|
LEOPOLDO LUGONES - FANTASTIČNE PRIČE |
19. Alabastarska čaša
Naredne tri priče, Alabastarska čaša, Oči kraljice i Nuralakamar su povezane, tako što Oči kraljice predstavljaju direktan nastavak Alabastarske čaše, dok se Nuralkamar takođe nalazi u izvesnoj vezi sa njima.
Ono što je zajedničko za sve tri priče je to što je u njima pripovedač sam fikcionalni Lugones; priče su smeštene u Buenos Ajres; u njima se pojavljuje tajanstvena Egipćanka Šait Ator, a motivi egipatske i orijentalne magije, kao i ezoterije su u njima prisutni.
Ove tri priče su zrelije i napisane su prefinjenijim stilom, jer su nastale skoro 20 godina nakon prve zbirke.
Sa ciljem da stvari budu jasnije, poslužiću se malo više prepričavanjem, zato što su ove priče su zamršenije od ostalih.
Egipat je bio izvorište sa koga su se napajala raznorazna ezoterijska i misterijska učenja, koja su pokušavala da za svoje viđenje hermetizma uporište nađu u drevnoj nauci i mitologiji vezanoj za egipatska božanstva, pa su zato tumačeći svete tekstove i hijeroglife ulazili dublje ili u okultne egipatske tajne magijske rituale i ezoteriju, ili u gnosticizam.
Sa druge strane, takođe su piscima i umetnicima egipatske piramide i hramovi bili nadahnuće.
Lugones, kao pripadnik hermetičarskih krugova i kao pisac, povezuje i jedno i drugo.
U priči Alabastarska čaša, Škot Ričard Nil Skiner treba u Buenos Ajresu da održi predavanje na temu drevne egipatske magije.
Pripovedaču je Nila preporučio njegov prijatelj Kaninghem, pa se njih dvojica upoznaju pre zakazanog predavanja, i tada Nil priča svoje doživljaje iz Egipta, gde je prvo spasao svog pomoćnika Mustafu, a zatim je sa njim obišao grobnicu kraljice Hatšepsut, koja je oslobodila Egipat vladavine Hiksosa.
Boraveći u njenoj grobnici i izučavajući hijeroglife, osetio je ushićenje i ljubav, da bi posle saznao da su dva istraživača njenog groba izvršila samoubistvo.
Nakon toga je učestvovao u ekspediciji lorda Karnarvona, koja je pronašla pogrebnu odaju sa Tutankamonovim sarkofagom, a samim tim je bio i svedok Karnarvonove tragične sudbine, jer su se na ulazu u pijucima oskrnavljenu grobnicu nalazile dve zatvorene alabastarske čaše.
Kad je lord Karnarvon otvorio jednu alabastarsku čašu, tad se grobnicom raširio tri milenijuma star miris parfema šireći hladnoću koja ježi kožu.
Karnarvon zabija nos u čašu da bi što bolje udahnuo drevni miris, a kada Nil pokušava to isto da uradi, biva sprečen od strane jednog Egipćanina, uz reči upozorenja da je to parfem smrti.
Na izlasku iz grobnice se i lord Karnarvon i Nil razboljevaju, pripisujući bolest pustinjskoj hladnoći, dok Mustafa dobro zna da će Karnarvon uskoro da umre, što se zaista i dešava.
Na samom kraju Nilovog izlaganja, i na kraju priče Alabastarska čaša, kroz hotelski hol prolazi ženska osoba iza koje ostaje trag parfema, za koji on kaže da je to parfem smrti.
Žena se sreće sa sa još jednim Škotom, Fransisom Gatrijem, od koga Nil i pripovedač saznaju da je u pitanju tajanstvena Egipćanka, o kojoj kolaju glasine da su se dva muškarca zbog nje ubila.
Priča Alabastarska čaša je inspirisana smrću lorda Karnarvona i prokletstvom faraona Tutankamona, tako da je nastala 1923. godine, upravo nakon Karnarvonove smrti.
U priči je prisutno upozorenje da se grobnice ne skrnave jer će time uznemiriti čuvari ulaza, na osnovu čega Lugones, mešajući istorijske i pseudoistorijske činjenice i dajući svojoj mašti na volju, odbacuje zvaničnu priču o smrti lorda Karnarvona.
Naime, službena verzija glasi da je Karnarvon umro tako što je porezao ranu na mestu ujeda komarca, pa je time izazvao zatrovanost krvi.
Međutim, Lugones na već postojeću priču o prokletstvu faraona koje je navodno prouzrokovalo smrt lorda Karnarvona, kao i na misteriju koja je nastala tako što je u trenutku Karnarvonove smrti neobjašnjivo nestalo struje u celom Egiptu, nadovezuje svoju verziju po kojoj je smrt lorda Karnarvona nastala ne kao posledica ujeda komarca i trovanja krvi, već kao rezultat delovanja parfema smrti iz alabastarske čaše, za koji se sujeverno veruje da nije ništa drugo do materijalni duh, večno budni čuvar ulaza i osvetnik koji kažnjava skrnavitelje faraonovog večitog spokoja.
U priči Alabastarska čaša su jako upečatljivi i opisi grobnica, ali se u tom segmentu izdvaja fascinantni teskobni ambijent kroz koji istraživači prolaze tunelima koji vode do pogrebnih odaja:
Ko to nikad nije radio ne može da shvati šta znači provlačiti se, u velikoj meri pipkajući u mraku, dugačkim podzemnim hodnicima gde ustajali vazduh star više vekova, neprimetna prašina i paklena toplota pojačavaju nepodnošljivo gušenje do nivoa samrtnih muka.
Reklo bi se, da kada se zavučete u grobnu iskopinu, nosite na plećima čitavu težinu zlokobne planine koju ste videli na ulazu, koja kao da se spušta u vidu gustog peščanog pokrivača na grobnice, ukopane pod beskrajnom pustoši Doline kraljeva.
Ono što bih još izdvojio iz priče Alabastarska čaša je spominjanje trojice Škota.
Ričard Nil Skiner i Fransis Gatri su izmaštani likovi, ali se u priči pominje i istorijska ličnost Robert Bontin Kaninghem Grejem, koji je umro u Buenos Ajresu.
Bitna stvar vezana za njega je da je bio borac za nezavisnost Škotske, a kasnije i jedan od osnivača, kao i prvi predsednik Škotske nacionalne stranke, pa se uz Vilijema Volesa, Roberta Barnsa i Džon Lodži Berdsa smatra jednim od najznačajnih Škotlanđana. Lugones i Kaninghem su bili prijatelji, pa je on verovatno zbog toga imao naklonost i simpatije prema Škotima, a antipatije prema Englezima, koji su 1806. i 1807. godine pokušali invazijama da osvoje tadašnje potkraljevstvo Rio de la Platu, koje su sačinjavali sadašnja Argentina, Bolivija, Paragvaj i Urugvaj, sa glavnim gradom Buenos Ajresom, ali su se njihovi pokušaji završili neuspešno, kapitulacijom.
1. Sila Omega
2. Crno ogledalo
3. Praktična Kabala
4. Isur
5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)
6. Kip od soli
7. Konji Abdere
8. Čudo Svetog Vilfreda
9. Dragulji patnje
10. Rogata žaba
11. Dušice
12. Otkriće kružnice
13. Konačni
14. Pokojnik
15. Ipalija
16. Luisa Fraskati
17. Ideja smrti
18. Leptir?
19. Alabastarska čaša
20. Oči kraljice
21. Nuralkamar
Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora
http://www.agora-books.co.rs/
|
