Odustavši od akademskog zahteva da tekst mora imati zaključak da bi mogao biti nazvan svojim imenom, napuštam telo kao paradigmu i ostavljam ga na periferiji. Suočivši se sa granicom svog sopstvenog uma koji pokušava da formuliše neiskazivo, upućujem ponovo svoj pogled kulturi Drugog. Tekst ispražnjen od centralne teme otvara svoj prostor za nagoveštaje razumevanja koje nam se nudi u pozivu da zaustavimo misli, sad!

	"Tao koji se može izraziti nije večni Tao. Ime koje se može nadenuti nije večno ime :"
	(Lao Ce:VII p.n.e.,35)

"Vrša je za hvatanje ribe; kad smo jednom uhvatili ribu, više ne mislimo o vrši. Gvožđa su za hvatanje zečeva; kad smo jednom uhvatili zeca, nema više potrebe da mislimo na gvožđa. Reči su za hvatanje misli; ali kad smo jednom uhvatili misao, nema više potrebe da mislimo o rečima. Kad bih samo našao nekoga ko je prestao da misli na reči, pa da porazgovaram s njim..." (Čuang Ce:III p.n.e.,114, 115)

"Samo se probudite i duh je odmah tu. Sledbenici puta koji nisu u sebi probudili ovaj duh i koji prijanjaju za pojave ili tragaju za nečim objektivnim izvan vlastitog duha-svi oni su u stvari napustili put. Pesak reke Gang! O ovom pesku Buddha je rekao:"kada sve buddhe i bodhisattve zajedno sa Indrom i svim bogovima preko njega pređu, pesak u tome ne nalazi radost; a ako volovi, ovce, gmizavci i insekti preko njega pređu, pesak zbog toga ne biva gnevan. On ne žudi za dragim kamenjem i mirišljavim uljima, a spram smrdljive prljavštine izmeta i mokraće ne oseća gađenje." (Huang Po:IX n.e.,15)

"Buda je takođe rekao: "Ova dharma nadilazi svako podvajanje, bez obzira da li uzvišeno ili plitko, a zove se bodhi (prosvetljenost prim.prev.) To je čisti duh koji je ishodište svih stvari i koji, bez obzira da li se pojavljuje kao obična bića ili budhe, kao reke ili planine sveta oblika, kao ono bezoblično ili ono što prodire svemirom, nadilazi sva podvajanja i ukida kako sopstvo, tako i drugost ." (Ibid:19)

Ovakve metode ( postepena sredstva:moj komentar) se ne mogu porediti sa naglim dokinućem pojmovnog mišljenja i sa nepomućenim saznanjem da nema stvari koja poseduje apsolutnu egzistenciju, da ne postoji nešto što bi se moglo zahvatiti, nešto na šta bi se moglo osloniti ili u čemu bismo mogli obitavati, da nema ničeg subjektivnog ni objektivnog. Aktuelizacija bodhija nastaje zaustavljanjem pojmovnog mišljenja; kada se to ostvari, uviđa se budha koji je oduvek naš vlastiti duh! Vekovi pregnuća tada postaju samo uzaludno utrošeni napor;" (ibid:21)

Čuangce je lovio ribu na reci P´u kada princ od Č´ua posla dva velikodostojnika k njemu i ovi mu rekoše: "Naš princ želi da te optereti upravom nad državom Č´u."
Čuang ce produži da lovi ribu, ne okrećući glavu i reče:" Slušao sam kako se u državi Č´u nalazi neka sveta kornjača koja je uginula kad joj je bilo hiljadu godina. U hramu predaka princ čuva tu kornjaču zatvorenu u jednoj škrinji.. Šta bi ta kornjača više volela, da je mrtva i da joj se ostaci poštuju, ili da je živa i da po blatu maše repom?""Više bi volela da je živa", rekoše velikodostojnici, "i da po blatu maše repom. "Idite", reče Čuangce. "I ja više volim da po blatu mašem repom." (Čuang Ce: III p.n.e.,142,143)

	Ne gledaj moj spoljni oblik,već uzmi ono što mi je u ruci.
	(Maulana Dželaludin Rumi u K.R. Spit 1976:126)