"Ne boj se, već budi onaj koji veruje. Dođi na mesto gde već stoje preci. Dođi i pogledaj. Nešto sveto dolazi ovim putem. "

Rev. Stiven Čarlston, Čoktav

Ko su naši preci?

Naši preci su naši očevi, majke, ljudi iz naše daleke ili bliže prošlosti, kojih više nema. Ne hodaju tlom u opsegu vidnog polja, već poput zvezda sijaju u našem sećanju, povezani nitima ljubavi tanane i daleke, ali snažne. Oni pripadaju stablu sa kojeg smo i mi sazreli, hraneći se sokom iz istog korena, i sada širimo grane na kojima listaju novi pupoljci, koji će takođe jednom, kada se naše bilo otkine sa grane, pridruživši se njima, biti njihovi pretci. Svi ovi ljudi koji su gradili i izgradili sve ovo što postoji u sadašnjosti, bilo u vidu velikih pronalazaka koji su nam olakšali današnjicu, bilo u vidu građevina, sela i gradova, običaja, čak i oni koji su pravili velike greške i danas stoje na putu kojim hodamo kao svetiljke i opomene - kako ne treba raditi. Da, i to su naši pretci. Naši pretci su i oni koji su živeli u mestima u kojima sada živimo i duhovi onih ljudi kojima se divimo. Oni su večita inspiracija, knjiga iz koje učimo, bilo iz onih sačuvanih, ili iz neposrednih spoznaja u noći, kada se kapija otvara i pruža nam mogućnost da ih ponovo i na trenutak sretnemo i stupimo u kontakt sa njima.

Samhain je takva noć i budimo spremni da ih dočekamo, spremni da se povežemo, koliko da znaju da ih nismo zaboravili, koliko da im se pre svega zahvalimo i tek onda da im kažemo sve što želimo reći, obraćajući se sa poštovanjem, pitanjima raznim, ili potrebom za savetom. Bez obzira da li verujete ili ne verujete da izvan granica vidljivom oku - tamo negde iza obrisa uma, jedan drugi svet postoji, kao aura lična i štit našeg postojanja, ili jednostavno imate potrebu da iščupate te žile iz vaših grudi koje stežu pokatkad srce, kao vapaj za oproštajem nataložen godinama, jer kao nepisano pravilo, ostaje uvek nešto nedorečeno, nešto što smo propustili, ili im oduvek želeli reći, a nismo uradili to na vreme. Kada nekog izgubimo, ono što najviše boli je to što im nismo dovoljno dali ljubavi ili pažnje. I pitamo se često, gde smo to potrošili vreme koje je trebalo dati onima koje volimo, pod onim uobičajenim "ima vremena", ili, "oni će razumeti", a vreme prođe u jednom trenu, kao kad iz šake punog peska iscuri svako zrno, i tek onda postajemo svesni da smo propustili, a zaslužili su mnogo više od nas.

U noći ovoj, podignimo veo koji nam zaklanja vid očinji i pogledajmo ih srcem, povežimo se! Samhainska noć je je prilika koja će izvući našu tugu i izbrisati gumicom tamu sa ljudi koji su nas iznjedrili, podigli i dan danas brinu o nama.

Postoji više načina na koji to možemo uraditi i evo nekoliko od njih:

Jedan od tradicionalnih načina, posebno među vikanima je tzv. " glupa večera ", " gluva ili nema večera ", ritual gde ćemo ih na trpezi, sa jelima koje su obožavali, dočekati ćutanjem. Ovaj ritual ima oblik večere u čast mrtvima, posebno onih koji su nas napustili u prethodnoj godini, ili za one duhove predaka kojima želimo iskazati posebno poštovanje.

Na začelju stola postavićemo stolicu za našeg pretka, sveću i njegovu fotografiju. Pogasićemo svetla, isključiti mobilne, tv aparate ili bilo šta drugo što može omesti i prekinuti čaroliju. I nakon pozdrava pretku, jesti u tišini. Većina preporučuje da sto bude prekriven crnom krpom, i crnim posuđem za jelo, crnim salvetama i crnim svećama, a stolicu duha takođe - prakriti crnom ili belom tkaninom, ali to nije neophodno. Sveće mogu biti u boji koju su oni voleli u životu, neki njihov omiljen predmet ili knjiga, deo odeće koji smo sačuvali ... Posuđe svakako treba biti posebno, kao kad dočekujemo najviđenijeg ili najuvaženijeg gosta i sl. Stvar je izbora.

Drugi način takođe uključuje gašenje svih aparata od mobilnog do tv-a, čišćenje prostora kađenjem, iscrtavanje kruga, postavljanje fotografije pretka na oltaru koji smo prekrili svečanom tkaninom (obično od teget ili crnog pliša), uz ukrase za Samhain, zatim postaviti sveću - plavu za oca ili dedu, crvenu za majku ili baku, zatim ih upaliti, pogasiti svetla, pokloniti se pretku, zatvoriti oči i nakon vežbe disanja utonuti u meditaciju.

Treći način je, uz pripremu kao u prethodno iznetom, pre obreda ispisati ceduljice sa pitanjima koja nas zanimaju i postaviti pored fotografija uz činiju u koju ćemo nakon priziva pretka, spaljivati jednu po jednu na plamenu sveće, nakon dobijanja eventualnog odgovora. Na kraju ćemo se zahvaliti pretku, izvinuti mu se ako smatramo da je to potrebno, pokloniti i pozdraviti.

Četvrti način je divinacija sa onim u čemu ste najvičniji (Tarot, Rune, prevrnuta šoljica za kafu, ili čaj ...), prizvati pretka i zamoliti ga da vam pritekne u pomoć, prilikom traženja za vas bitnih odgovora. Tanak veo između svetova nudi idealno okruženje za osetljivost šestog čula. Postavite špil na sto i izvucite kartu, a ostalo će doći samo. To je takođe savršena prilika za čitanje Tarot karata, u slučaju da imate goste.

Peti način je slanje poruka pretku, gde reči nisu potrebne.

Napišite poruku vašem pretku i pripremite posudu za njeno spaljivanje na plamenu sveće na kraju rituala. Pre nego što svoju poruku zapalite, savijte malo cimeta ili drugog odgovarajućeg suvog bilja za Samhain, ili premažite papir uljem povezanim sa Samhaimom (đumbir, karanfilić, itd.).

Šesti način - davanje oprosta

Obzirom da su naši pretci onaj potporni zid sa druge strane, koji bdiju nad nama i sada, odozgo vide sve i svesni su i naših, i sopstvenih grešaka prema nama, Samhain je vreme u kojem možemo da im se obratimo i da im u sebi, ili poluglasno, glasom srca izgovorimo sve u čemu su nas povredili, ali i da im sada opraštamo. Mesto na kojem ćemo obaviti ovaj mali lični ritual, treba da je mesto gde vas niko neće ometati. Postavite svoj oltar (kao navedeno gore), zatim ugasite svetlo, upalite sveću, zatvorite oči i tiho zamolite pretka da vam se pridruži. Trenutak, kada osetite prisutnost, bilo u vidu bljeska slike pokojnika, meki dodir po kosi ili licu, pozdravite ga i izgovorite sve ono što vas je tištilo dugo vremena. Ovo je jako važno i za nas i za našeg pretka, kako bi se pre svega mi sami oslobodili balasta i težine koja je ostala duboko u nama neizgovorena, jer su često odnosi između nas i određenog pretka, za vreme njegovog života, možda bili veoma teški, ali budite sigurni da onaj u koga verujete i volite je takođe davao sve od sebe da vaš život bude što bezbedniji i što voljeniji. Ovo je važno kako bi smo mi sami nastavili rasterećeno dalje, a takođe i oni upotpunili svoj mir.

Kada misli stanu, prepustite se meditaciji, u kojoj ćete dobiti one odgovore koje u toku ovog ličnog rituala, i sopstvenih emocija, niste bili u stanju da čujete.

"Iz ličnog iskustva saznajemo da je duša besmrtna i nezavisna od telesnog iskustva ".

Mirča Elijade

U jednoj Samhainskoj noći moj predak je tiho izgovorio:

"Ne treba nikog i ništa idealizovati, jer sve je to odraz naše percepcije u datom trenutku, no u svakom slučaju nije kompletna slika, već samo deo koji nam ta osoba pruža, ili deo koji želimo da vidimo, bilo iz ljubavi ili mržnje, ili pak površnog posmatranja. Misao, izgovorena ili ne izgovorena, napisana ili ne nenapisana je energija u pokretu, a svaka negativna misao bez obzira na vid ispoljavanja šalje negativne vibracije ne samo osobi koja ih stvara, već i ljudima oko nas, Univerzumu.

Čovek kad tuguje žali za nekim ili nečim, i tačno je da je to ljudski, ali on u stvari žali najviše sebe, jer neće imati više priliku da uživa u njihovoj prisutnosti, što je opet pogrešno, jer ljubav se ne nosi u cipelama već u srcu - ili je imaš ili je nemaš. Nismo sve shvatili jer smo bili ograničeni gledanjem samo u jednom pravcu. Naučenom. Kada se stvari dogode, povod i razlog su mnogo manje bitni od onog što samim dešavanjem donose, jer se svaka kockica kad tad uklopi, samim tim što znamo da slučajnost ne postoji, i da su se morale dogoditi, koliko da nas odgurnu korak dalje, u pravcu kojim trebamo nastaviti. Kada nekog "izgubiš" javlja se privid gubitka, a trebalo bi da te protrese da se pokreneš iz te učmalosti korak napred ka sebi, ka svojim mogućnostima, ka svom ostvarivanju sreće, jer svakoga jutra kada se probudiš, i kada te obgrli zrak Sunca, svako na svetu ima šansu da donese odluku da svoj život učini svrsishodnijim, boljim, ispunjenijim i lepšim. Ono makar ima šansu da ne dozvoli nikome i ničemu, da makar taj dan vam ne pokvari. Ništa nije besmisleno, sve ima svoje zašto, bez obzira da li to vidite ili ne. Ti jesi pogrešila, ali više neponašanjem nego ponašanjem, svojim ćutanjem. Postoji istina koja je izvan realnosti, nevidljiva ali jaka, a to je ljubav koja nije otišla sa našim dragim bićem, i koja je prisutna u tebi i daje ti snagu da hodaš, dišeš, živiš zajedničku ljubav. Mi smo uvek tu, kraj vašeg uzglavlja i očekujemo da budete naša produžena ruka, da završite sve ono što smo mi želeli da završite kako bi vas učinilo srećnim, nošeno snagom iz ljubavi prema vama".