhovi prirode, koji čuvaju naše kraj i njegove energetske strukture, lepršave vetrove i sunčane zrake, dubine jezera, a i vile se ponekad pojave. Prepoznali su te, pozdravljaju kralja, zaštitnika."

Jutro narednog dana delovalo je nestvarno, čak i na ovom mestu. Sveštenica sa kojom je juče razgovarao došla je da mu saopšti da je biće koje im je predao dobro i da se potpuno oporavilo. Rekla je i nešto što nije sasvim razumeo, ličilo je na opis nekog drugog sveta u kojem se svi kreću tako što zamisle gde žele da budu i odmah se tu pojave. Izgleda da je biće koje je odbranio od lokalnih napasnika stanovnik tih svetova.

Veče je proveo na proplanku na obroncima šume. Iznenada, ugledao je nekakvu nestvarnu svetlost, njena jačina ga je zaslepela. Iz tog pravca izronile su tri prilike, bića koja su ličila na ljude, ali su bili na neki način drugačiji, tako da je bio prilično zbunjen. Prišli su mu. Nisu ništa rekli, ali je razumeo da očekuju da ih odvede do kuće u kojoj su sveštenice Avalona negovale devojku koju im je predao.

Uskoro su bili na mestu na kojem se širila ljubičasta svetlost.

Pokazali su mu da ostane ispred kuće. Nešto kasnije mu se obratio čovek koji je ličio na diva srednjeg rasta sa očima koje su delovale metalno.

Govorio je dubokim glasom, sporo, smireno, odmereno.

"Znali smo da ćeš uspeti da joj pomogneš. Na tronu Univerzuma u ovom trenutku je upražnjeno mesto. Naša vladarka je želela da poseti predele iz svojih davno proživljenih života na ovoj maloj planeti. Bila je tvoja majka nekada davno, to vreme je i za tebe u prošlosti, ali za nas je toliko daleko da samo drevni zapisi beleže neke događaje.

Ja sam komandant Rel, u vremenu iz kojeg dolazim tvoj sam zamenik. Ovlašćen si da predvodiš vrhovnu komandu armija Univerzuma. Mi ćemo se vratiti u naš svet i obavestiti tvoje buduće ja da si spasao našu vladarku. Povešćemo je, njena radoznalost mogla je da ima sudbonosne posledice, ali energije prošlosti i budućnosti su našle put i dale ti znak koji si prepoznao. Njena kosa je crvene boje još od vremena jednog drugog ostrva koje je postojalo u ovom i, istovremeno, u našem svetu.

Nije moglo biti drugačije, zbog tebe se vratila u ovo vreme i prostore koji su za nas hodnici prošlosti, prašnjavi su, ali energije prirode su ukras koji se u našem svetu smatra veoma posebnim darom, u metalno-plastičnim koridorima našeg sveta veoma malo od toga je opstalo i nastavilo da ih i dalje ukrašava."

Četiri prilike su krenule, znao je da odlaze daleko odavde, ali i da će njihov put trajati kratko. Biće koje je spasao dodirnulo ga je pogledom i energijom misli i emocija koje su ga obavile poput nekog štita koji će zauvek nositi.

Sledećeg jutra bio je sanjiv, iako se sunce odavno nalazilo na vrhu neba. Sa prozora je ugledao jelena sa velikim rogovima, moćni predstavnik životinjskog sveta brzo je nestao. Setio se susreta sa kraljem prirode u ovim šumovitim predelima, shvatio je da je stari prijatelj došao da ga pozdravi.

Ubrzo je devojka koja ga je svakodnevno posećivala prišla i sela pored njega.

"Ti si u jednoj od verovatnijih opcija stvarnosti ostao rimski legionar. A neki veoma posebni događaji uslovili su da se vratiš u rodni kraj. Od Boginje sam saznala da će to promeniti život buduće prvosveštenice Avalona. Bićeš uz nju do kraja njene vladavine, koja počinje kada mi vile postave krunu od ljubičastih zraka.

Ti i ja bićemo zajedno, Stari kod zabranjuje tako nešto, ali novo vreme će doći na naše ostrvo i nikada više ništa na ovom svetu neće biti isto."

.

Violet Frit se prisećala svog boravka na Zemlji, poslednjeg prema zemaljskim parametrima linearnog protoka vremena. Alister Krouli je podsetio na neke zajedničke situacije koje je komentarisao u svom stilu, kako je to običavao i u inkarnaciji kada su se povremeno susretali.

"Tražila si savete oko rituala žrtvovanja životinja i magijskih efekata takvih postupaka, nisam takva pitanja očekivao od tebe. Mada nije ni tako čudno kada se prisetim tvojih romana i opisa sličnih rituala. A opet, ti si sveštenica koja je štitila ta bića. i ne samo ta."

"Da, to je bilo radi nekih uvida, ja nisam koketirala sa crnom magijom kao ti. Energije koje su me vodile su primodrijalne strukture ženskih silina koje su tražile da se ispolje. Vreme koje je došlo za nama, kada smo odigrali svoje uloge i vratili se ovde, pokazalo je da su rituali koje sam obavila omogućili njihovo ispoljavanje, njihov uticaj je veoma brzo doveo do novih društvenih normi i promena u stavovima, pre svega zapadne hemisfere, koji su proklamovali jednakost polova, iako je proces bio otežan energijama tradicionalnih struktura kolektivnog nesvesnog i uticajem prevaziđenih religija utemeljenih na njima."

"Jeste, ponekad sam bio prilično maliciozan prema ženama, ipak ove siline su se, na određeni način, ispoljile i u mojim delima. Skarletna žena je ona koja poseduje moć i ona je ta čija moć je zasnovana na njima."

"Ti si bio tipičan britanski sarkastični kozer, lucidno si uočavao i opisivao ljudske slabosti, dakle i one karakteristične za ženska bića. Tvoj rad bio je drugačijeg tipa, ali si i ti bio kanal za objavu dominacije energija novog Eona i posle toga ništa nije moglo ostati isto."

"Da, Ajvaz je govorio kroz moje rečenice. Pogrešio sam što sam sve zapisao i objavio kako sam verovao da sam čuo, neke objave bile su izmenjene mojim kapacitetima percepcije, ograničene mojim uverenjima ili, bolje rečeno, zabludama. Ipak, esencija novih istina je data na uvid pripadnicima ljudskog roda."

"Novo doba je došlo, u vreme kada smo napustili ljudsku egzistenciju. Sve što smo uradili dalo je plodove, iako se stare strukture nisu povukle. Još uvek ne odustaju, jer mnogi ljudi nisu u stanju da prihvate promenu. Iako je promena neophodna i neizbežna.

Kada zvezda Regulus uđe u sazvežđe Device snaga energija negativnog, ženskog pola Univerzuma zadobiće snagu koja je jednaka muškom, do tada dominantnom polu."

"Bilo je i vanzemaljaca koji su u naše vreme prenosili poruke Ajvaza. Onaj gospodin koji se zvao Tesla je jedan od njih. U stvari, on je prenosio izume koji su u drugim ambijentima Svemira odavno primenjeni, kako bi ljudi uspeli da ih upotrebe i krenu dalje od nekonfornih formi života, stanovanja i privređivanja. Naravno, nije dobio priznanja za ono što je učinio za nezahvalne ljude."

"Da, to je tako u ljudskoj zajednici, ali i ženske energije koje su vekovima potiskivane ispoljile su se u svom prizemnom vidu i podstakle potrošački mentalitet koji je usmerio pažnju ljudskih bića u pogrešnom pravcu i ojačao demonske koncepte ekonomije koja se zasniva na nerazumnoj sklonosti ka potrošnji i nezdravim bankarskim formulama."

"Ljudi su uvek zloupotrebljavali sve darove duhovnih posvećenika i pomoć iz drugih kosmičkih prostora. I moja dela su pogrešno razumeli i interpretirali. Najveći broj mojih poštovalaca su nekakvi, ne naročito pametni, poklonici muzičkih formi koje mi zvuče prilično neprirodno, dečurlija, skoro ništa nisu uspeli da shvate. Izgleda da me je najbolje razumeo autor koji se potpisuje kao Aurelius, u knjizi na osnovama ezoterične astrologije analizirao je planetu Pluton i zapisao neke uvide koji su veoma slične suštinskim porukama moje Knjige zakona. Zapravo, ja sam mu pomagao, tokom pisanja uspeo je da prizove segmente mog bića i dobije neke smernice, ostalo je išlo spontanim tokovima."

"On je i moj rad predstavio na odgovarajući način. Njegov sajt je pun dobrih tekstova, nažalost piše na jeziku koji je razumljiv samo malom broju ljudi u nekim delovima Evrope."

"Moje delo je, u suštini, nastavak tradicije drevne vikanske religije i okultne prakse koja se u mnogim civilizacijama i narodima praktikovala vekovima. Njena reafirmacija bila je podloga mojih aktivnosti na prizivanju iskonskih ženskih, primordijalnih energija. Ovde, u mom kutku zelenih predela nebeskog krajolika uživam u knjigama Merion Cimer Bredli, njene autentične priče o Avalonu, bastionu ženske religije Britanije duboko su proživljene i ponekad se s njom sretnem u mislima. Čini se da smo blizu u nekim sferama, a daleko u drugim."

"Nažalost, ljudi su još dosta spori u prihvatanju promena i usklađivanju sa glavnim tokovima Univerzuma, zato su tu uzvišeni duhovi i vanzemaljci i neka hibridna bića, dosta drugačije deluju u odnosu na nas, ipak neka naša postignuća se i dalje poštuju i donekle razumeju."

"Da, nova vremena na Zemlji su interesantna, čini se da je načinjen korak napred, ali mnogo je i nazadnih tendencija. Posmatraćemo šta će se dešavati. Nije ni neobično što su naše ostrvo Avalon i sveta mesta Glastonberi i Stonhendž, još uvek portali ka višim dimenzijama iz kojih je oduvek dolazila svetlost iluminacije."

 

"Kaileja govori.

U mojim vizijama prošlo je skoro dve stotine godina, i svo to vreme magle su čuvale Avalon. U južnoj Britaniji, Britanci i Rimljani postali su jedan narod. Stigao je novi car, po imenu Dioklecijan, i uspeo da izleči Imperiju od poslednjih građanskih ratova.

Između sukoba sa Rimljanima viđala sam svoje sveštenice, pokolenje za pokolenjem, kako obožavaju Boginju na Svetom Toru ili odlaze da postanu žene prinčeva i održe malo stare mudrosti u spoljašnjem svetu. Učinilo mi se da poneka ima Gavenov lik, ili Eilaninu lepotu, ili da je mala i tamnoputa kao Vilinska Kraljica.

Ali nisam videla sebe ponovo rođenu u Avalonu. Prema druidskim učenjima, poneko je toliko svet da kada ga smrt oslobodi tela on zauvek odlazi izvan krugova sveta. Ne mislim da sam ja toliko blistava duša. Možda će Boginja biti milostiva i dopustiti mom duhu da bdi nad mojom decom, dok ne bude potrebno da ponovo oživim u telu.

A kada se to desi, možda će Gaven i Siana takođe ponovo doći. Pitam se hoćemo li se prepoznati. Možda ne, ali mislim da ćemo u te nove živote poneti makar sećanje na našu nekadašnju ljubav. Možda će sledeći put na Sianu biti red da bude učitelj, a na mene da učim.

Ali Gaven će uvek biti Sveti Kralj."



Jedna od priča objavljena krajem 2020. godine u knjizi "Novi Orlean i druge priče"

Back

Više informacija:

vermenton@gmail.com