LAVKRAFT

Nepoznat za života, skrajnut i osuđen na tavorenje u opskurnim časopisima, H. F. Lavkraft je ubrzo posle smrti postao predmet kulta čija snaga do danas ne jenjava. Moglo bi se čak reći da njegov kult na prelomu milenijuma postaje sve jači i rasprostranjeniji, jer su užasi zabeleženi između njegovih redova u međuvremenu postali opšta mesta naših košmara. Svojom neobuzdanom i neprevaziđenom maštom on je u fantastičnom modusu već opisao društveni kolaps, etničko čišćenje, koncentracione logore, genetski inženjering, nuklearno pustošenje, dekadenciju duha i plimu bestijalnosti koji će, počev od II svetskog rata (koji nije doživeo), obeležiti ostatak sumornog XX veka. Sa intenzitetom koji može da nosi samo najdublja i najiskrenija proživljenost njegove stranice vibriraju egzistencijalnom mučninom i otuđenjem podjednako socijalnim i anatomskim. Seksualna i polna nesigurnost, nestabilnost identiteta, rat polova. neke su od tema snažno impliciranih u njegovim sugestivnim pričama. I sâm autsajder, zgrožen tendencijama sveta koga se gnušao, povukao se u zabran pisanja, baš kao i bliski mu duhovni srodnik, Kafka - sa sličnim usudom da tek posthumno doživi popularnost koja mu je za života izmicala.
    Lavkraft je bio u stanju da prizove gnusni univerzum što obitava odmah iza nevidljive granice sa našim: gomilanje i ponavljanje njegovih inkantatornih rečenica zabeleženih grozničavim stilom poseduju magijsku moć da otelotvore i plastično ožive grozote koje većina drugih umetnika nije ni slutila. Njegova komplikovana demonologija poprimila je tolike razmere da je ovaj kartograf košmara postao jedan od najvećih i najuticajnijih mitotvoraca XX veka, a njegov mit o Ktuluu i drugim nezemaljskim božanstvima-demonima objektivni je korelativ kosmičke strave koja se rasprostire kroz beskrajne aleje prostora i vremena. Demoni o kojima Lavkraft piše nisu prizemne Baba-Roge za plašenje male dece, već entiteti čije pipke svi mi osećamo oko svojih vratova, čiji nam ledeni dah kostreši dlačice na vratu u dubokim noćnim časovima, čiji nam zubi i kandže svakodnevno u golu drhtavu kožu urezuju knjige krvi.
    Zbog svega toga, Lavkraft nije samo najveći pisac horora u XX veku, već je i - nevezano za bilo koji žanr - jedan od retkih pisaca koji su umeli da se uhvate u koštac sa užasima prisutnim i dalekim, slućenim i doživljenim, odsanjanim i prorokovanim, užasima koji su obeležili XX vek i koji, na žalost, ni na početku novog milenijuma ne pokazuju znake slabljenja. Više od horor pisca, više od pukog pisca, Lavkraft je istovremeno i prorok i šaman i Učitelj novog doba u kome imamo sumnjivu privilegiju da živimo. Sa mazohističkom upornošću Lavkraft iscrtava putanje koje su nas dovele do ivice ambisa, kao i ono što nas u njegovim dubinama gladno čeka. On je tamo već bio. Izronio je, načas, iz mare tenebrarum kako bi ostavio svoje izveštaje i upozorenja, a onda se vratio tek neznatno smireniji u blaženu tminu nepostojanja. Njegova delirična proza donosi spajanje razuđenog znanja koje će nam razotkriti tako užasavajuće horizonte stvarnosti, i strahotnost našeg položaja unutar nje, da ćemo ili poludeti od otkrovenja, ili od te svetlosti pobeći u mir i sigurnost novog mračnog doba.